KOLUMNA, GRBOVIĆ: Zvezdana i ona druga prašina

KOLUMNA, GRBOVIĆ: Zvezdana i ona druga prašina


Todoriću, da nema neki kurs u kladionicama koji te usmerava ka plasmanu kapitala u slučaju dobitka? Kolika je kvota na oporavak Partizana u predstojećim godinama?

U skladu sa niskom temperaturom koja je okovala Srbiju, ponašaju se i košarkaši Crvene zvezde, koji raznose dvocifrene minuse širom Evrolige, ne vodeći računa o kom protivniku se radi, a glavni meteorolog Dejan Radonjić majstorski upravlja sankama, vodeći crveno-bele kroz klizave i nesigurne evroligaške puteve.

Nadrealna igra u odbrani, koja je postala zaštitni znak crveno-belih, obeležila je polovinu takmičenja u Evroligi i postavila ozbiljan zadatak svakoj ekipi koja će izaći na megdan Radonjićevoj vojsci.

Držeći atmosferu u ekipi na granici kontrolisane oluje bilo da igra kod kuće ili na strani, Radonjić oslobađa istu tačno sa sirenom koja označava početak utakmice, što se i videlo protiv Žalgirisa, kada je opustošio “Zelenu šumu” u Litvaniji.

Meteorološki tačno predviđajući gde i kada mogu da nastanu padavine, šalje specijalni odred za odbranu od poplava, na čelu sa Brankom Lazićem; kada kreće suša, tim predvodi Marko Simonović; kada treba da se gasi požar, ulazi Jović; a kada počne da pada grad, vadi specijalni kišobran ručne izrade koji samo on zna da upotrebi i vodi ekipu ka pobedi, i to protiv timova koji imaju mnogo skuplje i savremenije mehanizme.

Dakle, nije sve u budžetu. To Radonjić i dokazuje. Ima nešto i u srcu. A ovi momci i te kako ga imaju.

Prašina koju Zvezda ostavlja za sobom u svom pohodu ka top osam polako guši direktne protivnike, koji zaostaju na putu koja vodi u završnicu takmičenja.

Pošto je, kako kažem, polovina takmičenja, slobodno možemo da podvučemo crtu – rezultat koji je ostvarila Crvena zvezda u stvari je posledica dobro raspoređenih snaga koje su prošle kroz ciklus četvorogodišnje evolucije u Evroligi, kako na strateškim, tako i na stručnom i tehničkom frontu, koji je otvorila uprava i struka crveno-belih. Bez greške.

Nemoj tvoj hobi da pretvaraš i primenjuješ na Partizan koristeći terminologiju koja opterećuje tvoj osiromašeni vokabular. Bavi se ti listama, kvotama i dojavama, a ne strateškom ekonomijom, u koju se razumeš kao “Marica…” (znaš nastavak) jer slika koju stvaraš izlazi iz paspartua, za koji si do pre neki dan mislio da je vrsta francuske pljeskavice.

I dok se Zvezda rve sa zmajevima Evrolige i postavlja rekorde u regionalnom takmičenju, Partizan saznaje gde je napravio grešku u razvoju i tržišnom prilagođavanju, a sve to nam ispriča sportski direktor Todorić u stidljivoj stručnoj opservaciji o posrtanju od 2010. godine, kada, kako reče, nisu uspeli da naplate najveće uspehe koje su ostvarili u novoj istoriji.

Pa dalje kaže sa pozicije ozbiljnog ekonomskog i sportskog stručnjaka kako je to normalno i da određene ekipe te trenutke promena prepoznaju i pripreme se, a Partizan nije prepoznao i da je stvar bila u okretanju prema biznisu, ali u tom trenutku bili su uljuljkani dobrim rezultatima.
Bez obzira na ove klišee koje ispaljuje, ipak vidovito predviđa da će za nekoliko godina sve to biti u redu i da će stvari doći na svoje mesto.

Na koje mesto? Drugo, treće?

Ko to nije prepoznao trenutak? Danilović, Vujošević? Pa zar je trebalo šest nonšalantnih godina da se otkrije gde je greška?

Zašto Todorić tek tako deli odgovornost za ovaj pad Partizana na neku neodređenu grupu kada i sam pripada toj grupi, koja je kormilarila po košarkaškoj akvatoriji, što u Evropi, što u regionu.
Po njegovom kazivanju, došlo je do male greške u sistemu, koja će se otkloniti za nekoliko godina, koje paušalno mogu da traju i dve decenije. I tri.

Okretanje ka biznisu, tržištu, ekonomiji? Da nema neki kurs u kladionicama koji te usmerava ka plasmanu kapitala u slučaju dobitka ili počinješ da se ozbiljno baviš predviđanjima?
Kolika je kvota na oporavak Partizana u predstojećim godinama?

A šta ako bude iz keca u dvojku? Bolje da ništa nisi rekao. Takva kladioničarska politika koju si ti pretvorio u hobi svojstvena je igračima sa malim ulozima, koji služe za preživljavanje do nove opklade. Takvim igračima nije više ni važno šta igraju već samo da igraju i drže u ruci tiket kao nadu za novi ulog.

Kvota oporavka, srećom, još je uvek u rukama Džileta, Istina, pa i Pekovića, koji još uvek luta, ali nadam se da će naći put kojim treba da ide. Nemoj tvoj hobi da pretvaraš i primenjuješ na Partizan koristeći terminologiju koja opterećuje tvoj osiromašeni vokabular. Bavi se ti listama, kvotama i dojavama, a ne strateškom ekonomijom, u koju se razumeš kao “Marica…” (znaš nastavak) jer slika koju stvaraš izlazi iz paspartua, za koji si do pre neki dan mislio da je vrsta francuske pljeskavice.

P. S. Ako ima neka sigurna dojava, zovi.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar