MALO POZNATA PRIČA O JEDNOM OD NAJVEĆIH: Evo zašto je Kobi Brajant toliko dugo dominirao svetskom košarkom

MALO POZNATA PRIČA O JEDNOM OD NAJVEĆIH: Evo zašto je Kobi Brajant toliko dugo dominirao svetskom košarkom

Foto: Printscreen


Bilo je leto 2012. godine i Američki košarkaški savez doveo je trenera, javnosti poznatog kao Rob, kako bi održavao fizičku spremu Drim tima.

Upravo Rob je, jednom prilikom na “Redditu”, objavio svoj priču o situaciji kojom ga je jedan od najvećih košarkaša u istoriji osvojio. Ovo je njegova priča:

“Bio sam trener 16 godina, radio s mnogim sportistima, a odlučio sam vam ovo napisati nakon što sam pogledao video posljednjih zakucavanja Kobija Brajanta.
Pozvali su me u Las Vegas kako bih pomogao u pripremi igrača za Olimpijske igre u Londonu, s kojih su naravno donijeli zlato. Ranije sam radio s Karmelom i Vejdom, ali to je bio moj prvi dodir s Brajant.

Prvi naš razgovor dogodio se tri dana pre prvog treninga gde smo kratko porazgovarali o fizičkoj pripremljenosti. Tada sam mu dao svoj broj i rekao mu da me nazove ako bude hteo dodatne treninge u bilo koje vreme.

Noć pre prvog treninga sam gledao “Casablancu” i sećam se da je bilo oko 3:30 iza ponoći. Ležao sam u krevetu, a zazvonio je telefon. Kada sam shvatio da je Kobi, postao sam nervozan.

“Hej, Rob, nadam se da te ne ometam?”

“Uh, naravno da ne. Što se dogodilo?”

“Samo sam te hteo pitati možeš li pomoći s jednim treningom, to je sve.”

Pogledao sam na sat – 04:15.

“Naravno, vidimo se u dvorani.”

Trebalo mi je 20 minuta kako bih se pripremio i napustio hotel. Stigao sam pre 05:00, a on je već bio u dvorani natopljen znojem kao da je upravo izašao iz bazena.

Odradili smo trening sledećih sat i 15 minuta, a onda je u teretani odradio još puno vežbi u 45 minuta. Nakon toga smo se razišli, ja sam otišao u hotel, a on šutirati na koš.

Vratio sam se u hotel i srušio na krevet od umora. U 11 sati sam morao biti na treningu, probudio sam se nenaspavan. Hvala, Kobi. Krenuo sam na trening, a tamo gužva. Lebron razgovara s Karmelom, trener Krzyzewski nešto objašnjava Durentu, a na drugoj strani dvorane usamljeni Kobi pogađa šuteve. Prišao sam mu i započeo razgovor.

“Dobar posao jutros”, rekao sam mu i potapšao ga po leđima.

“Ha?”

“Onaj trening jutros, dobro si odradio. Jedva sam hodao.”

“Oh, da. Hvala ti na tome.”

“Dakle, kad si završio?”

“Završio sa čim?”

“Sa šutevima. Kada si napustio dvoranu jutros?

“Evo upravo sada. Zadao sam sebi cilj da pogodim 800 šuteva, a ovo je upravo moj poslednji.”

Ostao sam u šoku. Majko draga. Tada sam shvatio zašto je on takav igrač bio svih ovih sezona. Sve te priče o njegovom napornom radu i njegovoj predanosti… Nije ni čudo što je još te sezone zakucavao preko deset godina mlađih igrača i zabijao kako je poželeo.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar