KOLUMNA, GRBOVIĆ: Šah-mat!

KOLUMNA, GRBOVIĆ: Šah-mat!


Izdžeparivši neoprezne Partizanove pregovarače za igrača koji im u ovom trenutku uopšte ne treba, a koji navodno može da igra na tri spoljne pozicije, stručnjaci iz C. Zvezde su ustvari sakrili tajnu da on može da igra i na još jednoj poziciji – “da ne igra u Partizanu”

Najzad dočekah da uprava Partizana napiše nešto i svojom rukom. Saopštenje se tiče prelaska Petra Rakičevića iz Metalca u C. Zvezdu. Prikazujući protokol dogovora koji su ljudi zaduženi za struku u Partizanu imali s menadžerom dotičnog košarkaša i datume po kojima će se kretati prelazak, učinilo mi se da je taj sporazum bio bez ijedne greške. Tako je to izgledalo na papiru.

Međutim, u praksi se dogodilo potpuno drugačije. Svi ti pregovori su srušeni maltene za jedan dan kada je ovaj mladi i kako stručnjaci kažu talentovani igrač jednostavno potpisao i prešao u C. Zvezdu.

Izdžeparivši neoprezne Partizanove pregovarače za igrača koji im u ovom trenutku uopšte ne treba a koji navodno može da igra na tri spoljne pozicije, stručnjaci iz C. Zvezde su ustvari sakrili tajnu da on može da igra i na još jednoj poziciji a ta je da “samo ne igra u Partizanu.”

Vešto izvučen iz siromašnog džepa Partizanove uprave, ovaj igrač postaje simbolični eksponat nemoći ljudi koji se ponašaju kao i svi siromasi kada im ispadne neka crkavica iz džepa. Pomire se sa sudbinom. Ne bune se. Ćute.

Ne bih da vam pominjem Kadinjaču, citate Duška Radovića ili mudrolije Duška Vujoševića, koji je pokušavao nekolicinu vas makar da opismeni – da ne mešate paspartu s vrstom kolača, jer znam da i dalje u vašim karijericama izaziva strahopoštovanje. Ionako ste dovoljno uplašeni…

Istina da u tom saopštenju kroz sportske floskule u kome se izvinjavaju samima sebi i “Đuri koji ga je tukao”, pokušavaju da idu sportskim putem, pominju da stavljaju tačku na ceo slučaj, izražavaju zadovoljstvo i na kraju definišu kakav karakter treba da ima igrač koji dolazi da igra za Partizan.
Mazohizam koji je se provlači kroz to tekstualno saučešce ogleda se u pominjanju zadovoljstva situacijom u kojoj se nalaze posle debakla i gubitka ugovorenog posla. Posebna priča je pominjanje profila i karaktera igrača koji dolaze u Partizan. Nikada niko nije ni pokušao da objasni koji su to kriterijumi odabiranja i ko to procenjuje karaktere igrača koji treba da budu angažovani.

Verovatno je to nekakav stručni tim crno-belih psihologa koji radi u Partizanu i koji polazeći od svog karaktera i ličnog dostojanstva biraju profile igrača koji su podobni da obuku crni-beli dres, ili je to možda skup ljudi koji na bazi parapsiholoških veština savetuju trenera ko je podoban a ko ne.

Kao što rekoh, u prvom originalnom njihovom rukom pisanom saopštenju, u kome hvala bogu nema onog puzećeg i bljutavog zahvaljivanja svima na pomoći i podršci, pojavio se jedan novi element koji ukazuje na ozbiljan samoubilački zaokret u strategiji i politici kluba – a to je mirenje sa situacijom.

Šahovska partija koja se odigrava u Partizanu sa spoljnim i unutrašnjim protivnikom, a koja je počela prošle godine postavljanjem nove uprave i stručnog štaba, ima za posledicu mnoga nerešena ekonomska i kadrovska pitanja. Sumnjam da će se bilo šta od ovih pitanja rešiti u skorije vreme baš zbog “karaktera” većine rukovodećeg korpusa.

Ovo “zadovoljstvo” koje je obasjalo sportske rukovodioce kluba prouzrokovano gubitkom željenog i potpisanog igrača i to od direktnog rivala, u najmanju ruku je degutantno.

Pozivanje na sportske motive, poštenje i put kojim ide Partizan u ovom sastavu u dvadeset prvom veku ravan je arhaičnom govoru nekog političkog komesara pred odlučujuću, unapred izgubljenu bitku.

Jeftino prodajući imovinu kluba, koja se ogleda isključivo i samo u rezultatima i ugledu Partizana koji je stečen teškom mukom, zbunjuju navijačko telo koje nikada neće odustati od uverenja u bolje sutra.

Praveći predah između saopštenja, klecanja, klanjanja i zahvaljivanja, pričate o karakterima igrača dok nekolicina zaposlenih u klubu pokazuje ozbiljne simptome ličnog oportunizma i sitnosopstvenickih interesa, što je ozbiljna karakterna mana.

Bojim se, gospodo, da ćete uskoro morati ozbiljnije da se pozabavite sobom i svojim karakterom i da prestanete da se borite za vaše crno-bele platice koje dobijate neprestanim moljakanjem, tužakanjem svog kluba u kome radite i da se krijete iza velikih Džiletovih leđa, jer ne možete svi da se sakrijete.

Ne bih da vam pominjem Kadinjaču, citate Duška Radovića ili mudrolije Duška Vujoševića, koji je pokušavao nekolicinu vas makar da opismeni – da ne mešate paspartu s vrstom kolača, jer znam da i dalje u vašim karijericama izaziva strahopoštovanje. Ionako ste dovoljno uplašeni. Pošto većinu zaposlenih dobro poznajem, znam da ovo što pišem neće ostaviti nikakav trag u vašoj svesti i samopoštovanju, ali ovo pisanije i nije namenjeno vama nego svima onima koji iskreno vole klub za koji navijaju.

Ne bih vas više zadržavao na vašem putu ka istini i zadovoljstvu zbog predanog rada.

Ma, da li ste stvarno ovo vi sami napisali?

U potpisu,
Anonimni partizanovac

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar