SRPSKO SAVRŠENSTVO – MADE IN UB

SRPSKO SAVRŠENSTVO – MADE IN UB


O njemu, Nemanji Matiću, upravo zbog njegovih dela, na Ubu i u njegovom selu Vrelo govore narodski iskreno i uz upotrebu finih reči. I ne upoređuju ga s drugima. Čak ni sa samima sobom. Ako druge jeste, njih nije fascinirao, čak ni činjenicom da je dobar fudbaler, a još manje istinom da je iznad svega dobar čovek.

Trenutno najbolji srpski fudbaler često dolazi na Ub, krajnje je skroman u starom društvu, takav je uvek bio, ali je široke ruke – pomaže dva fudbalska kluba, talentovane muzičare, plati i lečenje kad nekoga zlo stigne.

„Ima ljudi koji su uvek gotovi da se prepiru o tome koji je čovek u istoriji od koga veći, međutim, ne pokazuju nimalo spremnosti da sebe učine ma koliko većim.”

Ovako je, poznajući svoj narod, govorio sveti vladika Nikolaj Velimirović.

UB Crkva

 

Nemanja Matić, iako Srbin, nije iz ove priče. O njemu, Nemanji Matiću, upravo zbog njegovih dela, na Ubu i u njegovom selu Vrelo govore narodski iskreno i uz upotrebu finih reči. I ne upoređuju ga s drugima. Čak ni sa samima sobom. Ako druge jeste, njih nije fascinirao, čak ni činjenicom da je dobar fudbaler, a još manje istinom da je iznad svega dobar čovek.

– Imamo mi ovde, na Ubu, dosta dobrih ljudi. Jeste, on je, taj Nemanja za koga pitate, baš dobar momak. I brat Uroš mu je takav. Ne znam da li znate da im je i otac igrao fudbal. I ovde kod nas, u Jedinstvu, a i posle u šabačkoj Mačvi. Bio je sjajan igrač. I još nešto, svi ti Matići su dobri ljudi i fudbaleri – kazuje Aleksandar Ječmenica u nedeljno decembarsko jutro na vratima svoje kafane, čija bašta gleda na snegom pokriveni tepih stadiona Jedinstva sa Uba.
Stadiona koji kao da je nov, a nije nov. Preuređen je i našminkan, udaljen samo 500 metara od centra, a opet na kraju grada. Ušuškan je ispod šume čije grane dodiruju prozore arhitektonski čudesno lepog, ali i do bola zapuštenog hotela. Pravi mali eko-raj u srcu blagorodne Tamnave, ali…

_NMN8968

– Znam da znate, ali kad ste već došli, hoću i ja da vam kažem da sada naš stadion nosi ime legendarnog Dragana Džajića, da je jedna tribina nazvana po golgeteru crveno-belih Dušanu Saviću, a da druga nosi ime Radosava Petrovića, onog što je igrao za Partizan i bio reprezentativac. Svi oni su sa Uba. Pare da se stadion uredi i da danas izgleda ovako lepo dao je Nemanja Matić. I on je odavde – ispriča s ponosom Aleksandar koji je nekada i sam bio fudbaler Jedinstva i koji je s lakoćom davao golove.

Po sopstvenom priznanju, tresao bi mreže i češće da nije previše voleo kafanu. I danas je voli, ali u njoj, reklo bi se, manje pije, a više radi kao ugostitelj. Bilo je, kaže on, na Ubu još moćnih igrača, fudbalskih boema, ali su mladost, ludost i prokleta rakija učinili svoje. Pitamo ga zašto onda na Ubu i u okolini, uprkos svemu, ipak bolje uspevaju fudbaleri nego šljive, a on, šeretski, kao konstatuje da je baš tako, da je to istina, ali da on ne zna zašto je tako. Reče još da je za Jedinstvo nekada davno igrao čuveni Ratko Čolić, koji je sa Uba stigao prvo u Zvezdu, a onda je obukao i dres reprezentacije ondašnje Jugoslavije. I još doda da se na Ubu fudbal oduvek voleo i da će tako biti i ubuduće.

UB stadion jedinstva dragan dzajic (4)

Kao grom iz vedra neba

Branko Matić je sekretar Jedinstva Ub. Mlad i obrazovan čovek, dobronameran i vredan. Kaže i da je nekad bio košarkaš, malo i fudbaler, i da je, uz sve poslove koje obavlja u klubu, još i dopisnik jedinog srpskog sportskog lista sa Uba. Obećao je da će biti naš domaćin, da će nas sačekati i – obećanje je ispunio.

– Jesam, i ja sam Matić, ali ne od Matića iz obližnjeg Vrela. Moji su tamo s Drine. Sekretar kluba postao sam 2012. I evo, još sam tu, ali ne po rođačkoj liniji – govori uz osmeh. – Nemanju ranije čak nisam ni poznavao, što nam danas ne smeta da lepo sarađujemo.

A na direktno pitanje kakav je Nemanja čovek, Matić od onih Matića s Drine odgovara kao da rafalno puca iz puške:
– Savršenstvo, čovek bez mane i mrlje. Onaj pravi dobar dečko iz komšiluka. Nenametljiv i lepo vaspitan. Takav je, pričaju ljudi, bio i u godinama kada je kao dečak u svom Vrelu jurio za loptom gumenjačom, takav je i danas kada to čini u dresu slavnog Mančester junajteda. Uvek i oduvek profesionalac do koske. Uostalom, o njemu kao čoveku i fudbaleru pričaju se samo lepe priče i u Poljskoj i Belgiji, Portugalu, Engleskoj…

U Jedinstvo je svratio leta 2016. I video je ono što možda nije trebalo da vidi: klub u rasulu koji se tog leta preselio u još jedan rang niže, poprilično zapušten stadion, prazan ekonomat, klupsku kasu bez dinara i račune za koje je trebalo izmisliti oko 30.000 evra da bi se pokrila sva dugovanja… U tom trenutku bio je to klub bez budućnosti. Ali da ne bude tako, potrudio se baš on, Nemanja Matić.

– Ovaj klub u nekim prošlim vremenima baš i nije bio korektan prema njemu pa mnogi zbog svega nisu ni u snu mogli da pomisle da bi Nemanja danas, kada je neko i nešto, mogao da uradio ovako nešto. Ali on je takav kakav jeste. Brzo se dogovorio s predsednikom opštine i od leta 2016. vodi brigu o klubu.

Ovaj grom iz vedrog neba još se nije ni stišao, usledio je novi. Nije tražio da klub pripadne njemu, da ga privatizuje ili da gazduje. Insistirao je samo na tome da (pri)pomogne pa je danas neko ko finansira klub koji opština Ub svake godine dotira s milion dinara. Čuli smo i da se ta sredstva usmeravaju isključivo za takmičarsku kotizaciju svih timova Jedinstva, odnosno honorare sudija.

UB stadion jedinstva dragan dzajic (2)

– Sve ostalo finansira Nemanja. Nije tajna da ga to košta 20.000 evra mesečno. Nije tajna ni to da je do sada za potrebe kluba potrošio oko 400.000 evra iako on to nikada neće izgovoriti. A onih 20.000 koji pristižu u klupski kasu svakog meseca troše se na plate šezdeset i kusur ljudi koji su na platnom spisku kluba i za koje uredno plaća sve doprinose i poreze – objašnjava Matić sa imenom Branko.

Uradio je Nemanja, po preuzimanju kluba, još dosta toga što je za ovaj prostor pa i za njegovu Tamnavu atipično. Osim što je stadion i tribine stadiona nazvao, bez grama sujete i uz iskreno uvažavanje i poštovanje prema ljudima koji su proslavili fudbalsko ime Uba širom planete, prvu stvar koju je uradio bila je…

– Ukinuo je članarinu za mlađe kategorije. Danas u klubu, od petlića do omladinaca, računajući i školicu fudbala, trenira više od 250 dečaka. O njegovom trošku. Nemanji je zapravo klupska omladinska škola prioritet. Za direktora škole postavio je nekadašnjeg igrača Jedinstva Žarka Anđića, pod čijim je nadzorom osam trenera koji svakodnevno rade sa četiri uzrasne kategorije mladih fudbalera.

I kad je prvi tim u pitanju, kod Nemanje nema kalkulacija. Sticaj okolnosti je učinio da klub ostane u Srpskoj ligi Zapad, ali i pored žestoke konkurencije, seniorski sastav nije pojačan.

UB Buduci stadion

– Nemanjina pažnja nije usmerena na vrhunske rezultate, prelazak seniorskog tima iz jednog u drugi, viši rang takmičenja. Ne pamti se čak ni vreme kada je Jedinstvo imalo u svom sastavu samo tri igrača sa strane. Danas su to Beljić, Krstić i Stamenković, i svi oni imaju neku kopču s Nemanjom, baš kao i trener Veroljub Dukanac, koji je iz Lazarevca.

I ovo je zanimljiva priča. Prvi tim preuzeo je usred jeseni čovek koji je 2007. bio trener Kolubare, čiji je dres nosio Nemanja Matić.

– Tih šest meseci u Kolubari i Lazarevcu zapravo je lansiralo Nemanju u evropsku fudbalsku orbitu, odnosno do Košica. A posle Košica, zna se kako je izgledala njegova karijera. Nemanja to nije zaboravio – objašnjava Branko Matić.

Jesen u sezoni 2017/18, Jedinstvo MADE IN UB završilo je na petoj poziciji Srpske lige Zapad. I svi su zadovoljni. Čak i Nemanja, koji ne voli kad njegovo Jedinstvo gubi.

– U toku utakmice, ukoliko on ne igra, stalno smo na vezi. Jeste, istina je da ne voli kada gubimo, ali ima on ovde još jedan svoj klub.

Opširniju reportažu o Nemanji Matiću i onome što je napravio na Ubu pročitajte u najnovijem broju Ekspresa, koji je u prodaji od petka na kioscima.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar