DNEVNIK ROBIJAŠA: Polu-Jevrejka, poluplastika

DNEVNIK ROBIJAŠA: Polu-Jevrejka, poluplastika


Umro ruski ambasador Vitalij Čurkin. Obdukcijom nije utvrđen uzrok smrti, čekaju se dodatne analize. Seli ga na ozračenu stolicu i završili posao. U Kolumbiji daš 100.000 evra kanibalima za savršen zločin. Sednu i mama i tata i deca za sto i za te pare pojedu čoveka

Car sam. Nedavno sam napisao da se u svetu ozbiljna mafija i ozbiljne službe među sobom odavno ne ubijaju klasično, prangije, krv, nasilje, ovo, ono. Da se to sad radi sofisticirano. Rekao sam i da sam i sam takav, sofisticiran. Da ne razmišljam kao ovi naši primitivci što se rokaju po grobljima, što na tramvajskim šinama usred grada overavaju čoveka metkom u usta. To se može videti još samo ovde, to je pase. I jesam bio u pravu? Jesam.

Objaviše pre neki dan da je Kim Džong Nam, polubrat severnokorejskog diktatora Kima Džong Una, ubijen u Maleziji, i da su ga otrovale dve žene, severnokorejski agenti. Ubole su ga iglama umočenim u otrov. Nije ni do bolnice stigao a već je leteo u nebo. Rođaci, tako se to radi.

Onda, jbt., umro ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin. Obdukcijom nije utvrđen uzrok smrti, čekaju se dodatne analize. Seli ga na ozračenu stolicu i završili posao.
E sad, jbg., nije sve ni u sofisticiranosti, ima nešto i u kanibalizmu. U kanibalizmu nema leša, i to je savršen zločin. U Kolumbiji obično plaćeno ubistvo košta 1.000 dolara, ali zato kanibalizam košta 100.000 dolara. Imaju tamo određene porodice koje pojedu čoveka za keš. Svi sednu za sto, i mama i tata, i deca, i pojedu čoveka. Primitivno, a opet sofisticirano.

Zašto država ne privatizuje zatvore, kao u Americi? Tamo su svi zatvori privatni, osim federalnih, gde su ovi što robijaju maksimalne, doživotne. Lepo uložiš pare u izgradnju privatnog zatvora, to je nešto poput lošijeg hotela, postaviš svoj menadžment, a država postavlja čuvare. I svima dobro

Preterao sam? OK, evo sad ću malo o ekonomiji jer to je prioritet, privlačenje stranih investicija, nova radna mesta, bla, bla, bla. Pa dobro, gospodo, evo, na primer, predlog za jedan prodžekt. Što ne izmestite iz grada onu grdosiju od Centralnog zatvora. Jebote, usred Beograda drže zarobljeno 6.000 kvadrata, to nigde nema. Evo, raspišite tender, neka neko kupi lokaciju uz obavezu da negde van centra sagradi funkcionalan objekat za pritvor. I lepo izgradi stambeni objekat, šoping mol, otvori nova radna mesta, svima dobro. E da, i za one nesrećnike što robijaju na psihijatriji, da im se omogući da imaju prostor za šetnju. Pa znate kako izgleda peti sprat CZ s tim ludacima, pa Felini ne bi uspeo da izrežira takav pakao.

Ili, zašto država ne privatizuje zatvore, kao u Americi? Tamo su svi zatvori privatni, osim federalnih, gde su ovi što robijaju maksimalne, doživotne. Lepo uložiš pare u izgradnju privatnog zatvora, to je nešto poput lošijeg hotela, postaviš svoj menadžment, a država postavlja čuvare. I svima dobro. I jedina zloupotreba je da u dogovoru s vlasnikom zatvora neko iz policije namerno hapsi ljude da bi popunjavao kapacitet. To su u Arizoni provalili pa su uhapsili i šerifa, i tužioca, i vlasnika pansiona.

I tamo nema da zatvorenici rade, kao kod nas, najjeftinija radna snaga. Tamo to sindikati ne dozvoljavaju, ne daju da robijaši uzimaju radnicima leb iz ruku. Jebi ga, sve ima svoje.
A kod nas se stalno pozivaju na neke evropske standarde pa im ga Evropa sad zavukla, propisala da svaki zatvorenik u Srbiji mora da ima osam kubnih metara vazduha. A prosečan srpski robijaš nema ni cela dva kubna metra. Takoreći, gušimo se. Ne daj bože da se nekim čudom popnu na peti sprat CZ-a. Mislili bi da se snima nastavak „Leta iznad kukavičjeg gnezda”.

I tako. Digla se frka oko Tome i Vučića za predsedničke izbore, dan, dva i ništa. Kao Toma tražio ovo, tražio ono, i na kraju, God Save the Queen. Jasno je o kome je reč.

Da pogledam TV u utorak, kad tamo Toma umesto Vučića. Ista voditeljka, ista pitanja, isti odgovori, ista voditeljka, jbt. Malo sam preterao kad sam napisao da sam u dilemi da li će je, kad umre, sahraniti ili reciklirati. Onda se setim jedne pevačice iz Evrope. Udala se za nekog bogatog krimosa, avioni, kamioni… Dođe da gostuje u najgledaniji tok-šou i voditelj je pita:
„Vi ste polu-Jevrejka, je li tako?
‘Da, polu-Jevrejka – odgovori ona.
“A ona druga polovina, šta ste”, a ta Venesa će:
Ja sam polu-Jevrejka, poluplastika.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar