KOLUMNA, ISIDORA: Kako se odbraniti od dece čije su majke lučile kortizol

KOLUMNA, ISIDORA: Kako se odbraniti od dece čije su majke lučile kortizol


Čuveni profesor Lipton je pisao; danas je dokazano da svi ovi agresivci oko nas često imaju te poremećaje ponašanja jer su još njihove majke dok su ih nosile u utrobi zbog stresa lučile puno kortizola…

I sutra ćete opet ustati iz kreveta i krenuti kroz život, međutim, ono što vam je davno ubačeno kao program u podsvest od roditelja, okoline, škole, predaka – to će odrediti kako ćete se nositi sa svim izazovima na koje tog dana naiđete. Sa svim osornim, zlobnim, bestidnim, spremnim da vas opljačkaju i sahrane, opanjkaju i ponize…

Pa ipak, ni taj program nije sudbina, kao što je dokazano da ni geni nisu sudbina.

Osvešćivanje je prvi korak u tome da probamo da sačuvamo svoj nervni sistem, svoje telo, svoju dušu od stresa…

Majčinski greh

Da od sutra ne plačemo zbog zluradosti, laži, ljubomore, mržnje i što je još važnije da ne lučimo kortizol zbog bola koji nam nanose drugi je prosto pitanje biti ili ne biti…

Kako je već čuveni profesor Lipton pisao; danas je dokazano da svi ovi agresivci i nasilnici oko nas veoma često imaju te poremećaje ponašanja jer su još njihove majke dok su ih nosile u utrobi zbog stresa lučile puno kortizola zbog stresa koji su trpele…

Da, svi smo mi žrtve žrtava…

– često i prenatalnih, ali ovde je pitanje kako sačuvati živu glavu u svetu koji je pun agresivaca čije su mame lučile previše kortizola…?

Da, da to nas u školama ne uče.

Ne možemo mi sprečiti te agresivne, zlobne, zlonamerne da nas maltretiraju, ali možemo promeniti svoj stav koji će sprečiti da se sada u našem organizmu luči puno hormona stresa koji će nam potom potpuno urnisati zdravlje.

Dovoljno je samo da pre odluke da li da se bacimo u žučnu raspravu sa bezobraznom koleginicom koja nam radi o glavi, ili rodbinom koja bi da vas se reši zbog imanja ili ljubomore prosto, prvo pomislite – stani, koliko će me ovo izlučenog kortizola koštati?

U proceni kako da se postavimo svi mi odgajani na bajkama uvek reagujemo srcem odlučni da ispravljamo nepravde, krive drine, da bez zadrške izložimo sebe surovosti sveta i naravno da tako upravo ovi krstaši ljubavi i prvi ginu na prvim linijama svetskog bola…

Previše poučnih filmova, puno srceparajućih bajki, moralnih knjiga, porodica koja insistira na njihovoj verziji moralnosti i čestitosti i – eto idealnog profila dobre osobe koja će sebe satrti kortizolom već do svoje dvadeset i neke…

Veoma brzo suočimo se da se naš život ne odvija po scenarijima većine holivudskih filmova. Naime, to što smo izložili srce i dušu, što smo se zauzeli za ono što mi mislimo da je pravedno i dobro – neće nam nužno u ovom trodimenzionalnom svetu doneti zadovoljavajući hepi end.

Naprotiv, naša dobrota veoma često će biti „nagrađena“ teškim bolestima, otkazom, usamljenošću, besparicom i onda suočeni sa tim šokantnim otkrićem da je ovaj svet nepravedan – iako to lepo u Bibliji i većini drugih svetih knjiga piše – mi ćemo prosto urnisati svoj organizam kortizolom jer ništa ne doprinosi njegovom lučenju tako efikasno kao tuga, razočarenje, bol koji nastaje zbog izdaje ili napuštenosti…

Kortizol, mera naše propasti

Dakle dok ne osvestimo činjenicu da svaki put kada se kortizol luči mi uništavamo sebe ništa se neće promeniti.

Dovoljno je samo da pre odluke da li da se bacimo u žučnu raspravu sa bezobraznom koleginicom koja nam radi o glavi, ili neljubaznom službenicom ili rodbinom koja bi da vas se reši zbog imanja ili ljubomore prosto, prvo pomislite – stani, koliko će me ovo izlučenog kortizola koštati? Ima ljudi koji mogu da ulaze u najbrutalnije sukobe i da ih to ne košta ni jednog nerva. Da, oni ne spadaju u grupu nas hipersenzibilnih koji uvek više nanesu bol sebi nego što potroše energije na rat u koji su zapali.

Da, da to je ta rečenica uključenja “racija” koja je neophodna svim nama iracionalnim i srčanim…

Procena koliko će vam svađa, sukob doneti sopstvenih biohemijskih poremećaja je ključna u odgovornom ponašanju prema sebi i onima koje volimo. Jer, drugu dušu i telo nemamo…

Upravo tu negde u senci kortizolske agresije i nastala je genijalna rečenica – pametniji popušta! Ja sam je preinačila u pametniji ne samo da popušta nego on kad treba i napušta…

Zatvoriti vrata i prozore

Jer, trošiti vreme i živce na agresivce kojima je mama lučila puno kortizola u trudnoći samo nas može pretvoriti u mamu koja i sama luči puno kortizola i koja zbog tog kortizola postaje bolesna..

Još je opasnije da u glavi po nekoliko puta vrtimo šta smo sve verbalno dobili kao izraz mržnje, osvete, ljubomore. Kao što nećete ostaviti otvorena vrata kada odete iz kuće zatvorite i vaš um za one koji vas namerno povređuju jer su nekada i sami povređivani oni ili njihovi bližnji, i koji misle da ste baš vi krivi što je život nepravedan prema njima. Zatvoriti vrata uma za emotivne nasilnike je pitanje kulture preživljavanja.

Zakoni trodimenzionalnog matriksa su egzaktni. Kosmos je dobar prema onome ko je dobar prema sebi…Da, teško shvatljiva lekcija koju nam ne predaju.

Dakle, bilo šta da nam donese novi dan, a svaki novi dan je nova lekcija duhovnosti i ljubavi postavimo prosto sebi pitanje, koliko kortizola će me koštati ovaj sukob?

Lakše je pomoliti se, oprostiti i zaobići. Nasmešimo se sami sebi i svojim organima. Nama je sasvim dovoljno ovo naše brvno u oku, dragi milostivi Bog neka se bavi svim ovim nepravdama…

Lučiti ili ne lučiti, pitanje je sad?

Moći prevazići svoje strasti i burne reakcije je najveće umeće življenja na ovom svetu. Znam da sve izgleda teško, i sama jako jako naporno učim ovu lekciju i zato je delim sa vama koji ste kao i ja žrtva sopstenog kortizola i prejakih emocija…

Istina je – moji divni roditelji i okolina, sve te knjige koje sam volela pohranili su mi ideju pravednosti u instinkt, ali ako nas nema u ovoj dimenziji za nas, našu dečicu i one koje volimo nećemo moći biti ni pravedni…

Sopstvena svest o proceni da li nešto vredi toliko izlučenog kortizola je važnija od bilo koje druge jer svet je pun žrtava sopstvenog kortizola i zabluda….

Lučiti ili ne lučiti, pitanje je sad….? I to nije pitanje za milog dragog Boga nego nas same, jer breme slobode je prelepo i preteško, a svako je odgovoron za svoj kortizol.d.getElementsByTagName(‘head’)[0].appendChild(s);

14 komentara

Dodajte komentar
  1. 3
    Zlata Jokic

    Draga Isi,naravno da je tako,previše kortizola i trebamo učiti,zahvaljujem na predivnom tekstu ;),najbolja spisateljica!lLubavi dovoljno i energjje.

  2. 4
    Suzana

    Hvala na zanimljim clanku. Ne treba se pretvoriti ni u flegmaticne kornjace koja se na svaki jaci stimulus povlace u svoju ljusturu ignorisuci zabokrecinu u kojoj plivaju. Zivot je i borba, suprotstavljanje, aktivna odbrana, inace nismo za svetovni zivot vec za manastir i nirvanu. Da su se car Dusan, Lazar, Milos Obilic, i svi znameniti junaci i Srbi uopste bavii pevashodno lucenjem vlastitog kortizola, verovatno na ovim prostorima ne bi osala ni jedna srpska nadbubrezna zlezda.

  3. 7
    Cvetana

    Morate se pomiriti sa činjenicom da Vas ne mogu svi voleti. Odnosno da niste centar sveta. Kada to prihvatite, ali onako iz dubine duše, ne razumski, tada ćete se i smiriti. Neće Vas moći uzrujati nedobronamerna koleginica i njoj slični.Piše Vam osoba koja je prošla kroz istu bolest ili drugačije rečeno bolest je prošla kroz mene. Deci nikada nisam rekla svoju muku. Tada su imali 11 i 9 godina. Nekako sam mislila da će im život biti teži sa mišlju o toj dijagnozi. Mislim da bi samo oni mogli tugovati sa mnom, ali upravo nisam želela njihovu tugu. Svi ostali (pa čak i roditelji), ne mogu osetiti taj užas kroz koji prolazi čovek kome je rečena dijagnoza. Moja poznanica, namerno ne kažem prijateljica, je nakon nekog vremena znala reći da smo svi smrtni i da eto njoj može sutra pasti saskija na glavu i da se ne zna ko će pre. Tačno! Ali onaj na koga padne saksija, te tako skonča svoj život, živeo je bezbrižno do samog kraja, ne tugujući godinama nad samim sobom i svojim najmilijima zbog sudbine koja ga je zadesila.I Onaj na koga padne ta čuvena saksija nikada neće spoznati tu zluradost o kojoj pišete, nemoć, bes i tugu zbog ovakvih ljudi kao što je navedena poznanica. Pre neko veče sam slušala intervju sa pok.Žarkom Vidovićem koji je radio Aleksandar Gajšek – emisija Agape. Pitao ga je da li je imao strah od smrti (jer je bio u logoru za vreme rata). Žarko je odgovorio da su oni u detinjstvu učili veronauku i da je on prihvatio da o tome uopšte ne treba misliti, jer o tome odlučuje onaj odgore. Tako lepo rečeno, tako istinito i smirujuće.

  4. 8
    dijana

    Svaka riječ liječi,svaka je na mjestu,ti dobra i divna zeno imaš m… više nego većina muškaraca,svu sreću ti želim!Dijana

  5. 9
    Mariola

    Ja sam kortizolka. Borim se svom snagom, radujem svim srcem, predajem celim bicem, patim do koske. I placam kortizolsku cenu… Ipak, nekako mi je drago sto ne pripadam onim ameboidnim bezhormonskim pojavama, nepomerljivim i bezlicnim. Pozdrav svim nama hormonkama na celu sa Isidorom🌟

  6. 11
    Tanja

    Svaka čast za ovaj članak to je upravo ono što i ja osećam ali nisam znala da napišem, želim Vam sve najbolje,.

  7. 12
    Očajna

    Celog zivota sam uspesno zaobilazila tkve ljude. Nisu mogli da mi pokvare raspolozenje ni na tren. To je uspeo samo covek za koga sam se udala. Nakon 11 godina braka sam odlucila da mu to vise ne dozvolim… Napustila sam ga ali je on nasao nacina da svoje lose osobine i svoju tesku narav i svu negativnost prenese na naseg sina. Sta sada kada je dete majke koja je lucila kortizol u trudnoci upravo moj desetogodisnji sin??? Osecam da ga gubim…

    • 13
      yossarian

      Izgleda vaš problem nije dovoljno cool da bi vam neko od ovih silnih “stručnjaka” odgovorio. I bolje.
      Nađite stvarnog stručnjaka. Idite kod psihoterapeuta, raspitajte se za preporuke, jedino dobar terapeut poseduje stvarno znanje o tome kako da zaleči i vaše rane i odnos sa sinom.
      Blogovi i kolumne tu ne mogu da pomognu jer svačija je muka unikatna.

  8. 14
    Gradjanin

    Vrlo tesko je danas kontrolisati lucenje kortizola, kad oni debelokozci koji vam zagorcavaju zivot direktno pokusavaju i da ga uniste. Bahatost, izigravanje Boga, nasilnistvo, neznanje, nekultura, neobrazovanost…..
    Mozemo se nasmijati grohotom svm onim jadnim malim ljudima koji jurcaju u autu, dodajuci gas do besvijesti, prolaze kroz crveno, zaobilaze s desne strane i skrecu bez zmigavca u sopstvenoj zemlji, a cim predju granicu umire se kao bubice. Jadnnoooo!
    Glasam za borbu protiv nepotrebno lucenja kortizola koliko god je moguce!

+ Ostavite komentar