MAGIČNI ĆIRA, KOLUMNA: Južnjačka nužda

MAGIČNI ĆIRA, KOLUMNA: Južnjačka nužda


Kada su najzad, teška srca i lakog mozga, shvatili da aerodrom neće odleteti iz Niša, već da će, strateškom odlukom Vlade Srbijice, umesto šiptarskih mudžahedina, ciganskih gastosa i šibicarskih predstavnika niške buržoazije, ubuduće na konstastinopoljski aerodrom „Krive livade“ sletati koncesionari, investitori, brendirani zakupci i ostali Kinezi koji znojav ali siguran dinar za srpske blejače zna­ če – lokalne opoziciono usitnjene duše nastavile su da kenjkaju, sikću, kokodaču i leleču, daleko nadmašivši profesionalne glumce što posećuju Niš zbog festivala leskovačkog roštilja, matejevačkih salata i malčanskih vina. Razlog za novu kakofoniju u kokošinjcu koji se naziva „grad“ zbog izbornih pravila igre i lakšeg brojanja belih i precrtanih glasačkih listića u rejonu izme­ đu ovčarskog Svrljiga, poturčenog Zaplanja, pocrnogorčene Toplice i trasiranih staza Jastrebačkog partizanskog odreda bio je predvidljiv koliko i bajat – kao butane paprike koje se više ne mogu podgrejati. Ali ko to da objasni provincijskim megalomanima koji svojom kontraškom destrukcijom prete da ponište autentične okvire po lutanske palanke te tako naprave od Niša divlje predgrađe Toponice.

Elem, čim se kerozinska prašina slegla, čokalijske proevropske snage počeše da se, gunđajući uvređeno, bučno i svadljivo pitaju zašto u našem gradu (njihovoj parlamentarnoj selendri) nema dovoljno javnih WC-a, a sve pozivajući se na elementarne fiziološke potrebe i civilizacijske standarde savremenog i razvijenog sveta, na koji svi – inače – težimo da se ugledamo. Na prvi pogled čini se da je ta kritika krajnje logična i opravdana. Međutim, kada zagrebete ispod fine glazure tih građansko-edukativnih pajsera (iliti prutova, po gospodinu Klajnu), otkrijete još jednu smicalicu mondijalističkog imperijalizma koji bi da gospodari našim najintimnijim navikama a da pritom oholo ostaje ignoranatan prema našoj bogomdanoj naravi, koja je vrlo specifična i vrlo ljudska. U prilog ovom narodskom verovanju, sada ćemo nabrojati pregršt razloga koji pobijaju tezu o neophodnosti proširenja kapaciteta javnih kenjara.

1. Čovek u niškom nužniku – bio on „javni“ ili kafanski/hotelski – uopšte ne mora da je pročitao Bibliju da bi se osetio kao Nojeva barka. Građanin češće podiže nogu u takvim čučavcima negoli psići kad se olakšavaju uz neku banderu od breze. Uostalom, nije slučajno da je jedini javni WC na nišavskom keju; mogu da ga koriste urbani ribari jer imaju potrebnu opremu: gumene čizme „Tajger Pajrot“, a poneki i zimsku auto-gumu „Wintera“ – da se ne podave u fekalnom potopu. Dakle, građanin u ni­ škom nužniku nužno postaje apokaliptično raspoložen, što je prilično loše za našu pravoslavnu pobožnost i sabornost, o kojoj svi odgovorni toliko tule i prizivaju je. I zato i ne treba da čudi što SPC nikada nije zvani­ čno protestovala zbog nedovoljnog broja javnih klozeta u najvećem srpskom gradu ispod Beograda.

2. Kad već pomenusmo crkvu, ne mo­ žemo a da ne pomenemo i mentalitet ovdašnji (iliti nacionalnu duhovnost, po gospodinu Radoviću). Naime, našim ljudima naprosto nije u navici da čuče, oni vole da kleče, tako da i ne osećaju neku istinsku potrebu za javnim toaletima. Znate kako, ipak je mentalna higijena najmoćnije čistilište. Što će reći, kome je u glavi čisto, tome je i guzica čista. Ili književno rečeno, ne postoji čovek kojem njegovo sopstveno govno smrdi. A ima li Srbina koji za drugog Srbina nije rekao da je „dupe-glava“?

3. Kao što je ustvrdio besmrtni pionir naše moderne nauke, doktor Aleksandar Kostić, seks je sastavni deo ljudskog zdravlja. U tom smislu, redukcija javnih pišaona znači i efikasnu prevenciju protiv pederisanja i širenja istog. Ne zaboravite da se čak i slavni Džordž Majkl nabacivao ljudima u uniformama upravo na takvim mestima.

4. Bezbednosni momenat: nema javnih nužnika – nema ni sranja! Svi se stiskaju i ukrštaju kolena dok hodaju, tako da nisu u mogućnosti da remete javni red i tajni mir. Kad čoveka pritera velika nužda na otvorenom prostoru, on momentalno zaboravlja na ekonomsku krizu i nacionalno pitanje, zar ne?

5. Način da se uspostavi demografska ravnoteža između grada i sela. Naturalizovanim građanima će se kad-tad smučiti sve to stiskanje i nemogućnost obavljanja fizioloških potreba gde i kako stignu, a što će u njima probuditi žešću nostalgiju za rodnim, seljačkim krajevima, gde uvek ima mesta za opušteno pražnjenje creva i be­ šike; plus možeš da se obrišeš a da ne upotrebiš novine. Organski toaletni papir svih vrsta ti je na raspolaganju. Razmišljajmo realno i zdravo: kada je u pitanju buljobris, i kopriva je bolja od crnog olova „Politike“. Uostalom, dragi bivši seljaci, setite se od čega je umro Stevan Sremac.

6. Usled birokratskih zavrzlama EU, institucija baba-sere bi bila ugrožena, budući da ta stroga ali dobrodušna stara žena nikada nije bila čistačica, već isključivo blagajnica. E sad, ako zbog otvaranja novih javnih nužnika naterate šalterskog radnika da postane još i manuelni radnik, doći će do povrede ljudskih prava, na šta će buč­ no reagovati mnogobrojne nevladine organizacije. Dakle, u tom slučaju morali bi da se zaposle novi radnici, čime bi se izvršio udar na gradski budžet namenjen kulturi i obrazovanju. Pored toga, prilikom zapo­ šljavanja – s obzirom na specifičnost poslova – moglo bi doći do razbuktavanja nerešenog romskog pitanja, jer zašto su samo stare Romkinje pogodne za rad u javnim WCima, zapitaće se neko od evropskih zvanič­ nika i optužiće organe lokalne samouprave za diskriminacionu politiku.

7. Zapitajmo se zašto ima normalnom građaninu da se pripišava usred grada. To se dešava samo onima koji cirkaju unučiće po skrivenim ćoškovima kancelarija, bilo na pauzi ili u toku radnog vremena. A njima se, inače, radno vreme deli na vreme za pijenje i vreme za tračanje – pa zato, na kraju radnog vremena napuštaju svoje kolektive s punim mehurom. I sad će takvi neradnici da se pozivaju na nepostojanje urbanističkog plana za mokrenje! Takvima dru­ štvo ne treba da pruža utočište, jer bi time samo pothranjivalo porok koji uništava radnu sposobnost pojedinca i njegove porodice. Zamislite žene s malom decom u naručju kako po javnim WC-ima traže svoje muževe koji nikako da dođu kući posle posla? To bi se otegli redovi i redovi, duži nego u Dafinino i Jezdino vreme. Je li to slika koju želimo da gledamo u našem gradu, i koja bi se emitovala u susednim gradovima – Sofiji, Skoplju, Prištini – s kojima samo što nismo razvili tetragonalu radi regionalnog povezivanja?

8. Ekološka poenta: povratak prirodi, druženje kao u vreme prvomajskih uranaka, Dana Mladosti i Dana Republike; razvijanje zdravog duha izviđača, kroz koji se mire partizanski i četnički način kampovanja – a što podrazumeva i zalivanje travnatih livada „cvetkom-zanovetkom“ kako bi te poljane i livade bile još zelenije, još cvetnije i poljoprivredno plodonosnije. A tek gašenje logorske vatre kolektivnim nesputanim mokrenjem! Tu je važan i medicinski faktor: nesputano mokrenje, bez obaveze da pogađate šolju ili rupu na čučavcu, pogoduje jačanju muškog mišića i povećava elastičnost prostate.

9. Naravno da ne smemo da smetnemo s uma uvek prisutnu „Ekonomiju RasimVujović“, u ovom slučaju iskazanu kroz tranzitni turizam. Računica je prosta: ako nema javnih nužnika, strani turisti biće primorani da mokre u kafanama i hotelima, čime naše ugostiteljstvo ostvaruje dodatni devizni profit. Skretničari niškog turizma znaju za taj gladac pa zato ne žele da se zamajavaju pričama o infrastrukturi javnih pišaona.

10. Usled opšteg zagađenja i trovanja izazvanog NATO-bembanjem, u javnim WCima bi moglo da dođe do masovnog ispu­ štanja gasova obogaćenih osiromašenim uranijumom – dakle, katastrofični scenario bi postao krajnje realan. Zato se i ne pristupa daljoj izgradnji objekata za vršenje fizioloških rabota. Onima koji samo nešto zakeraju u ime navodno civilizovanih standarda razvijenog Zapada, možemo da poručimo sledeće: Poprtkujte si vi u vašu ku­ ću, a ovaj grad ima ko da truje! Po zakonu i Ustavu, to čine gradski oci čim otvore usta. Takva im priroda posla, je l’ da?

I, posle svega, budimo barem jednom iskreni ko ljudi – šta će nama javne kenjare kada imamo onoliku gradsku skupštinu?

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar