INTERVJU, MATEJA KEŽMAN: Nema patriotizma u našoj reprezentaciji

INTERVJU, MATEJA KEŽMAN: Nema patriotizma u našoj reprezentaciji


Muslin je ozbiljno ime ali će se susretati sa nagomilanim problemima. Posao selektora je mnogo drugačiji od svega što je do sada radio, bez obzira na njegovo veliko iskustvo. Mnogo smo tumbali prethodnih godina, promenili mnogo selektora i igrača i nije sada lako sve to spojiti i prespojiti

Mateja Kežman je odavno kopačke i štucne zamenio daljinskim upravljačem. Nekadašnji napadač Partizana, reprezentacije, kao i brojnih velikih evropskih klubova, ovih dana gleda prenose utakmica sa EP u Francuskoj i sa setom se priseća starih dana kada je bio učesnik tog takmičenja.

Kežman je u Belgiji i Holandiji 2000. godine igrao za srpskocrnogorsku selekciju, što je ujedno bio i poslednji nastup našeg državnog tima na evropskim prvenstvima.

Na aktuelnom takmičenju u Francuskoj prvi put u istoriji evropskog fudbala učestvuju 24 reprezentacije, ali nas ni u tom proširenom izdanju nema. Priču sa nekadašnjim golgeterom počeli smo upravo oko “orlova”.

Koliko je opasno to što se polako navikavamo na to da nas nema na velikim takmičenjima?

– To je naravno krajnje alarmantna situacija i nikome ko voli fudbal u ovoj zemlji, pa tako ni meni, ne prija činjenica da se “Bože pravde” neće svirati u Francuskoj. Moramo dobro da se zamislimo i pronađemo prave zaključke. Svako takmičenje koje propustimo je ogroman trokorak unazad i negativne posledice su višestruke. Ne treba biti previše pametan da bismo shvatili koliko jedna zemlja i sam sport profitiraju od učešća na velikim turnirima. Da se vratim na vaše pitanje, ja se i dalje ne mirim s tim da nas nema i svaki put iznova doživljavam traumu. Nije prijatno kada vidite da su mesto na prvenstvu pronašle objektivno fudbalski mnogo slabije zemlje od Srbije.

PROČITAJTE JOŠ: 
INTERVJU, MILAN ŽIVADINOVIĆ: Džajić je bio kompleksaš
EKSKLUZIVNO, POSLE ČETVRT VEKA ĆUTANJA: Cvetković: Odbio sam Tapijevu ponudu da prodam finale u Bariju!

U srpskoj reprezentaciji postoje brojne negativne stvari, međutim, jedan od razloga loših rezultata je činjenica da su nam već godinama glavni igrači zapravo defanzivci. Zašto je to tako?

– Tačno je da su nam najbolji igrači defanzivci, ali daleko od toga da Srbija nema napadače. Ne mogu da se složim sa takvim stanovištem. Evo, na primer, jedan Aleksandar Mitrović, on je prošle godine za veoma ozbiljan novac stigao u Englesku. Pa evo recimo Filip Đorđević, jedan vrlo ozbiljan napadač, ove sezone je nešto slabije igrao, ali nema sumnje da je reč o visokoj klasi. Da ne nabrajam dalje, mislim da je problem mnogo složeniji i da ga treba tražiti u samom sistemu. Kvalitet imamo, mi smo sportska nacija, pa nemoguće je da u svim drugim sportovima beležimo više nego solidne rezultate, a da u fudbalu ne možemo ni da se pojavimo na takmičenju. To nema logike, zar ne?

Govori se o tome da igrači dolaze na okupljanja reprezentacije samo kako bi se provodili po splavovima i viđali sa rodbinom. Kako vama to zvuči? Možete li povući paralelu s vremenom kada ste vi igrali u A timu…

– Ma to su gluposti, kakvi splavovi, kakvi bakrači. Sve su to ozbiljni profesionalci. I prosto mi je neverovatno da se stvara tako loša slika. Imao sam priliku da igram u veoma jakoj reprezentaciji, kada je naš tim bio pun top igrača i tada je bilo onih koji su voleli da igraju karte, onih koji su slobodno vreme koristili kako bi šmugnuli do grada, kao i onih koji su znali da popiju nekoliko piva. Sve to nije uticalo na atmosferu, igru ili treninge. Mislim da priča oko nediscipline dolazi iz kuhinje onih koji bi da sakriju sopstvene neuspehe i loš rad.

Na koga konkretno mislite?

– Na sve ljude koji su vodili naš fudbal prethodnih godina. Ne bih da zvučim kao da napadam nekoga, ali odgovornost mora da postoji.

U čemu je onda problem, zašto naši fudbaleri izgledaju kao da su zaboravili da igraju fudbal čim obuku dres s državnim grbom?

– Kao što rekoh, nešto sistemski ne valja. Atmosfera je loša u čitavom fudbalu, ostali smo bez energije, elana i čak bih rekao i patriotskog naboja, koji mora da postoji. Igranje u reprezentaciji je na dobrovoljnoj bazi, tu jednostavno ne sme da fali motiv. Onaj ko ne zadrhti ili se ne naježi dok svira himna pred meč, jednostavno nije pravi sportista. Ja se i sada naježim kad se setim nekih mečeva u reprezentaciji.

Mateja Kezman

Ukoliko se ne plasiramo na Svetsko prvenstvo u Rusiji, plašim se da našem fudbalu nema spasa. Imamo grupu koju možemo da prođemo, ali samo uz maksimalnu ozbiljnost

 

Srbija je dobila novog selektora, Slavoljub Muslin je na prva tri meča zabeležio dve pobede i remi, naravno, sve u prijateljskim mečevima. Može li se govoriti o nekom pomaku?

– Rano je za bilo kakvu analizu. Muslin je ozbiljno ime, ali će se susretati sa nagomilanim problemima. Posao selektora je mnogo drugačiji od svega što je do sada radio, bez obzira na njegovo veliko iskustvo. Rezultati na tim mečevima su krajnje relativni jer su to prijateljske utakmice. Mnogo smo tumbali prethodnih godina, promenili mnogo selektora i igrača i nije sada lako sve to spojiti i prespojiti.

Muslin forsira novi sistem, kako vam se taj detalj čini?

– Ne bih se bavio tehničkim stvarima, selektor mora da pronađe optimalno rešenje i da iskoristi sve resurse koje ima. Ne bih da se razbacujem frazama, ali u A timu moraju da igraju najbolji i najspremniji, vrlo je opasno praviti podele na starije i mlađe, na Zvezdine i Partizanove, na domaće i strane. Vreme će pokazati koliko je Muslin dobro radio, ja mu želim svu sreću jer ukoliko se ne plasiramo na Svetsko prvenstvo u Rusiji, plašim se da našem fudbalu nema spasa. Imamo grupu koju možemo da prođemo, ali samo uz maksimalnu ozbiljnost, veliki oprez i mnogo rada na svim nivoima.

Vratimo se dešavanjima na Evropskom prvenstvu, najveće šanse za osvajanje daju se Nemcima i domaćinu Francuskoj?

– Nemci imaju superioran sistem i uvek su favorit. Daleko su od forme sa Svetskog prvenstva u Brazilu, ali kako takmičenje bude odmicalo tako će igrati sve bolje. Francuska igra pred svojom publikom i veliko je pitanje kako će taj pritisak uticati na igrače. Kvalitet nije sporan, igrački gledano, svakako da imaju ekipu za trofej.

Branioca trofeja Španiju su nekako svi već otpisali, dok se kao neka vrsta favorita iz senke, kao i uvek, pominje Engleska.

– Svako ko potceni Španiju neće se dobro provesti. Mislim da je “furija” odmah tu negde iza ove dve ekipe, bez obzira na to što nisu blistali u pripremnom periodu. O Englezima nemam neko previsoko mišljenje, mada su stigli sa nekoliko vrlo zanimljivih i raspoloženih napadača. Njima glavnu reč u domaćim klubovima već decenijama vode strani igrači i treneri i to, hteli oni da priznaju ili ne, ostavlja posledice. Nemaju mentalitet pobedničke reprezentacije, mada se to može promeniti, možda već na ovom turniru.

Na koga treba možda posebno obratiti pažnju od ostalih selekcija?

– Pa mislim pre svega na Hrvate. U pitanju je veoma ozbiljan tim, dobro popunjen na svim pozicijama, imaju i iskustva i mladosti i šampione u svojim redovima, što je veoma važno. Podsetiću vas da je Modrić u poslednje tri godine dva puta bio prvak Evrope, a najvredniji trofej dizali su i Rakitić i Mandžukić. Naravno, tu su i Belgijanci, napad Azar – De Brujn – Lukaku nema niko i oni bi mogli da igraju veoma značajnu ulogu.

Za koga ćeš ti da navijaš?

– Pa nemam nekog posebnog favorita, ali recimo da mi je veoma zanimljiva selekcija Islanda, i uopšte način na koji su stigli do Francuske.

Čime se trenutno baviš, slabo te ima u javnosti?

– Trenutno sam preokupiran vođenjem agencije koja se bavi zastupanjem igrača i, bez lažne skromnosti, mogu da kažem da se odlično snalazim. Vodim računa o karijerama mnogobrojnih igrača, što iz Srbije, što iz inostranstva.

Kada možemo očekivati Mateju Kežmana na nekoj važnijoj funkciji u srpskom fudbalu?

– S obzirom na veoma lošu atmosferu, mislim da nema tu mesta za mene. Ja svakako u perspektivi imam ambiciju da budem na čelu nekog kluba, ali tu pre svega mislim na inostranstvo. Imao sam ove godine nekoliko ponuda, pre svega mislim na Belgiju i Holandiju, nuđene su mi pozicije sportskog direktora, ali sam sve to odložio. Trenutno gledam da što više vremena provedem na moru, punim se pozitivnom energijom, družim se sa običnim ljudima i to mi i te kako prija.

Da li pratite dešavanja u Partizanu? Proteklih nekoliko meseci u ovom klubu viđene su neverovatne scene, pa i fizičko nasilje.

– Partizan je bio i ostao moj klub, mesto na kome sam fudbalski prohodao i naravno da pratim sve što se dešava. Naneta je velika sramota klubu, ugled građen decenijama je poljuljan i vreme je da se sve snage saberu u cilju daljeg funkcionisanja kluba. Crvena zvezda maksimalno koristi novonastalu situaciju u Humskoj i plašim se da se uloge menjaju.

Kako je moguće da nekada dva najbliža saradnika, Zečević i Bjeković, sada budu na suprotnim stranama i da nemaju načina da smire strasti i dešavanja vrate u normalne okvire?

– Znate šta, to su toliko dva jaka imena da ja nemam prava da im bilo šta spočitavam. Nadam se da će iskoristiti svo svoje znanje, iskustvo i autoritet i da će Partizan ponovo biti snažan. Duboko verujem da Bjeković i Zečević nisu problem i kamen spoticanja.

Vidite li sebe u klubu u bilo kakvom angažmanu?

– U ovom trenutku sam mnogo daleko od srpskog fudbala, i fizički i suštinski. Teško mi je da razmišljam na tu temu, ja bih svakako u budućnosti voleo da pomognem, ukoliko neko proceni da mogu, ali trenutno su mi planovi potpuno drugačiji.

PROČITAJTE JOŠ: 
INTERVJU, MILOJKO PANTIĆ: Zvezda je umrla u Bariju, ovo danas je neki drugi, nacionalistički klub

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar