Iza svake prepotencije krije se impotencija

Iza svake prepotencije krije se impotencija

Foto: Nemanja Jovanović


Zbog pitanja koje je doživeo kao uvredu i provokaciju, upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić prekinuo je intervju i izbacio novinare „Ekspresa“

Nakon višenedeljnog dogovaranja vezano za termin intervjua sa upravnikom Narodnog pozorišta, gospodinom Dejanom Savićem, novinari „Ekspresa” pojavili su se prošle nedelje u nacionalnom teatru za razgovor s dirigentom koji je od 2012. godine na čelu te institucije. Intervju je posle pola sata prekinut na insistiranje našeg sagovornika zbog pitanja koje je doživeo kao uvredu i provokaciju, iako u njemu nije bilo zle namere.
Upravnik nacionalnog teatra uveo je novinare „Ekspresa” u svoj kabinet, uputio ih da se smeste i odaberu poziciju koja im najviše odgovara za fotografisanje, a zatim je nakratko napustio kancelariju. Kada se posle nekoliko minuta vratio i seo za sto, primetio je da nije zatvorio vrata kabineta kroz koja je upravo ušao, te je zamolio svoje goste „da budu ljubazni i zatvore ih”. Intervju je upriličen uoči premijere Šekspirovog „Ričarda Trećeg”, koji se vratio na scenu Narodnog pozorišta posle skoro četvrt veka, te je razgovor i započet tim povodom. Na konstataciju novinarke da pojedini glumci iz predstave smatraju kako je idealan trenutak za povratak Šekspirovog komada i da želi da čuje njegovo mišljenje o tome, Savić je odmah, bespotrebno, zauzeo odbrambeni stav pitajući se šta znači to – pravi trenutak.
„To odmah pravi neke asocijacije na političku situaciju i slično, a ja gledam da to izbegnem, trudim se da umetnost bude broj jedan i prioritet u pozorištu, da što manje ima politike”, objasnio je Savić, a na pitanje zašto beži od tema u kojima se prepliću politika i pozorište, odgovorio je da „ne beži ni od čega” i da smo verovatno već shvatili da uopšte nije plašljiv čovek, ali da „ne voli politizaciju pozorišta i banalno jeftine i otvoreno političke predstave koje često služe da se prikrije umetničko, tehničko i zanatsko neznanje”.

Bez politike u pozorištu
Usledilo je pitanje zašto misli da Narodno pozorište nije mesto za politički angažovane predstave, a upravnik je podučio novinarku o tome šta je politički teatar, a šta politički angažovana predstava kako ubuduće ne bi, kako je rekao, „brkala babe i žabe”. Nastavljen je razgovor o temama koje su se ticale saradnje uprave Narodnog pozorišta s novim ministrom kulture Vladanom Vukosavljevićem, stanja u ostalim teatrima u prestonici i unutrašnjosti, kao i o činjenici da je Beograd evropska prestonica s najmanje pozorišnih scena, o čemu je Savić izneo mišljenje da očigledno „ne postoji potreba za više pozorišta, inače bi ih bilo više”. Kada se novinarka nadovezala pitanjem šta o našem društvu govori to što ne postoji potreba za više pozorišnih scena kao u jednoj Budimpešti ili Atini, Savić je imao primedbu:
„Vi iznova hoćete da napravite negativnu sliku, a ja pokušavam da napravim pozitivnu, hajde da se nađemo na sredini…”, predložio je upravnik i ispričao kako će uskoro biti izneta inicijativa da Narodno pozorište postane centralna ustanova kulture, poput Narodne biblioteke Srbije ili Narodnog muzeja Srbije pod čijim su okriljem sve bibliotečke ustanove i svi muzeji u Srbiji. Inicijativa bi imala za cilj, kako je objasnio, da se kroz određeni zakon ili propis formalizuje ono što nacionalni teatar na neki način sprovodi – sarađuje i pomaže pozorištima u unutrašnjosti.
Međutim, rečenicu da se u javnosti često čuje kako je decentralizacija u kulturi spas za pozorišta i ustanove u unutrašnjosti, Savić je dočekao na nož…
„Šta god da kažem, vaše sledeće pitanje je: da, ali… Uvek imate suprotnu ideju…”, negodovao je Savić, koji je nakratko odahnuo kada je novinarka pomenula „vraćanje opere u modu” i povratak „Don Karlosa” i „Moći sudbine” na scenu Narodnog pozorišta.

Ne slažem se s pitanjem
„Hvala bogu da kod opere i baleta ne možete da mi postavljate nikakva politička pitanja”, prokomentarisao je Savić, ali mu već sledeće pitanje nije bilo po volji. Upitan je da prokomentariše izjavu bivšeg ministra kulture i bivšeg upravnika nacionalnog teatra Nebojše Bradića, koji je u intervjuu za „Ekspres” govorio o paradoksu da se opera „Suton” Stevana Hristića, koju je postavio na sceni Madlenijanuma, izvodi u privatnom pozorištu, a ne na sceni nacionalnog teatra.
Savić je Bradićevo mišljenje ocenio kao proizvoljnu konstataciju i nabrojao neke naslove koji su bili i koji će tek biti izvedeni na sceni nacionalnog teatra, tako argumentujući da Narodno pozorište vodi računa o zastupljenosti nacionalnih opera na repertoaru. Izlaganje je završio rečenicom: „Nešto mi ne delujete uvereni u to, i dalje ostajete pri Bradićevim stavovima.”
Ne osvrćući se na ovu primedbu, novinarka je nastavila intervju pitanjem o ideji da se otvori nova zgrada Narodnog pozorišta, za šta se Savić godinama zalaže uz predlog da se novo zdanje podigne preko puta sadašnjeg, a kao rezervnu opciju navodi i prostor u okviru „Beograda na vodi”. Na opasku novinarke da bi bilo zaista lepo da nova zgrada Narodnog pozorišta bude završena za vreme Savićevog mandata jer bi u tom slučaju sigurno ostao upamćen kao upravnik koji je otvorio treću scenu, a ne po tome što je najduže bio u v. d. statusu na toj funkciji, upravnik je imao komentar:
„Ostaću ja upamćen i po drugim dobrim stvarima, to vi tako pamtite, ali mislim da ima onih koji drugačije gledaju pozorište od vas i mnogih stvari po kojima će ovaj period ostati upamćen”, rekao je Savić.
Novinarka se osvrnula i na turbulentan period u Narodnom pozorištu proteklih godina, o čemu se neretko pisalo kao o višegodišnjoj krizi upravljanja, izazvanoj obaranjem konkursa iz 2015, kada je Upravni odbor Narodnog pozorišta za upravnika predložio reditelja Božidara Đurovića, o čijoj je kandidaturi Vlada Srbije ćutala dve godine. Savićev četvorogodišnji v. d. mandat istekao je 1. februara ove godine, kada je u „Službenom glasniku” objavljeno da ga je Vlada Srbije imenovala za novog upravnika Narodnog pozorišta.

Šta god da kažem, vaše sledeće pitanje je: da, ali… Uvek imate suprotnu ideju, negodovao je Savić i ubrzo prekinuo intervju za „Ekspres”

Činjenica je da je Savić pre intervjua za „Ekspres” naglasio da ne želi da priča o politici, niti da komentariše tužbu Božidara Đurovića podignutu radi utvrđivanja nezakonitog postupanja Vlade Srbije i Ministarstva kulture zbog oborenog konkursa, već isključivo o umetnosti i pozorištu. Novinarka je pokušala da objasni da bi izostanak takvih pitanja u intervjuu sa upravnikom ustanove, o čijem postavljanju konačnu odluku donosi Vlada Srbije, u najmanju ruku značio neprofesionalizam.
„Jeste li vi konstatovali da li je za vreme tog perioda, nazovite ga turbulentnim ili kako kod, pozorište bilo u štrajkovima, da li je propadalo, da li nije radilo, da li je bilo u gubicima i minusima”, naveo je upravnik.
Iako je poslednjih godina gotovo nemoguće pronaći intervju ili tekst o Saviću koji nije počinjao ili se završavao rečenicom da je „kadar SNS-a” ili „član vladajuće stranke”, Saviću je zasmetalo nedovršeno pitanje naše novinarke zašto izbegava politička pitanja kad je član ili kadar SNS-a. Ako je u pitanju netačna ili neosnovana tvrdnja iz medija, čelnik jedne od najvažnijih kulturnih ustanova u zemlji mogao je i primerenije da reaguje, na primer, da negira navode novinarke ili da odbije da komentariše.
Međutim, upravnik je pitanje doživeo kao provokaciju i uvredu, zahtevajući da prekinemo razgovor i izbrišemo snimak, i naglašavajući da ga više ne zovemo. Ni ponuđena autorizacija intervjua nije ga navela da se predomisli. Bez strpljenja da sačeka da naši novinari spakuju opremu i napuste njegovu kancelariju, uveo je sledeće goste, koji su ga srdačno pozdravili: „O, dobar dan, upravniče! Eto, niste više v. d.” Začuo se odgovor: „Eto nisam, mada bi neki voleli da jesam…”

Ivan Cvejić: NEDELJNO POPODNE JEDNOG PAUNA

Upravnik beogradskog Narodnog pozorišta Dejan Savić, uveren da ima moć, demonstrirao je nemoć pred novinarima „Ekspresa” kada je posle pola sata razgovora odlučio da prekine intervju i pokaže im vrata. Od samog početka pod utiskom da žele da ga uvuku u politički razgovor koji on ne želi. Šekspirov „Ričard Treći”, stanje u Narodnom pozorištu, ali i na teatarskoj sceni Srbije uopšte, saradnja s Ministarstvom kulture, postavljanje nacionalnih predstava u nacionalnom teatru, otvaranje nove zgrade Narodnog pozorišta – bile su glavne teme o kojima je „Ekspres” već duže bio zainteresovan da čuje odgovor od upravnika. Iako, dakle, ni blizu politike, upravnik je iz nekog razloga sve protumačio kao političku provokaciju. Dejan Savić je tako napravio trostruku grešku. Prvo, iako istaknuta javna ličnost, nije bio sposoban da izađe na kraj s novinarskim pitanjima, prekidao ih je, tražio njihove skrivene motive, potcenjivao sagovornika… Drugo, kao čelni čovek jedne kulturne institucije, sve i da je reč o maloj ili privatnoj ustanovi, nije uvažio prirodan interes javnosti da se o njenom radu javno govori. I treće, zaboravio je da, kao upravnik kojeg je postavila Vlada Srbije, ima posebnu dužnost prema javnosti da govori o stvarima za koje je nadležan i zbog kojih je postavljen. Stalnim ubacivanjem političkog konteksta u razgovor koji to nije bio, i na kraju prekidanjem intervjua, Dejan Savić je odabrao da se sukobi s medijima, što je za javnog funkcionera po pravilu izgubljena bitka. Uvredio je profesionalce koji su pred njega došli dobro pripremljeni i s dobrim namerama, obavljajući svoj posao na najbolji način. Uvredio je „Ekspres”, njegove čitaoce, ali i na desetine vrhunskih umetnika koji su u proteklih godinu dana raspoloženo govorili na stranicama naše „Scene” o pozorištu, filmu, muzici, slikarstvu, knjigama, pa i o politici, zašto da ne. Sasvim sigurno, ni instituciji koju predstavlja nije na ponos da ima upravnika koji svuda oko sebe vidi samo politiku i provokaciju. Narodno pozorište zaslužuje više.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar