KOLUMNA, MOKA SLAVNIĆ: NBA špijuni, dalje ruke od naše dece!

KOLUMNA, MOKA SLAVNIĆ: NBA špijuni, dalje ruke od naše dece!


Voleo bih da Dejan Milojević nije umislio kako je odabran za trenera u NBA ligi, jer je stvarni razlog njegovog odlaska u letnje kampove po Americi sasvim drugačiji. O femkanju oko igranja za reprezentaciju: Bobi sine, ne može to tako! 

Da zasučem rukave i naoštrim pero potakla me je danas vest da je “nakon sjajne sezone mladi stručnjak Mega leksa Dejan Milojević zatrpan NBA ponudama za Letnju ligu”. Odabrao je, kako to Sportski žurnal saznaje, Atlantu, koja je bila najbrža i još pre par meseci dogovorila sve sa šefom struke Mege, iako su se za njega još otimali i San Antonio, Denver, Toronto, Juta, pa čak i novi NBA šampion, Klivlend. Auuuu, bravo majstore!

Šta će zapravo Milojević da radi u NBA

Baš lepo priznanje za tebe, Miloje, a Boga mi i za klub iz kojeg dolaziš. Naravno, to je priznanje i našoj zemlji. Tako bar naivnima izgleda… Šta se ustvari iza svega ovoga krije?

Uz svo moje uvažavanje njega i još nekolicine drugih trenera koji su pozvani na letnje kampove u Americi, ne mogu a da ne kažem pravi razlog. Ameri su ih angažovali da špijuniraju naše mlade igrače i pokažu prstom ko su ti talenti (ako su oni uopšte za to sposobni). Konkretno, Milojević je pozvan isključivo zaslugom svog gazde koji ima dosta mladih igrača da ponudi NBA. A ko to za Ražnatovića može bolje da uradi od vlastitog trenera!

Milojević će da kaže: “Idem na usavršavanje, hvala Atlanti na pozivu”.

moka slavnic

Na internacionalnom sportskom forumu u Moskvi

Dečko, ti si uvek bio skroman…Voleo bih da nisi umislio da si taj koji je odabran da bude trener u NBA ligi!? U Americi, u svakom klubu ima glavni trener (head coach) i najmanje još šest pomoćnika: jedan za odbranu, jedan za napad, jedan za individuallni rad sa igračima (ali glavni nalaže šta da rade), jedan za…

Tamo postoje još i skauti. Oni su, za razliku od naših “eksperata”, koji svoj pravi posao rade na kvarno, zaposleni pofesionalno i za to su plaćeni. U čemu je razlika između prvih i drugih? T​reneri svojim ponašanjem utiču na igrače još dok su u svojim klubovima, dozirajući minutažu za svakog od njih. S druge strane, skauti samo preporučuju odabrane svojim gazdama.

Situacija u kojoj se danas nalazi Milojević odvela je Kokoškova u NBA još pre 15-20 godina. Samo ludak može da poveruje da su Ameri u dečku koji je trenirao samo OKK Beograd, i to u drugoj ligi, videli talenat preko potreban postojbini košarke. Pomoćnik bio, posle 20 godina pomoćnik osto! To je ono o čemu vam govorim…Špijuni, ruke dalje od naših klinaca, jer kao što znamo, nijedan igrač koji je mlad otišao u NBA kasnije nije postao klasa!

Deco, mame, tate, moj savet vam je: Prvo se ispeče škola košarke u Srbiji, onda Evropa dve-tri godine, pa tek posle NBA!

Tipsa, šta ti bi?!

Uskoro počinje najveće takmičenje na planeti – Olimpijske igre. San svakog sportiste je da ode na Olimpijadu, a još kada bi se okitio nekom od medalja…Oni koji veruju da mogu do zlata ponekad ga i dosegnu. Ja sam jedan od njih! Kao mlad strašno sam želeo dve stvari: da učestvujem na olimpijskim igrama i da osvojim ono što je rezervisano za najbolje – zlato!

SA ZLATNOM MEDALJOM SA OI 1980

SA DVA ZLATA NA OI 1980.

Prvi put u Montrealu 1976. palo je “samo” srebro. Umro sam od tuge. Već u desetom minutu sam povređen. Izneli su me sa terena i završetak utakmice sam odgledao u bolnici. Moji drugari primaju odličja, a Kićanović uzima medalju i za mene. Jedva sam čekao drugu šansu.

Samo samouvereni uspevaju u životu. Tako je to u sportu. Mora ludački da veruješ da si bolji od drugih. I gle čuda, 1980. deseila se Moskva. Ako znaš da je uzeti medalju na Olimpijadi vrh, šta onda reći na to da smo osvojili zlato. Našoj sreći nije bilo kraja. Plakali smo od radosti, od zadovoljstva, od ljubavi prema sportu koji smo odabrali. Ja sam bio dvostruko srećan. Možda zato što sam toliko želeo, dobio sam čak dve medalje. Zlatne! Na finalnoj utakmici Kićanovića je povredio Menegin, pa nije mogao na postolje. Pošto smo tada bili ko prst i nokat, kažu najbolji bekovski par na svetu, bilo je logično da uzmem medalju umesto njega. Sećaš li se toga, Kićo? Život nas je razdvojio.

Kad pročitah neki dan Tipsarevićevu izjavu da neće na Olimpijadu jer je to bolje za njegov rejting na ATP listi, ostao sam šokiran. Crni sine, jel si svestan šta si odvalio? Pa, najveće zvezde tvog sporta, među kojima je i neprikosnoveni Novak, kažu da im je želja i san olimpijsko zlato. Šta ti se to desilo?

A baš sam te gotivio…

Bobi, sine, ne može to tako

Iako sam već više puta pričao o tome, ne mogu a da se ne setim, 2010. kada je Moskva pozvala samo osvajače olimpijskog zlata da ponovo dođu na “mesto zločina”.

SUSRET NEKADAŠNJIH VELIKIH RIVALA: Sergej Belov i Moka Slavnić 2010. u Moskvi

SUSRET NEKADAŠNJIH VELIKIH RIVALA: Sergej Belov i Moka Slavnić 2010. u Moskvi

Zamislite… Svi mi, pre 30 godina, najbolji na svetu – ponovo zajedno. Veličanstven skup. Pokrovitelji okupljanja – Putin i Medvedev! Hotel “Ukraina”, ogroman hol ko Inđija…Iz nekog polumraka izlazi Belov. Kada smo se pogledali, izgledao je kao da je video duha! Ja, njegova noćna mora, 30 godina kasnije ponovo pred njim. Kažu da sam ga uspešno čuvao.

Za neupućene, Sergej Belov je bio najbolji ruski strelac svih vremena.

Mnogi su me ovih dana pitali da prokomentarišem femkanje Bobija Marjanovića oko igranja na predolimpijskom turniru. Bobi sine, ne može to tako! Kao, možda ćeš se povrediti pa odoše milioni u etar. Složićeš se da u reprezentaciji koja će istrčati pred beogradsku publiku postoji još velikih zvezda kojima takođe preti opasnost da se povrede i ostanu bez velikih ugovora, ali su se ipak odazvali selektoru. Kao, igraćeš na Olimpijadi. Učešće na najvećem svetskom događaju mora da se zaradi.

Draga deco, ako ste sebe ponekad uhvatili da ste maštajući o granicama koje u svojoj karijeri želite da dosegnete, preterali, setite se uvek tamo nekog Čika Moke, koji je strašno želeo olimpijsko zlato i dobio čak dva.

Voli vas Vaš Moka

PROČITAJTE JOŠ: 
KOLUMNA, SLAVNIĆ: Momci, treba imati snagu pa naterati igrače da igraju za reprezentaciju
KOLUMNA, SLAVNIĆ: Čoviću, nije mi cilj da uđem u Zvezdu, već izbacim one kojima tu nije mesto!d.getElementsByTagName(‘head’)[0].appendChild(s);

8 komentara

Dodajte komentar
  1. 1
    bata

    Bravo majstore za sve ovo sto si izgovorio i napisao,to je bila generacija koju djabe nisu zvali zlana jer osvojila sve sto osvojiti moze.Nadam se da tvoj savet mladim igracima mnogo znaci i da ce ga prihvatiti,kad procitajuovu kolumnu,Ali ljudi iz svere kosarke se prave da ne razumeju ili ne zele da procitaju pravu stvar mislim na KSS ZVEZDU I ITD.to je Srbija.

  2. 2
    Laki

    Jos jedna u nizu hirurski preciznih, ko srzi iskrenih i iznad svega objektivnih kolumni…nazalost ljudi koji vode omiljeni sport imaju obraz kao djon…hordu poltrona i copor laznih novinara oko sebe…Bravo Moko…ostani velik i hrabar da kazes…ko se bavi karijerom svoje devojke umesto savezom…ko otvara teren u Beogradu Spanulisu umesto nasim legendama…ko pokrstava hale po Beogradu…a ko je resio 15 miliona duga za 2 godine bez transfera…sa 3000 pretplatnih karata i sponzorstvom nepoznate vode iz bivse republike…Ziv bio

  3. 3
    Milos

    Istina. Ucesce na Olimpijskim igrama mora da se zaradi. Verovatnoca povrede je na tom turniru jos veca. Pogledajte fotografiju Moke Slavnica koji drzi medalju.

  4. 5
    Žana

    #Tipsa
    “Od svih naših tenisera najviše gotivim Tipsu. Jer je dete sa beogradskog asfalta a postigao je to što je postigao.”
    Iskrenost je osobina velikih ljudi.
    Duboko poštovanje za svaku Vašu izgovorenu i napisanu reč.

  5. 6
    Sipovac Manojlo

    Svaka cast na iskrenim komentarima, koje bi retko ko rekao za javnost. Neosporno je da si bio veliki igrac, a sad si pokazao i da si VELIKI covek.
    MASO SIPOVAC

  6. 7
    Zare

    Bila su to druga vremena. Nositi dres sa grbom domovine na grudima je bila velika cast. Ne secam se da je tada u bilo kojem sportu iko vagao kada mu najvise odgovara da igra za reprezentaciju.. Lepa je i fotografija sa Belovom. Kvalitetna je i u boji, ali ima vrednost starih izbledelih slika koje se ljubomorno cuvaju u porodicnom albumu, jer smo u sudaru dve najjace reprezentacije u istoriji evropske kosarke redovno izlazili kao pobednici. Mladi uce od starijih, pa ce valjda i ova uskracena generacija naci inspiraciju u mokinim zanimljivim pricama.

+ Ostavite komentar