KUSTENDORF: 10 godina filmske utopije

KUSTENDORF: 10 godina filmske utopije


Država mora da favorizuje ono što je vredno i elitno. Koliko je važna decentralizacija u našoj kulturi, toliko je bitno i da se nešto što je elitno ne ugrožava. Voleo bih kad bi ono što se prikaže na Kustendorfu prikaže i na nekoj televiziji s nacionalnom frekvencijom, bojim se da ovako za većinu predstavlja samo nešto ezoterično, smatra Voja Brajović

-Kustendorf je već 10 godina utopija koja je postala stvarnost. Uvek je težio da nadraste društvo spektakla i zabave, da ih nadjača snagom individualnog kvaliteta, što nije karakteristika drugih festivala koji teže da budu što više omasovljeni – rekao je Emir Kusturica, režiser i osnivač Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala Kustendorf koji je protekle nedelje doživeo jubilarno izdanje.

Mećavnik su u protekloj deceniji pohodila najveća svestka imena filma poput Nikite Mihalkova, Džima Džarmuša, Džonija Depa, Monike Beluči, Berenis Bežo, Alfonsa Kuarona, Andreja Končalovskog i mnogih drugih, a ovog januara zavidnom spisku svetskih faca koje je Kusturica dočekivao sa pogačom, solju i medovačom, pridružio se filipinski reditelj Lav Dijaz, pobednik poslednjeg Venecijanskog filmskog festivala.

– Ne zarađujem mnogo snimajući filmove, filmovi su moj skroman doprinos čovečanstvu, to je jedina stvar koju mogu da radim u životu. Živim jednostavnim životom, na isti način na koji pravim svoje filmove. Ne snimam filmove za tržište već za čovečanstvo, kulturu – poručio je Dijaz koji se na Kustendorfu predstavio filmom “Žena koja je otišla”.

Kao gost iznenađenja na Mokroj Gori se protekle sedmice pojavio slavni ruski pisac Zahar Prilepin koji je pozdravljajući se sa domaćinom festivala naglasio “da živimo u svetu u kome vlada anglosaksonska i evropska buržoazija koja je izgubila osecaj za realnost, kod koje vladaju dvostruki standardi i koja sebe doživljava kao svetskog vladara”.

– U jednom trenutku, posle Drugog svetskog rata, to je bilo korisno, principi političke korektnosti, humanizma, Bitlsi, sve je to bilo razumljivo i neophodno, ali su se zatim u tu koncepciju uselili neki demoni i ona je pocela da se pretvara u sektu, u svoju suprotnost, da uništava čoveka, nacije, pravo nacije na samoopredeljenje, a Kusturica pokušava da sačuva te vrednosti starog sveta – rekao je Prilepin.

Kulturna Nojeva barka

Poseban omaž “Retrospektivi velikana” na ovogodišnjem festivalu posvećen je scenaristi Gordanu Mihiću kojem je Kusturica uručio “Nagradu za buduće filmove”, ističući da je u pitanju “jedan od najboljih scenarista u Evropi, a koga nismo dovoljno slavili”.

– On zapravo ulazi u zrelu fazu i zahvalni smo mu što je ugrađen u najznačajnije trenutke evropske kinematografije – rekao je Kusturica uručivši Mihiću duborez koji “treba da simboliše sledeći korak”.

Otvarajući izložbu fotografija i plakata sa prethodnih devet izdanja “Kustendorfa”, Kusturica je primetio kako je “Mećavnik postajao vremenom jedna vrsta “kulturne” Nojeve barke”, dok je aktuelni ministar kulture i informisanja, Vladan Vukosavljević na svečanom otvaranju jubilarne manifestacije istakao je da je “nemoguće pravim rečima izraziti koliki je značaj ovog festivala.”

– Kustendorf je bio kontrateža glavnom talasu jedne ideološki i kreativno posrnule industrije, koja je film vukla u jednom komercijalnom, trivijalnom i umetnički i kulturološki beznačajnom pravcu – rekao je Vukosavljević.

Glumac i bivši ministar kulture Voja Brajović, za čijeg je mandata Kustendorf počeo svoj festivalski život, u izjavi za Ekpsres uporedio je manifestaciju na Mećavniku sa čuvenim filmskim festivalom Sandens u Americi.

– Sandens stimuliše umetnost, a ne samo filmsku produkciju, mislim da je Kustendorf značajan upravo zato što se trudi, a rekao bih i uspeva, da afirmiše umetnost u kinematografiji, a ne samo produkciju i raznorazne projekcije koje su više služe za zaluđivanje masa nego za unapređenje ljudskih duhovnosti. Njegova najveća specifičnost je u tome što je, pre svega, internacionalni, i što se opredelio za unapređenje duha, a takva mu je i selekcija. Nije zanemarljiv podatak da je 500 filmova bilo u konkurenciji, a čovek može da pozavidi da su selektori mogli da pogledaju toliki broj ostvarenja što je i velika odgovornost izabrati mali broj. Uvek razmišljam o tome kako da u toj našoj skromnoj infrastrukturi posećenost bude veća a festival pristupačniji – navodi Brajović.

Za to što se među kulturnim poslenicima mogu čuti primedbe kako se u raspodeli sredstava iz budžeta za kulturu favorizuje Kustendorf u odnosu na slične umetničke projekte, Brajović ima obrazloženje.

– Država mora da favorizuje ono što je vredno i elitno. Koliko je važna decentralizacija u našoj kulturi, toliko je bitno i da se nešto što je elitno ne ugrožava. Dakle, i decentralizacija i elitizacija. Treba da podržavamo ono što se prepozna kao uspešno i korisno za zemlju i njen narod. Voleo bih kada bi ono što se prikaže na ovom festivalu bilo prikazano i na nekoj televiziji s nacionalnom frekvencijom da šira javnost vidi šta je Kustendorf, da ono što radi Kusturica bude prepoznatljivije, bojim se da ovako za većinu predstavlja nešto ezoterično – kaže Brajović.
Praznik filma

Nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke i direktor Evropskog filmskog festivala Palić, Radoslav Zelenović, kaže za Ekspres da je decenija postojanja festivala na Mećavniku pokazala njegov potpuni smisao.

– Energija koju Kusturica ima i njegov status u svetskoj kinematografiji i sve ono što on može, između ostalog, vidi se i na ovom festivalu koji je i filmski i muzički, sa raznim elementima. Festival sam po sebi nikad nije dobar i dovoljan ako nema i raznih programa koji ga obogaćuju, znam iz iskustva s Palićkim festivalom. Kusturica je u prilici da uvek pozove i da mu se odazovu velika imena svetske kinematografije i da održe radionice mladim ljudima, na čemu on jako insistira, što je za mene najznačajniji segment festivala. Posebno mi je drago što je ove godine fokus na stvaralaštvu Gordana Mihića, čije je stvaralaštvo jedan od temelja srpske i jugoslovenske kinematografije. Sve u svemu, festival je potpuno u statusu koji mu garantuje veliku budućnost i nešto što ovoj sredini, a često govorimo o decentralizaciji kulturi, izuzetno znači, a znači i svima nama da imamo jednu takvu manifestaciju na ovim prostorima – kaže Zelenović.

emir-kusturica-monika-beluci-beta-ap-amel-emric-jpg_660x330

Radoslav Zelenović: Svrstavanje Kustendorfa u red festivala koji svojom važnošću prevazilaze sredinu u kojoj su nastali očekivao sam mnogo ranije

Iako nema crveni tepih, glamur i pompu koja prati velike svetske festivale, filsmki časopis “Muvimejker” je pre tri godine uvrstio Kustendorf u najzanimljivije festivale na svetu, što nije iznenađenje za Zelenovića.

– Treba da znamo da na našim prostorima postoje festivali kao što su Kustendrof ili Palić koji je Evropska komisija prošle godine finansirala sa nemalim sredstvima, i to nama treba da znači. Taj novac je dat da bi festival bio bolji, a kod nas je obrnuto, kad jedan festival dobije sredstva od Evropske komisije naša sredina to shvati kao poruku da toj manifestaciji treba dati manje novca što je pogrešno. Svrstavanje Kustendorfa u red festivala koji svojom važnošću prevazilaze sredinu u kojoj su nastali, očekivao sam i mnogo ranije jer je bilo evidentno da je dobro postavljen od samog početka. Koliko kod izgledao razbarušen, jer se na njemu dešava milion stvari, ovaj festival ima jasnu koncepciju. To je praznik filma gde se provereni autori susreću sa onima koji počinju da se bave kinematografijom. Čitao sam kakvo je oduševljenje izazvao Mihić na radionici. Kad su se pravile radionice, znalo se da će mladim ljudima značiti itekako ono što će im reći jedan od naših najvećih scenarista i da će od čoveka koji je stvarao nezaobilazni deo naše kinematografije čuti stvari koje će im pomoći na ovaj ili onaj način i olakšati posao kojim su odlučili da se bave. Dakle, festival ima edukativni, filmski, ali i zabavni karakter jer Kusturica nije samo filmski autor već i muzičar, tih nekoliko stvari koje su se objedinile čine festivalsku atmosfera, bez toga bi to bila smotra filmova, a ne festival – smatra Zelenović.

Za direktora Filmskog centra Srbije, Bobana Jevtića, Kustendorf predstavlja jedinstvenu manifestaciju na ovim prostorima.

– U svetu nema mnogo sličnih festivala. Velika je stvar što mladi ljudi mogu u jednoj opuštenoj, neformalnoj atmosferi da se sretnu s velikanima svetskog filma, da odslušaju i učestvuju u vrhunskim radionicama, da upoznaju druge mlade profesionalce i najzad da gledaju dobre filmove. Da ne zanemarimo da je to istovremeno i velika promocija naše zemlje i njenih resursa. Kustendorf je, jednostavno rečeno, ulaganje u budućnost ne samo domaćeg već i svetskog filma – ocenjuje Jevtić.