KOLUMNA, ISIDORA: Ključno pitanje glasi – da li ovo radim iz straha ili iz ljubavi?

KOLUMNA, ISIDORA: Ključno pitanje glasi – da li ovo radim iz straha ili iz ljubavi?


Danas se vezujemo za ljude iz straha da ćemo ostati sami, ne razvodimo se ili razvodimo iz straha za egzistenciju, decenijama radimo poslove iz straha da ćemo biti bez dinara, jedemo hranu koju mrzimo iz straha za zdravlje, neki se čak okrecu Bogu iz straha od smrti, i tako u krug…

Da li ste ikada postavili sebi najvažnije pitanje: Da li ovo što radim radim iz ljubavi ili iz straha? Da li iz straha za egzistenciju radim ovaj posao, živim ovde, trpim šta trpim?

Kada sam pre godinu dana čitala neverovatnu ispovest Anite M. koja je napisala knjigu o tome kako je bila u kliničkoj smrti od kancera i tamo doživela stvari zbog kojih je potpuno promenila svoj odnos prema svetu da bi joj se potom čudesno povukle sve metastaze – shvatila sam da je strah centralni problem naše egzistencije.

Govoreći o iskustvu bliske smrti u kojoj je osetila bezuslovnu ljubav, Anita je rekla da je otkrila da je uzrok njene opake bolesti strah. Dakle, skoro sve što je radila radila je iz straha, čak i kad je jela zdravu hranu – jela je iz straha od kancera i pre nego što će ga dobiti. Kada nas strah pokreće stvari naprosto idu naopačke. Sa jedne strane imamo toplo, sa druge hladno, sa jedne gore, sa druge dole, sa jedne ljubav – sa druge strah…

Nije stvar u tome da negiramo i odbijamo strah nego da ga osvestimo, jer većina nas nije ni svesna kada nas on pokreće, bilo šta da je u pitanju: Posao, ljubav, religija, zdravlje, prijateljstvo, želje…

Današnje terapije straha razlikuju se od onih pre. Društvo nas tera da strah potiskujemo, a to je zapravo najopasnije. Stvar je da svoj strah, pa i onaj najgori, osvestimo. Onda da ga prihvatimo i posmatramo. Jer, dok god ga odbijamo i borimo se protiv njega, on postaje jači i jači, da bi na kraju postao naš gospodar i tako nas odvukao potpuno suprotnom polu od ljubavi.

Danas se vezujemo za ljude iz straha da ćemo ostati sami, ne razvodimo se ili razvodimo iz straha za egzistenciju, decenijama radimo poslove iz straha da ćemo biti bez dinara, jedemo hranu koju mrzimo iz straha za zdravlje, neki se čak okrecu Bogu iz straha od smrti i tako u krug…

A strah je najveći protivnik svih naših bioloških procesa, on prosto uništava naše organe i zapravo ništa dobro ne može doneti. Kada smo kaobajagi racionalni i iz straha donosimo kvazi razumne odluke stvari naprost,o po zakonima kosmosa, bivaju sve gore i gore.

Prva stepenica je svest o tome kada delujemo iz straha, a kada iz ljubavi. Druga stepenica posle osvešćenja o svom strahu je da ga prihvatimo i da se ne borimo protiv njega, već da postanemo svesni da mi nismo ni naš strah ni naše misli. Treća stepenica, ono što je najveći tabu, da prosto što više toga u našem životu počnemo da radimo iz ljubavi i to bezuslovne…

Sve što se bazira na principu straha je samo način manipulacije. Pa čak i kada smo “dobri” da bismo zaslužili bolju eshatološku poziciju, i to je strah. Bezuslovna ljubav ne poznaje kod straha, ne poznaje kazne i nagrade. Imati svest o svojim strahovima znači imati svest i o tome kako da što više bezuslovne ljubavi pustimo u svoj život, a sve počinje onom prostom rečenicom: Da li ovo radim iz straha ili iz ljubavi?

PROČITAJTE JOŠ: 
KOLUMNA, ISIDORA: Zaštititi se od zla ili umreti od bolesti, pitanje je sad?

ISTINA O GLUTENU: Ono što je dobro za Noleta, ne znači da je i za Vas

SITI, A VITKI: Da li je ovo najveća zabluda hrono dijete?d.getElementsByTagName(‘head’)[0].appendChild(s);

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    Vesna Denda

    Mnogo postujem gospodju Isidoru,jer iz njene otvorenosti i osmijeha zraci iskrenost i dobrota,prostota svojstvena djeci.Slazem se sa svim njenim mislima i stavovima,izuzev da je covjek dovoljan sam sebi u odupiranju zlu ovoga svijeta i surovosti zivota- u tome nam zaista jedini moze pomoci jedino svemoguci Bog,kada mu cijelom dusom iz njene najvece dubine zavapimo za pomoc.Vjerujte,ovo vam govorim kao duboko duhovno osvijestena osoba sirom otvorenih duhovnih ociju.Mene su spasle molitve moje upokojene majke kojima je od Gospoda davno za mene trazila spas.Vjera u Gospoda Boga nije stvar pukog stava ili povod za ljudsko umovanje i demonstraciju pameti i sujete-vjera je otkrivanje Boga u najdubljoj sustini svoga bica,a samo to nam moze donijeti smirenje duha i otjerati strah.

+ Ostavite komentar