FUDBALSKA PEDOFILIJA: Kako su Britanci učili dečake da igraju fudbal

FUDBALSKA PEDOFILIJA: Kako su Britanci učili dečake da igraju fudbal


Otkrivanje pedofilskog lanca u engleskom fudbalu dobilo je pandemijske karakteristike i razmere. Na specijalni združeni telefonski broj britanske policije i Fudbalskog saveza Engleske javilo se oko hiljadu ljudi

Sve je počelo u londonskoj ulici Jork vej broj 90. Tu su se sreli novinar Danijel Tejlor i bivši fudbaler Endi Vudvard. Njihov razgovor prerastao je u članak koji će promeniti našu prvu asocijaciju na reč – fudbal.

Da je Endi Vudvard otišao na neku drugu adresu, a ne na onu gde se nalazi prestižni neoliberalno levičarski list Gardijan, možda ja sve ovo ne bih ni pisala. Kad je o ljudskim pravima i njihovoj zaštiti reč, Gardijan je često efikasniji od svih humanitarnih organizacija i nadležnih institucija zajedno. Zato ne čudi što je Vudvard, kao pre njega Snouden, pokucao baš na ova vrata. Vudvarda i Snoudena vezuje slična nit – obojica su uzbunjivači, obojica su sami protiv velikog sistema i obojica dejstvuju kako bi unapredili živote drugih. No, razlika je u tome što Edvard Snouden nije ničija žrtva, a Endi Vudvard to jeste. Dolazak u Gardijan bio je njegov pokušaj da prestane da to bude posle više od 30 godina.

Vratimo se u septembar 1984. godine, kada je čuveni trener fudbalskog podmlatka, barem kada je reč o srcu Engleske – okolini Mančestera, Beri Benel obećao Endijevim roditeljima da će njihovog talentovanog dečaka, koji je čak postigao gol sa linije razdvajanja i time postao školski bog, pretvoriti u profesionalca. Dečak je bio na sedmom nebu kad se obreo na terenu Kru Aleksandre, tima engleske Lige 2.

Tim jeste na nivou Srpske lige Zapad, ali za jedanaestogodišnjaka je to bio prvi korak ka Premijer ligi i Mančester sitiju, sa kojim je bio blizak trener Benel, ili Mančester junajtedu, za koji je navijala porodica Vudvard. San je dostigao vrhunac kada je trener fudbalskog poletarca odveo u svoju izolovanu vikendicu na obodu šume (kakav kliše iz horor žanra), koja je imala najveći televizor koji je dečak ikada video, sto za bilijar, džuboks, pa čak i živog majmuna. Tu se san pretvorio u moru. Usledile su godine seksualnog zlostavljanja i zloupotrebljavanja, fizičkih i psihičkih pretnji i emotivnih ucena. Kao da sve to nije bilo dovoljno, Benel se 1991. godine oženio Endijevom sestrom!

Pod lupom se nalazi 98 klubova – Njukasl, Stouk, Sautempton, Mančester sitija, a policija ovih dana zalazi i u tajne svlačionica Arsenala, Totenhema, Vest Hema, Kristal palasa i Čelsija

Posle još sedam godina ćutanja, Endiju je policija pokucala na vrata. Tako je saznao da je Benel optužen za 23 krivična dela počinjena protiv šestorice dečaka uzrasta od devet do petnaest godina. Endi je pristao da bude anonimni svedok. Benel je osuđen na devet godina robije. Endijeva sestra ostavila je muža, a mladom fudbaleru karijera je prvi put pošla uzlaznom linijom. Tada dvadesetčetvorogodišnjak, Vudvard je igrao kao nikada pre. Sa Benelom iza rešetaka, činilo mu se da može da nastavi normalan život. Pozitivna energija nastavila se dok mu menadžer Nil Varnok nije saopštio da prelazi u trećeligaša Šefild junajted i da želi da ga, kao najboljeg igrača odbrane, povede sa sobom.

Ispovest koja je pokrenula lavinu

Iako ga je ovog puta trener izdvojio od ostalih iz krajnje profesionalnih razloga, istraumatizovanom Endiju to je bio okidač za niz napada panike, koje je u javnosti predstavljao kao povrede na treninzima i tokom igre. Usledilo je još pet godina igranja po malim klubovima, psihijatrijskog lečenja i razmišljanja o samoubistvu. Sa dvadeset devet Endi Vudvard postao je fudbaler u penziji. Do pre nekoliko meseci radio je u policiji, iz koje je (ironično) suspendovan zbog prekoračenja etičkog kodeksa – veze sa sestrom žrtve zločina.

I tako se 16. novembra našao u kancelariji Gardijana.

“Tek sada, sa četrdeset tri godine, osećam da stvarno mogu da živim bez te tajne i tog ogromnog užasnog tereta. Želim da ga izbacim iz sebe i da drugima pružim šansu da urade to isto. Želim da im dam snage. Ja sam to preživeo. Izgubio sam karijeru, što je za mene bilo izuzetno značajno, ali i dalje sam tu. Izašao sam na drugu stranu. I drugi mogu da budu isto tako snažni”, rekao je Endi Vudvard novinaru Danijelu Tejloru.

Ni u najluđim snovima nije mogao da sanja kakav efekat će ove njegove reči postići u roku od samo mesec dana.

Na specijalan telefonski broj koji su združeno uspostavili britanska policija i Fudbalski savez Engleske u međuvremenu se javilo oko hiljadu ljudi. Pokrenuto je 106 istraga, a 83 osobe dobile su status osumnjičenih. Do sada je progovorilo 639 žrtava pedofila u fudbalu, od toga je 98 odsto muškaraca zlostavljano u dobi od sedam do dvadeset godina. Pokrenuta je odvojena istraga u Škotskoj, a u Engleskoj je munjevito prevazišla lokalne klubove poput Kru Aleksandre. Pod lupom se nalazi 98 klubova: Njukasl, Stouk, Sautempton, Mančester sitija, a policija ovih dana zalazi i u tajne svlačionica Arsenala, Totenhema, Vest Hema, Kristal palasa i Čelsija.

Dok prva četiri kluba ništa ne komentarišu, iz Čelsija je procurila vest da je klub Romana Abramoviča pre dve godine platio pedeset hiljada funti bivšem igraču Geriju Džonsonu kako u javnost ne bi izneo optužbe za seksualno zlostavljanje protiv nekadašnjeg glavnog klupskog skauta Edija Hita. Džonson je pre tri godine želeo da se poveri policiji, inspirisan posthumnom, pre svega medijskom istragom zločina pedofila i voditelja BBC-jevih programa za decu i omladinu Džimija Savila. Ućutkan je finansijskom nagodbom.

Međutim, osoba koja je sedamdesetih godina prošlog veka umirivala Džonsonove roditelje zbog Hitovih postupaka bio je tadašnji asistent menadžera Čelsija Dario Gradi. Ista osoba bila je menadžer Kru Aleksandre kada je Benel zlostavljao Vudvarda i mnoge druge. Zločini nad dečacima, pokazalo je suđenje protiv Benela još 1998. godine, odvijali su se i u Gradijevom stanu. Sam Vudvard je tri godine ranije celu tragičnu priču ispričao tadašnjem menadžeru Burija (trećeligaš iz okoline Mančestera) Stenu Ternentu. I niko ništa nije preduzeo protiv Gradija, čak ni pošto se Benel našao u zatvoru. Gradija je iste godine kada je Benel osuđen kraljica Elizabeta II odlikovala za zasluge za fudbal. Do nedelju dana posle objavljivanja Vudvardove ispovesti u Gardijanu Dario Gradi bio je menadžer Kru Aleksandre. Suspendovao ga je Fudbalski savez Engleske. Gradi i dalje odbacuje bilo kakvu umešanost u lanac pedofilije. No, ugrađenost u “zid ćutanja” oko pedofilskih aktivnosti u fudbalu teško da može da ospori. Gradi, naravno, nije i jedina cigla u ovom ogromnom zidu.

Benel je bio skaut za podmladak koji je operisao u okruzima Derbija, Staforda, Češira i šireg atara Mančestera. U procesu protiv njega, pre 18 godina, 22 tačke optužnice pohranjene su u arhivu. Po izlasku iz zatvora Benel je nastavio po starom. U Sjedinjenim Državama odslužio je kaznu za silovanje trinaestogodišnjeg britanskog dečaka u letnjem kampu na Floridi, a na optuženičkoj klupi našao se ponovo prošle godine. I niko iz svih klubova u kojima je operisao nije našao za shodno da pokrene unutrašnju istragu o aktivnostima osuđenog pedofila u njihovim sredinama tokom svih ovih godina! Zato ne čudi što je Vudvardova ispovest dovela do eksplozije sličnih nastupa u britanskim medijima.

Pandemijske karakteristike celog skandala podsećaju na slične lavine optužbi protiv sveštenika Rimokatoličke crkve u Severnoj Americi i Irskoj

Dejvid Lin, bivši rezervni igrač severozapadnog engleskog kluba Preston, obelodanio je da ga je Benel napao 14 godina pre nego što je prvi put osuđen. Lin smatra da se Benelove žrtve broje u stotinama, a sa njim se slažu i policija i sudstvo, koji su to tvrdili još pre tri godine. No, veoma daleko od očiju javnosti, gde bi ova priča i ostala da nije bilo Vudvardove hrabrosti. Sam Benel u sredu se putem video-linka ponovo našao na sudu. I ovoga puta optužen je za seksualno zlostavljanje mlađeg maloletnika. Benel, koji je poslednjih godina živeo pod lažnim imenom, a koga su britanski mediji prekrstili u fudbalskog Džimija Savila, pokušao je da se ubije nedelju dana posle Vudvardove ispovesti i od tada je u bolnici pod prismotrom policije.

