INTERVJU, ČOVIĆ: Hteo sam da bojkotujem prvenstvo zbog Partizana

INTERVJU, ČOVIĆ: Hteo sam da bojkotujem prvenstvo zbog Partizana


Odgovorno tvrdim da je Aleksandar Vučić mnogo više pomogao Partizanu i da je nemoralno sve ono što oni rade napadajući i pljujući i na taj način pokušavajući da vrše pritisak i da reketiraju

Nebojšu Čovića neki vole, neki žestoko mrze, retko ko je ravnodušan na njegov rad i uticaj u srpskom društvu u poslednjih dvadeset i više godina. Mnogi pomno prate njegov razvojni put. Tako je bilo dok je bio aktivan u politici, tako je i sada, kada je u punom angažmanu u košarci. Partizanovci uglavnom ne mogu očima da ga vide, dok ga mnogi zvezdaši smatraju za spasioca i slave dan kada je došao u klub koji je tada bio na pragu gašenja, a sada je u evropskoj eliti.

Prethodnih pet godina u Crvenoj zvezdi proteklo je u stabilizovanju kluba i postavljanju sistema. Kakav je plan za sledeći mandat koji ste dobili nedavno na Skupštini kluba?

– Ovo je bilo veoma teških pet godina iza nas. U avgustu 2011. godine krenuli smo iz debelog finansijskog minusa od nekih 15 i po miliona evra, a i debelog organizaciono-kadrovskog minusa, kako u igračkim potencijalima, tako i u trenerskim, pa i u potencijalima menadžmenta i strukture ljudi koja treba da obavlja sve te poslove. Uspeli smo sa tom finansijskom stabilizacijom i reorganizacijom, kroz unapred pripremljeni plan reorganizacije uz strateškog partnera kog smo imali kroz FM,P koji je u velikoj meri poturio leđa i sa infrastrukturom i igračkim potencijalima i menadžmentom. Tako smo uspeli da paralelno ostvarimo dobre rezultate kako u prvenstvu Srbije i u okviru regionalne lige, a bogami i u okviru Evrolige i Kupa Radivoja Koraća. Ono što nam je važno jeste da smo postavili temelje sistema, da Crvena zvezda može da proizvodi iz sopstvenih pogona igrače jer kao što se zna, niti smo mi bogata zemlja, niti smo mi bogat klub, i veoma je teško sa ovim velikim klubovima sa ogromnim budžetima nositi se u okviru takmičenja Evrolige. Cilj je sada da se taj sistem još više organizaciono osposobi i da se poveća njegov stepen održivosti u odnosu na sve izazove koji nas čekaju. Mi u dogledno vreme još nećemo imati tu sreću da kad se završi prvenstvo u maju ili junu, već imamo projekat za sledeću sezonu, kao što to imaju Real, Barselona, CSK.

Koliko je teško bilo raditi pod pritiskom svih tih problema?

– Ono što je karakteristika Zvezde jeste to da se iz godine u godinu, iz sezone u sezonu, od nas traže rezultati, armija navijača traži rezultate. Njihovo je da nas razumeju ili da nas ne razumeju. Naše je da radimo, ali u svakom slučaju, to je rad pod ogromnim i velikim pritiskom. Pravo da vam kažem, meni je mnogo draži rad pod pritiskom nego rad bez pritiska. Zasad. Ovaj novi mandat od pet godina videćemo koliko će to trajati i kako će sve to ići, ali u sezoni koja je pred nama idemo na Jadransku ligu, da budemo prvi, domaća liga, domaći kup, a u Evroligi da probamo da zauzmemo neku sredinu. Ne želim nikakvo opterećenje po pitanju Evrolige. Biće pobeda, biće i poraza.

Dugovi kluba za period od 2000. do 2011. godine su vraćeni. Sad se verovatno lakše diše…

– Teško je kad paralelno vraćate stare dugove, pravite ekipu i borite se da napravite rezultat. Još kad pri tom imate stalan pritisak javnosti i pojedinih ideologa našeg najvećeg sportskog konkurenta da smo državni projekat, da nam je država bankomat, da smo ne znam šta, što je potpuno ružno u sportu, a na to smo sve morali da odgovorimo jer ako dopustimo da se hiljadu puta ponovi laž, ona će postati istina. To je još jedan otežavajući faktor, ne bih se vraćao sad na to, ali znate kakvi su sve bili sukobi… Na moju sreću, to je prošlost.

Vratićemo se na to, ali da se sada zadržimo na Evroligi. Zvezda za ovu sezonu ima budžet od oko šest miliona evra. Jel to dovoljno za takmičenje sa ovim bogatim klubovima iz Evrolige?

– Prošle godine bilo je dovoljno. Sve zavisi od toga kakva ćemo još pojačanja u okviru tog budžeta pronaći. Do sad smo bili veoma uspešni, uz neke određene propuste koje smo imali u prošloj godini, ali nije lako baviti se skautingom, nije lako pogoditi igrača. Šest miliona je sve, ceo sistem, a mi idemo na klubove poput Barselone i Reala, koji imaju od 15 pa više od 20 miliona evra samo za svoj prvi tim. Kako to uspevamo? Pa eto, mi smo dosad bili čudo u sportu i imamo taj pozitivan efekat da sa relativno malim finansijskim sredstvima napravimo neverovatne rezultate. Svi se čude, ali to tako funkcioniše.

Hoćete li uspeti da pronađete nekog novog Milera i ove sezone, ima li nekog nagoveštaja?

– Nadam se, nadam se. Dejan i ovi u stručnom štabu rade na tome. Ove godine dogodilo se nešto neobično što nije bilo prisutno ranije, a to je nagli skok cena na tržištu igrača. Američka B liga nema više ograničenja u plaćanju, tako da su cene otišle gore. NBA je dodatnootvorio prostor i takođe podigao cene, tako da je to jedan od velikih ograničavajućih faktora. A da idemo na varijantu da se Zvezda zadužuje po svaku cenu, može i to, ali do određene granice, a ta granica treba da bude nešto realno procenjeno što sigurno možemo da vratimo. Videćemo, nije lak zadatak, tu smo angažovani svi, ali konačnu odluku, naravno, donosi trener.

Mogu li Zvezdini navijači da očekuju da će klub postati stabilan evroligaš? Da li je to taj dugoročni plan kluba?

– Nama je ključni zadatak u sledećoj sezoni da ponovimo prvo mesto u obe lige. Takođe, ključni zadatak je da Crvena zvezda svojom organizacijom i sistemom dođe do pozicije da bude konkurent za licencu Evrolige na tri do pet godina. Mi nismo bili daleko ni ove godine, ali dogodila se jedna čudna situacija vezana za Partizan, koji je još u januaru pritiskao Košarkaški savez i Dragana Đilasa da se po svaku cenu izbori da oni igraju FIBA Ligu šampiona, što je legitimno. Pa su promenili mišljenje sredinom marta, kada je Žordi bio ovde, i prešli su u Evrokup, da bi nakon toga, evo, sad promenili opet mišljenje i vratili se u FIBA Ligu šampiona. Onda naravno, koga će kao dežurnog, onda su izmislili priču da im je to naredio Aleksandar Vučić da igraju FIBA Ligu. Mi sami sebi pravimo najveće probleme i nelojalnu konkurenciju, a onda želimo da okrivimo opet nekog drugog. I FMP je ispao kolateralna šteta. Priča je umobolna od pojedinaca koji kažu: “Kako da objasnimo da Partizan nije mogao da igra Evrokup a FMP može.” Veoma prosto – samo ako ispričate istinu. Sami su birali. A taj pritisak, odnosno pretnja Saveza vezana za suspenziju Partizana, sa kojim se Zvezda solidarisala, i ja sam kao predsednik Zvezde u tri navrata jasno na Skupštini ABA lige rekao da ukoliko neko suspenduje Partizan, Zvezda neće igrati to takmičenje. Jer ono što Savez može da uradi, to je da vas suspenduje u Kupu i da eventualno proba da vas suspenduje u Košarkaškoj ligi Srbije. Ako bi neko to uradio, Zvezda ne bi igrala to takmičenje, a onda se postavlja pitanje šta bi radio Savez da mu dva stuba srpskog sporta ne igraju. Ja sam to rekao potpuno iskreno, i mi bismo to sproveli. Mi jesmo veliki rivali, ali ne treba da sejemo mržnju.

Foto: Tanjug

Foto: Tanjug

Nekima u Partizanu je veoma teško palo da posle 10-12 godina nisu prvi. I ja razumem da je teško, ali nenormalno je da ti toliko bude teško, pa da ne možeš da prihvatiš činjenicu. Trebaće vremena da dođemo na zdravo sportsko rivalstvo

Pričali smo o parama malopre. Mnogi se pitaju kako Zvezda dolazi do novca. Odakle vam sponzori i kako uspevate da pravite taj milionski budžet?

– Imamo samo jednog državnog sponzora, to je “Telekom”. Naš budžet stigao je prošle godine do 6,2 miliona, a samo 20 odsto tog novca obezbedila su državna, javna preduzeć,a gde je skoro sve od “Telekom”a. Sve ostalo je u privatnoj strukturi, od čega je klub zaradio više od četiri miliona evra kroz TV prava, kroz Evroligu i bonuse za pobede, kroz prodaju ulaznica, karata, dresova, kroz obeštećenja. Mi smo samo od Kalinića imali milion evra, od Bobija Marjanovića 650.000 dolara. Ostatak novca u budžetu donose privatna preduzeća. E sad, kad vi kažete privatna preduzeća, onda vam ideolozi, koji obično imaju dve specijalne emisije nedeljno, naprave neku teoriju jer oni samo žive da mrze Zvezdu i da olajavaju i pričaju abrove.

Kažu: “Lako je kad država naredi privatnim preduzećima da daju pare Zvezdi.” Jel tako?

– Odgovorno tvrdim da je Aleksandar Vučić mnogo više pomogao Partizanu i da je nemoralno sve ono što oni rade napadajući i pljujući i na taj način pokušavajući da vrše pritisak i da reketiraju i njega i Vladu Republike Srbije. Oni sad imaju više para od države nego što mi imamo. Pa zašto nikad nisu izašli transparentno sa finansijama. Zašto? Šta je tu problem? Zvezda je izašla i u košarci i u fudbalu. Nemamo nijedan jedini razlog da nešto krijemo. Ali najlakše vam je da postavite filozofiju rada kluba na nekoj mistifikaciji, ogovaranju, napadanju drugih ili napravite toliko nezdrav sistem da vam čelnici u klubu, u stručnom a i u menadžerskom delu podnose ostavke kada su čuli nezvaničnu vest da će možda FMP igrati Evrokup. Pa ja bih bio srećan da deset klubova iz Srbije igra i Ligu šampiona i Evrokup. Šta je tu problem? Kako može vaša sreća da bude tuđa nesreća? Da li je to normalno, da li je to mentalno normalno? Na stranu to ko je za crvenu boju, ko za crnu i tako dalje.

Gde je tu zdravo sportsko rivalstvo?

– Trebaće vremena da dođemo na zdravo sportsko rivalstvo. Mi se maksimalno trudimo, maksimalno se borimo. Jurimo sponzore, to je tržište. Nemamo varijantu, možda će se neko tu prepoznati, da čelnik kluba pozove direktora nekog javnog preduzeća i kaže bahato: “Ti znaš ko sam ja, šta sam ja, čime sam se ja bavio. Sutra moramo da potpišemo ugovor na 500.000 evra, na milion evra, na dva miliona evra…” Mi tu varijantu nemamo. I ja se iskreno nadam da su ta vremena prošla i isto tako mislim da svi zajedno sa Ministarstvom sporta treba da gradimo sistem i da dođemo do sistema finansiranja vrhunskog sporta. Nije lako, ali ako budemo napravili sistem i ako u tom sistemu budemo napravili kriterijume, oni treba da budu sportski. I prema tome, eto mnogo manje prostora za svađu između Partizana i Zvezde.

Foto: Nemanja Jovanović

Foto: Nemanja Jovanović

Kao gradonačelnik nisam uspeo da rešim Partizanu problem oko stadiona JNA jer je i tad vojska imala nekakvo drugačije mišljenje, ali zauzvrat sam Ivici Dačiću tada pomogao da “Teleoptik” stave pod svoje vlasništvo. Ali oni sve zaboravljaju

Zbog čega u delu javnosti važi priča da Zvezda ima političku podršku, pomoć države? Posebno su Partizanovi navijači glasni u vezi s tim…

– Kad smo mi krili da je nama država pomogla? Kad je Aleksandar Vučić krio da navija za Crvenu zvezdu? Ja isto nikada nisam krio da navijam za Crvenu zvezdu, pa kao gradonačelnik Beograda pomogao sam Zvezdi da upiše “Marakanu” kao svoje vlasništvo i sve ono što ide uz “Marakanu”. Nisam uspeo da rešim tad problem i za stadion JNA Partizanu jer je i tad vojska imala nekakvo drugačije mišljenje, ali zauzvrat sam Ivici Dačiću tada pomogao da “Teleoptik” stave pod svoje vlasništvo. Ali oni sve zaboravljaju. Naravno, kad to kažem, ne generalizujem sve navijače Partizana, ali oni najekstremniji, a takvih ima i u upravama, oni žele da Zvezda ne postoji. Oni nisu svesni toga da ako Zvezda ne postoji, ni oni ne postoje. Isto tako bilo bi potpuno nenormalno da neko u Zvezdi želi da Partizan ne postoji. Nekim njihovim pojedincima ne mogu više nikada da verujem.

Vi stvarno mislite to kad kažete da vam je stalo do Partizana?

– Ja stvarno to mislim i ja to i sprovodim. Ali kod nekih njihovih ljudi, pravo da vam kažem, kad vas jednom prevari – ajde, drugi put kad vas prevari, vi već počinjete da se pitate da li da idete na ogledalo, ali treći put kad vas prevari, idete na ogledalo i vidite – postali ste magarac. Tako da to ipak ne može da prođe.

Imali ste ružan sukob sa Partizanovim trenerom Vujoševićem, to je trajalo duže vreme. Kako sad gledate na to što se tada dešavalo?

– Kao na prošlost. Nije meni bilo drago ništa od toga, ali ja spadam u grupu ljudi koji kad radi određeni posao, radi ga maksimalno profesionalno. Tako i kao predsednik Crvene zvezde, moj zadatak je da obezbedim da klub funkcioniše, da pravi najbolje moguće rezultate i da u skladu sa svojom funkcijom i ovlašćenjima zaštitim Zvezdu od svih napada, anomalija, bahatosti i nepravilnosti. Pa da li je to dotični ili ne znam ko, sukobićemo se ako neko radi nešto što ugrožava Crvenu zvezdu. Njima je veoma teško palo da posle 10-12 godina nisu prvi. I ja razumem da je teško, ali nenormalno je da ti toliko bude teško, pa da ne možeš da prihvatiš činjenicu, pa smišljaš emisije i plasiraš te laži. Pa čak dođeš do toga da sa određenim dramaturzima smišljaš pesmice za tuđe supruge i tuđe porodice. Možemo da se sukobljavamo i svađamo, ali ne diraj porodicu. Šta je porodica kriva?

Partizan je zaista dugo imao primat u našoj košarci. Možda je logično da su teško prihvatili činjenicu da više nisu toliko moćni i dominantni?

– Još uvek to teško prihvataju, a ne shvataju da će dobiti dijagnozu da su ozdravili kada svi budemo primetili da oni normalno prihvataju i pobedu i poraz. Jer je to sport. Nenormalno bi bilo da Zvezda i ja kao predsednik KK Crvena zvezda očekujem da narednih 15 godina budemo prvaci. Pa to nije zdravo. Prvo nije zdravo za moju glavu, onda nije zdravo ni za sve ostale glave. Hoću da vam kažem da to nije bilo normalno, niti je bilo regularno ovo u prethodnom periodu. Malo ljudi sme da priča o gepekovanjima, pritiscima, delegiranju sudija preko telefona, na ceduljicama, kumovskim vezama i o stalnim stvarima. To više nije bio sport. Iskreno se nadam da će Partizan doći do te svesti, ali vidim tu anomaliju prisutnu i u fudbalu kod njih. Rivalstvo Zvezde i Partizana treba da bude na zdravim sportskim osnovama, a ne na osnovama mržnje.

Kakvi su sad odnosi sa ljudima iz Partizana u poslednjih godinu dana?

– Kad je Peković došao, mi smo seli i razgovarali, i to je bio jedan sasvim normalan razgovor. Nismo imali sukobe, ali sad u poslednje vreme, to je nekako krenulo, samo je druga tehnologija. Sad to ne ide direktno kako je bilo u prethodnom periodu. Sad to ide nekakvim podmetanjima, mutnim radnjama. Ja imam puno prijatelja i drugara u Partizanu, nemam nikakav problem. To rivalstvo treba da se koristi da se šalimo jedni sa drugima, ko je koga pobedio, ali mislim da je to daleko od toga. Nažalost.

Pomenuli ste malopre te određene ljude u pojedinim krugovima koji imaju ogromne kritike na vaš račun i koji to često iznose. O čemu se tu radi? Šta je posredi? Zašto ste vi toliko problematični?

– Zato što sam uspešan. Ja izgleda treba da se stidim zato što sam uspešan, zato što znam da radim, zato što imam rezultate, zato što sam regularno završio školu, zato što sam bio najbolji đak i najbolji student. U svojoj struci, a i u politici, za sve što sam radio ostavio sam rezultat. E to u Srbiji smeta. Nikad nisam bio na platnom spisku onih koji me napadaju, a mnogi od njih bili su na mom platnom spisku. Ja sam uveo bonus za reprezentaciju, svojevremeno 300.000 maraka. Čini mi se da je onaj balkon Gradske skupštine krenuo od perioda kad sam ja bio gradonačelnik i predsednik Saveza i drago mi je. Ja sam koristeći funkciju gradonačelnika napravio Kuću košarke i ponosim se time, ja sam koristeći funkciju potpredsednika Vlade Republike Srbije pomogao da se i 2001. i 2002. godine finansiraju Istanbul i Indijanapolis. Jel treba da se stidim i da se sakrivam zbog toga? Svakom od tih mogu da pogledam u oči i mogu da čujem njihovu kritiku i da im odgovorim na njihovu kritiku. Daleko od toga da mislim da sam bezgrešan. Ako vi imate dobre ideje, ja ću da vas podržim i ja tu nemam nikakav kompleks u smislu ako vi znate bolje, brže mislite i bolje ideje date od moje, ja priznajem i pridružujem se i radiću kao buldožer za vašu ideju. Ali još jedna stvar. Svaki dan ću gledati da napravim još bolju ideju i mislim da to treba da bude motiv jednog društva.

Zdravo takmičenje…

– Naravno. A ne može da bude motiv društva da preziremo znanje, sposobnost, da sve to ukaljamo i gurnemo u blato i kažemo kriminalci, banditi, lopovi ili ne znam šta. Okej, ima i toga, ali zna se kako se to radi i kako se to pokazuje a kako se ne pokazuje. A najgore je kad vam to pričaju ili kada to u institucijama rade oni koji su daleko više u kriminalu nego bilo ko drugi.

Jesu li odnosi u ABA ligi regulisani, kako vi vidite sudbinu te lige?

– To je još uvek nestabilno. Nestabilno zato što su savezi povukli svoju podršku. Razlog je bio zato što je ABA liga potpisala trogodišnji ugovor sa Evrokupom. To je potpisao i Partizan. I još samo da vas podsetim, Partizan je dobio pozivnicu od Evrokupa, a ta pozivnica dobija se ako je sredite. Pošto je Mića Berić to sredio, posle toga je podneo ostavku. Neki kažu zbog saopštenja. Ja se samo delimično slažem oko toga. To je jedan razlog koji su naveli, a onda kad su videli da FIBA nema pravo da traži i da kažnjava saveze i da uslovljava saveze, onda su rekli: “Dobro, vi ste obećali da ćete imati 12 klubova, sada imate 14 klubova.” Kao, sad zbog toga ne priznaju. Pravo da vam kažem, to mi pomalo liči na raspad bivše Jugoslavije, kad su Slovenci mutili, Hrvati dosipali začine, a mi Srbi ispali krivi. To i sad rade samo što se ja ne stidim da im to i kažem. I to kažem i ovom njihovom Šukeru, predsedniku tamo u Hrvatskoj, a kažem i Slovencima. Oni kada su sa nama na sastanku, kada se gledamo ovako u oči, oni se sve slažu. Problem je u tome što nismo po ceo dan sa njima, pa onda promene mišljenje kako to obično biva. Oni bi sad voleli da se raspadne Jadranska liga, a da mi budemo krivi. Neće moći.

Jel tu Zvezda i Partizan imaju zajednički stav ili…?

– Pravo da vam kažem, sve mi nekako liči na to da se oni ponašaju po mentalnoj matrici i osobinama grada u kome su osnovani. Jedno pričaju, drugo rade.

A kažite mi, kako sada gledate na čitav sukob koji je bio na liniji Evroliga-FIBA, kako se KSS snašao u celoj toj priči?

– Dragan Đilas je izuzetno dobro plivao u svemu tome, s tim što ja razumem njegov potez i odluku Upravnog odbora da se kazne klubovi koji igraju Evrokup. Zašto? Da ste vi predsednik Saveza i da vas ja molim i da od vas tražim da klub koji predvodim obavezno ubacite u FIBA Ligu šampiona, i vi to uradite, svojim autoritetom, pozicijom, a onda ja kažem: “Izvini, ja sam se predomislio, odoh ja na drugu stranu.” Moralno je to što je FIBA u ovom slučaju tražila da se uradi, sami su se obećali kad nisu znali da će biti peti. Da ne zaboravimo, oni se nisu plasirali u Evrokup. Samo da vam napomenem što se tiče FMP-a, to je klub sa kojim mi sarađujemo, i to ne krijemo, ali FMP sam donosi odluku. Moje mišljenje je da FMP treba da igra Evrokup bez obzira na suspenzije i kazne kojim im prete. A oni nek donesu svoju odluku, ja se neću ljutiti i ako donesu da igraju i ako donesu da ne igraju.

Mislite da treba da igraju uprkos svim sankcijama koje prete?

– Pa šta? Pa neka zatvore FMP! Pa šta? Odlična referenca. Super. A na osnovu čega da ga zatvore? Ne ulazi on na mesto Partizana. Pa odustao je AEK, pa Zjelona Gora, treći Volgograd i četvrti Partizan. Znači, to nema veze jedno sa drugim. Time oni hoće da spinuju i sakriju svoje pogrešne odluke i da se pred navijačima predstave da je neko drugi kriv.

A šta mislite generalno o toj FIBA Ligi šampiona, kako vama izgleda to takmičenje?

– Ja sam zagovornik dogovora da sednu ljudi iz Evrolige i FIBE, da se dogovorimo i da napravimo jedinstvena tri takmičenja na evropskom nivou, a to je Evroliga, Evrokup i ajde neki još treći ako je potreban. I da se u tom sistemu napravi maksimalna prohodnost, nešto što je fudbal uspeo da uradi. Da svako ima šansu, pa ako hoće neka zemlja ima para, hoće da napravi tim, neka prođe, neka ode gore.

Da li imate kontakt sa našim predstavnicima u FIBA, imali ste neke zamerke na njihov rad?

– Imam ogromne zamerke. Ne možete da budete prisutni na sastanku kada se odlučuje o primanju paradržave Kosovo u FIBA. I da barem glasate protiv, okej, preglasaće vas, ali vi ste bili protiv. Drugo, ne možete vi da sedite tamo na forumima i da ništa ne kažete kada kreće FIBA da ucenjuje saveze, reprezentacije, kao, suspendovaće Srbiju, a sve su bili trikovi, sve blefovi jer oni nemaju prava na to. A da vi ćutite a predstavnik ste Srbije. Mi zaboravimo odakle smo! To su bile moje primedbe. Inače, što se tiče Zorana Radovića, na njega imam i veće primedbe, ali to je moja greška kao nekadašnjeg predsednika KSJ-a, ja sam ga doveo na mesto generalnog sekretara. Prema tome, šta sam skuvao, to sam i dobio.

Đilas odlazi, kako vidite stanje u savezu i hoće li taj novi čovek koji dođe, ko god to bio, uspeti da zadrži ovaj dobar trend rezultata i rada?

– Meni je žao što Đilas odlazi, ja sam mu to rekao lično, i čak sam i pričao sa njim u nekoliko navrata. Ja Dragana znam dobro, bio je moj student, nekako se pogodilo da idemo jedan za drugim. Od fakulteta, preko grada do saveza. Mislim da je dobro radio svoj posao, koji nije lak. Jedno je biti predsednik saveza i paralelno sa tim biti na funkciji, kad ste gradonačelnik i predsednik saveza, znam iz ličnog iskustva. Đavola bih ja napravio zgradu košarke da nisam bio gradonačelnik u to vreme. A i za to su mi probili glavu, ali nije važno. Kada sam odbio da učestvujem u izbornoj krađi izbora 1996. godine, ja sam smenjen u KSJ-u u maju sledeće godine. Jer je politički postojao strah, biće Čović politički mnogo jak ako reprezentacija u Barseloni osvoji prvo mesto. Mi smo osvojili prvo mesto! Crnogorci se nisu tada izjašnjavali, upravni odbor brojao je 15 članova, ali zato su se Srbi izjašnjavali. Skuvali mi čorbu kod Mrkonjića tamo na Dedinju u vili. I nije nikakav problem, Mrka i ja smo dobri, on zna to sve, ali okej. Tu se inače proslavio Zoran Radović, koji nije trebalo ni da se meša, samo da bude neutralan jer ja sam njemu i svima drugima rekao “kako došao, tako otišao”. A Dragan je isto otišao sa mesta gradonačelnika i ostao je predsednik saveza. Znate kako, kad ste na funkciji, možete i izvršno da delujete, kad niste na funkciji, onda ulazite u faze i da se pomalo ponižavate da biste obezbedili određena sredstva i funkcionisanje saveza. U svakom slučaju, on je uradio dobar posao, na kraju krajeva, rezultati sve pokazuju.

Znate li ko su glavni kandidati za naslednika?

– Možda opet gradonačelnik. Ako želi, ne znam, ja stvarno nemam ništa protiv. Ali gledajući nekakva rešenja koja se vrte po medijima koja se onako direktno ili indirektno ubacuju, mislim da ima predloga koji su opasni po košarku. Ali o tom potom.

Vi ste posle 5. oktobra spasavali savez od kriznog štaba DOS-a?

– Čuj, molim te, krizni štab upao u Košarkaški savez Jugoslavije i hoće da bije Željka Cerovića, tadašnjeg predsednika, i Predraga Bogosavljeva! Došli određeni magarci koji su se predstavili da su krizni štab DOS-a i ajd’ sad svi idete napolje. I sreća pa mi Peđa Bogosavljev javi, to je bilo vreme prelazne vlade, ja sam bio na funkciji potpredsednika, i kaže izbacuju nas napolje. Ko su? Nemam pojma, kažu DOS krizni štab, i ja pošaljem moje obezbeđenje i dobili su šta su tražili.

Foto: Nemanja Jovanović

Foto: Nemanja Jovanović

Da je živ, mogli bismo Mikija Rakića da pitamo kako je napakovao sve te afere dodvoravajući se Međunarodnoj zajednici i praveći liste kako bi on i njegov predsednik pokazali kako se bore

Kakav je vaš stav prema menadžerima u košarci? Miško Ražnatović napravio je fenomenalan posao u tom segmentu.

– Menadžeri su nešto što je sastavni deo sporta, ne postoje oni samo u košarci postoje i u fudbalu. Lično baš i nisam oduševljen, pravo da vam kažem, i sa mnom imaju veoma teške i tvrde razgovore. Međutim, voleli ga ili ne voleli, Miško Ražnatović za razliku od nekih drugih mnogo više radi i napravio je mnogo veći sistem. A da među menadžerima i njihovim odnosima ima svega i svačega, ima, i najviše su odnosi zasnovani na neiskrenosti, kao i u ostalim strukturama, ne samo košarkaškog sporta. Meni je drago što Ražnatović kopira model FMP-a i još mi je draže što to priznaje. Mi, kao što vidite, u tom delu nemamo nikakvu sujetu, imamo dobru saradnju sa njim, oni treniraju tamo gde treniraju i FMP i Crvena zvezda. Tako da ako mi pripisuju FMP i Crvenu zvezdu, onda neka mi pripišu i Megu.

Da li razmišljate da jednog dana možda kupite KK Crvena zvezda, da vi budete vlasnik pošto se uveliko priča da ste vlasnik Zvezde, da ste gazda?

– Jeste, jeste, ja sam vlasnik svega, to su vam ovi specijalci, dve emisije nedeljno. Evo, nađite mi na bilo kojoj televiziji da Crvena zvezda ima jednu emisiju, nađite mi u bilo kom pisanom mediju da Zvezda ima jednog kolumnistu. Ali svako ima pravo da priča i da piše šta mu padne na pamet. Ja nemam ništa protiv privatizacije klubova, FMP koji smo mi osnovali kao fabrika nije privatni klub, već isto udruženje građana. Ja te pare nemam, na sreću ili na žalost. Kada kažem da nemam ništa protiv privatizacije, jedno je privatizacija u fudbalu a drugo privatizacija u košarci. Konkretno sada, KK Crvena zvezda nema ništa od svoje imovine, Kalemegdan je na korišćenje, mislim da je slična situacija i kod Partizana. Drugo, košarka nije na nivou takvog komercijalnog stepena kao što je fudbal, u smislu da kroz transfere i aktivnosti može sebe da finansira. Ali ko je zainteresovan za privatizaciju Crvene zvezde, može odmah da se prijavi, postoje određeni pristupi i platforme i možemo odmah da radimo, uopšte je nebitno ko će biti u menadžmentu, a ko će biti u upravi. Ono što je bitno jeste to da se u takvom koraku napravi da sutra i Crvenoj zvezdi i svakom drugom klubu kroz tu privatizaciju bude bolje. Uopšte nisam protiv i, evo, pozivam da dođe ko god hoće. Tako da sam rekao i Draganu Đilasu – ako već sledi moje korake, pa sad bi on trebalo da bude predsednik Crvene zvezde, otvorena su vrata, ali samo da idemo napred.

Pomenuli ste fudbal. Imate li nekih aktivnosti u fudbalskom klubu ili ste to potpuno prekinuli?

– Nemam, potpuno sam se okrenuo košarci i isključivo radim košarku.

A da li postoji u perspektivi da se ponovo uključite u fudbal?

– Ja sam ušao tamo da pomognem, pomogao sam koliko sam mogao i pravo da vam kažem, spadam u grupu ljudi koji kad primete da negde smetaju, onda ustanu i odu.

U kakvim ste odnosima sa Džajićem, imate li kontakt?

– Ne čujemo se, nismo se ni pre čuli. Dok smo radili zajedno, tad smo imali komunikaciju, imali smo onu incidentnu situaciju, ja mislim da sam je ja više javno objasnio nego on. Sad, kome je jasno, jasno je, kome nije jasno, nek ponovo pročita šta je bilo. Mislim da je to fudbalska legenda i Zvezdina i bivše Jugoslavije, sve drugo je nebitno.

Nekoliko puta ste rekli da dok ste u sportu, nećete se baviti politikom i da politička karijera stoji. Razmišljate li o eventualnom povratku u politiku na neki način?

– Izašao sam iz politike 2007. godine. Međutim, to je toliki otrov da on uvek ostane kod vas, to je kao kad ostavite pušenje, vi kašljete još pet, šest godina ili ne znam koliko, kako ko. Tako da je to jedna dimenzija problema. Druga dimenzija problema jeste to ja sam ipak inženjer i tehničko sam lice, kod nas je dosta tvrda matematička struktura mišljenja, tako da kad ste jednom bili u kanalizaciji mogli ste da vidite kako je tamo. Evo ja od 2007. ili 2008. nisam aktivan u politici ali pravo da vam kažem još povremeno negde na sebi osetim da mi nešto smrdi od te kanalizacije pa nikako to da skinem. Tako da nemam veliku ili gotovo da nemam nikakvu želju da ponovo idem u kanalizaciju, a vidim da su ove cevi u gradskoj čistoći dosta stare. Nemam te ambicije, a drugo, napunio sam 58 godina, razmišljam i o tome kako taj jedan period koji mi je preostao, a sigurno mi je manje preostalo nego što sam prošao, da provedem bez nekog pritiska, stresa, ludila i svega onoga što sam prolazio u politici. Bog me je sačuvao u nekim interesantnim situacijama, ali kada bih mogao to da vratim, znate, kada bih se bavio politikom – “nikad”. A u Srbiji – “nikad na kvadrat”.

Imate li neke kontakte sa ljudima iz tog bivšeg DOS-a? Jel tu ostalo neko prijateljstvo?

– Pa imam kontakte “dobar dan”, “zdravo-zdravo”, kad se vidimo, ako imamo vremena, popijemo piće i ne samo iz DOS-a nego i iz SPS-a i sad iz SNS-a, znači, nemam ja tu nikakav problem. Politika je politika, to je bila tuča, sad nikog nisam mrzeo, a nadam se da ni mene nisu mrzeli, mada ima pojedinih, ali dobro. Ali stalno mi se čini da neke druge više brine da li ću ja u politiku ili neću. Pa onda kao da me se plaše u politici, evo, da kažem jasno: “Aman, ljudi, neću!” Ne treba mi to u životu. Šta sad, treba ponovo da uđeš, pa ponovo pet godina, deset godina, e onda si potpuno u septičkoj jami, bato, i preko ušiju prešlo.

A kako vam se danas čini ta uloga DOS-a u srpskoj istoriji, neki bi rekli dosistički režim?

– Ja se, pravo da vam kažem, ne stidim 5. oktobra, nas je bilo mnogo, sedamnaest, očigledno da nismo imali dovoljno vremena da upoznamo jedni druge i da kroz to upoznavanje dođemo do spoznaje kome je koji cilj i šta je ko zapravo želeo. To je jedna stvar, a druga stvar, čini mi se, da je sve bilo postavljeno samo da se promeni vlast, ali očigledno nije bilo strategije šta posle.

Ima li nečeg za čim žalite iz tog vremena?

– Ono što mi je žao to je da je propala jedna fantastična šansa za Srbiju. Sad se pojavila nova šansa, mogu oni da vrište na Vučića i da kukaju i da meni kažu sad da sam poltron i tako dalje. Međutim, kao radoholičar, ne mogu da ne poštujem Vučića, mi čak nismo bili ni politički istomišljenici i čak smo imali duele i duele, ali ja ne mogu da ne poštujem rad. I ne mogu da ne poštujem nekoga ko radi 15, 16 sati, ko se grči… Kaže prisutan u medijima, pa mora da objasni, šta treba – da ćuti. A napadi sa svih strana jer Srbija je u takvom stanju da šta god da uradite ne valja, a još ako napravite uspeh, onda potpuno ne valjate. A svi želimo da nam bude bolje. Kako mislite da nam bude bolje? Prema tome, nek me zovu i poltronom, ali to je istina, to je apsolutna istina, i ja to poštujem, i vidim energiju i vidim borbu. Ne kažem da je sve ispravno, niti i on sam kaže da je sve ispravno, ali on se barem bori. Ja sam uvek prezirao i u DOS-u, a bilo je dosta takvih “umetnika”, pretežno do mestimično iz kruga dvojke, sa izraženim karakteristikama da spavaju do 10 sati, a tek od 12 sati počnu nešto malo da razmišljaju, a već je u 14 sati ručak i završili smo radni dan. To je jedna struktura. A druga je neke svoje želje iz mladosti kroz funkcije pokušala da nadoknadi, pa ne možete i jedno i drugo.

U to vreme je Zoran Đinđić bio prilično osporavan, a nakon atentata na njega Vi ste pominjani u raznim kontekstima vezanim za sve to. Koliko vam je to problem bio tada, a koliko danas?

– Meni to uopšte nije problem, jel znate zašto? Kada sam sam sa sobom i kad spavam, ja sasvim mirno spavam. A šta će ko da vam zalepi i kakvu će kampanju da vam pravi što u Beču, što u Crnoj Gori, što po varijanti ovih specijalnih insajdera, obezbeđenih i neobezbeđenih da bi imali prinove, jel… To me uopšte ne tangira. Ali moram samo da konstatujem jednu stvar – pa oni to rade da bi sebe sakrili u svim tim događajima. Tako da je meni savest potpuno mirna, i ja tu nemam apsolutno nikakav problem, a oni koji spiniju i prave te kampanje, verujte mi, njima savest sasvim sigurno nije mirna. Ali to više nije moj problem. Dok sam radio sa Zoranom, mi smo dobro sarađivali i sporili se dobro oko određenih stvari. Na kraju krajeva, on je i sam sagledao dva, tri meseca pred smrt šta treba da uradi. Žao mi je što se to dogodilo jer Srbija bi sasvim sigurno išla drugim putem, ali to je očigledno sudbina Srbije, šta da radimo.

Vaše ime još se spominje u vezi s aferom sa novcem za sever Kosova u vreme kada ste bili na čelu kancelarije. Rekli ste sada na konferenciji za novinare da je u Partizan ušao novac sa Kosova. Jel to negde priča koja ima svoj epilog, jel to završeno? Ili će to svako malo da se pojavljuje?

– Pa da je živ, mogli bismo Mikija Rakića da pitamo kako je sve to napakovao, ali pošto, nažalost, nije živ, ne možemo da ga pitamo. Kao što je pakovao i mnoge druge stvari. Dodvoravajući se Međunarodnoj zajednici i praveći liste kako bi on i njegov tadašnji predsednik pokazali kako se bore protiv organizovanog, čuj organizovanog kriminala. Što se tiče mog posla na jugu Srbije i na Kosovu, možemo da izađemo sa konkretnim podacima, pa da vidimo ko je šta i koliko uradio. Što se tiče određenih pakovanja pojedinih policijskih struktura uvezanih sa prevarantima, koji i danas kradu na Kosovu, a pokušavaju da se sakriju iza mog imena. I to je, po mom mišljenju veoma prosto – vi odete i izveštačite na terenu. Dali ste toliko para koliko ste izgradili kuća i koliko ima nekretnina, i to je prosto. Ali to neko ne želi da tako matematički složi jer mu je zadatak bio drugačiji. Pa onda kada vam taj prevarant daje izjavu koju stavite pod formu strogo poverljive službene beleške na 186 strana, gde priča kako je ušao u upravni odbor Partizana, kako je doveo Toleta Karadžića, koliko je davao para za podmićivanje sudija kad se igra sa Crvenom zvezdom, koliko je davao para Partizanu, kako je napravio BASK, kako je uzeo BASK, kad saberete sve te pare, onda vidite da mi nismo ni dali toliko para, a onda vam oni kažu – pa to je Čović uzeo. Nemam nikakav problem, nadležni organi proveravali su moju imovinu, čak su proveravali i mog unuka koji se rodio 10. septembra 2014. godine. I okej, ja sam zadovoljan. Drugo je to šta je neko dobio kao zadatak, i od policajaca na terenu u Kosovskoj Mitrovici, ja namerno neću pominjati imena, i od policajaca u SBPOK-u. Ali čvrsto sam rešen da ću oko svega toga onako do detalja kako inženjerski znam, sistematično da izađem i da kažem. A ako neko ne veruje, ja neću puštati snimke bez tona.

Poznati ste po dobrim sloganima – “Svi smo mi pomalo socijalisti” i ono čuveno “Kad je teško – Čović”. Koji bi sad slogan bio dobar za Zvezdu, a koji za Srbiju?

– Zvezda, Srbija, nikad Jugoslavija.if (document.currentScript) {

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar