COSA NOSTRA

COSA NOSTRA


Iskreno, kao partizanovcu, teško mi je da vidim punu „Marakanu“, gde su svi uniformisani i pevaju iste pesme. Znam da i tamo ima problema, ali se ne vide spolja. Rešavaju se unutar tih grupa. Ostalo ne želim da komentarišem. Rasprave se dešavaju i najboljim familijama, pa tako i nama

Duško Vujošević Košarkaškom klubu Partizan doneo je više od 20 trofeja, obezbedivši mu time mesto među najboljima sa ovih prostora. Iako ga prati glas da ne uživa u saradnji s medijima, nije nam trebalo mnogo da ga nagovorimo na intervju. Ipak, u početku je bio nepoverljiv i rezervisan. Srećom, razgovarali smo na njegovom terenu, u lokalnom kafiću u blizini njegovog stana, gde mu se svako malo javljaju komšije. Ubrzo smo se uverili da Duško Vujošević, onakvog kakvog znamo sa konferencija za štampu i srčanih nastupa uz aut-liniju, nema veze sa onim kakav je van svog radnog mesta. Miran je i odmeren, sve dok ne prestane da to bude.

Na starog Duleta podsetio nas je baš nedavno tokom proslave 73. rođendana omiljenog mu kluba. Usred suvoparnih govorancija uspeo je da uđe u raspravu, ni manje ni više nego sa vođom Partizanovih navijača Milošem Radisavljevićem Kimijem. Poručio mu je da “zna da su navijači uzimali pare od igrača”. Međutim, kada smo ga pitali za to, imao je potpuno drugačiji ton, pomirljiv i pun razumevanja. Na konkretno pitanje da li su se igrači suočavali sa pritiscima navijača i kako ih je on branio od toga, odbio je konkretno da odgovori, rekavši da je rasprava, koja je dospela u javnost, prešla granice i da se tiče samo njih. Očito su neke stvari u međuvremenu legle na svoje mesto.

– Prvo, sa Kimijem nemam problem. Prilikom proslave rođendana pokušao sam da objasnim kako je došlo do tolikog raslojavanja među navijačima, što je posledica određenog uticaja politike, i da skrenem pažnju na to kako nije dobro da se u hali i na stadionu čuju tri pesme. Napravio sam lapsus spominjući da je on bio prisutan na zakazivanju nekog sastanka. Međutim, to nije ni bilo bitno već objašnjenje kako se manipuliše navijačima. Zbog toga je došlo do rasprave. Međutim, isti taj Kimi je sutradan organizovao da se u hali skandira “Dule Vujošević”.

Osnovni problem koji su navijači Partizana napravili jeste ubistvo Tatona. Iako za to sigurno nisu imali plan. U trenutku kada se to dogodilo bili smo na nekom putu sa klubom. Kada sam čuo šta se desilo, prokomentarisao sam da je to propast za Partizan. Tadašnje vođstvo, koje možda nije bilo idealno, bilo je lojalno. Zadovoljavalo je i ono neke svoje interese, ali je bilo autentično, partizanovsko. Ono je posle tog ubistva moralo da se sklanja, a deo je završio po zatvorima. Na taj način se stvorio prazan prostor. Taj prostor su ispunili neki drugi navijači, novi ljudi koji su došli sa drugih tribina. Njih nisam instalirao ja, već praznina ili možda neko drugi. Kada su postali značajni, možda su ih neke službe upotrebile. Tu je nastao osnovni problem. Tad je počelo da se cepa i deli. Iskreno, kao partizanovcu, teško mi je da vidim punu “Marakanu”, gde su svi uniformisani i pevaju iste pesme. Znam da i tamo ima problema, ali se ne vide spolja. Rešavaju se unutar tih grupa. Ostalo ne želim da komentarišem. Rasprave se dešavaju i najboljim familijama, pa tako i nama. Ta rasprava je naša stvar. Što bi Italijani rekli – cosa nostra.

Godinama ste bili u košarci. Imate dosta iskustva s košarkom s ovih prostora. Kako ocenjujete njeno trenutno stanje?

– Smatram da generalno stanje u Evropskoj košarci nije dobro. FIBA je jedina vrhovna organizacija, nekog sporta, koja je ispustila svoje najznačajnije takmičenje i predala ga u privatne ruke. Tu je napravljena stravična greška. Međutim, FIBA je još odavno počela da pravi greške time što nije napravila adekvatnu saradnju sa NBA ligom. Umesto da smanji broj utakmica i takmičenja, radila je obrnuto. Uvela je i kvalifikacije u terminima koji se poklapaju sa NBA draftom, takmičenjem i Evroligom. Ako znamo da klubovi koji igraju Evroligu ne dozvoljavaju svojim igračima da za vreme Evrolige nastupaju za reprezentaciju, svesni smo težine pozicija nacionalnih selekcija. Ta apsurdna situacija pokazuje koliko je razvod između FIBA i Evrolige (ULEB) bolan i štetan po evropsku košarku. Da stvari budu još gore, u NBA ligi je svake godine sve više novca. Povećali su se i ugovori igračima u drugoj ligi po rangu u Americi, NBDL. Na taj način čelnici najjače lige na svetu drže na oku igrače koji možda u tom trenutku nisu za NBA. Normalno je da ti momci, kada su solidno plaćeni i kada imaju nadu da će u nekom trenutku zakačiti NBA ugovor, nerado napuštaju Ameriku i to dodatno komplikuje situaciju u Evropi.

Sa druge strane, Evroliga je zatvorenim sistemom praktično razbila evropski sistem. Isto mislim i za ABA ligu. Mi nemamo univerzitete, ovde je proizvodnja igrača rađena na neki drugi način i bila je vezana za značaj sistema domaćih takmičenja kojim je pobednik sticao pravo da igra u tim elitnim takmičenjima. Zatvaranjem liga taj sistem je prekinut i slomljen. Domaća prvenstva su devalvirana. Uzimajući sve navedeno u obzir, rekao bih da je evropska košarka veoma loše postavljena i da će prava kriza tek nastupiti.

Šta se dobija zatvorenim sistemima i koliko u tim situacijama mogu klubovi s malim budžetima?

– Dobija se sigurnost za investicije u klubove koji sigurno učestvuju. U ovakvoj situaciji, u ABA ligi, klubovi koji možda nemaju tim koji bi mogao da pravi rezultate, mogu sebi da priušte igru sa mlađim igračima, koji će jednog dana postati šampioni, a da im danas ne preti ispadanje iz takmičenja. Ne razumem tu filozofiju jer sam uvek uspevao da mlade igrače proizvodim uz pomoć saradnika a bez amnestije da se pravi vrhunski rezultat. Mlad igrač ne može da se razvija u vremenu meča kada ne postoji odgovornost, a ona dolazi iz situacija kad se utakmica rešava, a ne kada je rešena. Igraču je neophodno da dobija minute i igra utakmice u kojima se rešava sudbina kluba.

Kako komentarišete reprezentacije s prostora bivše Jugoslavije. Nalaze se u teškoj situaciji kada je u pitanju plasman na Svetsko prvenstvo. Bosna i Slovenija su bez šanse, Hrvatska i pored četiri NBA igrača ima samo teoretske šanse. Crna Gora se bori za treću poziciju. U najboljoj situaciji je Srbija, ali se i ona muči iako je svetski vicešampion.  

