Zašto ću u nedelju glasati za Čiča Glišu

Zašto ću u nedelju glasati za Čiča Glišu


Dokle god je Čeda, Čanaka, Borisa, Bojana, Sandi…Vučić će lagano i ubedljivo dobijati izbore, a kolo nesreće će nastaviti da se okreće, dok nas ne samelje. Osim ako…

Da ugrabim ove minute pre nego sat otkuca ponoć i misli postanu kažnjive, da kažem šta mi je na duši pred ove jubilarne, 11-te parlamentarne izbore u Srbiji, među šljivicima…

Prvo što me muči jeste dilema: Za koga u pm da glasam kad mi svi idu na kurblu? Uostalom, koga zabole za moj glas? Masa je već odlučila, pobednik se zna, šta sad…. Ali avaj, dole na kiši čuče četiri očajnika koji Boga mole da preskoče skupštinski prag. Jer, ako ga ne pređu, većina njih može da bira parkić i klupicu na kojoj će ubuduće hraniti golubove, igrati šah, dobacivati sisatim klinkama…

Možda im ipak treba pružiti šansu, možda zaslužuju još jednu priliku, možda je to baš ovaj moj glas? Aj malo da maštamo…

Zamislite, dakle, da taj moj kružić u nedelju zaista odlučuje o tome ko će preći cenzus. Svanulo je jutro 24.aprila, ja krmeljiv, sakriven iza paravana, sa zašiljenim plajvazom. Merkam, pogledom tražim poznata imena…

Aha, tu u oči prva upada ova koalicija “Kanda, Kodža i Nebojša”! Ako zaokružim njih, to bi značilo da glas opet dajem onima koji su me već jednom ispalili, pardon, više puta.

Da zaokružim onog bahatog ligaša, šatro levičara, koji štapom mlati kafanske goste dok ih telohranitelji drže. Ne, ne loži me krigla piva mlaka.

Ili ovog drugog, nabildanog alpinistu koji nema dana staža (sem onog skupštinskog, koji smo mu mi platili), a već 20 godina se švrćka okolo u besnim džipovima, kupuje fabrike i gradi hotele. I nikako da nam odgovori na pitanje: Okle ti lova, frajeru? No, no.

Možda ga zaslužuje treći u bendu, olinjali profa koji kroz život ide sa devizom: Svi su karanfili, samo sam ja ruža. Manekena koga smo birali samo zato što nas je Grobar baš mnogo podsećao na Gargamela, na posletku i predsednika koji se jednim telefonskim pozivom odrekao Kosova, u naše ime. Neće moći ove noći!

Ajmo dalje…Da li treba da poguram ozloglašenog stečajca, koji je u raspalim preduzećima koja je vodio video priliku za lično bogaćenje, nameštajući poslove firmi svoje žene? Da glasam za čoveka koji vam mejlom na redakciju pošalje inkriminišući materijal o kolegi ministru, ali Vas zato tuži kad objavite neke njegove nepodopštine, pristigle u desk na isti način…Ne pada mi na pamet!

Da li da vratim u parlament podeljenu Koštuničinu stranku bez Koštunice, koja pod sloganom Sunđer Boba („Sreća, sreća, radost“) u duhu „Parova“ nastupa sa podeljenom Porodičnom strankom sumnjive američko-ruske provinijencije. Nema teorije.

Da li, ko što reče jedna intelektualka ovih dana, ne smemo dozvoliti da DS padne ispod cenzusa…A gde to piše da mora da ga pređe? Propadale su partije i pre, pa niko nije plakao. Svakog čuda 25 godina dosta. Kanda smo mi kao neka stabilna demokratija pa ćemo se potresti kad nestane jedna stranka?! Ma, ajte, molim vas… Nestao je onoliki KPJ, pa i Mlađin G17, a mislili smo da ce čovek vladati vechno. Da mi možda nije žao što nećemo do kraja spoznati kapacitete mladog Balše, otkriti da li je nauchio i unapredio lopovske tehnike prethodnika… No way, Pedro!

A šta bi ja, kog đavola, hteo – da Vučić uzme 70%? Ma jok! Ako može, voleo bih da osvoji i celih 90! Za ovu državu, za našu decu, najbolje bi bilo da samo naprednjaci pređe cenzus (Ali će ga, na moju veliku žalost, sigurno preći bar još SPS i SRS) i sami samciti formiraju vladu.

Pa da vidimo Čićvua kako pimpla na čistini, bez žrtvenih jaraca i zločestih koalicionih parnera, raznih Dačića, Ružića, trubača iz Surdulice. Bez opozicije kojoj bi svako malo čitao lekcije i spočitavao državne udare, bez pardona i opravdanja.

Ovako, dokle god je Čeda, Čanaka, Borisa, Bojana, Sandi…Vučić će lagano i ubedljivo dobijati izbore, a najveće dostignuće ove ekipe gore biće ako se Kancelar sažali i udeli im neko ministarstvo ili direktorsku fotelju. Kolo nesreće tako nastavlja da se okreće, dok nas ne samelje. Osim ako…

U slučaju da SNS ubedljivo pobedi, a bratija ostane ispod cenzusa, ne bi više gledali beskrajne i besmislene cirkusijade po skupštini. Istovremeno, nestankom ovih političkih lešinara, stvorili bi se uslovi i otvorio strateški prostor za nastanak nove političke snage. Koja bi pred građane i Vučiću na crtu izašla čista, neukaljana, bez putera na glavi. Koja bi imala kapacitet da kao opozicija zaista bude korektiv vlasti, jok puka mašina za pravljenje buke. Koja bi, naposletku, imala snage i energije da od njega preuzme palicu vlasti.

Eto, zbog svega ovoga ja ću u nedelju na onom papiriću nacrtati Čiča Glišu. Umesto da biram manje zlo, ko što ovih dana masovno propagiraju. Jer manje zlo ne postoji, osim u kalkulacijama onih koji bi da na naš račun prolongiraju svoju penziju i zaborav koji su odavno zaslužili.

Ne, dragi botovi, ovi i oni, ne rasipam ja svoj glas, ne d’o Bog, ne prelivam ga Vučiću, ja ga samo čuvam za sebe, i za vremena koja dolaze. I ne želim da ga bacam na one koji ga ne zaslužuju, eto, može mi se. A Vi, kako te?} else {

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    SAMO JAKO i POŠTENO

    Oni Srbi koji neznaju za koga da glasaju, svoj glas neka daju NOVIM licima na političkoj sceni (Saša Radulović DOSTA JE BILO, Beli – SAMO JAKO,…. ) i tako sve dok se ne formira POŠTENA evropsk opozicija, koja kontroliše POŠTENU evropsku vlast.

+ Ostavite komentar