Napuljska sfinga

Godinu dana pre no što je objavila svoj prvi roman, Elena Ferante je iznela stav o tome da napisanim knjigama njihovi autori više nisu potrebni. U trenutku kad je publikovan prvi roman autorke, likom anonimne, ona je, sudeći po oskudnim biografskim podacima koje izdavači pišu na koricama, imala 49 godina. Što znači da je na književnom polju prisutna dvadeset i devet godina. Za nepune tri decenije njena karijera ličila je na zvezdanu i galaktičku. Pre „Napuljske tetralogije“, uspešne TV serije „Moja genijalna prijateljica“, objavila je romane „Dani napuštenosti“ i „Mračna kći“, a nakon čuvenog četvoroknjižja „Lažljivi život odraslih“.

Danas Elena Ferante, ko god da je, ima sedamdeset i osam godina i magazin „Tajm“ ju je pre pet godina uvrstio u 100 najuticajnijih osoba na svetu.

Trebalo bi dodati da čim je prvenac Elene Ferante „Mučna ljubav“ objavljen u Italiji, uočen je naboj psihološkog trilera u njemu, a reditelj Mario Martone snimio je istoimeni film 1995, nominovan za „Zlatnu palmu“ u Kanu.

Da bismo upotpunili sopstvenu kolekciju znanja o spisateljici koja je postala nacionalni brend Italije i globalni fenomen, njenim delima treba pridodati dokumentarac o njoj „Groznica Ferante“ iz 2017.

Vidite još

Izložba: Mika Alas i sve što nismo znali o njemu

Ne propustite

Izložba: Mika Alas i sve što nismo znali o njemu

Maj nam donosi brojne pozorišne premijere

Bogat program

Maj nam donosi brojne pozorišne premijere

Neki klinci još sviraju rok

Za njih će se tek čuti

Neki klinci još sviraju rok

Video

Muzej na otvorenom

Književni guru

Muzej na otvorenom

U romanu „Mučna ljubav“ majka glavne protagonistkinje je izvršila samoubistvo na ćerkin rođendan, pokraj mesta gde su porodično letovali, dok im se porodica nije raspala. Ovde se radi o direktnom, atavističkom odnosu majka–kći, sestrinski odnos je izostao, iako dve mlađe sestre prisustvuju sahrani. Njihove veze su pokidane, one žive daleko sa svojim novim porodicama kao u drugim galaksijama. Delija, crtačica stripova, u svojoj odiseji, otkriću uzroka majčine smrti, koja je ništa drugo do napuljska sfinga, deluje kao jedinica u oca i majke.

Od centra Napulja gde su njih četiri živele od kada je majka napustila njihovog oca nasilnika, divljeg i obnevidelog od ljubomore latinskog ljubavnika, vašarskog slikara koji masovno izrađuje polunage portrete Ciganki, put u središte sećanja nepogrešivo vodi u rejon gde je ožalošćena ćerka rođena, kao u središte Zemlje. Ili možda u probuđeno grotlo Vezuva.

Svi likovi su raskošno psihodelični i životni – cilj Feranteove nije bezbrižno pripovedanje, jer niko od likova koji su bili u dodiru sa majkom ništa dušekorisno ne govori. Niti shvata. Čini se da svojim ćutanjem, neartikulisanim nagoveštajem, samo doprinose konfuziji – bezruki ujak, komšinica sklona intrigama i ogovaranju, ali neprirodno tiha kad bi trebalo da progovori, otac u posiveloj potkošulji, otmeni udvarač iz dalekih dana koji od pokojnice traži i uzima mračne fetiše u bezličnoj crnoj kesi, uglađeni beskućnik, ceo grad, njegova fatalna atmosfera, pljusak koji aludira na potop, podzemna železnica, podrumi, tavani, liftovi, napuštene zgrade, mrak, mrak i mrak, odsustvo svetlosti, reda, smisla i istine.

Ćerka se pita ko je bila njena majka, da bi više saznala o sebi, kao petogodišnjakinji. Jer majka ni godinama kasnije nije arhetipski brižna, više je furiozna suparnica. Koja se utopila isprobavajući skupoceni donji veš koji je namenila svom najstarijem čedu. U belom čipkanom grudnjaku, rođendanskom poklonu iz horora. A na svojoj ličnoj karti ona je izgrebana sa sličice i nacrtana kao ćerka. Čije delo je ova minijatura? Odgovor je u dobro zamaskiranoj traumi iz prošlosti. Naravno, delimičan. I dozlaboga mučan.