OD SIROMAŠTVA DO ZVEZDA MANČESTERA: Fudbalski đavoli koji imaju dušu

OD SIROMAŠTVA DO ZVEZDA MANČESTERA: Fudbalski đavoli koji imaju dušu


Jedan od glavnih fudbalskih revolucionara tog doba bio je Džordž Best. Debitovao je 14. septembra 1963. protiv Vest Bromvič Albiona. Ušao je na teren, zaigrao, i od tada svet bubamare više nije bio isti. Engleski fudbal, sa žestokim duelima, malo kontakta i dugim pasovima kao znacima prepoznavanja – dolaskom Besta dobio je dušu.

“Potrošio sam dosta novca na žene, alkohol i automobile. Ostalo sam spiskao.” Tako je govorio Džordž Best, prvi superstar evropskog fudbala i prvi fudbaler koji je imao četvorocifrenu nedeljnu zaradu – 1.000 funti. Peti „bitls”, kako su ga zvali, fudbal i život učio je na ulicama Belfasta. Kad ga je, kao petnaestogodišnjaka, 1961, skaut Mančester junajteda Bob Bišop video, izgovorio je rečenicu koja će oplemeniti fudbal. Uskliknuo je u slušalicu Metu Bezbiju: „Šefe, mislim da sam pronašao genija.”

Revolucionar Best

Talentovani Irac na „Old Traford” je došao u vreme stvaranja novog mita o Mančester junajtedu. U avionskoj nesreći 6. februara 1958. godine, vraćajući se kući iz Beograda posle utakmice s Crvenom zvezdom u Evropskom kupu, prilikom uzletanja s minhenskog aerodroma poginule su 23 osobe, među kojima i osam fudbalera Mančestera: Dankan Edvards, Rodžer Birn, Mark Džouns, Tomi Tejlor, Dejvid Peg, Džef Bent, Edi Kolman, Lijam Vilan.

Bezbi je u toj nesreći doživeo teške povrede i mnogi nisu verovali da će ikada moći da se vrati svom poslu, ali fudbal je ulio u njega takvu energiju da je demantovao sve te crne prognoze. Vratio se i odlučio da stvori nov tim. Okosnica je bila trojka: Hari Greg, Bobi Čarlton i Vilijam Foks. Dovedena je grupa talentovanih igrača, među kojima Dejvid Herd, Pat Krerand i Denis Lou, te Džordž Best, koji je prekomandovan iz klupske akademije. Kako vešto je Bezbi slagao mozaik igre novog tima, videlo se 1963. godine, kad je Junajted pobedom u finalu nad Lesterom osvojio Kraljičin kup. Kasnije su kao na traci dolazili pehari šampiona Engleske (1965. i 1967. godine). Taj tim je dotakao zvezde 29. maja 1968. godine.

Tada je u finalu Kupa šampiona savladana Benfika (posle produžetaka 4:1). Mančester junajted je prvi engleski tim koji je uspeo da osvoji to takmičenje. Ta Mančesterova generacija, čiji je prosek mladosti, kad se krenulo u pohod na kontinent, ali i na srca navijača širom sveta, bio 22 godine, ostaje upamćena kao Bezbijeve bebe.

Jedan od glavnih fudbalskih revolucionara tog doba bio je Džordž Best. Debitovao je 14. septembra 1963. protiv Vest Bromvič Albiona. Ušao je na teren, zaigrao, i od tada svet bubamare više nije bio isti. Engleski fudbal, sa žestokim duelima, malo kontakta i dugim pasovima kao znacima prepoznavanja – mada bi i polomljene vilice, blatom isprskani dresovi i pocepani šortsevi mogli da budu emotikoni – dolaskom Besta dobio je dušu. On je driblao, a plesao, balansirao, sakrivao loptu i uživao. Bio je igrač van engleskog fudbalskog koda. Best je u svoju igru uneo talas Vudstoka, buntovništva i igru oslobođenu zadatih okvira. Njegova popularnost imala je cenu – 1.000 funti nedeljno. Rekordna plata tog vremena, u srazmeri s njegovom igračkim gabaritom. Taman da kaže: „Igrao sam fudbal u pravo vreme i pio sam u pravo vreme.” Džordž Best je u dresu Mančester junajteda odigrao 470 utakmica i postigao 179 golova.