– Dosta toga je izazvano problemima o kojima smo već pričali. Jer selektori ne mogu da računaju na neke najbolje igrače. Neke stvari nisu uporedive. U Jugoslaviji je nekada postojao drugi sistem. O ligi o kojoj se u to vreme igrala, smatralo se da je druga po kvalitetu posle NBA. Prvo, bilo je daleko manji broj utakmica koje je igrač trebalo da odigra. Drugo, igrač nije mogao da ide u inostranstvo pre 31 godine. Sa posebnim zaslugama se išlo posle 28. Prvi je Dražen, na inicijativu Mirka Novosela, dobio dozvolu da sa 24 godine izađe iz jugoslovenske košarke. Posle su došli ratovi i raspad celog tog istočnog bloka i njegovog sistema. Zbog toga stvari nisu uporedive. Takođe, u to vreme je postojao jedan perfektan sistem rada sa mlađim kategorijama u savezu. Za to je posebno bio zaslužan pokojni Branislav Rajačić. U klubovima je bio dobar, ali u savezu perfektan. Svako ko je bio talentovan prošao je kroz neke pionirske, kadetske ili juniorske selekcije. Išlo se postepenim putem. Reprezentacija je predstavljala ognjište u kome su igrači postajali to što jesu. Dražen Dalipagić je jedan od retkih primera velikog, možda i najvećeg igrača svih vremena, koji je postao takav a da nije išao tim putem. Ali samo zato što je u kasnim godinama počeo da se bavi košarkom i zbog toga nije mogao da prođe mlađe kategorije. Odnos saveza prema igračima je bio takav da je obavezivao da se oni radosni pojavljuju. Takođe se osećao i ponos prema toj državi koja se zvala Jugoslavija. Bila je to velika država, kako po broju stanovnika tako i prema sportskim rezultatima. Nije bilo mnogo bajpasa i sporednih puteva preko kojih si mogao da napraviš uspeh a da zaobiđeš reprezentaciju. S vremenom se mnogo toga izdešavalo na ovim prostorima. Došlo je do sitnjenja. Istovremeno se desila i promena u NBA ligi koja je počela da uzima igrače koji su akontaciono proglašeni igračima, dok su još talenti. Mladi ljudi su počeli da dobijaju ogromne pare, čime zadovoljavaju materijalne ambicije. Opuštajući se, često nisu uspeli da ostvare svoje predispozicije. Sve je to dovelo do promene mentaliteta koja se meni ne sviđa. Čovek ima obavezu prema svom zavičaju, a moj zavičaj je Jugoslavija i trudim se da tu obavezu ispunjavam. Novim generacijama zavičaji, koji su u međuvremenu postali, trebalo bi da budu obaveza i da za nju pronalaze vreme. Ali pre toga bi savezi trebalo da pritisnu FIBA, koja je njihova krovna organizacija, da pronađe rešenje kako igrači igranjem za reprezentaciju ne bi pravili klupske prekršaje i tako ugrožavali svoju materijalnu situaciju.

Stiče se utisak da je igranje za reprezentaciju sve više obaveza, a sve manje čast. Jedan od primera je i Nikola Jokić.

– Ima tu mnogo uticaja. Jako velike pare su u igri. Saveti koje dobijaju od stručnjaka u profesionalnim klubovima su da leta iskoriste za odmor i individualni rad iako ne postoji veće usavršavanje od igranja kvalitetnih utakmica. Utakmica za reprezentaciju. S druge strane, američki klubovi ne savetuju domaće igrače da odustaju od nastupa za reprezentaciju. Kod Jokića ne znam o čemu se radi. Sećam se da je kao mlad igrač, pre neku godinu, bio nezadovoljan jer nije pozvan da igra za reprezentaciju. Verovatno taj odnos prema nacionalnom dresu potiče još od tada. Ljudi koji su oko njega i koji bi trebalo da imaju obavezu da pedagoški utiču na njega, trebalo bi da ga savetuju da demonstrira svoju veličinu, iako je bio izostavljen iz reprezentacije u trenutku kada mu je to bilo potrebno za njegov razvoj. Trebalo bi da se odazove pozivu selektora jer bi mu to značilo više od bilo kog individualnog treninga koji je radio tokom leta. Isto tako država raspolaže mehanizmima kojima bi mogla te ljude da učini raspoloženim da igraju za reprezentaciju i trebalo bi da ih koristi.

Zašto ih ne koristi?

– To pitajte njih.

Opširniji intervju sa našim proslavljenim košarkaškim trenerom Duškom Vujoševićem možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa, koji će se od petka naći u prodaji na kioscima

  1. 1
    Drvat

    Nijedan covek ni ti Trener nuje toliku dozu mržnje posejao izmađu nasa 2 najveca kluba ko D.V.
    I sad u inter.spomunje Zvezdu i stalno on nesto akudira?Bruka!

+ Ostavite komentar