KOLUMNA, SPAIĆ: Naš “komšija” Tramp ili Kad bih bio NUNS i UNS

KOLUMNA, SPAIĆ: Naš “komšija” Tramp ili Kad bih bio NUNS i UNS


Da sam ja NUNS i UNS, svakodnevno bih objavljivao saopštenja o glupostima, nepismenosti, neprofesionalizmu i besmislu – ima toga stalno, svuda. Napravio bih još kaznenu komisiju od uglednog sveta, pa bismo svakodnevno glasali koja kazna – od jednog do tri šamara – i novinaru i uredniku. Da ne bude odveć nasilno, kaznu bi sprovodila deca iz nižih razreda osnovne škole

Dobro, prevodilac može da pogreši, i pogrešio je – „neighborly”, pridev od engleske imenice „neighbor”, komšija, ne znači samo „komšijski”, nego i „prijateljski, dobar, pozitivan”. Proverio sam ne samo u rečniku, nego i kod prijatelja kome je engleski maternji, čoveka koji je završio uporednu književnost, a i sam piše i objavljuje na engleskom, veoma negujući sopstveni stil. Kaže, koliko god želeo da ospori baš sve što radi njegov predsednik, ovaj put nema zamerke.

Dobro, prevodilac može da pogreši, i pogrešio je – ali to je prošlo tolike novinare i tolike urednike čiji su mediji masovno prenosili Trampovu čestitku Nikoliću povodom Dana državnosti, sve s rečenicom u kojoj američki predsednik poručuje našem da želi da nam budućnost bude obeležena „komšijskim odnosima”. Nijedan od tih medija koji su preneli ovu vest preko jedne naše agencije – druga je ispravno prevela „s dobrim odnosima” pa se njeni pretplatnici nisu obrukali – nije našao tu ništa čudno.

Čita ona lepa voditeljka što ima trepavice, ispisuju se na ekranu reči „komšijski odnosi” Srbije i SAD, sve sa slikama dvojice predsednika, niko ni da pomisli da nešto ne štima. Da proveri prvo šta piše u originalu, pa da proveri prevod s nekim ko engleski zna bolje od priučenog agencijskog prevodioca ili pre će biti novinara koji ujedno prevodi, ali sve finese jezika očigledno ne zna dovoljno. Kad bi proverili i videli da je prevod kojim slučajem bio dobar – od toga napraviš još kakvu priču, preneli bi je svi svetski mediji. „Tramp misli da se SAD graniče sa Srbijom, malom državom na Balkanu” – pa kud ćeš bolji naslov! Pošto nije, ne blamiraš se i sam, nego lepo ispraviš glupost.

Ja sam karijeru počeo sredinom osamdesetih u desku Radio Beograda. To je mesto gde su stizale teleprinterom Tanjugove vesti – moj posao je bio da ih cepkam, pazim da se onim rolnama papirčine ne zaguši mašina (što se stalno dešavalo) i da te vesti priredim tako da odgovaraju prirodi radija. Dakle, morao sam da mislim, da razumem šta piše, da, ako je nešto čudno ili nejasno, proverim – zovem prvo Tanjug, oni bi obično ispravili grešku ako je ima, pa dalje redom.

Prvih dana, sećam se, naleti mi skraćenica SSRN (Savez socijalističkog radnog naroda, tzv. Soc. savez), za koju nisam imao pojma šta znači – ipak sam bio završio svetsku književnost, a ne političke nauke – pa sam nešto pokušao da nabodem. Izgrdi me daktilografkinja toliko da dan-danas kad nešto ne znam, proverim i pitam, nije sramota. Učili su me tamo da su agencijske vesti samo sastojak, materijal od kojeg ja pravim ono što treba, da su u prenosnom smislu one meso, a moje je da spremim od toga pitu. A to je bilo početničko, najniže mesto u novinarstvu.

Novinarstva, očigledno, više nema – autoritet agencije (kakvo meso, kakva pita, čitaj kao da su reči Tita), plus autoritet kabineta predsednika Nikolića, plus autoritet Bele kuće – šta ima da se pitamo i čudimo? Komšije Amerikanci – OK, još bolje, veri gud, nema Hrvata ni ostalih što ih ne volimo, još da su na drugoj strani Rusi, ili makar Kinezi, i ćao. Naš posao nije da mislimo, nije da postavljamo pitanja, nije da tražimo istinu, nije da proveravamo, ni da ne verujemo, ni da saznamo, misle ti skatovi koji slepo veruju ambasadi ili kom već političkom, a ne stručnom autoritetu.

Nisu za „komšiju Trampa” krivi ni Vučić, ni Tadić, „koji je pre njega isto radio, samo blaže”, ni Sloba, „a sada je gore nego u njegovo vreme”. Krivi su stara dobra glupost, lenjost, nezainteresovanost i neznanje. Rečju – neprofesionalizam.

Šta je njima čudno što Tramp misli da smo susedi? Pa, majku mu, da je još deset puta veći ignorant nego što očigledno jeste, znao bi ipak da se njegova zemlja graniči samo s dve druge, nije baš komplikovano za pamćenje. Obaška što on ne piše te stvari, nego ko zna koji činovnik.
Krenuše tako mediji, a dovatiše se i društvene mreže. OK, mnogi moji prijatelji na FB nisu iz medija, nije njihovo da razmišljaju o tehnologiji koja je uzrokovala grešku, ali ni tu niko da se zapita. Svi se smeju, sprdaju, taman im došlo da potvrde svoje predubeđenje – Tramp ionako služi da se čudimo i smejemo njegovim eskapadama.

Nisu za „komšiju Trampa” krivi ni Vučić, ni Tadić, „koji je pre njega isto radio, samo blaže”, ni Sloba, „a sada je gore nego u njegovo vreme”. Krivi su stara dobra glupost, lenjost, nezainteresovanost i neznanje. Rečju – neprofesionalizam.

Da sam ja NUNS i UNS, svakodnevno bih objavljivao saopštenja o ovakvim glupostima, o potpunom neprofesionalizmu, nepismenosti i besmislu – ima toga stalno, svuda. Napravio bih još kaznenu komisiju od uglednog sveta, a sebe postavio za predsednika. Pa bismo svakodnevno glasali koja kazna – od jednog do tri šamara – i novinaru i uredniku. Da ne bude odveć nasilno, kaznu bi sprovodila deca iz nižih razreda osnovne škole, oni koji još uvek imaju mozgove, ali ih ovi upropaštavaju. Mada, pitanje je da li bi im takva kazna uopšte bila problem – ona znači poniženje, a toliko su poniženja sebi do sada sami dopustili da im još jedno možda i ne bi smetalo.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar