TENIS: Gde je i šta radi čudesna “Mala Mo”

TENIS: Gde je i šta radi čudesna “Mala Mo”

Foto: Youtube


“Najviše sam volela da udaram lopticom o zid i zahvalna sam stanarima što im buka nije smetala. I danas sam najsrecnija kad oko mene postoji veliki zid. To je sigurnosna mreža, muzika koja najviše prija mom uhu”.
Novosađanka, mađarskog porekla, sa američkim državljanstvom bila je svačija i ničija u potpunosti. Svojom harizmom mamila je osmehe širom sveta, a nesvakidašnjim talentom ostavljala bez daha sve one koji su imali priliku da je gledaju, Monika Seleš.
Rođena je u Novom Sadu 1973. godine, a svoje prve teniske korake načinila je već sa šest godina. Ne razumeći se mnogo u pravila, kao dete često nije znala ko vodi u igri. Vremenom je pravila naučila, pobeđivala najveća svetska imena, ali se njen odnos prema tenisu nije promenio, i dalje ga je shvatala kao igru. Tokom svoje karijere osvojila je devet grend slem titula, bila je najbolja teniserka sveta, kao i najmlađa teniserka koja je osvojila Rolan Garos.
Mnogo je radosti početkom devedesetih “Mala Mo” pružala ljubiteljima belog sporta, činilo se da je nezaustavljiva i nije bilo onoga ko se nije divio njenoj igri. O talentu koji je posedovala pisali su i najveći svetski mediji.
“Kad se pojavi na terenu sa svojim mačkastim ocima, fluoroscentnim noktima i vrcavim osmehom, ona hipnotiše celo gledalište. Ova devojčica najveći je prirodni talenat koji se ikada pojavio u ženskom tenisu”, pisali su tada novinari sportskog lista “Paris Match”.
Sport kome je posvetila život dao joj je mnogo, ali joj je isto tako na nemilosrdan način 30. aprila 1993. godine umalo i uzeo sve. Na turniru u Hamburgu ostrašćeni navijač Štefi Graf, 38-godišnji Ginter Parhe prekinuo je meč  kada je nožem gađao Moniku Seleš u kičmu. Monika se nekoliko nedelja oporavljala u bolnici, ali je napad ostavio mnogo veće psihičke od fizičkih posledica.
“Prve nedelje posle ranjavanja nisam mogla da pomeram ruku, ali dopustila sam sebi da me ispune mali naleti nade kako cu se potpuno oporaviti i za nekoliko meseci opet biti ona stara. Tada još nisam bila potpuno svesna ozbiljnosti onog što mi se dogodilo u Hamburgu” , stoji u njenoj autobiografij.
Tenisu se vratila dve godine kasnije, a 1996. osvojila je ponovo grend slem u Australiji koji će biti njena poslednja velika titula. Vratila se i pokušala da povrati stari sjaj,  ali se ipak  videlo da je to senka od nekadašnje prve zvezde teniskog sporta.
Postavši državljanka SAD osvojila je dva Fed kupa, kao i bronzanu medalju na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine. Od tenisa se oprašta 2003. godine zbog povrede noge.
“Skoro tri decenije svakog jutra budila sam se misleći na tenis. Poslednjih godina shvatila sam da na ovom svetu ima mnogo važnijih stvari, upravo onih koje su mi nedostajale dok sam dane provodila prebacujući lopticu preko mreže. Uostalom, stigle su neke nove generacije mladih lavica željnih pobeda i slave, pa nema smisla da ih jedna penzionerka izaziva na megdan. Smatram da sam na vreme ostavila profesionalni sport. Reket i loptice promenili su mi život, delili su sa mnom istu sudbinu, svaku kap znoja, svaki sekund proveden na terenu. Za mene tenis nikad nije predstavljao teškoću ili posao”, pisalo je u saopštenju kojim je Monika obavestila svoje fanove da se više neće vraćati teniskom terenu.
 Danas u 45. godini živi u Americi i angažovana je na mnogim poljima.  Članica je sportske organizacije Laureus, zajedno sa Nadom Komaneci, Borisom Bekerom, Majklom Džordanom i drugim slavnim sportistima. Nedavno je pristupila Međunarodnoj teniskoj kući slavnih u Njujorku, a potpisala je ugovor i sa izdavačkom kućom Blumsberi, za seriju romana namenjenih tinejdžerima pod naslovom “Akademija”. Godinama ulaže novac u berzu, a deo finansija je uložila i u lanac restorana “All Stars Cafe”. Kada je odlučila da javno progovori o svom problemu, Monika je postala i strastveni borac za sve one koji imaju iste muke. Neretko otvoreno  govori o svojom problemima sa depresijom, prejedanjem, ali onda i o tome kako se vratila na pravi put.
Bez obzira što je geografski trenutno daleko od zemalja kojima je nekada donosila toliko radosti, Monika Seleš je bila i ostala svetla tačka jednog mračnog perioda za sve stanovnike nekadašnje Jugoslavije. Da sećanje na ljubav prema Maloj Mo nikada ne iščezne pobrinuo se i Đorđe Balašević, posvetivši joj stihove: “Ja sam samo prstom probao sport, pa te zato molim, veliki svete, nemoj da nam sada pokvariš dete. Mala Mo je stvarno cura i po, ona ima srce, ima tri čiste, ne mešajte je u kursne liste, neka to briga nekom drugom postane, pustite nju, neka joj sve igra ostane…”

1 comment

Dodajte komentar
  1. 1
    Nebojša

    Какав јој је злочин учињен, свесни смо тек кад помислимо ово: Данас тенисери и тенисерке преве ГС тирнире освоје кад сазру играчки, после своје 20-е, а Моника је пре 20-ог рођендана имала чак 9. Да нија нациста то урадио, за још 12-13 година играња, амо по 2 ГС годишње да је освајала… Више него обе сестре Вулијамс скупа, И фашиста није одговарао за злочин

+ Ostavite komentar