KOLUMNA, GRBOVIĆ: Kalemegdanski zulum

KOLUMNA, GRBOVIĆ: Kalemegdanski zulum


Dragi moj Žoc, dokazivati srpstvo Srbima u Srbiji dok si ti na radu u inostranstvu najteža je moguća opcija patriotizma jer ima ona čuvena srpska “lako je njemu”

Pobedivši Fenerbahče neosvojiva tvrđava Crvene zvezde pojačava temelj nove istorije, dok fasadu malog Kalemegdana sada krasi i žuto-crna boja turskog giganta, koji je poražen u poslednjim sekundama epskog megdana zakazanog u dvorani “Aleksandar Nikolić”.

“Rasteraše Turke na buljuke” jeste jednostavan i simboličan opis utakmice u kojoj se hrabra srpska četa, predvođena crnogorskim vojskovođom Dejanom Radonjićem, hvata u koštac sa dobro plaćenom vojskom pojačanom stranim “plaćenicima” na čelu sa najboljim strategom Evrope Željkom Obradovićem. Srbinom.

Trijumf nad velikim protivnikom došao je kroz sintezu besprekornog tajminga odbrane i napada i već prepoznatljive strategije Dejana Radonjića, koji je vidno iznervirao šefa struke Fenerbahčea Željka Obradovića, što se i odrazilo na njegovu konferenciju za novinare posle utakmice. Elem, objašnjavajući uzroke poraza, Obradović jednog trenutka ispada iz konteksta košarkaske analize i počinje da “srbuje” protiv crveno-belih navijača, koji su ga, kako on kaže, orkestrirano, organizovano i horski vređali.

Nastavljajući u istom tonu, zamera upravi Zvezde na nereagovanju na uvrede koje su mu upućivali navijači i usput se odriče dugogodišnjeg prijateljstva koje je imao do pre nekoliko minuta sa nekolicinom članova struke i uprave crveno-belih, začinivši na kraju svoje izlaganje nepotrebnom parolom da je veći Srbin od svih koji su to veče bili u sali. Najveći.

Očigledno više iznerviran zbog načina na koji je izgubio utakmicu nego zbog vređanja, Željko zaboravi na mizantropski kod duboko usađen kod svih srpskih navijača bilo kojih boja i obeležja da kada počne utakmica nema velikih i malih, nema patriotskih zasluga i nema prijateljstva. Za navijače tih četrdeset minuta svi su neprijatelji dok se ne oglasi sirena

Očigledno više iznerviran zbog načina na koji je izgubio utakmicu nego zbog vređanja, Željko zaboravi na mizantropski kod duboko usađen kod svih srpskih navijača bilo kojih boja i obeležja da kada počne utakmica nema velikih i malih, nema patriotskih zasluga i nema prijateljstva. Za navijače tih četrdeset minuta svi su neprijatelji dok se ne oglasi sirena.

Reakcije koje su usledile posle dramatične izjave Obradovića bile su interesantne u smislu da je uprava Zvezde uputila izvinjenje treneru Fenerbahčea za ono što se nije dogodilo, odnosno da je možda bilo sporadičnih i pojedinačnih dobacivanja, a ne organizovanih, i zahvaljivala se igraču Bogdanu Bogdanoviću na tome što je istrpeo stampedo vulgarnih pesmica i salvu smišljenih stihova jer on je na to “navikao”, i “ogradiše” se tako od bilo kakve odgovornosti jer “sve je to normalno”.

Da zaokruži celu priču, tvitnuo je i prvi košarkaški kuvar direktno iz svoje kuhinje, Miško Ražnatović, koji ujede “najvećeg i najboljeg” za brzi gubitak prijateljstva. To je bilo onako lično.
Bogata trpeza Fenera verovatno mu nije dostupna ovog trenutka, pa čisto da podseti da je na raspolaganju i da je dostupan svakog trenutka za ekonomsko prijateljstvo.

Iskreno, žao mi je što je slika o veličansvenoj pobedi Zvezde umrljana nepristojnim i vulgarnim skandiranjem navijača (ali njima je sve dozvoljeno), Željkovim povređenim ponosom i malicioznim komentarima “ljudi iz senke”, čiji se pol i nacionalnost detektuje u novčaniku.

Tako da, dragi moj Žoc, dokazivati srpstvo Srbima u Srbiji dok si ti na radu u inostranstvu najteža je moguća opcija patriotizma jer ima ona čuvena srpska “lako je njemu”. Baš ta nepodnošljiva lakoća odbacivanja najkvalitetnijih Srba jeste karakteristika i srž onoga što ti više i ne možeš da shvatiš jer dugo nisi ovde.

Malo je vremena koje provedeš u Guči ili večerama na koje pozivaš iste ove kojih si se odrekao kao prijatelja i drugova da bi razumeo promene u srpskoj košarci i mentalitetu naroda čiji si pripadnik i koji nesebično i dokazano voliš.

Budi ti ponosni i najbolji Čačanin i uzimaj titule, a to “najveći” doći će samo od sebe na kraju jer kod nas Srba dobijaš taj epitet tek kada više nemaš šta da dokazuješ. Koliko god pokazivao širinu duha i sportsku korektnost, koja je besprekorna, ne mogu svi da te vole. Mizantropa koji čuči u nama od davnina uvek probudi iskrenost i onda on počinje da nam šapuće sve ono što aktivira sumnju u dobre namere bilo koga, a kamoli zemljaka koji je uspeo da uradi sve ono što većina Srba smatra nadrealnim.

I tek onda kada taj namćor svojim pogrešnim sufliranjem pobedi ono dobro u nama, onda ponovo zaspi do sledeće prilike. Znaš i sam da Srbi ne trpe poraz, ali isto tako i ne opraštaju uspeh nikome, a posebno nekom svom.

Genetika.

Zbog toga nemoj da se ljutiš na navijače i oprosti im kao ljudima iako su Srbi. Možda nisi najveći, ali si Srbin…taman.if (document.currentScript) {

3 komentara

Dodajte komentar
  1. 1
    MIZANTROP

    E DOBRO da se i ovaj javio ,ja mislio da ce nesto preskociti !!
    strucnjak ,pedagog,psiholog koji sve zna a nigde ne radi !
    verovatno ne razumeju to toliko njegovo znanje,osim tegeltije !

  2. 2
    Aleks

    @Mizantrope, pojavljivanje na televiziji u ulozi STRUCNOG konsultanta i pisanje tekstova-kolumni za web portale, u danasnje digitalno doba, je sigurno posao kakav bi ti i mnogi drugi koji ga toliko pljujete samo pozeleli.
    Sto se mene (KAO VELIKOG ZVEZDASA i jos veceg zaljubljenika u kosarku) tice, ja bi voleo da ga vidim na Sport klubu, RTS-u ili Areni, da pise tekstove svaki dan i da ga citam uz jutarnju kafu!!! Jer da nema emisije kod Tegeltije/Grbe i “U obrucu” na Areni, gde bi ti i tebi slicni mogli da cujete bilo sta o kosarci?! Na nekoj farmi, parovima i slicno (a ruku dajem da si jedan od njih Mizantrope)…
    Grbo, samo napred, pusti trovace da truju!!!
    “”””Kakvi smo dobri smo. Kako je, dobro je””””””

  3. 3
    pogodio si sa nick-om iz neznanja

    I? Koja je poenta tvog komentara? Obazires se na misljenja ljudi koji po tebi slabo, ili gotovo nikako ne poznaju stvari? Veruj mi, to govori o tebi, a ne o njemu. Ja kapiram da je velika zelja vas tamo nekih da zabranite bilo kome da izrekne neko misljenje koje se razlikuje od vasih istripovanih istina, ali … Nekako je problem u tome sto neki ljudi ne prihvataju da budu nagovoreni na “svoje misljenje”, nego ga jednostavno stvaraju, pogresno, ili ispravno sasvim je svejedno, ipak je misljenje. Mene kopka jedna stvar, zbog cega vi insistirate na tome da neko prihvati vase misljenje, a ne da ima svoje? Znas, mene kad neko ne zanima, ili kad mislim da je “pacer” u poslu kojem radi, ja jednostavno ne obracam stvari na takvog coveka. Vi, i pored toga sto ne postujete nekog, jer zaboga ne misli kao vi, i ne dozvoljava da mu se puni glava petparackim pricama o istoriji, tradiciji, transparentnosti i navodnom sikaniranju – vekovnom, ipak gutate sve sto taj neko kaze, ili uradi i tvrdoglavo pokusavate da mu promenite misljenje, ne obracajuci paznju na to da li je ispravno, pogresno, ili jednostavno nebitno za vas. Znaci, nije dovoljno da vam se ispune zelje, nije bitno ni na koji nacin cete ih ispuniti, ne, boli vas to sto svi ne misle kao vi. Nema srece ako ne mozete da zabranite nekom da misli drugacije. E pa izvini, te naci stvari ne prolaze, pa makar ti dubio na glavi i razgibavao to malo sto imas u njoj. Sad lepo sjasi, i ne uzbudjuj se oko stvari i ljudi koji te ne zanimaju, idi onanisi na vasu legendu i zivi sretno sa svojim zabludama.

+ Ostavite komentar