WA194992

Početkom ovog milenijuma krenuo je finansijski desant na ostrvo. Ogroman potencijal lige, kako u igračkom, tako i u navijačkom kontekstu, brzo je markiran od posednika finansijskog kapitala kao biznis u koji treba ulagati. Premijeršip je postala jako interesantna platforma za sve one koji su pre njega želeli da promovišu svoje brendove, zarade, ali i steknu društvenu afirmaciju. Prvi su stigli američki tajkuni, a za njima šeici, ruski oligarsi, da bi u nekoliko poslednjih godina svoj novac plasirali i investitori iz Kine, Tajlanda i Indije. Kad je fudbal u pitanju, ne postoji Daleki istok. Njegova moć magnetnom snagom privlači novac, brišući i meridijane i paralele, pretvorivši fudbal u globalnu industriju. Na tom planu Englezi fantastično rade – seju i žanju na uvek zelenim poljima.

Ronaldove suze

Premijer liga od prava na prenose utakmica lige u periodu 2016-2019, koja su otkupili „Skaj sports” i „Britiš telekomjunikejšens”, dobija rekordnih sedam milijardi dolara. Mančester junajted, prema istraživanju kompanije KPMG, vredi 2,9 milijardi dolara.

Jedan od onih koji je ugrađivao svoj igrački glamur u ono što Mančester i Premijer liga danas jesu svakako je i Kristijano Ronaldo. Kao i kod mnogih drugih milionera, njegova životna priča korene vuče iz siromaštva. Spavanje na podu, besparica, beznađe i život u baraci s kofama u koje je u vreme oluja, tako karakterističnih za arhipelage u Atlantiku, kapala voda s raspuklog krova. Živeo je s ocem Hozeom Dinisom Aveirom, po zanimanju vrtlarom, i majkom Marijom Dolores (kuvarica), starijim bratom Hugom, te sestrama Elmom i Katjom. Rođen je u Funkalu, glavnom gradu Madeire, kao četvrto dete, koje nije bilo planirano. Majka Dolores u knjizi „Ronaldo, opsesija za savršenstvom” ovako opisuje njegov dolazak na svet:

– Moja sestra, koja je radila u sirotištu, rekla je „ako će biti dečak, možemo ga nazvati Kristijano”. Smatrala sam da je to dobro ime. Mom mužu i meni sviđalo se takođe ime Ronaldo, prema Ronaldu Reganu, tadašnjem predsedniku Sjedinjenih Država.

Nemaština je bila njegova zla pratilja od prvih dana. Na sreću, upoznao je loptu, s njom je spavao i sanjao. Počeo je da igra fudbal s tri godine. Kao osmogodišnjak je igrao u amaterskom klubu Andorinja, gde je njegov otac bio trener (umro od alkoholizma kad je Kristijano imao 20 godina).

Kao desetogodišnjaka zapazila su ga dva najveća kluba s Madeire – Maritimo i Nacional. Izabrao je Nacional, a na kraju sezone otišao je na trodnevno testiranje u Sporting, čiji je član ubrzo postao.

Kad je gubio u mlađim kategorijama, plakao je majci na telefon, isto tako suze bi potekle i kad ga je trener izostavljao iz ekipe. Kako stoji u biografiji posvećenoj Ronaldu, u Sportingovoj akademiji nekoliko puta je pokazao „duge prstiće”. Kristijano je ukrao ledeni čaj kolegi i dva jogurta ženi koja je radila u kampu. Uzeo je i ručak Lopezu, objavio je tada Sporting.

Susret koji će odrediti tok njegove karijere dogodio se 2003. godine. Sporting je ugostio Mančester junajted. Ronaldo se poigravao s čuvarom O’Šejom kako je hteo i koliko je hteo. Zvezda je rođena pred očima Aleksa Fergusona! Škot je, kažu, naredio klupskim operativcima da urade transfer na licu mesta i da Kristijano istim avionom pođe s njima za Mančester.

Ferguson je Portugalcu po dolasku na „Old Traford” obećao da će tu imati najbolju mogućnost za školovanje, ali, kako je rekao, njegov novi učenik time nije bio impresioniran. Očito je želeo odmah da poleti ka zvezdama pa je iskusni menadžer na njegovom licu video izraz šoka kada je saznao da neće igrati svake sedmice:
– Imao je tipičnih mana za igrače iz tih južnjačkih krajeva. Bio je foler!

Bez obzira na glumačke sklonosti, kojih se ni do današnjih dana nije u potpunosti oslobodio, dolazak u slavni klub shvatio je kao šansu da napravi veliku karijeru. Jedva je čekao da svane jutro u Mančesteru da bi otišao do kluba i radio s pomoćnim trenerom, insistirajući na novim, sve zahtevnijim vežbama, pomoću kojih je uz nesvakidašnji dar želeo da pokori planetu.

– Kristijano Ronaldo je najuzbudljiviji igrač s kojim sam radio. Dok sam bio trener u Mančester junajtedu, rekao sam da je on „fudbalski Majkl Džordan”. On ima fenomenalan šut sa obe noge, dribling, pas i odlično izvodi slobodne udarce – skenirao je Karlos Keiroš svog zemljaka s kojim je radio kao Fergusonov pomoćnik.

Da li je Ronaldo bolji od Mesija? To je misterija i enigma jednaka onoj da li je lopta Džefrija Harsta pala sa ove ili sa one strane gol linije u finalu Svetskog šampionata 1966. godine na „Vembliju”, kad su Englezi zahvaljujući tom (ne)pogotku došli do trona. Ferguson daje prednost Portugalcu:
– Mnogi ljudi smatraju da je Mesi najbolji na svetu. I imaju pravo to da kažu. Ali kad razmišljam o Ronaldu… Igra s obe noge, brz je, dobar u vazduhu i hrabar. Ronaldo može da igra za Milvol, KPR, Donkaster Rovers ili bilo koga, i opet bi zabio het-trik. Nisam siguran da bi Mesi to mogao. Argentinac je ipak igrač za Barselonu.

Najvažnija stvar za igrača je donošenje dobrih odluka u kratkom roku, i u tome je Ronaldo na „Old Trafordu” diplomirao s najvišom ocenom. Zato niko ne prevrće očima kad ser Aleks kaže da su Ronaldo, Pol Skols i Rajan Gigs najbolji igrači koje je trenirao, kao i da su Brajan Robson, Roj Kin i Erik Kantona „takođe bili odlični, veliki igrači, ali ne na tom nivou”.

Dečak koji je u Maideri igrao fudbal na nekad blatnjavom, a nekad prašnjavom putu s plastičnim kantama kao stativama, na odlasku iz Junajteda, za koji je odigrao 292 utakmice i upisao 118 golova, fantastično je povećao svoju cenu. Tada je svakog minuta svog života samo po osnovu ugovora zarađivao 25 evra. Za poređenje, budan čovek u minutu trepne 25 puta.

Zlatanov frižider

I Zlatan Ibrahimović, aktuelna najsjajnija zvezda na „Old Trafordu”, imao je teško detinjstvo. Sa ocem Šefikom iz Bijeljine i majkom Jurkom iz Zadra živeo je u skromnom stanu gde su bili i rođena sestra Sanela, dve polusestre, mali sin od brata Aleksandar, zvani Keki. Rastao je u imigrantskom naselju Malmea na jugu Švedske, u društvu nevoljnika iz Jugoslavije, Somalije, Avganistana, Indije, Jemena, Turske.

(AP Photo/Rui Vieira)

(AP Photo/Rui Vieira)

– Roditelji mi nisu puno pomagali, a retko bi pokazivali osećanja. Bili smo jako siromašni, ništa nismo mogli da priuštimo sebi. Frižider je bio prazan. Neretko sam bio gladan. Ostala je frustracija zbog praznog frižidera, tako da danas supruzi Heleni uvek govorim da frižider mora stalno da bude pun. I pomislim kad klinci, Vinsent i Maksi, plaču jer hrana još nije gotova: „E samo kad biste znali koliko vam je dobro!” – stoji u knjizi „Moja istorija: Ja sam Zlatan Ibrahimović”, koja je za samo tri meseca u Švedskoj prodata u više od 520.000 primeraka.

Zlatan u Mančesteru nedeljno zarađuje 325.000 evra. I niko ne pominje taj iznos. Ibrakadabra naprečac osvaja naklonost navijača u čijem god dresu da igra. Sjajna kombinacija snage, tehnike i želje. Žoze Murinjo ne štedi komplimente na računa prvog strelca njegove ekipe:
– Mislim da je Zlatan svojim mentalitetom pokazao da je supermen. To što on radi sa 35 godina san je svakog premijerligaškog napadača od 25 godina.

Ibrahimovića je kroz karijeru pratio glas da je egocentrik koji misli da se ne samo lopta nego i zemaljska kugla zbog njega okreće pa se često sticala slika kako je on šerif čiju igračku zvezdu svi treba da ljube.

Pre nego što se odlučio da dođe u Premijer ligu, poslao je poruku Kinezima:
– Neka svako od vas da po jedan dolar, i dolazim!

Ipak, harizma „Teatra snova”, čije su kulise otvarali Čarlton, Best, Lou, Herd, Gigs, Skols, Kantona, Šmajhel, Bekam, braća Nevil, Šeringem, Runi, Vidić, Ronaldo i brojni drugi, u sadejstvu sa zrelim igračkim godinama njegove karijere – doveli su do nezamislive promene:

– Otpisao bih više od polovine golova ako bi to dovelo Junajted do titule. Osvajanje „Zlatne kopačke” mi nije imperativ. Naravno, nastaviću golovima da pomažem timu kako bi beležio dobre rezultate. Iskreno, najvažnije mi je da na kraju sezone budemo šampioni. Mada, dok smo se uigrali na početku sezone, napravili smo veliki zaostatak, ali u fudbalu ne postoji nemoguća misija. Titula mi je prioritet jer ne želim da se ja radujem, a moji saigrači ne.

Ibrahimović je prošlog leta došao u Junajted i na početku sezone osvojio je Komjuniti šild. Ističe da je njegova omiljena disciplina podizanje pehara. I redovno vežba. Gde god je igrao, osvajao je trofeje, pa za sebe ima običaj da kaže da je „kao Indijana Džouns”. Sastavio je neverovatnu zbirku šampionskih titula, kupova i superkupova sa Ajaksom, Interom, Barselonom, Milanom i Pari Sen Žermenom. S Kataloncima je osvojio Superkup Evrope i Svetsko klupsko prvenstvo.

Impresivna je i lista stručnjaka koji su ga vodili (možda je i obratno?) Roberto Mančini, Pep Gvardiola, Masimilijano Alegri, Karlo Ančeloti, Loran Blan, Žoze Murinjo… Iz te plejade trenera niko nije toliko uticao na Ibrahimovića koliko Fabio Kapelo. Sa Italijanom je osvojio dva „skudeta”, koji su zbog afere „Kalčopoli” oduzeta, ali sezone kad je igrao u Juventusu, od 2004. do 2006, pokazuju koliko je Šveđanin balkanske krvi dugotrajući štapin.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar