MORAMO BITI NEURAČUNLJIVI

MORAMO BITI NEURAČUNLJIVI


Stižem do poslednjih strana, do zadnjih korica, i kod knjiga koje čitam i sa knjigama koje pokušavam da napišem, spolja ih završavam, a iznutra – pitanje je. Tako, kad obučem jedan stari crni sako, okolina kaže da izgledam kao pravi pisac pa zavlačim ruku unutra da opipam tog pravog pisca, a tamo praznina neka, od koje čas bežim, čas pokušavam da je razotkrijem

Sve češće se na književnoj sceni Srbije mogu sresti samizdati, autorska izdanja, te pokreti i pojedinci koji za svoj račun štampaju i objavljuju knjige pesama, priča ili čitave romane. Takav jedan autor je i Nikola Lekić, pisac romana „Persson”, koji je alternativnoj čitalačkoj publici poznat po radovima u periodici i u zbornicima kratke priče, ali i po romanima koje je od 2014. godine štampao sopstvenim sredstvima i distribuirao neformalnim kanalima.

Opišite nam put koji ste do pisanja romana „Persson” prešli, i na šta sve mladi autori moraju da računaju kad se upuste u spisateljske vode?

– I mladi i stari moraju da ne računaju ni na šta uopšte, da budu neuračunljivi i da ne gledaju na sebe kao na autore literaturnih dela, već kao na nekakve držače teksta, podloge tekstu, podizvođače, možda i hartiju samu. U mom slučaju, još nisam i verovatno neću ni biti u stanju da sagledam neki svoj poetički put; trenutno, i to tek samo povremeno, nazirem neku vrstu procesa koji pokušavam da osedlam, i ako mi to uspe, da izjašem na njemu nekoliko ispisanih stranica koje posle neću baciti/ obrisati/spaliti – zavisno od te hartije i sebe samog kao hartije.

Kako gledate na savremenu književnu scenu, ima li tu jedinstva i udruživanja ili se mora isključivo delovati kao pojedinac?

– Ne vidim nikakvu scenu iako sam svestan njenog postojanja; kao što ne vidim ni laž, ni zlobu, a svestan sam ih svakog dana. Imam neke prijatelje, dvoje muzičara, dvoje glumaca, dvoje vizuelnih umetnika, jedan pesnik i ja, kao Nojeva barka, pa se nađemo negde, najčešće po dvoje samo, i to je scena koju vidim, čijim se delom osećam. Preležao sam bio ranije neke dečje bolesti povređene sujete i (ne)pripadnosti.

Opširniji tekst pročitajte u najnovijem broju Ekspresa, koji se od petka nalazi u prodaji na kioscima

© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava.

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar