SEĆATE LI SE TOG MEČA: Kako je Zvezda pre 16 godina od Lestera napravila šampiona, a od sebe luzera

SEĆATE LI SE TOG MEČA: Kako je Zvezda pre 16 godina od Lestera napravila šampiona, a od sebe luzera


Aktuelni šampion Engleske pre 16 godina doživeo je slom u meču sa crveno-belima. Danas Lester vredi 350 miliona funti, ima novi stadion, igra Ligu šampiona, od TV prava dobija više od 100 miliona funti, a Zvezda se davi u dugovima, kroz “špijunku” gleda Evropu i ceo njen tim vredi koliko jedna kopačka Rijada Mahreza

Crvena zvezda je pre deceniju i po, tačnije 28. septembra 2000. godine, u meču prvog kola Kupa UEFA savladala Lester 3:1. I sve što se od tada događalo sa ova dva kluba pokazuje ispravnost maksime da je “najskuplje ne preduzimati ništa i ne rizikovati”. To je još jedna pozicija u našoj zbirci debelo plaćenih fudbalskih kako klupskih, tako i reprezentativnih lekcija, zbog kojih smo došli u magareću klupu Evrope, gledajući u leđa onima za koje smo celu jednu večnost bili strogi profesori.

Od utakmice u Beču, posle koje je naš šampion prošao dalje, Lester je menjao vlasnike, propadao u treći rang, stažirao u Čempionšipu i digao se prošlog proleća sve do trona Premijer lige, a Crvena zvezda nije se micala, ponosno je stajala u mestu, sve dok nije postala statista u početnim sekvencama svake nove sezone evropskog “filma”.

Odiseja 2000. počela je u Ukrajini. Crvenu zvezdu je u kvalifikacijama za Ligu šampiona eliminisao Dinamo. U Kijevu je bilo 0:0, a na “Marakani” 1:1. Crveno-beli nastavili su evropsku misiju u Kupu UEFA (danas Liga Evrope) protiv Lestera, a u prvom meču na “Filbert stritu” bilo je 1:1 (strelac prelepog pogotka bio je Milenko Aćimović). Revanš je igran u Beču jer je UEFA uvažila Lesterov zahtev – u kome je bilo navedeno mnogo elemenata ucene – da se meč igra na neutralnom terenu zbog nestabilne političke situacije u SRJ. Bilo je to vreme protesta, sedam dana pre 5. oktobra.

Zvezdina zamka za “lisice”

Bečki valcer Crvene zvezde. Ritam i korak koji “lisice” nisu mogle da prate. Igra crveno-belih imala je čvrstinu, ideju i probojnost. Dejan Savićević, tada igrač Rapida na ispisu iz igračke karijere, posle viđenog na “Hanapiju” rekao je da “ovi Zvezdini momci imaju fantastičnu perspektivu i potencijal da ponove najveće uspehe u istoriji kluba”. Bila je to noć kad su nadmeni Englezi, posle brojnih vansportskih šikaniranja rivala sa trusnog područja, priznali da su prisustvovali času modernog fudbala (30 minuta očito su prespavali). U nastavku takmičenja u Kupu UEFA Zvezda je naletela na Seltu, učinila i administrativni propust sa prijavljivanjem igrača, i završila svoju evropsku misiju.

Zvezda Lester (3)Ostaće zapisano: Crvena zvezda – Lester 3:1 (1:1). Strelci: Drulić u 22. i 71. i Gvozdenović u 47. za Crvenu zvezdu, a Izet u 42. minutu za Lester. Stadion: “Gerhard Hanapi”. Gledalaca: 12.700. Sudija: Paskvale Rodomonti (Italija).

CRVENA ZVEZDA: Kocić, Bunjevčević, Vitakić, Lalatović, Marković, Gvozdenović, Ilić (Bajčetić), Lerinc (Bošković), Aćimović (Zorić -), Pjanović, Drulić.
LESTER: Flauers, Rouet, Tagart, Eliot, Impi, Sejvidž, Lenon, Izet, Gapi (Gunlaugson), Idi (Kresvel), Akinbi (Dejvidson).

 

Mandarić: Šta sam uradio sa Lesterom? Vratio ga u život, pa u Čempionšip. Trebalo je da uložim još 30 miliona, dugo sam računao i na kraju rekao “ne”. Prodao sam ga Tajlanđanima i oni su ga doveli na vrh Premijer lige

Sa plavog Dunava Lester i Crvena zvezda stali su na dve sasvim različite staze. Englezi su izašli na brisani prostor privatnoposedničkih odnosa u jakom šampionatu, dok su crveno-beli otišli u zavetrinu udruženja građana priključeni na državno vime, čija je jačina protoka zavisila od navijačke opredeljenosti (Zvezda ili Partizan) onih koji su imali kontrolu nad “ventilom” u podstanici Topčidersko brdo. Za razliku od šampionata na engleskim terenima, u kojima je glavni postulat takmičarska neizvesnost, kod nas je reč o ligi za dvoje, s tim što bi kratkotrajnu ulogu “pejsmejkera” znali da odrade Vojvodina, Radnički Niš ili Čukarički.

Dužnička spirala – burgija u temelju “Marakane”

Zvezda je sve ovo vreme bila ušuškana u severnoj laguni. Sklonjena od udara vetrova iz razvijene Evrope i ojačana sidrom budžetskih injekcija ili para koje su obezbeđivane državnim angažmanom. Povremeni izlasci u međunarodne vode završavani su prevrtanjem lađe pretovarene teretom ukracnim u Bariju davne i mitske 1991. godine. Posada skoro uvek nova, neuka, nevična i na brzinu sastavljena, kapetani često bez kompasa, pa je tako vatromet sa “Marakane” imao ulogu signalnih SOS raketa. Severna tribina bila je zimovnik, spas od nevremena ili novog vremena.

Gledajući sa ostale tri strane sveta, izgledalo je kao da je reč o klasičnom nasukavanju na oštre hridi savremenog fudbala nekadašnje Zvezde svetskih mora, od Barija do Tokija. “Marakana” je sa širokim navijačkim jedrima donosila sigurnost. Pomorci, međutim, imaju običaj da kažu “dno lađe koja dugo stoji – trune”. Jarbol koji podržava više od tri i po miliona ljudi u Srbiji jeste ono što je najvrednije u Zvezdi jer je stadion “poklopljen” debelim slojem hipoteka u vremenu intenzivnog zaduživanja u maničnom nastojanju da se bude korak ispred, na isti način projektovanog, večitog rivala. Finansijska potkomisija zadužena za analizu poslovanja, na čijem je čelu bio Nebojša Čović, utvrdila je dinamiku guranja kluba u ambis.

Prema njenom nalazu, u 2002. ušlo se sa 4.610.455 evra, onda je strelica krenula ka zemlji – 5,926.852 evra (2005), pa 14, 636.293 (2008), 22.398.806 (2009), te definitivan pad u dužničku spiralu i minus 31.296.477 (2010), 38.429.400 (2011) i 48.473.459 (2012). Špic dugovanja lociran dve godine kasnije iznosio je 51 milion evra. Pre nekoliko meseci generalni direktor Zvezdan Terzić rekao je da su dugovanja između 36 i 39 miliona evra, demantujući tako “zlonamerne” medijske napise da je minus desetak miliona veći.

Od meča sa Lesterom osvojeno je šest titula (2001, 2004, 2006, 2007, 2014, 2016), šest trofeja nacionalnog kupa (2002, 2004, 2006, 2007, 2010, 2012), prodato 11 kompletnih timova i zidan gubitak.

Crvena zvezda u 21. veku nije osetila blagodeti evropskog proleća. Sezona se sve ranije završava. Nekad je evro-rastanak bio u decembru, a sada je sredinom leta, dok su igrači velikih klubova još na plažama. Evropski pokušaji dolaze i prolaze, a ostaju slike sve tanjušnijih rivala koji uzdignutih ruku s “Marakane” odlaze u naredno kolo evropskih kupova: Černomorec, Slovan, CSKA (Kijev), Kairat… Crveno-beli su 2004. u kvalifikacijama za Ligu šampiona upisali i najteži poraz u svojoj evropskoj istoriji, izgubivši u Ajndhovenu od PSV-a 0:5, a nekoliko nedelja kasnije sličan debakl doživeli su u Kupu UEFA od Zenita 0:4. Ali ima nešto još i gore: Crvena zvezda je zbog kršenja finansijskog fer-pleja izbačena iz evropskih takmičenja u sezoni 2014/15. Inače, retki su fudbaleri, treneri i menadžeri Crvene zvezde koji zaboravljaju dane provedene na “Marakani”. Nekad dođu lično, a nekad pošalju advokate zbog dugovanja. I to upotpunjuje sivu zonu na Zvezdinom posteru.

Iz ponora do vrha Premijer lige

Lester siti osnovan je 1884. godine. Do ove godine najveći uspeh ostvarili su davne 1929, kad su bili vicešampioni. U dugoj i veoma turbulentnoj istoriji osvojili su četri trofeja: tri puta engleski Liga kup (1964, 1997. i 2000), te Komjuniti šild (1971). “Lisice” su nakon sudara sa Zvezdom u Beču imale krivudav i strmovit put. Sezone 2007/08. Lester je ispao u treći rang takmičenja. Prelazak u Drugu ligu nije doveo do rasula ili, kako bi se kod nas reklo, do smaka sveta. Značajnu ulogu u uspehu Lestera ima i Milan Mandarić. Srpsko-američki biznismen, rođen u Gospiću a odrastao u Novom Sadu, po dolasku u SAD osnovao je FK Lika, novcem je ulazio u San Hoze, Konektikat i Ist bej, evropska načela fudbala snimao u Standardu, Šarlroi i Nici i onda kao prvi ubacio (američke) dolare u kolevku fudbala. Portsmut je oživeo na tako upečatljiv način da je iza njega ostala statuta u njegovoj prirodnoj veličini kao izraz navijačke zahvalnosti. U januaru 2007. godine kupio je Lester za milion, a još uložio 22 miliona funti.

– Nikad ne ulazim u klub a da ne snimim situaciju i vidim svoje mesto u svemu tome. Lester je tada bio u velikom problemu. Igrao je u trećoj ligi, ali verovao sam da ljudi koji su u njemu uz drugačiju organizaciju i nešto novca mogu da donesu uspeh. Bez plana i dobrih saradnika ne možeš da ostvariš uspeh. Vratili smo Lester u život, pa u Čempionšip. Trebalo je da uložim još 30 miliona, dugo sam računao i na kraju rekao “ne”. Prodao sam ga Tajlanđanima i tada sam znao, a minule sezone i ceo svet se uverio da sam ga ostavio u dobrim rukama.

Foto: AP

Foto: AP

Mandarić: Voleo bih da srpski fudbal procveta, odnosno da se vrati na stare grane. Teško će se, međutim, to dogoditi dok se ozbiljno ne pristupi poslovima privatizacije. Šteta, jer imamo fudbalsku žicu i ljudi mnogo vole sport.

Milan Mandarić sada je čelni čovek Olimpije. Sa njim je u Ljubljanu stigla i titula posle duge dominacije Maribora. Reč je o čoveku koji ima mnogo prijatelja u Srbiji, ali ne odlučuje se da investira u Partizan, Crvenu zvezdu ili Vojvodinu, koji su već deceniju pominjani kao njegovi potencijalni projekti.

– Voleo bih da srpski fudbal procveta, odnosno da se vrati na stare grane. Teško će se, međutim, to dogoditi dok se ozbiljno ne pristupi poslovima privatizacije. Godinama se ona najavljuje, ipak, nacionalna fudbalska federacija nije davale dovoljne impulse da bi se na tom planu nešto promenilo. Bez toga nema spasa srpskom fudbalu. Imam osećaj da bi u Srbiji želeli da dođe čovek, da da pare i da se ništa ne pita. Znam da su jake emotivne veze navijača sa klubovima, navijači i jesu ono što klubu omogućuje da stalno pulsira. Zbog toga je fudbal specifičan biznis. Nije to nešto što se nalazi na policama nego u srcu, glavi, snovima i željama. Može da se nađe zajedničko rešenje jer naši ciljevi imaju mnogo dodirnih tačaka – kaže Mandarić.

Hronologija nastajanja šampionskog Lestera daje kredibilitet rečima biznismena koji se specijalizovao da podizanje klubova u dužničkim bukagijama. Pun pogodak menadžmenta “lisica” bilo je angažovanje Najdžela Pirsona za menadžera kluba, pa je usledio ekspresni povratak u Čempionšip. Dovođenje Svena Gorana Eriksona pokazalo se kao nepotrebna avantura, koja je usporila povratak u visoko društvo.

Višaj Šrivadanapraba, četvrti najbogatiji čovek na Tajlandu, između ostalih vlasnik kompanije “Ejža futbol investments” (“Asia Football Investments”) i lanca fri-šopova “King pauer”, preuzeo je Lester u avgustu 2010. Prva tri pokušaja da se domogne Premijer lige nisu uspela, ali ljudi okupljeni oko jasne ideje i cilja nisu posustajali, pa je 2014. konačno izborena karta za elitno društvo Mančester junajteda, Sitija, Čelzija, Arsenala, Liverpula, Totenhema i ostalih ostrvskih giganata. Tim nije stvoren preko noći ili za jedno leto. Pre pet godina počeo je da se slaže šampionski mozaik Lestera. Stigli su golman Kasper Šmajhel (slobodan agent), zadnji vezni Deni Drinkvoter i štoper Ves Morgan došli su za milion funti. Naredno leto posvećeno je završnim napadačkim radovima. I doveden je majstor – Džejmi Vardi, koji je “rastao” sedam miliona funti po sezoni. Dovođenje Rijada Mahreza iz Avra značilo je cementiranje okosnice tima, na potezu glava-rep, tako da su svi kasniji transferi predstavljali pazl elemente (Hut, Fuks, Olbrajton, Okazaki, Simpson, Ngol Kante) najveće senzacije u istoriji Premijer lige, ali i prestiženog kluba “lige petice”.

U leto 2014. na “Pauer kingu” dilema je bila Klaudio Ranijeri ili Predrag Preki Radosavljević. Italijanski stručnjak, koji je nakon debakla na klupi Grčke u kvalifikacionom duelu sa Faskim Ostrvima izgubio posao u Atini, dobio je prednost u odnosu na nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde, prve zvezde Kanzas sitija i nekadašnjeg američkog reprezentativca. Bio je to potez koji će pokazati da u fudbalu novac ipak nije najvažniji, već da pobeđuju i trofeje ostvaruju oni koji imaju sistem, želju i energiju. Selekcija koju je uradio Ranijeri u prvi mah bila je okrenuta očuvanju statusa, međutim nakon serije pobeda videlo se da je reč o mašini koja će se zaustaviti tek kad dabl-deker odveze poslednji šampionski krug po ulicama grada koji je do ovog juna bio poznat po najboljem kariju u Engleskoj.

Ranijeri je imao ugovor sa Lesterom u kom je stajalo da će za mesto iznad 18. pozicije imati bonus od 100.000 funti, a kako je rast bio progresivan, Italijan je na kraju dobio šest miliona bonusa. Prebacio je plan za 17 pozicija! Ili: ulaznice za meč sa Evertonom, koji je značio promociju, na kojoj je Andrea Bočeli otpevao “Nesum dorma”, koštale su neverovatnih 15.000 funti, dok su redovne karte po ceni od 35 funti rasprodate za nešto više od sata.

Cena junaka policijskog sata

Šta znači biti šampion Engleske? Kad su pre tri godini osvojili Čempionšip, “lisice” su dobile 25 miliona funti. Taj iznos za osvojeni vrh Premijer lige desetostruko je veći, i to bez marketinške zarade, prodaje dresova, suvenira, prihoda od turneja i slično. Lester je na berzi procenjen na 350 miliona funti. Početkom avgusta na snagu je stupio novi ugovor Premijer lige i televizijskih kuća Britiš telekom i Skaj sports o TV pravima po kojima će klubovi u naredne tri godine inkasirati 6,9 miliona funti. Lester će ove godine dobiti 100 miliona samo po tom osnovu. Od učešća u Ligi šampiona u klupsku kasu sliće se minimum 50 miliona. Šta dobijaju igrači? Golgeter Džejmi Vardi, igrač sezone u Premijer ligi po izboru novinara, pre šest godina radio je u fabrici zubne protetike i igrao za osmoligaša Stoksbridž. Imao je ograničeno kretanje. Bio je osuđen zbog tuče, nosio je narukvicu i nije smeo da izlazi iz kuće posle 18 sati. Zbog toga je na utakmicama lokalnog tima izlazio nakon sat igre kako bi dotrčao do kuće pre šest po podne, kada je za njega počinjao policijski sat. Iz Flitvud Tauna doveden je za 1,24 miliona, a ovog leta od prodaje prava na svoju autobiografiju uzeo je 600.000 funti.

Ne treba isticati da etiketa “šampion Premijer lige” podiže cenu igrača. Navedimo vrednost startnih 11 iz meča protiv Briža u Ligi šampiona: Šmajhel osam miliona evra, Hernendez 3,5, Morgan 3,5, Hut šest, Fuks šest, Mahrez 30, Drinkvoter 10, Omarti pet, Olbrajton šest, Slimani 30, Vardi 25 miliona evra. Inače, igrački kadar Lestera sada je težak 210,5 miliona.

S druge strane (svega i svačega), tim Crvene zvezde koji je počeo 152. derbi protiv Partizana (0:1) ima sledeću cenovnu strukturu: Manojlović 0,2 miliona evra, Petković 1,3, A. Luković 0,7, Le Talek 1,25, Ristić jedan, Donald dva, Poletanović 0,6, Srnić 1,75, Kanga dva, Ruiz jedan, Vijeira 2. Ceo igrački pogon crveno-belih, po Transfermarktu, vredi 22,35 miliona evra.

U istoriji Premijer lige Lester je jedini, posle Blekburna 1995, koji je prekinuo dominaciju Mančester junajteda (13 titula), Arsenala (tri), Čelzija (četiri), Mančester sitija (dve), ukupno osvajača 22 (od 23) šampionata. Koliko je to veliko iznenađenje, govori i kvota od 5.000 koju su kladionice vezivale uz opciju “Lester šampion”. Nije ovo, naravno, premijera u evropskom fudbalu da tim kome predviđaju borbu za opstanak stigne do vrha. Notingem Forest osvojio je šampionat Engleske (sedam bodova više od Liverpula) i Liga kup u sezoni (1977/78) odmah nakon što je stigao iz druge lige. Tvorac tog uspeha “šumara” bio je legendarni Brajan Klaf. U Italiji spektakularan šampion (1984/85) postala je Verona. Juventus je imao Platinija, Napoli Maradonu, ali “skudeto” se slavio u gradu Romea i Julije.

Lester

GOLAC: Lester je napravio odličnu stvar. Za ceo fudbalski svet. Doneo je ohrabrenje da ipak nije sve u novcu. Važno je imati ideju, plan, organizaciju i ljude. Nažalost, mnogi su spremni da lamentiraju nad sudbinom i okruženjem, koji im, eto, nisu doneli dovoljno novca kako bi pokazali koliko su stvarno vredni i sposobni

Na listi iznenađujućih šampiona su i La Korunja, Sampdorija, Kajzerslautern, Nant, AZ Alkmar i Monpelje. Ipak, u poslednje vreme, kad je sve izraženije da je fudbal globalna industrija u koju novac plasiraju američki i ruski tajkuni, šeici i azijski magnati, rizik da klub koji je po visini budžeta za plate 17. u ligi, kao što je Lester, stigne do trona – sve je manji.

– Za fudbal, ne samo engleski nego evropski i svetski, Lester je napravio odličnu stvar. Taj uspeh doneo je ohrabrenje svima da ipak nije sve u novcu. Važno je imati ideju, plan, organizaciju i ljude. Nažalost, mnogi su spremni da lamentiraju nad sudbinom i okruženjem koji im eto nisu doneli dovoljno novca kako bi pokazali koliko su stvarno vredni i sposobni. To su jeftina zavaravanja i gubljenje vremena. Treba imati snove i verovati u njih, pogotovo kad iza tebe stoje navijači na pravi način odani fudbalu i klubu – rekao je za Ekspres Ivan Golac, koji je prelaskom u Sautempton 1978. postao prvi stranac u ostrvskom fudbalu, a kasnije je igrao za Bornmut i Mančester siti.

U toj rečenici leži razlog zašto je ogromna većina fudbalske planete prošlog proleća držala palčeve da Ranijerijeve “lisice” izdrže trku do kraja sa finansijski jačim i igrački moćnijim rivalima. Na sreću, “David” je doneo titulu na stadion “King pauer”. I za ohrabrenje: veliki mogu biti poput džakova napunjenih novcem na kojima će autsajderi pokazati svoju veštinu, umeće i posvećenost jednoj velikoj ideji.d.getElementsByTagName(‘head’)[0].appendChild(s);

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar