INTERVJU, SLAVIŠA KOKEZA: Teško do Rusije pored Velsa i ostalih

INTERVJU, SLAVIŠA KOKEZA: Teško do Rusije pored Velsa i ostalih


Videli ste na ovom Evru o kakvim ekipama u našoj kvalifikacionoj grupi za Mundijal se radi. Vels se nalazi ispred sile kao što je Engleska. Danas nikog nije lako pobediti, to što je nekad bio slučaj da nekog pobedite sa pet, šest golova razlike, tih reprezentacija je malo ili ne postoje

Slaviša Kokeza je preuzeo Fudbalski savez Srbije u vrlo delikatnom trenutku. Oči čitave nacije uprte su u reprezentaciju od koje se očekuje da konačno zaigra na nekom velikom takmičenju posle duge pauze, posle loših igara i lutanja u koncepciji i sastavu.

S druge strane, ima mnogo posla i na uvođenju reda u domaćem takmičenju i podizanju nivoa infrastrukture. Kokeza izgleda kao čovek koji je spreman za velika dela. Sedeli smo u njegovoj kancelariji u FSS-u kasno popodne, posle mnogo sastanaka koje je imao toga dana.

Šta za vas lično predstavlja imenovanje na mesto predsednika Fudbalskog saveza Srbije, jel’ to kruna rada za čoveka koji se bavi fudbalom?

– Pre svega rekao bih da sam počastvovan funkcijom na koju sam izabran i poverenjem koje su mi ukazali delegati i skupština Fudbalskog saveza Srbije, koji su me jednoglasno izabrali za predsednika, a gospodina Ivkovića za generalnog sekretara. Tako da je to velika čast, ali isto tako obaveza da se određene stvari u srpskom fudbalu promene na bolje. Kao što sam obećao u svom izbornom programu, sa timom ljudi koji predvodim uradiću sve da prvo stabilizujem fudbalski savez i da donesem određene promene, da popravimo stanje u našem fudbalu.

Kada kažete da “popravimo stanje”, hajde da se malo osvrnemo unazad, kako komentarišete rad i rezultate koje je napravio Tomislav Karadžić? U kakvom ste stanju zatekli savez?

– U prethodnom periodu u Fudbalskom savezu Srbije je bilo stvari koje su rađene ili su urađene dobro, kao i stvari koje su urađene manje dobro, da ne kažemo loše. Ja sada ne bih govorio o učinku prethodnog rukovodstva. Ono što mogu da istaknem je da je prethodno rukovodstvo uradilo dosta dobrih stvari vezano za infrastrukturu i postavljanje terena, pre svega u izgradnji sportskog centra u Staroj Pazovi, i tu ima dosta stvari koje su dobro urađene. Kao što ima stvari koje su diskutabilne, neki sektori nisu baš najbolje radili svoj posao. Ono što mislim da je gospodin Karadžić pogrešio u prethodnom periodu je što je dozvolio da različiti ljudi sa različitim zaduženjima, počevši od sudijskih organizacija, komisija, trenerskih organizacija, do različitih selektora u različitim kategorijama, za ono što je dobro pripisuju zasluge sebi, a za sve ono što je loše prebacuju na adresu Karadžića. Ja ću se truditi u narednom periodu da kroz novu sistematizaciju koja je u toku i izmene u statutu saveza jasno i precizno odredimo šta su čija zaduženja. Da ne bi bilo priče i razgovora o kolektivnoj odgovornosti “svi smo krivi, a niko nije kriv”. Da se tačno zna šta je posao predsednika saveza, šta je posao generalnog sekretara, šta je posao predsednika sudijske komisije, sudijske organizacije, šta je posao selektora A tima. Da nemamo više situaciju da se jedni kriju iza drugih. Nego da se imenom i prezimenom zna ko je odgovoran za koji koji deo posla, pa ko dobro bude radio svoj posao uvek će imati moju podršku, ko ne bude svoj posao radio dobro on ga više neće obavljati, bez obzira na to o kome se radi.

kokeza slavisa (4)

Iz razgovora sa selektorom i stručnim štabom nisam primetio problematiku u ponašanja igrača, njihovom zalaganju

Sećamo se da je bilo ozbiljnih nesuglasica na liniji Zvezda – Fudbalski savez u vreme dok ste vi bili u upravnom odboru Crvene zvezde. Šta planirate da preduzmete da se takve stvari više ne dešavaju u odnosima s klubovima?

– Kao što sam rekao. Kada sam izabran za predsednika izabran sam jednoglasno, sa svim prisutnim delegatima, tačnije njih sedamdeset sedam. To znači da su svi klubovi koji predstavljaju zajednicu Superlige i prvu ligu, što čine trideset dva kluba, među kojima su naši najveći klubovi i oni koji ove godine igraju evropska takmičenja, poput Čukaričkog, Vojvodine, Partizana i Crvene zvezde dali podršku za moj izbor. Ja ću se truditi da to poverenje koje su mi ukazali opravdam, i one stvari koje su u ingerenciji Fudbalskog saveza Srbije i koje je savez u mogućnosti da sprovede on to u narednom periodu i ostvari. Svi klubovi će imati isti tretman što se tiče FSS-a. Mi ćemo se suočavati s problemima, razgovarati, pokušati da nađemo najbolji modalitet i nadamo se da ćemo biti uspešni u tome. Već smo neke stvari koje su klubovi pokrenuli rešili.

Da li vaš dolazak u Fudbalski savez znači i neke dodatne promene što se tiče ljudi koji su angažovani unutra, da li će biti daljeg podmlađivanja, pretpostavljam da tu ima dosta ljudi iz nekih starijih garnitura?

– Pa vidite, ja ne bih delio na mlađe ili starije ljude koji rade u institucijama Fudbalskog saveza Srbije, već na one koji rade svoj posao dobro i uspešno, i one koji to rade manje uspešno. I mislim da su to stvari koje bi trebalo da budu prioritet i argument da li će neko u budućnosti raditi i obavljati određenu funkciju u Fudbalskom savezu. Mi smo se suočili sa činjenicama da u savezu sa svojim ćerkama firmama i u samom FSS-u imamo između sto pedeset i sto sedamdeset zaposlenih. Nažalost, kažem nažalost, to nije moguće. U narednom periodu toliki broj zaposlenih FSS ne može da finansira, i neke sektore koji nisu potrebni savezu. Ta stvar će se rešiti sistematizacijom koja je u toku. Mislim da ćemo to podeliti u dve faze, čak nešto usklađujemo sa preporukama iz UEFA i FIFA. Imaćemo deo koji će se odnositi na sportski sektor i na ostale delove koji su vezani za finansije, PR, marketing, pravnu službu i svi ljudi koji budu kvalitetno, na dobar način radili svoj posao naći će mesto u sistemu Fudbalskog saveza Srbije. Oni koji su to radili manje uspešno, nadamo se da će na njihova mesta doći neki koji će to raditi sa više energije i da će biti uspešniji.

PROČITAJTE JOŠ: 
FUDBALSKO ČUDO SA ISLANDA: Kako su kitolovci iz zemlje vulkana prešli na somove kapitalce
INTERVJU, MATEJA KEŽMAN: Nema patriotizma u našoj reprezentaciji

Vi ste u privatnom biznisu dosta dugo, te neke organizacione stvari verovatno treba primeniti iz biznis modela i u savezu?

– Mislim da Fudbalski savez treba da funkcioniše kao jedna ozbiljna organizacija, dobro organizovana firma gde će se ceniti rad i uspeh. Da ljudi koji rade svoj posao budu i nagrađeni, a ljudi koji ne rade prosto se neće pronaći u novom sistemu funkcionisanja saveza.

Kakvo je stanje u kasi saveza, ima li novca?

– U toku je revizija finansijske službe i knjigovodstva Fudbalskog saveza Srbije, a ovlašćena kuća koja se bavi tom vrstom posla radiće kompletnu reviziju i ja očekujem da u prvoj polovini jula dobijemo presek stanja što se tiče kase FSS-a na datum 20. maj, sa zatečenim stanjem. Sa svim prihodima i rashodima za ovu godinu. Tad ću moći nešto više i konkretnije da kažem. A ono što mogu da kažem sada je da savez nažalost nema nijednog sponzora, da sam takvo stanje zatekao. Priča koja se pojavljuje u javnosti, koju možda plasiraju i određeni ljudi iz sportskih krugova, da FSS ima neograničen limit novca ili tako nešto, to nema nikakve veze s istinom.

Poznata je priča kako je Fudbalski savez Srbije pun para, da se tu vrti ogroman novac?

– Fudbalski savez Srbije finansiraju UEFA i FIFA. Ne kažem da ne pomažu, oni značajno pomažu rad našeg saveza, ali je to daleko od potrebnog budžeta za funkcionisanje. Znači naša situacija je daleko od bajne, mi ćemo dati sve od sebe da u narednom periodu, do kraja godine, obezbedimo što više sponzora koji bi napravili saradnju s Fudbalskim savezom Srbije na obostrano zadovoljstvo. Pogotovo sad kad kreće novi kvalifikacioni ciklus za prvenstvo u Rusiji, nadam se da ćemo u tome biti uspešni. Situacija u Fudbalskom savezu Srbije nije na takvom nivou da on ima neograničena sredstva kao što je prikazano u javnosti. Naprotiv, mislim da će morati da se stegne kaiš i da FSS vodi računa o svakom dinaru koji se bude u budućnosti trošio. Trudićemo sa da što više novca ide isključivo za ulaganje za infrastrukturu na teritoriji cele Republike Srbije i da se ta infrastruktura što više razvija da bismo samim tim stvorili uslove za razvoj fudbalera, počevši od najmlađih, pa sve do seniorskih selekcija. Da bismo kroz tu bazu i dobru infrastrukturu dobili što više kvalitetnih igrača koji mogu da igraju u našem prvenstvu i u inostranim klubovima, na kraju krajeva i u reprezentaciji.

Evropsko prvenstvo je u toku, koliko vam teško pada što nas nema na tom takmičenju, što nismo među ekipama?

kokeza slavisa (1)– Pa vidite, svakom građaninu naše zemlje je teško da gleda bilo koje takmičenje kada nismo mi prisutni. Tako da kao i svim građanima Srbije i sportskim radnicima, naravno da je i meni teško. Ali isto tako treba da se suočimo sa činjenicama kako stvari stoje. Neki su olako shvatili našu grupu u narednim kvalifikacionim utakmicama za Svetsko prvenstvo. Imali ste priliku da prethodnih dana na evropskom prvenstvu vidite da svi igraju fudbal. Sami ste videli da je Vels završio takmičenje kao prvi u svojoj grupi ispred jedne velike reprezentacije kao što je Engleska.

Mi smo taj Vels “tukli” sa 6:1 pre par godina?

– Videli ste da selekcije Irske i Austrije igraju fudbal na jednom visokom nivou, tako da mislim da naša grupa ne da nije laka, nego je dosta teška. I da je na fudbalerima i na stručnom štabu i selektoru jako težak zadatak da ostvare želje i ambicije FSS-a, to jest da se plasiramo na naredno prvenstvo u Rusiji.

Dobro, vi ste bili u jednom periodu i aktivni fudbaler, šta je to po vama ono što nedostaje reprezentaciji da bi podigla nivo igre i da bi počela da pravi dobre rezultate?

– Pa vidite, posao predsednika Fudbalskog saveza Srbije i ljudi koji vode politiku saveza je da obezbede sve uslove da bi fudbaleri i stručni štab bili rasterećeni, da nemaju nikakvu vrstu pritiska, kao što se provlačilo prethodnih godina u medijima i savezu. Da li su to pritisci od strane različitih menadžera, da li je to u mlađim selekcijama, da li je to A tim. Da ne trpe pritiske bilo koje vrste koji će remetiti njihov rad i njihova razmišljanja o utakmici koju trebaju da igraju. FSS je već preduzeo određene mere i radi na tome da omogući što bolji ambijent selektoru i njegovom timu za naredne kvalifikacije koje počinju u septembru. I kad smo pobedili Vels i kad smo pobedili Izrael u Novom Sadu rekao sam da rukovodstvo FSS-a nije to koje igra fudbal. Naglasio sam da najveće zasluge za te dve pobede i neki novi model ili imidž igre koji je reprezentacija igrala u te dve utakmice, pa i u trećoj utakmici sa Rusijom, pripadaju selektoru Muslinu i stručnom štabu i samim igračima. Oni su ti na terenu, oni su ti koji odlučuju o tome da li će se naša zemlja naći u Rusiji ili ne. Mi ćemo kao savez sve što je do nas da obezbedimo, da uslovi budu na jednom visokom, kvalitetnom nivou i da oni bez ikakvog pritiska dočekaju te utakmice i da pruže ono što najbolje mogu.

Da li mislite da je možda tačno to što pojedini stariji igrači ističu, evo na primer Mateja Kežman je u prošlom broju kod nas u intervjuu rekao da mu se čini kao da fali tog nekog patriotskog duha u reprezentaciji među igračima? Da su igrači nekako okrenuti nekim drugim stvarima kad dođu da igraju?

– Ne mogu da pričam o periodu koji je iza nas, mogu da pričam o periodu od kada sam postao predsednik FSS-a. O vremenu koje su reprezentativci i stručni štab proveli u našem sportskom centru u Staroj Pazovi, o utakmicama sa Kiprom, Izraelom i Rusijom. Iz razgovora sa selektorom i njegovim stručnim štabom nisam primetio bilo kakvu vrstu problematike u ponašanja igrača, njihovom zalaganju i na treninzima i na utakmicama. Naprotiv, čak mi je selektor rekao da je to na jednom visokom nivou, bar taj period otkako je gospodin Muslin preuzeo ulogu selektora naše reprezentacije. A poznajući i selektora i njegov karakter i ponašanje, mislim da bi on odmah ukazao na te stvari i reagovao. U medijima se doskora više puta provlačilo kako određeni igrači…

Bolje igraju za svoje klubove nego za reprezentaciju…

– Da, i imaju ponašanje koje nije primereno za reprezentativce. Kažem, ne mogu da pričam o stvarima koje su bile pre nego što sam postao predsednik, ali od kada je selektor Muslin došao na to mesto on se čak o igračima koji su se pominjali u medijima izrazio izričito pohvalno. Pre svega, dao mi je jedno pozitivno mišljenje o ponašanju naših najstarijih igrača. Počevši od Kolarova, Baneta Ivanovića, golmana Stojkovića, Antonija Rukavine, da oni svojim ponašanjem daju primer kako ovi mlađi reprezentativci treba da se ponašaju. Nadam se da je tako i da će tako i ostati.

Imali ste nedavno sastanak s ljudima iz oba tabora Partizana, ovo što se sada kod njih događa je dosta loše. Velika tenzija u klubu. Hoće li se ta kriza u klubu rešiti bez novih incidenata? Kako vama to sada izgleda?

– Ja sam se uvek zalagao, i zalažem se i danas, da ljudi sednu za sto i da se dogovore, da treba da se sve rešava za stolom. Najlakše je posvađati se, ali bilo koja svađa nikome ne donosi bilo kakvu korist. Mislim da je bolje da ljudi sednu za sto, pa ako treba da razgovaraju satima, danima, dok se ne pronađe neko rešenje. Tako isto mislim u slučaju Fudbalskog kluba “Partizan”. Ja sam dva, tri sastanka održao sa ljudima iz Partizana zajedno sa generalnim sekretarom i jednom je bio prisutan i počasni predsednik FSS-a. Ti razgovori su bili dosta dugi i detaljni. Mislim da smo napravili prvi korak sa tom radnom grupom koju je Fudbalski klub “Partizan” formirao i koja sada upravlja klubom, a nadam se da će oni u razgovorima i sastancima u danima koji su pred njima naći rešenje koje će biti pre svega u interesu Partizana, a samim tim i srpskog fudbala uopšte.

A jeste li se od kada ste postali predsednik FSS-a videli sa ljudima iz Zvezde?

– Ja imam kontakt sa svim klubovima i superlige i prve lige, moja vrata kao predsednika FSS-a su širom otvorena za sve klubove i sportske radnike. Evo pošto ste me to pitali, upravo pola sata pre nego što ste vi došli održan je sastanak u prostorijama FSS-a gde su bili gospodin Vučelić ispred Partizana, gospodin Zvezdan Terzić ispred Crvene zvezde, Zoran Šćepanović, predsednik Fudbalskog kluba “Vojvodina”, bili su tu i predstavnici Fudbalskog kluba “Čukarički”. Znači, sva četiri kluba koja nas predstavljaju u evropskim takmičenjima. Razgovarali smo o različitim problemima sa kojima se srpski fudbal suočava. I da pokušamo da nađemo modalitet zajedno sa svim učesnicima sporta i fudbala u našoj zemlji.

Šta kažu, šta je njima najveći problem, na šta ukazuju?

– Pa imate različite vrste problema, infrastruktura na našim stadionima je dosta loša. Imamo primedbe od strane UEFA gde određene stvari na stadionima Crvene zvezde i Partizana treba da se otklone, da se to unapredi da bi se stekli uslovi da mogu da se igraju evropska takmičenja. Crvena zvezda i Partizan zajedno sa FSS-om su prethodnih dana razgovarali i obratili se za pomoć Ministarstvu sporta i Vladi Republike Srbije. I nadamo se da ćemo naići na razumevanje da oni u skladu sa svojim mogućnostima pomognu malo obnovu terena, infrastrukturu klubova koji nas predstavljaju na evropskim takmičenjima. Tu pre svega mislim na Čukarički, Vojvodinu, Partizan i Crvenu zvezdu. Da jednim zajedničkim naporom postignemo minimum tih uslova da bi moglo da se održava takmičenje na njima i igraju evropske utakmice. To je prvi korak koji je urgentan, koji mora da se uradi.

U toku je revizija finansijske službe i knjigovodstva FSS, a ovlašćena kuća koja se bavi tom vrstom posla radiće potpunu reviziju

Šta je još problematično? Menadžeri?

– Postoji problematika sa kojom se suočavaju klubovi oko visine menadžerske provizije prilikom transfera igrača u domaće i strane klubove. Zajednica superligaša je uputila zahtev FSS-u da ti procenti ne budu kao što su do sada bili ograničeni na tri posto, pošto UEFA i FIFA dozvoljavaju da to bude do deset posto. Da razmotrimo predlog. Mislim da je to inicijativa Fudbalskog kluba “Partizan”, svi ostali klubovi su podržali da se to poveća na osam posto. Njihovo obrazloženje je da menadžeri neće da rade za male provizije kao što je tri posto, oni su to nama dostavili u pismenoj formi, mi ćemo te predloge da razmotrimo i da uradimo ono što je u interesu svih klubova. Tako da ćemo pre početka naredne sezone doneti tu odluku. Jedno od razmišljanja je da kao u nekim zemljama EU donesemo odluku da transfere može da radi isključivo državljanin Republike Srbije ili firme koje su registrovane u Republici Srbiji. Iz prostog razloga da porez za novac koji dobiju za svoj rad, kao menadžersku proviziju prilikom transfera, plaćaju kao i svi državljani u Republici Srbiji. Da novac ne odlazi u nepoznatom pravcu, kako bi FSS i država imali korist od toga. To je jedna od tema o kojima zajednički razmišljamo pa ćemo zajedno sa klubovima u narednom periodu doneti odluku. Treća tema je bila broj stranaca u ligi. Jedan od predloga je bio da fudbalere iz EU u domaćem takmičenju ne tretiramo kao strance, drugi predlog je bio protiv. Znači, postoje različita mišljenja u okviru superlige, mi ćemo razmotriti i jedan i drugi i donećemo odluku koja je u isto vreme najbolja za podizanje kvaliteta fudbala u našoj zemlji i, s druge strane, za zaštitu tog dela fudbala gde bi i naši mlađi igrači koji prelaze iz omladinskih selekcija u seniorske mogli da dobiju priliku i da se dokažu u našoj ligi u fudbalu.

Kad pomenuste strance, da li postoji ideja i uopšte kakve su mogućnosti da Srbija dobije nekog stranca u reprezentaciji? Pošto većina evropskih i svetskih reprezentacija ima igrače koji nisu izvorno njihovi. Mi smo imali neke pokušaje da smo nekim igračima davali državljanstvo, pa se ništa tu nije dešavalo. Da li mislite da je to dobar put?

– Vidite, to je tema o kojoj se dosta razgovara, dosta priča, postoje različita mišljenja, ima ljudi koji zastupaju tezu da to apsolutno treba da se uradi, ima ih koji misle da to ne treba da se uradi. Ja mislim da treba da se uradi ono što je u interesu srpskog fudbala i reprezentacije, ali to je pitanje pre svega za selektora i FSS. U zavisnosti od želja selektora i njegovih predloga kako da se postavi po tom pitanju, mi ćemo tako da uradimo. Ukoliko Stručni štab i selektor daju takvu inicijativu ili predlog, naravno da će FSS da izađe u susret takvoj inicijativi. Ukoliko nema takve inicijative, FSS se neće pokretati. Jer to je pre svega posao selektora i njegovog stručnog štaba.

Na ovom Evropskom prvenstvu se pojavio veliki problem huliganizma na stadionima i oko njih. Kako vi vidite rešenje tog problema, pošto i mi imamo dosta često probleme na stadionima? Hoćete li se nešto aktivnije baviti po tom pitanju?

– FSS će se baviti svim temama koje su vezane za sport i fudbal uopšte, to je jedna od tema koja se pominje i u javnosti i u razgovorima koje vodimo sa predstavnicima klubova i Ministarstvom sporta i svima koji tu figuriraju. Naravno da će FSS da se bavi i tom problematikom, ali FSS nije jedina institucija koja može da taj problem reši. Tu postoji dosta različitih problema, mislim da FSS, rukovodstva naših klubova, kao i država moraju zajedno da se suoče sa tim problemom i da krenu da ga rešavaju.

Reprezentacija je imala problema, sećamo se posle onog incidenta u Italiji, pa na JNA kad se desio dron, imali smo ozbiljnu štetu?

– FSS će uraditi sve što je u njegovoj nadležnosti i ingerencijama. Ali isto tako ne treba da govorimo da imamo problem sa navijačima, navijači su dosta širok pojam. Ja generalno volim da se to uvek konkretizuje imenom i prezimenom. Da ne bude da mi krivimo nekoga da je nešto uradio i da upotrebljavamo neki grupni izraz, ovde treba da se stvari konkretizuju. Ako sam ja kao predsednik FSS-a uradio nešto ili odgovoran za nešto što nije u skladu sa zakonom ili sa moralnim principima fudbalske igre, ja treba da budem sankcionisan. Ali zato ne trebate da budete sankcionisani vi koji ste sportski novinar i koji radite svoj posao, ili obrnuto. Ovde treba da se uvede profesionalni pristup tim stvarima i da se tačno zna ko je odgovoran za šta. Da ne bude svi smo krivi ili da niko nije kriv. Da se i u institucijama FSS-a kao i klubovima, među navijačima, tačno imenom i prezimenom sankcionišu ljudi koji budu pravili problem. To je nešto za šta ću se zalagati.

FOTO: Saša Džambić/Ekspres.net

Ono što je sigurno je da ću se ja kao predsednik FSS-a i moji saradnici na sve moguće načine boriti protiv neregularnosti u domaćem takmičenju

Kakvi su odnosi sa upravom superlige, i uopšte kako vidite ovaj trokružni sistem koji je uveden, neki klubovi su protiv?

– Pa ja se tu ne bih složio da ovaj sistem nije doneo ništa dobro i da klubovi nisu zadovoljni s tim iz prostog razloga što od klubova takve stvari nisam čuo. Možda je bilo primedbi od strane jednog kluba ili dva maksimalno.

Iz Crvene zvezde su rekli da su cele sezone bili sa trideset i kusur bodova prednosti, na kraju ispade sedam, osam.

– Izvinite, Crvena zvezda i Partizan su dva od šesnaest superligaša. Što se tiče samog takmičenja u prethodnoj sezoni ne postoji idealan sistem takmičenja, ali da je ovaj sistem malo popravio stvari što se tiče regularnosti, apsolutno mislim da jeste. Imali smo situaciju u plej-autu, pogotovo u tom delu gde klubovi nisu mogli da prave bilo kakav vid kalkulacija o tome da li će igrati u najjačem sastavu ili će igrati sa par omladinaca ili nešto slično. Mislim da se do poslednja dva kola nije znalo ko će da ispadne iz lige i kao što vidite, prvi put se desilo nakon dugo godina da su dva dugogodišnja superligaša OFK Beograd i Jagodina ispali iz lige. Tako da mislim da je to rezultat toga što su se klubovi borili za svaki bod, na sve moguće načine na terenu da ostvare pobedu i uspeh i kao što ste videli, to je bilo neizvesno do kraja prvenstva. Kao i u plej-ofu da se do zadnjeg kola nije znalo ko ide u Evropu, da su se do zadnjeg kola takmičili Vojvodina i Radnički iz Niša ko će ići, i to je bila jedna dosta dobra utakmica i borba. Tako da mislim da je tu doneto dosta pozitivnih stvari.

Smatrate da taj sistem treba da ostane na snazi?

– Ne, mislim da je sistem bolji nego što je bio, ali da će sledeće godine u dogovoru sa klubovima FSS najaviti jednu izmenu sistema takmičenja koje će se primenjivati posle dve sezone.

Od 2018?

– Tako je, biće predlog da superliga smanji broj klubova sa sadašnjih šesnaest na dvanaest. A koji će se sistem igrati, možda će se igrati trokružni sistem, gde bi se ponovo posle odigrana dva kruga ili dvadeset dva kola podelilo prvenstvo na plej-aut i plej-of po šest klubova. S tim da bi se igrale po dve utakmice i u plej-autu i plej-ofu. Da još jednom svako igra sa svakim i kao domaćin i kao gost.

A bodovi da se dele ili da se ne dele?

– To bi bilo nešto o čemu bismo razgovarali sa klubovima. Da vidimo šta bi bilo najbolje rešenje za našu ligu i da dobijemo saglasnost i podršku najvećeg broja klubova. Taj sistem bismo prihvatili.

Glavni cilj je dakle podizanje regularnosti takmičenja, kakvo je trenutno stanje što se toga tiče?

– Pa vidite, ja sam obavio razgovore u zajednici sa svim klubovima iz superlige, izričito sam naglasio klubovima šta će moći, a šta neće moći. Ja mislim da je regularnost u prošloj godini bila ako ništa, onda malo bolja nego prethodne. Ja ne kažem da je bilo stvari koje su apsolutno neregularne, ne kažem ni da su bile sve regularne. Ono što je sigurno je da ću se ja kao predsednik FSS-a i moji saradnici na sve moguće načine boriti protiv neregularnosti u takmičenju. Ja sam klubovima naglasio da je u toku izmena i promena statuta FSS-a, da će biti formirana i etička komisija koju će činiti nezavisni ljudi, koja će imati mogućnost i nadležnost da sankcioniše svakog učesnika u našoj ligi, i klub, i funkcionera kluba, i trenera, i sudiju, i igrača. I moći će ljude da eliminiše iz fudbala na određeno vreme, da li je to godinu dana ili dve ili koliko se već donese odluka. Tako da je to jedna od mogućnosti. Kao što vidite i u samoj sudijskoj komisiji su izvršene određene promene, na predlog sudijske organizacije na čelo komisije je došao Miroslav Radoman. Tako da on ima apsolutno sva ovlašćenja što se tiče sudijske komisije i organizacije da menja sve što nije dobro.

Uvek je oko suđenja najveći problem?

– On je dobio sve ingerencije FSS-a i apsolutno svu podršku da to radi na što profesionalniji način za zaštitu interesa regularnosti takmičenja. Ljudi koji budu dobro radili uvek će imati podršku FSS-a i mene lično, oni koji to ne budu dobro radili kao i svi mi su zamenljivi. Ono što ne bude dobro i ustanovimo da smo pogrešili, menjaćemo. To je vezano za samu regularnost takmičenja. Ja sam to na zajednici superlige rekao klubovima u razgovoru, pošto tu imam dosta poznanika i prijatelja koji vode klubove, neki su predsednici, neki su generalni sekretari, i zamolio sam ih na jedan prijateljski, drugarski način da neću da ulazim šta je bilo pre mesec, godinu ili deset. Jer ako uđemo tu, nema kraja toj priči, interesuje me ono što je od danas. Da ukoliko žele dobro srpskom fudbalu i svojim klubovima, da ne razmišljaju da se bave eventualno nekim nečasnim radnjama koje nisu pre svega u moralnom kontekstu sporta, a u drugom delu i zakonskom delu sporta. Da ćemo FSS i ja lično bez obzira o kom pojedincu se radi najoštrije to osuditi i sankcionisati na različite načine. Da ne pokušavaju da zovu bilo mene ili nekog mog prijatelja da utiču na rad FSS-a. Ti koji budu učestvovali u neregularnostima apsolutno će biti sankcionisani.

Fudbalski savez Kosova je primljen u UEFA i FIFA, šta se po tom pitanju dešava, hoće li se povlačiti neki potezi? Imate li kontakt s Vokrijem?

– To su stvari koje svakog navijača naše zemlje i građanina u emotivnom smislu dotiču i bole, ali to su stvari koje nažalost nisu u ingerencijama FSS-a. FSS je preduzeo određene stvari povodom tog pitanja i o tim temama se razgovara. Ali još jednom ponavljam, te stvari su pod ingerencijom UEFA i FIFA. Mi razgovaramo, pričamo na tu temu, sve što je u ingerenciji i moći FSS-a mi ćemo da uradimo. Ali naše mogućnosti su jako ograničene.

Da li je ovaj novi ciklus kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Rusiji biti ili ne biti za srpski fudbal? Da ne pominjemo scenario u kome bismo preskočili još jedno veliko takmičenje, šta bi to značilo za naš fudbal?

– Želja svih nas i u FSS-u i u celoj zemlji je ista, i mislim da niko ne bi bio srećniji od mene kada bismo uspeli da se plasiramo na naredno takmičenje, ali kao što sam vam rekao u odgovoru na jedno od prethodnih pitanja, to će biti dosta teško. Imali ste priliku da vidite i na ovom evropskom prvenstvu o kakvim ekipama se radi. Jedna reprezentacija poput Velsa se nalazi na prvom mestu svoje grupe ispred jedne velike sile kao što je Engleska. Danas nikoga nije lako pobediti, to što je nekada bio slučaj da nekoga pobedite sa pet, šest golova razlike, tih reprezentacija je malo ili uopšte ne postoje.

Ali moramo da priznamo da imamo povoljnu grupu. Nije laka, ali su to reprezentacije s kojima možemo da odigramo sigurno.

– To tako izgleda u javnosti, u medijima, ali evo imamo tri reprezentacije sad na Evropskom prvenstvu koje su sa nama u grupi, Austriju, Vels i Irsku. I sve tri reprezentacije su pokazale veliki nivo kvaliteta fudbala. Ponovo se vraćam na Vels koji je ostavio jedan veliki i snažan utisak na mene i na sve ljude koji gledaju fudbal u Srbiji. Videli ste utakmicu sa Rusijom, pa 3:0 da pobedite Rusiju na neutralnom terenu za bilo koju ekipu je veliki uspeh. Engleska i Rusija su remizirale, igrale su 1:1, a Vels je pobedi sa 3:0. Danas ne postoje slabe ekipe. Mi treba da damo sve što je do nas, da selektor i igrači daju sve od sebe i poslednji atom svoje snage i energije da ulože na to da pokušamo da se plasiramo na Svetsko prvenstvo u Rusiji. I da time ostvarimo veliki uspeh za našu državu i naš nacionalni tim i savez. Ali ponavljam, biće jako teško!

HRVATI MEĐU TRI NAJBOLJA

Slaviša Kokeza

Slaviša Kokeza

Koja vam se ekipa najviše dopada na ovom prvenstvu, ko vam je iznenađenje, ko igra najlepši fudbal?

– Ima dosta reprezentacija koje su pokazale visok nivo, ali bih izdvojio tri reprezentacije: Španiju, Francusku i Hrvatsku. Hrvati baš deluju dobro na terenu. Deluju kao ozbiljna, organizovana reprezentacija s velikom željom da se bore za svoju državu i svoj nacionalni savez.

Jel’ to uzor kako bismo mi trebalo da dižemo nivo?

– Ne bih o tome govorio, ali kažem da su to tri reprezentacije koje pokazuju visok nivo fudbala i da će stići među četiri reprezentacije.

PROČITAJTE JOŠ: 
Da vam vreme do odmora brže prođe: 10 NAJLEPŠIH PLAŽA SVETA! (GALERIJA)
PORODIČNO BLAGO ĐOKOVIĆA: Na putu do vrha Novakova porodica preživela pakao, zelenaši stavljali nož pod grlo ocu Srđanu
INTERVJU, MILAN ŽIVADINOVIĆ: Džajić je bio kompleksaš}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar