KOLUMNA, RADOVANOVIĆ: Zašto (ne) volim decembar

KOLUMNA, RADOVANOVIĆ: Zašto (ne) volim decembar


Još dosta dugo ćemo morati da čekamo. Nekih dvesta i nešto godina. Da doživimo svoju industrijsku revoluciju, svoje Obzervere, svoje aukcije, svoje Stounse u operama, svoje enciklopedije. Svoju istoriju i svoju tradiciju, znanje, dostignuća, ponašanje, vaspitanje, institucije

Imam jedno pitanje. Da li ste vi svakog decembra veseli? Hvata li vas ona božićno-novogodišnja euforija, slušate li božićne pesmice Frenka Sinatre, planirate li doček, jurcate li po radnjama, merkate li neko prasence, sanjate li rusku salatu i keks-tortu?

Ili ste sumorni, baš kao što decembar ume da bude, prekrije vas ona teška magla, smeta vam zima, prekrivate se čebićima, palite grejalicu, žalite zašto niste rođeni negde na Karibima, gde, čak i kada neko pred decembar umre, i tuga bude topla, meka i podnošljiva, uz cigaru, čašicu ruma, i sećanje na “Havana moon” – nedavni koncert “Stounsa”, onaj koji najavio kraj jedne ere. Nema tog diktatora koji može da preživi “Sympathy For The Devil”. Zato je i napravljena ta pesma. Živeti i umreti na Karibima, u decembru, to vam je lako, kao bonaca na tamošnjem sinjem moru.

No, da ne skrenem sa teme, pitanje je veoma prosto. Šta je za vas decembar? Početak, najava početka ili kraj?

Ja, lično, po tom pitanju sam klasični bipolarac. Jedan dan euforičan, a drugi se prosto zaledim. I nema to veze sa tim što mi je jedan roditelj otišao Bogu na istinu u decembru, niti sa tim što mi se deo dece rodio u decembru, nego sa ličnim nerazumevanjem tog početka i kraja, šta je tu šta, ko počinje a ko se završava, gde su svi počeci i krajevi i gde sam u svemu tome ja, gde svi ostali…
Zbunjen sam i često neveseo, pogotovo kada pogledam onu knjigu datuma koju listam pre svake kolumne i naletim na razne početke, što me, po pravilu, tera da pomislim da ovde, kod nas, kraja jednostavno nema. Zato što nije bilo ni početka.

Zbunio sam vas? Ne sekirajte se, ni meni nije ništa bolje. A evo o čemu pričam. Privukao me nešto 18. vek, onaj u kom je Džejms Vat sastavio prvu parnu mašinu i označio početak industrijske revolucije.

I gledam nešto, u tom veku, decembra 1791. objavljen je prvi broj prvog nedeljnika na svetu. U Londonu je izašao Obzerver (E, dragi moj Veselinoviću i dragi moj Cvejiću, tačno 225 godina kasnite, tek da znate).

Pa je isto tako jednog decembra, 1766. godine, Džejms Kristi osnovao aukcijsku kuću, danas najpoznatiju na svetu. Kako i da ne bude, dve stotine pedeset godina ima.

Takođe, decembra 1768. godine prvi put je objavljena enciklopedija “Britanika”, eno je danas onlajn, nije loše da potražite po internetu, svašta tu čovek može da nađe.

A još ranije, 1732, opet u decembru, u Kovent gardenu, otvorena je Rojal opera haus, baš ona u kojoj su 2007. godine odjeknuli taktovi “Under My Thumb”, pa “Get Off My Cloud” i “Paint It Black” – “Stounsi” pretvoreni u balet; šta da vam kažem. Vrh!

I tako. Decembar, u 18. veku, razne je stvari pokrenuo i otpočeo. Po svetu.

A kod nas?

Razumete o čemu vam pričam? Da ćemo još dosta dugo morati da čekamo. Nekih dvesta i nešto godina. Da doživimo svoju industrijsku revoluciju, svoje Obzervere, svoje aukcije, svoje “Stounse” u operama, svoje enciklopedije. Svoju istoriju i svoju tradiciju, znanje, dostignuća, ponašanje, vaspitanje, institucije. Da znamo jednog dana, pre kraja, da smo ipak imali početak. Tada nam i decembar neće više biti ovakav, bipolaran.

Nego, da li znate da sada ima da se nađe i prase od šest-sedam kila?
Jedva čekam.

Još kada Olja napravi rusku salatu, a Perica tortu… Ma, šta da vam pričam. Super je ovaj decembar. Kraj početka i početak kraja.

Odoh ja ipak na Karibe.d.getElementsByTagName(‘head’)[0].appendChild(s);

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar