EKSPRES FUDBALER GODINE: Dušan Tadić igra glavom, a lomi i noseve

EKSPRES FUDBALER GODINE: Dušan Tadić igra glavom, a lomi i noseve

Foto: Pedja Milosavljevic / STARSPORT


Nešto je najlepše kad igraš za svoju zemlju i kad ti tvoji navijači skandiraju. Ništa ne može da se poredi sa tim. Za te i takve momente se živi. Ali ponoviću, nije bitno ko je strelac, ko je asistent, ko je te večeri dao najviše, najbitnije je da pobeđujemo i da delujemo timski. Selektor Muslin posložio je sve kockice igre i mnogo toga ide kako treba

Dušan Tadić pobednik je prvog izbora za fudbalera godine u organizaciji nedeljnika Ekspres. Igrač Sautemptona i reprezentacije Srbije ujedinio je stručnu i navijačku javnost, uvezavši klupske zastave u barjak igre, viteštva i magije.

Vezista “svetaca” izazivao je tajac na kaskadama navijačkih emocija “Emirata”, “Enfilda” ili “Old traforda”. Rođeni dribler i golgeter sa nadimkom Mister snabdevač! Sjaj sa engleske trave iščezavao bi s vremena na vreme. Kad bi se vratio posle utakmica reprezentacije Srbije, sa svog penthausa u mondenskoj četvrti “Okeansko selo”, nad lukom iz koje je isplovio “Titanik”, pred oči su mu dolazila tri uzastopna potonuća lađa prekrcanih očekivanjima srpskih navijača pred kopnom velikih takmičenja.

“Orlovi” su bili njegova noćna mora. Luj van Gal jednom je rekao: “Šteta što Tadić nije Holanđanin.” Isto su, nažalost, više puta pomislili i srpski selektori: “Šteta što nije Holanđanin.” Za njih je on bio višak. Kako ga sve sa loptom ubaciti u krletku svojih strategijskih i konceptualnih rešetaka? Teško. Previše je fudbalskog u njemu. Tadić u Sautemptonu i Tadić u dresu Srbije? Prvi je Dušan, a drugi N. N.! Za ne prepoznati. Prebacivanja kako se naši reprezentativci bore za engleske i ine pare, a kad igraju za Srbiju, nema ih nigde osim na zemunskim i novobeogradskim splavovima, postajala su sve jača i učestalija. Probadala su direktno u srce. I odlučio je da kaže ono što mu je na srcu. Nije tražio ni dres ni mesto u timu. Samo loptu. “Ili selektor ili ja.” I došao je Slavoljub Muslin, a sa njim nove uloge, nova zaduženja, nova nada i lopta.

Tadić je postao lider reprezentacije Srbije. Muslinova taktička podloga odlična je platforma za veštog, spretnog i modernog vezistu. A takav je Tadić. Brojke uostalom dosta govore. U prve četiri kvalifikacione utakmice od devet golova “orlova”, učestvovao je u osam. Tri puta bio je strelac, a pet puta asistent. Jedino u Kardifu nije bio (ko)autor gola – Rukavina je centrirao, a Mitrović glavom pogodio mrežu. Sve ostalo, baš lepo i uzvišeno, parafirano sa D. T. i krvlju. Meč sa Velsom odigrao je do kraja sa polomljenim nosom. Krv se lepila po travi, ali nije se predavao. Izdržao je, a lekari su se nakon utakmice čudili kako je sa takvom povredom mogao da igra. “Bod je osvojen, koščice u nosu će zarasti, ako ne, onda ću na leto na operaciju.”

Moj najdraži trenutak 2016. jeste pobeda nad Austrijom! Taj 9. oktobar i “Marakana” su za pamćenje. Austrijanci su učesnici proteklog Eura, selekcija koja u svojim redovima ima nekoliko vanserijskih pojedinaca kao što su Arnautović, Alaba, Dragović, Janko…

Tako priča fudbalski junak Srbije za 2016. Mnogima bi obraz morao da se zacrveni. Nekima od fudbalskog neznanja, a drugima od olakog “splavarenja” po tuđima karijerama.

No, vratimo loptu kod Tadića, najbolje je tako.

– Moj najdraži trenutak 2016. jeste pobeda nad Austrijom! Taj 9. oktobar i “Marakana” su za pamćenje. Austrijanci su učesnici proteklog Evropskog šampionata u Francuskoj, selekcija koja u svojim redovima ima nekoliko vanserijskih pojedinaca kao što su Arnautović, Alaba, Dragović, Janko… Bila je veoma neizvesna utakmica. Dva puta smo vodili, a gosti su dva puta stizali naše vođstvo. Mnogi su mislili da ćemo klonuti kad su nas Austrijanci drugi put stigli, ali nismo. Pokazali smo da je ovo jedna sasvim drugačija reprezentacija u odnosu na one na koje su navikli navijači. Smogli smo snage da izdržimo psihološki pritisak i stignemo do trećeg gola. To je veoma bitna pobeda. Uzeli smo tri važna boda protiv rivala koji je slovio za jednog od glavnih kandidata za plasman na Svetski šampionat. Od tri boda možda je još važnije da smo pokazali kako smo na dobrom putu da vratimo poverenje ljudi u Srbiji u nas. Iluzorno je govoriti kako nam je meč protiv Austrijanaca ulio novu dozu samopouzdanja, što se pokazalo u Kardifu kad smo, i pored svih peripetija, uspeli da anuliramo pogodak Bejla, a da je meč potrajao još nekoliko minuta ,stigli bismo i do drugog gola i pobede. Ali ne budimo neskromni. Ni mnogo uigranije selekcije nisu stizale na noge Velsu sa planom o osvajanju kompletnog plena.

Kakav je osećaj kad ceo stadion skandira “Dušan Tadić” kao što je bilo protiv Austrije?

– Osećaj je neverovatan. Nešto je najlepše kad igraš za svoju zemlju i kad ti tvoji navijači skandiraju. Ništa ne može da se poredi sa tim. Zbilja je neverovatan osećaj kad vidiš srećne ljude na tribinama i čuješ kako skandiraju tvoje ime. Za te i takve momente se živi. Ali ponoviću, nije bitno ko je strelac, ko je asistent, ko je te večeri dao najviše, najbitnije je da pobeđujemo i da delujemo timski. Selektor Muslin posložio je sve kockice igre i mnogo toga ide kako treba. Ima nekih stvari koje treba popraviti, ali to je sasvim očekivano jer smo mi dobili selektora pre pola godine. Tada, protiv Austrije, srce je htelo da mi iskoči, došlo mi je da zaplačem. Nije publika prihvatila samo mene, nego celu ovu reprezentaciju, i hvala joj na tome. Verujem da će u nastavku kvalifikacija biti još više navijača i mogu da obećam da ih nećemo razočarati borbenošću i htenjem, a verujem ni rezultatima. Moramo još mnogo da napredujemo, ali trudimo se da ispunimo sve selektorove zahteve. Pod njegovom komandom rastemo kao ekipa. Muslin je iskusan stručnjak, koji zna da uspostavi odnos poverenja sa reprezentativcima, i to se vraća na terenu. Rezultati govore da je selektor uspeo da od jednog gubitničkog tima, od koga su navijači skoro digli ruke, napravi selekciju za respekt. “Orlovima” se vratilo samopouzdanje. Uz dobru atmosferu, to su preduslovi za dobre rezultate.

Utisak je da podjednako volite kad ste strelac i kad ste asistent.

– Volim da dam i da namestim gol. Jedno je sigurno, nikad neću šutirati ka golu ako vidim da je saigrač u boljoj situaciju. I gol i asistencija imaju svoje draži, ali fudbal je kolektivna igra i stoga mi je najbitnija pobeda ekipe. Sve ću da učinim da dođemo do toga. Lična statistika mi nije prioritet. Takav sam pristup oduvek imao prema fudbalu. Neki kažu da bih bolje prošao da sam više gledao sebe. Možda bi tako i bilo, ali onda to ne bih bio ja!

Selektor Slavoljub Muslin dao Vam je slobodu u igri.

– Jeste, mislim da je selektor najzaslužniji za uspeh reprezentacije. Gleda svaki detalj i svaki igrač u svakom momentu zna šta treba da radi. Imam slobodu u igri i mislim da tako mogu najviše da pružim. Volim kad sam na lopti, da je imam ispred sebe. Tako je bilo od pionirskih dana u Bačkoj Topoli, preko Vojvodine i Holandije, sada do Engleske i reprezentacije Srbije. Oduvek sam voleo loptu, doduše u početku je bila igračka. Sada je to posao, ali volim da se nadigravam. To mi je nekako u krvi.

Gode mi poređenja sa Piksijem. Bio je fenomenalan igrač. Dovoljno je prisetiti se njegovog gola Špancima u na Svetskom šampionatu u Italiji 1990, pa videti kakav je bio kalibar od igrača. Moj heroj je ipak Zinedin Zidan

Kad odlučite šta ćete uraditi sa loptom?

– Nikad ne znam šta ću da uradim sa loptom i nikad ne razmišljam o tome. To se jednostavno sve dogodi u trenu. Prepustim se i igram. Sledim neki svoj instinkt.

Reklo bi se da je Piksi Vaš uzor. U jesenjem delu mondijalskih kvalifikacija mnogi su gledali “desetku” Srbije i videli Dragana Stojkovića.

– Ne! Gode mi poređenja sa Piksijem. Bio je fenomenalan igrač. Dovoljno je prisetiti se njegovog gola Špancima u Veroni, na Svetskom šampionatu u Italiji 1990, pa videti kakav je bio kalibar od igrača. Moj heroj je Zinedin Zidan. Majstor fudbala. Sa kakvom je lakoćom on driblao, proigravao i pogađao. Zidan je najbolji primer da je lepota fudbala u njegovoj jednostavnosti. A on je to doveo do savršenstva. Njegove poteze sam kopirao, želeo sam da igram kao on. Koliko sam od svega toga uspeo, neka drugi procene. Za mene je Zidan neponovljiv kako po veštini i ideji, tako i po eleganciji.

Koliko su Vam igre u Groningenu i Tventeu pomogle u fudbalskom stasavanju?

– Mnogo. Mislim da sam tamo skroz sazreo i stasao kao igrač. Liga i klubovi su fantastični, pogotovo u to vreme kad sam bio tamo. Mi smo nesporno talentovani za fudbal, pa nam u Holandiji odgovara način treninga i igre. Ovde razmišljaš isključivo o terenu i da što bolje treniraš. Uz to imamo adekvatan mentalitet i karakter. Kada se sve to spoji sa uslovima za razvoj igrača, koji su u Holandiji na vrhunskom nivou, dobijate savršen recept za uspeh. Holanđani potenciraju dodavanja i veliki procenat poseda lopte. Holandski fudbal specifičan je zbog toga što svaka ekipa ima želju da se nadigrava. Ako uđeš u utakmicu sa devizom “lako ćemo”, možeš da dobiješ tri-četiri šamara. Zbog toga nije iznenađenje kada timovi iz vrha izgube od onih sa dna tabele. Zato mislim da je Eredivizija baš zanimljiva i lepa za gledanje.

Sautempton se pokazao kao pun pogodak.

– Sautempton je bio pravi izbor, veoma dobar klub, organizovan kao i skoro svaki u Engleskoj. Dok sam bio u Holandiji, pratio sam mečeve Premijer lige. “Sveci” su oduvek bili poznati i prepoznatljivi po lepom fudbalu. Video sam kako igraju, i to mi je odgovaralo. Ronald Kuman, jedna od legendi holandskog fudbala, znao me je iz Eredivizije, a znao sam i ja kakvu igru on preferira, tako da nije bilo teško doneti odluku o prelasku na jug Engleske. Bilo je skeptika povodom tog mog izbora. Dolazile se do mene priče, bolje rečeno sumnje u to kako ću se ja snaći u Premijer ligi, najtežem i najzahtevnijem šampionatu u Evropi, ali nisam se na njih obazirao. Obožavam izazove. Hteo sam da pokažem koliko znam fudbala među najvećim igračima današnjice.

Sa Gracijanom Peleom, koji je takođe stigao iz holandske lige, postali ste jedan od najubojitijih tandema na Ostrvu. Savršeno ste se razumeli. Da li Vam nedostaje Pele, koji sada rešeta mreže u dresu kineskog Šandonga?

– Nedostaje mi Gracijano i na terenu i van njega. Baš smo se fino slagali. On je znao šta ću ja da uradim s loptom, a ja sam znao njegove kretnje i namere, i sve je to delovalo tako uigrano i efikasno. Mediji su nas nazivali spektakularnim otkrovenjem. Kumana i njegovog skautinga. Gracijano je fantastičan momak i veoma dobar igrač, što je pokazao i na Evropskom šampionatu u Francuskoj u dresu “azura”.

Koji broj na dresu više volite?

– Najviše volim broj 10. Kroz celu karijeru sam ga nosio. Izuzev kad sam došao u Sautempton. Pa sam uzeo broj 11, koji mi je posle desetke najdraži.

Kakva je situacija sa nosom?

– Lekari kažu da je bolje. Posle dve nedelje krvarenja i bolovanja počeo sam da treniram i igram. Izgubio sam dosta krvi, pa su mi lekari rekli da mi je opalo gvožđe. Poštujem sve njihove preporuke kako bih se što pre vratio u normalu.

Da li će Srbija na Mondijal u Rusiju?

– Nadamo se da ćemo otići na Svetski šampionat. Činimo sve što je moguće da posle tri propuštena velika takmičenja naš fudbal predstavimo na Mondijalu. Veoma mi je drago da se vratio kult reprezentacije, kao i da imamo podršku navijača i cele javnosti. Ona nam je i te kako potrebna jer jedino tako možemo da se plasiramo na skup najboljih svetskih reprezentacija.

Fakultet za sport i turizam u Novom Sadu upisali ste kad ste iz AIK-a prešli u Vojvodinu. Vaš razvojni put veoma je sličan onom koji je prošao Milan Jovanović: Vojvodina – Evropa – srce srpskih navijača. Da li ćete kao Lane staviti akademsku tačku na sportsku karijeru?

– Nadam se da hoću. Samo imam još neke stvari da uradim u fudbalu. Ali idem redom. Uz dobre igre u Sautemptonu, sa kojim imam ugovor do 2018, najvažnije je da sa reprezentacijom odem na Svetsko prvenstvo u Rusiju. Ta dva cilja su mi prioritet i njima sam sada okrenut svim svojim bićem.

……………………………………..
ŽIRI EKSPRESA ZA FUDBALERA GODINE

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto ©

Dragan Džajić: Takav nam je falio deceniju

– Dušan Tadić je najbolji srpski fudbaler u 2016. Kad je reč o klupskom učinku, lane je Sautempton bio znatno kompaktniji, osetila se ruka Ronalda Kumana, pa je i Dušanova igra više dolazila do izražaja. S druge strane, Tadić je u reprezentaciji Srbiji igrao fantastične. Konačno se pojavio igrač koji je skoro celu deceniju falio našoj najboljoj selekciji. Ima ideju, dribling, udarac i centaršut. Kompletan igrač, koji igra na pravoj poziciji sa koje predstavlja stalnu opasnost po gol rivala, bilo da će sebi varkom osloboditi prostor, šutirati ili asistirati. U njegovoj igri do izražaja dolazi potpuna posvećenost timu. U nekim situacija ove jeseni mogao je i sam da postigne gol i tako popravi svoj golgeterski saldo, ali nije to uradio nego bi nesebično servirao loptu saigraču koji je isto tako bio u izglednoj poziciji kao i on. Igrači kao što je Tadić, uz nesporne igračke kvalitete, dobri su za jačanje duha zajedništva u ekipi i podređenosti svih ličnih ciljeva – reprezentaciji.
Tadić je u razvoju karijere, za koju verujem da će tek dostići zenit u klubu koji predstavlja evropsku marku, doneo dobru odluku da se kali u Holandiji. On voli loptu, a u Holandiji vole posed, traže nadigravanje i zato je Eredivizija veoma efikasna, zanimljiva i dobro posećena. Odlazak u Holandiju za naše igrače je kao staž pred specijalizaciju za Lige petice. Način na koji se on uklopio u strahovito jaku Premijer ligu govori koliko je dobro pre Engleske negde osetiti taj zapadnjački profesionalizam. Tako je i sa Matićem, koji je nezamenljiv šraf u lideru Premijer lige. Od ostalih naših igrača koji su imali dobru sezonu tu su Kostić, Mitrović, Milivojević, Maksimović, pa i taj pomalo zaboravljeni Rukavina. Uz Kolarova i Ivanovića, koje prerano otpisujemo, to je jedan skup igrač koji daje nadu da našem fudbalu dolaze lepši i bolji dani.

EKSPRES FUDBALER golac_web100514Ivan Golac: Doneo pozitivnu ocenu 

– Za to što godina koja je na izmaku može da dobije pozitivnu ocenu kad je srpski fudbal u pitanju najzaslužniji je Dušan Tadić. Očekujem u nastavku kvalifikacija, na proleće, a pogotovo u jesen, da se ostvare rezultati koji su neophodni i na koje veoma dugo čekamo.
Nismo mi igrali briljantno, protiv Austrije je bila teška utakmica, protiv Iraca i Velsa takođe. Austriju su praktično dobila dva igrača koja su to veče bila izuzetno raspoložena – Tadić i Mitrović. Veoma je važno za nas, pošto mi već dugi niz godina nemamo kreativnost u sredini terena, a odbrana je šarena i nestabilna, da se pojavio jedan igrač koji može da poveže linije tima. Sigurno je, apsolutno, da mu treba pomoći jer ne može sam da kreira i određene stvari završava. Tadić i Mitrović obeležili su ove utakmice i donele nam status ekipe koja je u vrhu i ima velike šanse da uđe direktno ili kroz baraž na Svetski šampionat u Rusiju.
Reprezentacija je u trci za Svetsko prvenstvo. To je veoma važno. Čim je reprezentacija na putu za veliko takmičenje, na kojima već šest godina nije bila, onda se oseti bolja atmosfera. “Orlovi” su, zapravo, najvažniji i najbitniji segment fudbala. Što se tiče klubova i Evrope, ništa se bitnije tu nije promenilo. Ovako baš jedna sveopšta tuga sa elementima tragedije. To je naša realnost i bojim se da ništa neće biti bolje ni u narednoj sezoni.

Nenad Bjekovic FC Partizan.Nenad Bjeković: Nametnuo se kao vođa

Dušan Tadić je odigrao izvanredno utakmice. Ovo jeste timski uspeh, cele selekcije i selektora, ali Tadić je uspeo da se nametne kao vođa. Jak je kreativac, ako ostane na zemlji i bude mogao da nosi teret, može da napravi izuzetnu karijeru. Mada je već postao neko u Premijer ligi, a i dok je igrao u Holandiji, stalno su stizale vesti o njegovim neverovatnim driblinzima, asistencijama i golovima. Mitrović je potvrdio da izrasta u rasnog golgetera, Kostić je skrenuo pažnju na sebe u tandemu sa Tadićem, pa Matić, te Rukavina, i najednom se pojavi, kako mi u fudbalu imamo običaj da kažemo, pravo niotkuda i odlično odradi zadatak. To je dobar timski rad selektora i njegovih trenera i osećaj kad ko i sa kojom ulogom treba da igra. Ipak, Dušan Tadić je igrač godine.
Sa ovakvim Tadićem blizu smo odlaska u Rusiju. Jedno je sigurno: napravili smo izvanredne rezultate i ako zadržimo ovaj ritam, onda neće biti problema. Tih narednih šest mečeva, ipak, neće biti lako odigrati. Šta se desilo sa reprezentacijom? Kad su loši rezultati, onda napadamo trenera, kad su dobri, onda se nalazi drugi “krivci”. Ovakva reprezentacija zasluga je Muslina i drugih ljudi koji su napravili pozitivnu atmosferu. Da bi se složile kockice, potreban je pravi ambijent i malo sreće.

Photo: Pedja Milosavljevic

Photo: Pedja Milosavljevic

Milorad Kosanović: Ima ideje, prefinjene poput Piksija

Zahvaljući reprezentaciji, 2016. je bolja nego mnoge pre. Dušan Tadić je uvek bio fudbaler jakog igračkog profila. Još dok je bio u Vojvodini. On je samo igrao u jednom timu na pogrešan način, igrao je veoma široko levo. Tu su ga zadržavali, nisu mu dozvoljavali da mnogo ulazi u sredinu, odnosno u igru. On nije krilni igrač, on je tehnički prefinjen, ali još važnije je to da je igrač koji mnogo dobro razume i oseća igru. Tadić je igrač kome treba sloboda u prostoru. To što je imao i razvijao se u Vojvodini nadogradio je u Groningenu, posebno u Tventeu, na najbolji mogući način, a u Engleskoj, možemo slobodno reći, potpuno usavršio. Bilo je veoma pametno što se na evropski fudbal adaptirao u Holandiji. Sautempton, čuven po radu sa mladim igračima, otvorio je vrata za razvoj njegovog talenta. Sautempton ove godine nije onako upečatljiv kao prethodnih sezona, pa je Tadić još tu. U svakom slučaju, igrama u reprezentaciji Srbije treba dodatno da se iskaže i ode u klub iz evropske top-klase. Veliki klub i odličan tim. Njemu je važno da ima odlične igrače pored sebe. Dušan nije igrač koji u slabom timu može mnogo da nosi. Ima neke stvari u idejama, prefinjene poput Piksija, s tim što je Piksi u nekim stvarima bio direktniji, ulaz u završnicu, ali bio je isto toliko prefinjen u razumevanju te igre u prostoru. E, to Dušan veoma dobro zna. Moramo reći i da je u reprezentaciji igrao na poziciji koja je bila iznenađenje za naše rivale. Jednostavno, nisu prepoznali šta to on igra i šta to on može, pa su mu “legli”. Visoko izađe odbrana, ostave jednog igrača i tad dođu Tadićeva spretnost i hitrina do punog izražaja, napadne i ukrade loptu i inicira mat-situaciju. Tako smo uostalom i postigli prva dva gola u Kišinjevu.

Milovan Rajevac: Isto igra na terenu i u dvorištu

Dušan Tadić je igrač godine. U igrama za reprezentaciju Srbije bio je briljantan. Što mi imamo običaj da kažemo – fudbalski je eksplodirao. Nažalost, imao je povredu koja ga je sad nešto omela. Nadam se da će ne samo on nego i svi ostali Muslinovi izabranici naredne godine biti još bolji i uspešniji. Znam ga dugo. Kad sam došao u Vojvodinu, imao je 17 godina, dečkić koji se tada igrao sa fudbalom, međutim, mi smo radili fenomenalno, napravili sjajne rezultate sa Vojvodinom, igrali finale Kupa, ušli u Evropu. Lansirano je tada mnogo dobrih igrača, među njima i Tadić. Ozbiljno je pristupio karijeri i tada je već skrenuo pažnju na sebe. On je dobro igrao u Holandiji, pa sada u Engleskoj. Gledao sam neke utakmice dok sam bio selektor Alžira, prateći afričke igrače, i video da Dušan izlazi na utakmicu isto kao u dvorište da igra na male golove. Takav je bio oduvek. Moćan sa loptom i lepo ga je gledati. Znam da je u Novom Sadu mnogo radio na driblingu, ostajao je posle treninga i stalno je nešto “petljao” sa loptom. Sjajna je ličnost i verujem da će u godinama koje su pred njim pokazati još bolje igre, mada i na ovo što je postigao do sada u karijeri može biti veoma ponosan.

Treba reći i da je Tadić došao do izražaja na talasu novih strujanja u našoj fudbalskoj organizaciji. U fudbalu rezultat sve govori. Novo rukovodstvo saveza i novi selektor, sve to u reprezentaciji sada mnogo drugačije izgleda. Napravljen je novi ambijent bez koga nema dobrih rezultata. To su veoma dobre i pozitivne promene. Dok postoji teorija, imate ili nemate šanse. Moramo u sledećoj godini da budemo još ozbiljniji i još konkretniji. Jednostavno, takvi da odemo na Svetsko prvenstvo. Dobro je da je sve u našim rukama. Ne zavisimo ni od koga. Muslin je ozbiljan i iskusan trener, koji je odlično započeo jedan kvalifikacioni ciklus i verujem da će ga uspešno završiti. Mnogo smo napredovali po pitanju reprezentacije, zbog čega smo srećni svi mi koji smo u fudbalu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar