GENOCID, KURT, ISIS I TRAMP: Počinje 11. Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOKS

GENOCID, KURT, ISIS I TRAMP: Počinje 11. Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOKS


Okosnica ovogodišnjeg festivala dokumentaristike su ključni filmovi značajnih svetskih autora koji se temama u svojim dokumentarcima bave ogoljeno, istraživački, ponekad rizikujući i sopstveni život, kao što su Anjes Varda, Ejbel Ferara, Klod Lancman, Ulrih Zajdl, Vlado Škafar, Žoao Pedro Rodrigeš, Rut Bekerman…

Ovogodišnje, 11. izdanje Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldoks domaćoj publici predstavi­ će čak 98 filmova u 14 programa, uključujući takmičarske, a među stotinak gostiju biće i renomiranih svetskih autora kao što su Anjes Varda, Ejbel Ferara, Klod Lancman, Ulrih Zajdl, Vlado Škafar, Žoao Pedro Rodrigeš, Rut Bekerman…

Osnivač i direktor Beldoksa Mladen Vušurović istakao je da se taj festival svake godine razvija i unosi novine te da je to njegova filozofija, da je uvek radio sa strašću i ambicijom, kao i da je prva decenija bila inicirana željom da se Beldoks pozicionira u B klasu svetskih festivala.

„To smo prošlogodišnjim, jubilarnim izdanjem i uspeli. Sada mi je želja da uđemo u A klasu festivala dokumentarnog filma. Možda zvuči preambiciozno, ali to je vizija Beldoksa“, rekao je Vušurović. On je još istakao da čak 98 filmova i gotovo sto gostiju, projekcije u deset dvorana, dobro utegnuti programi, među kojima je novina selekcija hibridnih žanrova u Muzeju savremene umetnosti, uz bogat industrijski program – odlikuju 11. Beldoks.

S namerom da se uništi

Okosnica ovogodišnjeg festivala su ključni filmovi zna­ čajnih svetskih autora koji se temama u svojim dokumentarcima bave ogoljeno, istraživa­čki, ponekad rizikujući i sopstveni život, a mi vam skrećemo pažnju na neke od njih.

„S namerom da se uništi“ Džoa Berlingera, dobitnika nagrade Američke filmske akademije – Oskar, sedam puta nominovan za Emi i dobitnik Pibodi i Emi nagrade (SAD), koji skidajući zavesu s holivudske cenzure o masovnom ubistvu istražuje nasilnu istoriju jermenskog genocida i zaostav­ štinu turskog negiranja iz pro­ šlog veka, beležeći kinematografske i političke izazove koje donosi stvaranje istorijski smislenog, visokobudžetnog filma u sredini prepunoj političkog prikrivanja i pretnji osvetom.

Film „Devojke zlatnog svitanja“ Havarda Bustnesa (Norveška, Danska, Finska) bavi se temom šta se desilo s Grčkom i kako je poslednjih godina imidž zemlje sunčanih plaža i prijateljskih ljudi zasenjen politi­ čkim ideologijama zastrašuju­ će bliskim nacizmu. Uprkos činjenici da je danas mnogo istaknutih članova krajnje desni­čarske partije Zlatna zora u zatvoru, ćerka, supruga i majka nastavljaju da propagiraju njenu ideološku poruku, a pritom su sve tri isuviše iskusne da bi se izlanule tokom intervjua.

„Bregzitanija“ Timotija Džordža Kelija (UK) je portret demokratije u svem njenom nezamislivo prljavom sjaju.

„Podvedene“ autora Džejn Vels i Džon Kejt Vason (SAD, Švedska) svedoči o tome da je moderno ropstvo i dalje živo i prosperitetno u SAD, gde se širom zemlje trguje hiljadama žrtava da bi se zadovoljili apetiti američke industrije seksualne trgovine ljudima, vredne 9,7 milijardi dolara.

„Hana“ Đuzepa Karijera (Italija), tragača za zvezdama i zaboravljenim pričama, koji se okretao skrivenim pričama našeg vremena, a u svom prvom dugometražnom dokumentarnom filmu bavi se potresnim sudbinama četiri devojčice-neveste. Premda se one nisu nikada srele, autor ih obeležava istim imenom: Hana.

„O očevima i sinovima“ Talala Derkija (Nemačka, Sirija, Liban), koji je rodom iz Damaska, a živi u Berlinu. Talal se vraća u domovinu, gde stiče poverenje porodice radikalnih islamista i deli njihov svakodnevni život tokom dve godine kako bi snimio film o dečacima koje vrbuju za ISIS. Njegova kamera fokusira se na Osamu i njegovog mlađeg brata Ajmana, pružajući redak uvid u to šta znači odrastati u islamskom kalifatu.

Dok će nam se austrijska rediteljka Rut Bekerman predstaviti filmom „Valdhajmov valcer“, najboljim dugometra­žnim dokumentarcem na Berlinalu, u kojem se bavi aferom Kurta Valdhajma, četvrtog generalnog sekretara UN i devetog austrijskog predsednika, koji je tokom Drugog svetskog rata kao oficir Hitlerovog Vermahta počinio ratne zločine nad srpskim civilima. Koriste­ći isključivo snimke iz sedamdesetih i osamdesetih godina, među kojima su i njeni kada je protestovala protiv Valdhajma, Bekermanova do detalja predstavlja hronologiju otkrovenja njegovog pripadništva nacistima i kako je došlo do toga da, bez obzira na sve dokaze, većina glasa za njega na predsedni­ čkim izborima 1986.

A najavljen je i dokumentarac Maksima Pozdorovkina „Naš novi predsednik“, koji iz ugla ruske medijske propagande prati dolazak američkog predsednika Donalda Trampa na vlast.

Fantastična selekcija

Umetnički direktor 11. Beldoksa, reditelj Marko Grba, najavio je „fantastičnu selekciju“, koju je sastavio s Vušurovićem i selektorom Igorom Stanojevićem.

Od 12 filmova u Međunarodnom takmičarskom programu u DOB-u, gde će se prikazivati i program Biografski dokumentarci, od kojih ističemo „Vestvud: Pank, ikona, aktivistkinja“, i Muzički i plesni dokumentarci, među kojima je „Matangi / Maya / M. I. A.“ jedan od atraktivnijih, dok će u Dvorani Kulturnog centra Beograda ići Srpski takmičarski program sa devet filmova, novi program „Beldocs Human Rights“, kao i Specijalne projekcije, gde izdvajamo film „Naš novi predsednik“.

U Jugoslovenskoj kinoteci najavljena je retrospektiva austrijskog reditelja Ulriha Zajdla i mini-retrospektiva slovenačkog reditelja Vlade Škafara, a ideja je da se ubuduće svake godine jedna retrospektiva posveti nekom od autora iz bivše Jugoslavije.

Tu će biti održan i program „Fokus: Baltičke zemlje“, dok će u Muzeju Kinoteke biti prikazane tri selekcije: „Front page“ s filmovima političkih i socioloških aktuelnih tema, „Planet Earth“ kao program posve­ ćen prirodi i antropologiji i „Fireworks“, koji obuhvata filmove neverovatnim ljudima i događajima.

Nova selekcija radikalnih dokumentaraca i hibridnih žanrova, nazvana Meteori, biće prikazana u video-sali Muzeja savremene umetnosti i Jugoslovenskoj kinoteci. Srpski takmičarski program obuhvata naslove pet svetskih premijera, kao i domaću „Četiri godine u deset minuta“ Mladena Kovačevića, čija je svetska premijera bila od 13. do 21. aprila na festivalu Visions du reel u Nionu.

Na svečanom otvaranju Beldoksa biće prikazani dokumentarci „Slatko od ništa“ Borisa Mitića i „Poslednja avantura Kaktus Bate“ Đorđa Markovića.

Značajni segment festivala je i Industrijski program, koji okuplja brojna imena dokumentaristike, koji će u okviru Beldoksa razmenjivati svoja profesionalna iskustva.

U konkurenciji su i „Okupirani bioskop“ Senke Domanović o akciji za oživljavanje bioskopa „Zvezda“, „Doći će žuti ljudi sa istoka i piće vodu iz Morave“ Tanje Brzaković o Kinezima koji godinama žive u Srbiji, te „Putovanje kroz crnu rupu“ Aleksandra Nikolića, „Dnevnik ozbiljnog prestupnika“ Danila Cekovića, „Kad svinje lete“ Biljane Tutorov i „Čarobnjak iz Mutnja“ Branka Lazića.

Savremeni srpski dokumentarizam obiluje originalnim naslovima i stilski različitim ali podjednako izazovnim ostvarenjima, dok je Međunarodni takmičarski program balans između filmova dokazanih autora, koji već imaju mesto u istoriji kinematografije, i originalnih, stilski zrelih mlađih autora, kao i debitanata. Među 12 naslova su „Lica mesta“ Anjes Varde, „Ljudski tok“ Aja Vejveja, „Trg Vitorio“ Ejbela Ferare, „Napalm“ Kloda Lancmana…

Programi Beldoksa

Za program Meteori u MSU odabrano je 10 filmova koji pomeraju granice između igrane i dokumentarne forme, art haus dokumentarci, filmovi hibridne forme. Specijalni gost biće veliki portugalski reditelj Žoao Pedro Rodrigeš, poznat beogradskoj publici po filmu „Ornitolog“, prikazanom na Festivalu autorskog filma 2016. Na 11. Beldoksu biće prikazan njegov kratki film „Gde si sada, Žoao Pedro Rodrigeš“ (2017) i dugometražni „Poslednji put kada sam video Makao“, koji je radio 2012. sa Žoaom Ruijem Guerom Damatom.

Jedan od nezaobilaznih je i program „Beldocs Human Rights“, koji se priređuje povodom 70 godina od usvajanja Deklaracije o ljudskim pravima. Uz filmove na teme genocida, trgovine ljudima i smrtne kazne, biće održane tri paneldiskusije na kojima će učestvovati autori, kao i eksperti iz tih oblasti 9, 10. i 11. maja u Dvorani KCB-a.

Program 11. Beldoksa biće održan u Sava centru, DOB-u, Dvorani KCB-a, Domu sindikata, Jugoslovenskoj kinoteci i Muzeju Kinoteke, MSUB-u, bioskopima „Fontana“ i „Cineplexx Ušće“ i u Centru za kulturu „Vlada Divljan“.

 

 

Ideja je da Beldoks postane lansirni evropski festival

Direktor Beldoksa – Mladen Vušurović, rezigniran odlukom o minornoj finansijskoj podršci Grada i Republike festivalu, a u nameri da Beldoks postane lansirni evropski festival, smatra da je neophodan širi konsenzus na polju državne i gradske kulturne politike, koji sada nedostaje, kao i plan i vizija šta se želi na polju filmske industrije, i gde nam je mesto u Evropi. „Kulturni poslenici i Grada i Republike su se pretvorili u instrumente pojedinačnih interesa i moći umesto kolektivnog duha i sabornosti, rivaliteta s jednakim šansama za sve. Kulturna politika se reprodukuje unutar zatvorenih interesnih sfera, ostajemo zatvoreni u našim kulturnim oklopima, bez značajnog kulturnog prodora i napretka. Ovome se mora do- ći do ishodišta, stati na put. Na nama je kao društvu da izgradimo kolektivnu svest i preuzmemo moć i odgovornost za kulturni identitet, koji će se najpre ogledati u izboru ljudi koji imaju vanredno odgovorne pozicije, koji su čelnici naše kulturne politike i kulturne reprodukcije.

Veliki pomak je napravljen na polju srpske dokumentaristike tokom poslednjih godina, što koincidira s dolaskom Bobana Jevtića na čelo Filmskog centra Srbije i osnivanjem Dok Srbija, udruženja dokumentarista Srbije. To je sjajan primer za pohvalu. Vredelo bi da Filmski centar Srbije uveća svoja ovla- šćenja na polju filmske industrije“, zaključuje Vušurović.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar