INTERVJU, TROICKI: Odrastao sam sa Noletom i ne mogu da shvatim njegove uspehe

INTERVJU, TROICKI: Odrastao sam sa Noletom i ne mogu da shvatim njegove uspehe


Nekako ne mogu da shvatim, jer ga znam toliko dugo. Ja vidim da on osvaja turnire, čovek je treći put najbolji sportista sveta. I onda kad krenem da razmišljam na tu temu.. to je kao Džordan, Karl Luis, to su takva imena. I onda se bukvalno naježim

Viktor Troicki je već dugo među najboljim teniserima na svetu. Beleži vrhunske rezultate u kontinuitetu, ali razmaženu “tenisku naciju” zanima samo prvo mesto. Uspesi i dominacija Novaka Đokovića potpuno su iskrivili sliku, pa smo plasman u četvrtfinale nekog turnira potpuno isključili kao opciju koja nas zanima.

Potpuno svestan toga, Viktor se prethodnih dana u Beogradu marljivo spremao za nastup na Rolan Garosu. Razgovarali smo između dva treninga na šljaci kod hale “Pionir”.

Na poslednjem turniru u Rimu odigrao si odličan meč protiv Nišikorija. Koliko si zadovoljan formom pred Rolan Garos i šta misliš, može li bolje?

– Činjenica je da mi šljaka nije omiljena podloga, zapravo najmanje omiljena podloga od svih i generalno najslabije rezultate sam beležio na šljaci. Ove godine sam, mogu da kažem, imao malo teže žrebove, imao sam par dobrih mečeva, ali nisam napravio bolje rezultate na ovih nekoliko turnira na šljaci. Protiv Nišikorija sam odigrao, po meni, dobar meč. Krenuo sam dobro, jako, ali opet on je kad je trebalo u drugom i trećem setu odigrao dosta agresivnije od mene i sa više iskustva i jednostavno je pogađao poene.

On je sad baš u naletu…

– Jeste, jeste. Igra sjajno, pogotovo na šljaci i zasluženo je pobedio. Igrao je odlično u Madridu. I u Rimu je igrao polufinale, tako da je zaista u naletu.

A šta je bilo sa sudijom? Imali ste neki nesporazum oko jednog važnog poena. Jel’ to uticalo na ishod meča?

– Sa sudijom ništa, mala prepirka, dešava se, to je normalno. Naravno da može da te iznervira sudijska greška, ali ne preterano. Ljudi koji gledaju sa strane i koji se ne razumeju previše misle da to sad previše utiče, ali nije tako. Ne u nekoj meri da ne možeš da se koncentrišeš na sledeći gem. Definitivno to nije presudilo meč u tom trenutku, tako sam se osetio i takva je reakcija bila.

To što pričaju za Nadala je jako ružno, dečko je testiran toliko puta i ništa. Ja mislim da je on jedan veliki sportista.

Koliko je zapravo teško biti među prvih dvadeset, trideset tenisera na svetu? Ljudi to ne znaju. Koliko je to rada, odricanja, treninga?

– Pa kod nas ljudi pre svega ne shvataju šta je uspeh. Kod nas samo vide prvo mesto i ništa više, pa kad Nole izgubi u polufinalu ili finalu to bude dan žalosti u Srbiji, ljudi misle da je to takav neuspeh da je to neverovatno. Jednostavno, naši ljudi računaju samo prvo mesto i osvojene titule, svako drugi ko bude dolazio posle naše generacije imaće jako težak status. Teško će neko biti ponovo prvi kao Nole. Ljudi ne shvataju taj uspeh, a biti profesionalac na takvom nivou je mnogo teško. Nijanse su male među prvih dvadeset, trideset igrača. Opet, biti na prvom mestu i dvadesetom nije isto, postoji razlika, ali svi mi treniramo isto, činjenica je da se bavimo istim poslom. Neko je uspešniji u tome i, naravno, zaslužuje to prvo mesto ili neko mesto na kom jeste. Ali kod nas ljudi, čini mi se, ne obraćaju dovoljno pažnje na ostale sportiste osim prvog na svetu. Naravno, ja mu se klanjam i stvarno je najjači na svetu i definitivno zaslužuje puno pažnje, ali i ostali igrači se isto trude, treniraju, isto se bore, isto žele pobede, da osvajaju turnire.

PROČITAJTE JOŠ: 
KAKO JE UĆUTKAN DUŠKO RADOVIĆ: Rečenica koja je došla glave najvećoj legendi Beograda
REPORTAŽA, LISABON: Grad bez štikli, minića i silikona, u kome Beograđani odmore oči, a Bosanci dobiju šansu

Spreman sam za Rolan Garos

Jel’ ima zasićenja, od treninga, mečeva, od putovanja?

– Dođe kod svakoga do zasićenja, to je normalno. U svakoj vrsti posla dođe do zasićenja. Pogotovo kad se zaređa turnir za turnirom ili kad se odigra puno mečeva zaredom. Dođe do premora. Ali, posle par dana pauze već si kao nov, već te vuče ta želja da se vratiš i ponovo nastupaš.

Koliko je to sati treninga dnevno, kad se spremaš za veliki turnir?

– Pa evo, danas će biti negde oko 5-6 sati treninga sve ukupno.

Spremaš se za Rolan Garos?

– Da, da. Sutra putujem. To je jedan od napornijih turnira, igra se na tri seta, tri dobijena seta.

viktor troickiKod nas samo vide prvo mesto i ništa više, pa kad Nole izgubi u polufinalu ili finalu to bude dan žalosti u Srbiji, ljudi misle da je to takav neuspeh da je to neverovatno.

Za njega su posebne pripreme?

– Da, malo duže. Malo se više obraća pažnja na kondiciju. Mečevi su dosta naporniji, pogotovo zato što su na šljaci i onda samim tim traju duže.

Šta je na tako velikim turnirima važnije, fizička spremnost ili mentalna snaga?

– Sve je potrebno, na tom nivou moraš da budeš jak na svim poljima ako želiš da dođeš daleko. Naravno, kad znaš da si jak fizički onda si i mentalno jak jer znaš da možeš da izdržiš više od drugog i samim tim to te drži jačim i postižeš više. Takođe, ne smeš da padaš previše jer male oscilacije u igri protivnik može da oseti i odmah iskoristi. Znači, padovi ne smeju nikako da se dešavaju, to je krucijalno u vrhunskom tenisu. Svi aspekti su važni, i fizički i tehnički i mentalni i ishrana. Pogotovo u zadnje vreme je to veoma bitan faktor u svakom sportu. Tako da svi obraćaju pažnju na sve detalje i svaki mali detalj znači puno.

PROČITAJTE JOŠ:
SLUČAJ JELJCIN: Pijani klovn koji je Rusiju bacio na kolena a Srbiju ostavio na cedilu ili mudri državnik sa brojnim talentima?
INTERVJU MILORAD ULEMEK LEGIJA: Niko u državi nema muda da obnovi suđenje

A ono kad meč traje dugo, pa uđe u peti set, kada traje četiri sata ili pet sati. Šta je tada ključno? Odakle se tada crpi onaj poslednji atom snage?

– Pa teško je, jako je teško. Ali fizička snaga, izdržljivost i vera u sebe su tada vrlo važni. Definitivno i mentalna snaga, to pobeđuje.

Čini se da u takvim momentima pobeđuju oni teniseri koji su mentalno najtvrđi?

– Pa jeste, slažem se. Ali važna je i fizička snaga.

Kako je to kad si tokom godina desetine puta na raznim krajevima sveta, da li se ipak u Beogradu osećaš najlepše?

– Jako malo sam u Beogradu, zaista. Nedostaje mi, volim Beograd, ali jako, jako malo vremena provodim ovde. Evo sad, došao sam u subotu popodne, a u sredu već putujem. Nisam bio tu dva, tri meseca sigurno, od prošlog Dejvis kupa. Tako da jako malo vremena provodim u Beogradu i krivo mi je, ali takav je posao i jednostavno sam svestan toga. Iskreno, neki put kad dođem u Beograd zaista mi bude naporno, jurcam na sve strane, završavam sve obaveze koje imam. Ali opet volim, svi su mi tu, svi moji prijatelji, roditelji.

Koliko je to već godina iza tebe, takvog načina života?

– Pa dugo. Ajde da kažemo da se preko deset, dvanaest godina bavim profesionalnim tenisom, a pre toga je bilo isto tako u juniorskom uzrastu, koji je zahtevan koliko i seniorski. Putovanja, treninzi i sve ostalo. To je sigurno negde petnaestak godina putovanja, odricanja, treninga. Zaista puno vremena i odricanja je uloženo.

Tu je sigurno ogroman značaj porodice. Koliko ti je bitna ta podrška?

– Jeste, sigurno. Pa oni su bili moj oslonac, najveća pomoć u čitavoj karijeri. Ljudi koji su mi dali mogućnost da krenem u ovako nešto i podržali me u tome. Bilo im je jako teško, definitivno, to oni mogu da kažu, a i ja. Iz iskustva znam da im je bilo teško i da pogotovo u ona vremena kada je to zaista bilo užasno u našoj zemlji. Izdvajali su sve moguće da bi se ja bavio sportom i igrao tenis, čak smo se mama i ja preselili u Ameriku kad sam imao trinaest godina samo zato sto sam tamo imao bolje uslove. Bukvalno su davali sve za mene. Bilo je teško, znam da su se mučili mnogo zbog toga i da su puno ispaštali, ali mislim da su sada srećni i ponosni. Makar tako kažu.

A kako održavaš kontakte sa prijateljima, sa društvom koje je ovde? Jel’ uspevaš?

– Imam sjajne prijatelje koje znam ceo život, iz prvog razreda osnovne škole pet nerazdvojnih prijatelja, nas petorica se znamo ceo život i stalno smo u kontaktu. Jedan je isto profesionalni sportista i često nije tu tako da se viđamo kad god možemo. Kad sam u Beogradu uvek se okupljamo.

A od ljudi iz tenisa ko ti je najbliži, ko ti je najbolji prijatelj?

– Naši igrači, Nole, Janko, Ziki, Duci, Filip, sa njima se na turnirima najviše družim i definitivno najviše vremena provodim.

Koliko su nezgodne i opasne pauze u igranju? Kad se povredi igrač koliko je teško posle da se vrati? Vidimo sad kako se Nadal muči da postigne nekadašnju formu.

– Pa ljudi to ne shvataju. Biti šesti na svetu je ogromna stvar. Ok, bio je prvi, bio je i drugi, bio je i treći, ali opet i biti šesti na svetu je veliki uspeh. I on kaže, bio je povređen, nigde nije otišao pa da se izgubio da ne ume da igra. I dalje je opasan teniser. Činjenica je da možda nije u najboljoj formi kao što je bio, ali polako se vraća, evo vidite igra bolje na šljaci. Nikad ja njega ne bih otpisivao. Drugim igračima je možda teže. Po meni, primer kako je posle povrede teško da se vratite je Janko Tipsarević, koji sada ima mnogo problema.

Jesi li na vezi sa njim?

– Da, da, stalno se čujemo. On je imao zaista nestvaran peh u sportu, da eto skoro tri godine ne može da igra, da je imao dve, tri operacije. Prvo na stopalu, pa na kolenu, to je zaista neverovatno za jednog sportistu da doživi u tako kratkom periodu kada je bio bukvalno najbolji i u najjačoj formi. Najbolji rang je imao u tom trenutku kada se povredio i od tad muči muku sa povredama. Konačno se oseća dobro i počeo je da igra, ali trebaće vremena da uđe u igrački ritam i da jednostavno oseti tu neku sigurnost i samopouzdanje na mečevima. To je nešto što mu je najviše nedostajalo i sad to treba da mu se vrati. Ja verujem u njega, verujem da može da se vrati, ali nije lako, znam da nije.

U poslednjih par meseci podigla se velika prašina oko dopinga, najviše je na udaru Nadal, pa su i Noleta uključili u tu priču. Šta ti misliš o tome, ima li zaista toga u krugu najboljih igrača? To deluje malo nestvarno.

– Ja ne volim da pričam o tome. Mi imamo jako česte kontrole, skoro svake nedelje nas testiraju minimum jednom i na takmičenjima stalno i baš su rigorozne kontrole i sve su rigorozniji što se tiče sredstava koje možeš da uzimaš. Sredstva koja su bila dozvoljena pre sad ne možeš da uzimaš, čak i obični medikamenti koji su pre bili dozvoljeni sad su zabranjeni, tako da zaista moraš da budeš oprezan. To što pričaju za Nadala je jako ružno. Dečko je testiran toliko puta i evo i sami su objavili da nikada nije bio pozitivan na bilo šta. Ja mislim da je on jedan veliki sportista.

viktor troicki

U nekim sportovima Olimpijada je top, ali u tenisu nije. Atletika, gimnastika, košarka, vaterpolo, toliko sportova živi samo za Olimpijadu, ali u tenisu je to nekako čudno.

Baci se senka na ljude, dosta je neprijatno.

– Mislim da je Nadal sjajan sportista, sjajan čovek, uvek se borio i uvek davao sve od sebe. Da optužiš nekoga tek tako zato što je fizički jači od drugoga, da ga optužiš da je koristio nešto, to je zaista prilično loše i ne volim ni da komentarišem što se toga tiče. Jednostavno, bilo ko da uzima nešto znalo bi se jer kontrole su stalne i rigorozne.

Koliko ti znači ovo igranje za reprezentaciju u Dejvis kupu? Utisak je da ste vi stvarno dobra ekipa, da se stvarno super slažete. Jel’ uspevate sve to da stignete uz ostale obaveze?

– Naravno da nam je zadovoljstvo kada igramo za reprezentaciju i radujemo se kad smo na okupu. Zanimljivije je, tenis je pojedinačan sport i to nam je jedina prilika da smo zajedno, da igramo kao tim i da predstavljamo svoju zemlju. Zaista nam to onda bude zadovoljstvo i uživamo kad smo zajedno i vrlo rado se svi odazivamo. Najbolje nam ide kad smo svi na okupu, malo je teže u zadnje vreme da se svi uskladimo sa svojim obavezama ali definitivno smo dobra reprezentacija i imamo šanse da doguramo daleko.

Ispunio sam svoj životni san

Hoćeš li učestvovati na Olimpijskim igrama?

– Učestvuju svi iz prvih sedamdeset na svetu. Ali iskreno, nisam nešto oduševljen Olimpijadom, nemam neko preterano dobro mišljenje.

Turnir se razlikuje u odnosu na druge sportove?

– Drugačiji je, u nekim sportovima Olimpijada je top, ali u tenisu nije. Atletika, gimnastika, košarka, vaterpolo, toliko sportova živi samo za Olimpijadu, ali u tenisu je to nekako čudno. U tenisu Olimpijada nije vrhunac sporta i nije nešto o čemu se priča kao o grend slemu. Jednostavno, ove godine su napravili veliku grešku što uopšte neće biti poena za Olimpijadu, što je samim tim izgubilo još više na značaju i dosta igrača neće igrati Olimpijadu baš iz tog razloga. Tako da ja, iskreno, nemam neko mišljenje o Olimpijadi. Voleo bih da idem čisto da osetim. Igrao sam na Olimpijadi u Londonu, ali to je bilo malo drugačije jer nismo spavali u selu nego blizu terena, igralo se na Vimbldonu na kom igramo svake godine, tako da nisam ni imao osećaj da je Olimpijada. Samo zbog tog nekog olimpijskog duha bih voleo da odem u Rio i da osetim to i da jednog dana kad ostarim kažem da sam igrao na Olimpijadi u Riju. Što se tiče nekog takmičarskog duha, mislim da je u tenisu sve osim medalje neuspeh. E sad, doći do medalje to je teži put, biće jaki teniseri.

viktor troickiTenis traži odricanje. Mama i ja smo preselili u SAD kad sam imao 13  godina samo zato što sam imao bolje uslove

Doći će svi?

– Od top igrača svi planiraju da igraju.

To je kao kruna bavljenja sportom, medalja na Olimpijskim igrama?

– Ja mislim kada bi sve tenisere pitali da bi rekli da nije tako. Lepo je osvojiti, to je nešto što cela nacija deli i definitivno kad se medalja osvoji nije samo tvoj uspeh nego cela zemlja je na dobitku, ali opet drugačije je u tenisu, nije isto. Tenis je tek 1984. priključen olimpijskom pokretu. A po meni nije neki olimpijski sport i ne znam da li zaslužuje da bude olimpijski sport jer mi imamo toliko turnira godišnje i igramo svake nedelje i sad odjedanput Olimpijada koja se ni ne boduje i zaista je čudan osećaj, nema ni para…

Znači još nisi odlučio?

– Pa 99 odsto ću igrati, u tom periodu nema ništa pametnije da se igra, tako da bih voleo da igram i osetim tu atmosferu, ali nisam nešto preterano uzbuđen.

Srpski tenis je sa tobom, Novakom, Jankom i tom celom vašom generacijom stvarno došao do nekog maksimuma i nekih neverovatnih uspeha. Šta misliš šta će da se desi kada vi prestanete da igrate, ima li tu među ovim klincima nekih naslednika i koliko će biti teško da imamo takve predstavnike u skorijoj budućnosti?

– Pa, iskreno mislim da će biti jako teško ponoviti prvo Novakov uspeh. Ja mislim da to neće biti moguće u narednih milion godina.

PROČITAJTE JOŠ:

ISPOVEST, SONJA KARADŽIĆ 2.DEO: Amerikanci su Radovanu nudili 5 miliona dolara i advokate O Džej Simpsona!

Jel’ to stvarno ta vrsta uspeha?

– Jeste. Ja sam odrastao s njim i nekako ne mogu da shvatim sve njegove uspehe jer ga znam toliko dugo. Ja vidim da on osvaja turnire. Čovek je treći put najbolji sportista sveta. I onda kad krenem da razmišljam na tu temu, to je kao Džordan, Karl Luis, to su takva imena. To su neverovatna imena i onda se bukvalno naježim. I onda kad shvatim šta je on sve postigao do sada, to je stvarno nerealno i mislim da je takva vrsta uspeha teško da se u bilo kom sportu postigne na ovim prostorima. Ja bih to voleo, naravno, ali mislim da je teško. A što se tiče cele generacije, činjenica je da nas ima dosta, eto i Ana i Jelena su takođe bile prve. Zaista neverovatna generacija i ne znam da li će se ponoviti. Teško je ponoviti da toliko igrača bude u isto vreme u samom vrhu. Videćemo.

Jesi li video nekog klinca koji ti je zapao za oko?

– Ima dobrih klinaca. Kecmanović, priča se o njemu, Olga Danilović je isto veliki talenat. Ima talenata, ali ništa još ne znamo, u juniorskom uzrastu se još ništa ne zna. Makar bili i najbolji kao juniori ništa to ne znači dok ne dođu do tih seniorskih turnira.

Šta to sve treba da se uklopi pa da se dođe od tako velikog rezultata kao što je tvoj?

– Puno toga treba da se spoji, pre svega vera u sebe, ja mislim da je to ključ. Kada veruješ u sebe i kada znaš da možeš da postigneš to što veruješ to je početak nečega. Naravno rad, trud, želja, pravilni treninzi, puno okolnosti. Mislim da je svaki sport zahtevan, pogotovo tenis, tu odlučuje puno malih detalja. Po meni želja i trud su ključni faktori i mnogo rada, bez toga mislim da je nemoguće postići bilo šta.

Ko je bio tebi uzor od tih starijih tenisera?

– Agasi.

Zašto Agasi?

– Pa ne znam, bio mi je nekako simpatičan, bio je neobičan, prvi koji je radio stvari drugačije. Nosio je maramu, igrao je dosta agresivan tenis sa osnovne linije, svi su igrali servis volej na mreži, a on je prvi koji je odigravao neke neverovatne udarce.

Jesi li imao prilike da odigraš sa njim nešto?

– Nikad nisam igrao s njim. Upoznao sam ga, ali nisam nikad igrao. Upoznali smo se na poslednjem turniru poslednje sezone kad je igrao. Posavetovao me je oko neke povrede i bio sam tri dana van sebe.

Ispunio ti se san?

– Da. Bio sam klinac od 18-19 godina. Ja sam tek počinjao da igram na velikim turnirima, a on je završavao.

I kako izgleda jedan tako veliki šampion, kako se ponaša?

– Svi su oni normalni momci. Svi oni žive normalne živote, jedino što su uspešni u tome što rade. Popričaće, našaliće se, zaista retko ko deluje nedodirljiv.

Koliko planiraš još da igraš?

– Dobro pitanje. Ne znam. Dokle god mogu. Sanjao sam kao klinac da postanem profesionalni teniser, ispunila mi se ta želja i sad želim da to radim dok god mogu, dok god imam šansu da igram, dok god me telo služi ja ću se boriti. Ne znam koliko će to trajati, nadam se…

Što duže?

– Što duže, da.

PROČITAJTE JOŠ:

POSLEDNJI ČISTAČ CIPELA: Kako je izumrla beogradska gospoda

OSTAO SAM SRBIN: Teslina poruka svom narodu tokom njegove jedine posete Beogradu} else {

9 komentara

Dodajte komentar
  1. 1
    Radomir

    Gresis,ako mislis da ti se ljudi ne dive,cene i postuju tvoja sportska dostignuca,uzivanje je gledati te na terenu,a znamo koliko je rada,truda,napora,odricanja ulozeno u ipak sjajni uspeh,koji si postigao u Belom sportu,ostaces upisan,kao jedan od veoma upecatljivih velikana,prelepe i skoro spartanske igre na borilistu sportske arene.Jos puno lepih uspeha i uspomena sa terena ti zelimo.Sretno,ljudino.

  2. 2
    Jelena

    Ko da mu se divi, pazi komentar: ” i sad odjedanput Olimpijada koja se ni ne boduje i zaista je čudan osećaj, nema ni para…” nisi ti sine vaterpolistima ni do kolena….

    • 3
      Milos

      Tako je , ispljuj momka , a onda se seti ko je zasluzan za pobedu Srbije u Davis Cup-u . Eto kako to izgleda kada ljudi imaju memoriju na nivou kisne gliste.

  3. 6
    Duska

    Psi laju vozovi prolaze. Viktore treba i dalje da sledis svoj put i ne obracas paznju na zlobnike.Pored Noletovog i tvoje i Tipsino ime ce ostati zlatnim slovima ispisano u istoriji srpskog sporta, a isto tako i u istoriji svetskog tenisa. Nema mnogo igraca koji su uspeli da se probiju u prvih 20 a to je sem Novaku poslo za rukom i vama dvojici i sto kao i N.Zimonjicu u dublu. Na vas se ugledaju i mlade generacije i slede vas put,tako da i o tome treba da vodite racuna. Samo napred,gore glavu. Uspeo si da se brzo vratis medju najboljih 30 posle nepravedne kazne i sad se nedaj,grabi napred i rukama i nogama.

  4. 8
    Maja

    Nole nije prvi nama ljudima ovde u Srbiji nego na celom Svetu. Tako da je prvi Nole pa deset Svetka imena pa onda Vi. Znamo mi da ste i vi tu…ali posto smo vec svi svesni da je Novak nesto neponovljivo i trenutno pise istoriju tenisa, pa pustimo ga onda nek je napise, sta je tu je. Vidite li da sve baca u senku…jednostavno je tako.

  5. 9
    Marija

    Sve vrsni sportisti se nasli da kritikuju nekoga ko brani boje svoje zemlje! Belom sportu nije znacajna Olimpijada!!! Nisu nauceni da se bore za to! A to sto zeli da profitira je normalno. Neko juri skolu, neko juri loptu, kome sta lakse! A ti izgleda nista od ta dva, cim nisi uspela da procitas sta je covek izjavio. On pretpostavlja zasto nije interesantna Olimpijada teniserima. Njima ne donosi nikakve benefite, dok su skauti iz kolektivnih sportova svi tamo… Al avaj! Vredi li objasnjavati. Da si ikad zivela kao profesioni sportista razumela bi sta prica, a znala bi I čemu sluzi Olimpijada I ostala prvenstva profesionalcima.
    Sa srećom Viktore! A Nole je dao zadatak celom svetu, ne samo vama…

+ Ostavite komentar