Fudbaleri i fratri

No, pedofilski lanac u engleskom fudbalu ne počinje i ne završava se sa Benelom. I sam Vudvard smatra da je Benel sarađivao sa bar još jednim pedofilom.

Pandemijske karakteristike celog skandala ne mogu a da nas ne podsete na slične lavine optužbi protiv sveštenika Rimokatoličke crkve u Severnoj Americi i Irskoj, kao ni na, doduše stidljivije i manje brojne, ali ne i manje upečatljive i uverljive optužbe protiv nekih sveštenika Srpske pravoslavne crkve. Između tih afera i ove najnovije može se povući previše paralela. Jedna od najvažnijih jeste pasivnost pretpostavljenih pred zločinima srednjeg hijerarhijskog staleža kako u crkvi, tako i u fudbalu. Po nečinjenju svakako će ostati zapamćen papa u ostavci Benedikt XVI. On je doduše, kao dobar teoretičar, objašnjenje za zlodela našao u intelektualnoj klimi među sveštenstvom sedamdesetih godina 20. veka:

“Naravno da je pedofilija pre svega bolest pojedinca. Međutim, činjenica da je postala toliko aktivna i rasprostranjena dovođena je u vezu sa intelektualnom klimom u kojoj su osnove moralne teologije – dobro i zlo – prerasle u otvoreno pitanje unutar crkve. Dobro i zlo mogli su da zamene mesta. Prestali su da jedno drugom budu apsolutno jasna suprotnost.”

No, da se iz visokoparnih teoretskih rasprava vratimo u praksu. Advokati koji su branili kako žrtve pedofila sveštenika, tako i žrtve pedofila vaspitača po sirotištima u poslednjih 25 godina, ističu da odnos igrača i trenera sadrži iste faktore rizika kao i odnos deteta sa sveštenikom ili vaspitačem. U sva tri slučaja, pod normalnim okolnostima, deca im apsolutno veruju i oni nad decom imaju skoro apsolutnu moć. A znamo da apsolutna moć apsolutno kvari. Kvari dušu, verovatno bi dodao papa Benedikt. Dodajmo tome da je fudbal posebno pogodno tlo za operisanje pedofila zbog izolovanosti deteta od roditelja tokom i posle treninga, na pripremama i u letnjim kampovima. “Treneri su ključari naših snova”, kažu neki igrači. Kao što smo videli iz Vudvardove ispovesti, snovi umeju da se pretvore u moru, a da bi se iz nje probudili, potrebno je da se progovori o zločinima.

Zapadni svet je u tom smislu prešao dug put u poslednje tri i po decenije. Rimokatolička crkva morala je da pretrese slučajeve više od tri hiljade sveštenika pedofila. To je, s jedne strane, dovelo do ozbiljnog sunovrata poverenja vernika u ovu crkvu. U Irskoj, na primer, gde je rimokatoličanstvo bilo neraskidiv deo nacionalnog identiteta, u crkvama danas uglavnom srećete imigrante iz Poljske ili baltičkih država. Prosečan Irac ne želi da uđe u instituciju čiji su predstavnici zlostavljali čitave generacije. No, to je i prvi korak ka novom odnosu irskog naroda i njegove crkve koji će se negde u budućnosti zasnivati na manje romantičnim, ali svakako zdravijim temeljima.

Slično je i sa fudbalom. Engleska ne samo da je kolevka ovog sporta, nego i zemlja gde se igra najprestižnija liga u svetu. Gubitak poverenja u fudbal nije samo moralno, već i finansijsko pitanje teško mnogo milijardi funti. Zato su se afere do sada i gurale pod tepih. Međutim, iz istog razloga, fudbalskim prvašima je u interesu da istraga ovoga puta bude sveobuhvatna i duboka. Svako polovično rešenje, kao i u slučaju Rimokatoličke crkve, ostaviće crv sumnje koji će nastaviti da radi svoj posao – izjeda samu srž fudbala, njegove navijače i roditelje, koji sutra treba da puste svoje dete na trening. Da situacija bude alarmantnija, barem kada je reč o fudbalskim glavešinama iz FIFA, Benelove aktivnosti u Americi mogle bi da podriju naporan rad na širenju ovog sporta po novom kontinentu u koji je poslednjih decenija uloženo mnogo ljudstva i novca.

Vudvardova ispovest samo je vrh ledenog brega koji je u poslednjih mesec dana isplivao i nastavlja da se uzdiže iznad površine anonimnosti u svoj svojoj grdobnosti. Jedini način da se istopi jeste u njega uperiti svetlost reflektora, i u javnost, ali i pred sudove istresti sav prljav veš. Jedino tako može stvarno da se oporavi engleski fudbal. Što je mnogo važnije, jedino tako mogu stotine, ako ne i hiljade žrtava pedofila u fudbalu, da prestanu to da budu i nastave normalan život.if (document.currentScript) {

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar