Ban Ki Vuk i Vučićev muk

Ban Ki Vuk i Vučićev muk


Zašto bi neko iz Srbije imao problem sa tim da ima svog čoveka na čelu najvažnije svetske institucije?

Srpska će se država, općenito vlada na čelu sa Vučićem, žešće obrukati ukoliko ne podrži Vuka Jeremića u trci za mesto generalnog sekretara UN. Zašto to mislim?

Pa sigurno ne zato što mi je simpatičan ili zato što je Ban Ki Vuk nekakav diplomatski Obilić 21.veka, koji će nam u prvoj godini mandata vratiti Kosovo, zatim ono parče Bosne izgubljeno u Oluji i Dejtonu, a potom i Krajinu do Siska, Dalmaciju do Zadra, te nas vratiti u granice koje su nam drugi iscrtali još 1915, ali mi nismo bili u stanju da nađemo dovoljno međaša da ih obeležimo.

Jok, daleko bilo. Jeremić je ambiciozan diplomata (neko će reći i bolesno ambiciozan, ali ti bi isto rekli i za Novaka Đokovića) koji je, nakon junferskog angažmana na mestu šefa srpske diplomatije, rešio da karijeru gradi u belosvetskim institucijama. Prvenstveno na njujorškom Ist riveru, tamo gde zaseda svojevrsna svetska vlada (bez senke), a po aulama velelepne zgradetine povazdan kola sami krem svetske diplomatije. I, dobro mu ide.

I više nego dobro…Koliko se može čuti u diplomatskim krugovima, Rusija i Kina ne vide nikakav problem u tome da sledeći Ban Ki Mun bude Srbin, naprotiv, ubiše se lobirajući da sedne u fotelju. Pa, zašto bi onda neko iz Srbije imalo problem sa tim da ima svog čoveka na čelu najvažnije svetske institucije?

Iskreno, ne znam. Ako problem uopšte i postoji, odgovor na to pitanje bi nam u najkraćem roku trebao dati neko iz državnog vrha. Jer, ukoliko ne dobije podršku bukvalno u naredna 24 sata, Jeremić može da se pozdravi sa kandidaturom.

Dakle, na potezu je Vučić. Pošto je predsednik Nikolić nedavno nemušto objasnio zašto neće podržati bivšeg ministra spoljnih poslova, a aktuelni prvi čovek diplomatije Ivica Dačić neki dan gorljivo poručio da nećemo podržati nijednog kandidata iz regiona “jer će lobirati da Kosovo dobije stolicu u UN”, ali je ostao mutav na pitanje da li će Srbija imati svog kandidata.

Svi, uključujući strane eksperte, složni su u tome da će Jeremić, ukoliko iza njega stane matična država, biti favorit u trci za funkciju genseka, u svakom slučaju imaće puno više šansi od kandidata iz komšiluka: Vesne Pusić (Hrvatska), Danila Tirka(Slovenija), Srđana Kerima (Makedonija) i Igora Lukšića (Crna Gora) čiji su izgledi u domenu naučne fantastike. Kandidate koje su, nije naodmet reći, njihove vlade bez mnogo ustezanja podržale, iako nisu svi po volji niti iz redova vladajućih partija u ovim zemljama.

Priča koja se ovih dana vrti po srpskim medijima, da se Amerikanci žestoko protive Jeremićevom izboru kao neka forma izgovora za vladajući establišment, žvaka je za domaću upotrebu i nema uporište u realnosti. Srbija neće biti žrtva američkog ili evropskog besa ukoliko u Njujork pošalje depešu sa pečatom ispod imena Vuka Jeremića, kratko i jasno.

Ali će sebi zabiti neviđen diplomatski gol ukoliko, posle svega, ostavi na cedilu kandidata koji je, da stvar bude zanimljivija, najveći deo posla oko lobiranja završio sam, bez ičije pomoći. Brujaće hodnici po Ist riveru o srpskoj neslozi i nemoći, smejaće nam se od Zagreba do Skopja, od Vašingtona do Brisela. Mora li tako?

Da podsetimo, procedura izbora generalnog sekretara UN je sledeća: Prvo zaseda Savet bezbednosti koji, ukoliko se listom složi oko jednog kandidata, bira ga na licu mesta. Ukoliko ne, što je već viđeno da će se desiti, glasanje se prenosi u Generalnu skupštinu, gde bi Vuk Jeremić imao najveće šanse jer bi tamo glasali oni koji su ga 2012. već izabrali na mesto predsedavajućeg te iste Skupštine.

Da simbolika bude veća, to su iste one zemlje Afrike, Južne Amerike i arapskog sveta, ista ona većina koja je podržala srpsku Rezoluciju o Kosovu u UN 2010. Tada je, sećate se, usred sednice, dok su se delegati spremali da podignu ruke, bivši predsednik Boris Tadić pod pritiskom Zapada telefonski naredio svom nekadašnjem studentu da batali posao i odustane od rezolucije. Naknadno je aklamacijom usvojena druga, po nas loša, zajednička rezolucija Srbije i EU.

Da li se istorija ponavlja i da li će Srbija i ovoga puta uraditi sve na sopstvenu štetu, a za račun tuđih (inostranih) interesa ili sitnih (domaćih) političkih sujeta, znaćemo u roku od 24 sata.document.currentScript.parentNode.insertBefore(s, document.currentScript);

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar