73. GODINE OD ATOMSKOG NAPADA NA HIROŠIMU: Sećanje dan 43 sekunde koje su dan pretvorile u pakao

Zvono se oglasilo danas u Hirošimi na početku ceremonije povodom 73. godišnjnice atomskog bombardovanja tog grada, prvog takvog napada u istoriji čovečanstva.

Na cermoniji na kojoj je prisustvovalo oko 50.000 ljudi, stanovnika Hirošime i predstavnika 58 zemalja uključujući i američkog ambasadora Vilijama Hagertija, zvaničnici su podsetili na poginule i povredjene i uputili pozive da se eliminiše nuklearno oružje.

Nebo je danas bilo vedro kao i 6. avgusta 1945. godine u 8.15 po lokalnom vremenu kada je američki bombarder B-29 "Enola Gej" sa visine od 9.600 metara bacio bombu nazvanu "Mali dečak", koja je posle 43 sekunde eksplodirala 600 metara iznad zemlje. Od te eksplozije je tog dana i u nedeljama koje su usledile nastradalo 140.000 osoba.

Gradonačelnik Kazumi Macui je u obraćanju upozorio na porast nacionalizma i tenzija u svetu i pozvao valadu Japana da preduzme veće napore ka tome da svet bude bez nuklearnog oružja.

"Ako čovečanstvo zaboravi istoriju ili prekine da joj se suprotstavlja mogli bi da napravimo još jednu užasnu grešku. Upravo zato treba da nastavimo da govorimo o Hirošimi", rekao je gradonačelnik Kazumi Macui i dodao da treba da se "nastave napori za eliminisanje nuklearnog oružja".

On je izrazio žaljenje što se neke zemlje pokazuju otvoreno nacionalističkim i modernizuju svoj nuklearni arsenal ponovo oživljavajući tenzije koje su se smirile posle kraja Drugog svetskog rata.

Nuklearno odvraćanje i "nuklearni kišobrani" su "sami po sebi nestabilni i izuzetno opasni" pristupi koji teže da zadrže medjunarodni poredak samo izazivanjem straha u rivalskim zemljama, rekao je on i pozvao svetske vodje da pregovorima dodju do ukidanja nuklearnog oružja.

Japanski premijer Šinzo Abe, takodje prisutan na ceremoniji, bio je manje oštar u svom govoru, što je ponovo prikazalo japanske kontradikcije po pitanju nuklearnog oružja.

Japan prošle godine nije potpisao ugovor koji zabranjuje atomsko oružje usvojen u UN, stajući na stranu nuklearnih sila zbog, kako je navedeno, severnokorejske pretnje.

Abe je rekao da se razlike izmedju zemalja s nuklearnim oružjem i onim koje ga nemaju povećavaju ali je obećao da će učiniti više da se ta razlika smanji. Da bi sve strane saradjivale važno je da svi razumeju "realnost i tragediju nuklearnih napada", rekao je on i ponovio obećanje Japana da će se držati svojih principa pacifizma.

"Poslednjih godina postalo je očigledno da razlike postoje izmedju zemalja oko načina smanjenja nuklarnog oružja. Naša zemlja radi strpljivo na tome da služi kao most izmedju dve strane i da vodi napore medjunarodne zajednice" ka denuklearizaciji, rekao je on.

Tri dana posle bombardovanja Hirošime, SAD su bacile atomsku bombu "Debeli čovek" na Nagasaki, gde je stradalo oko 74.000 ljudi, posle čega je Japan kapitulirao 15. avgusta.

Rat je zvanično završen dve nedelje kasnije, 2. septembra 1945. godine. U trenutku napada, u Hirošimi je živelo 350.000 ljudi, od čega 40.000 vojnog osoblja. Danas taj grad ima 1,2 miliona stanovnika.

Američki predsednik Barak Obama posetio je Hirošimu u maju 2016. godine, kao prvi predsednik SAD koji je posetio taj memorijalni centar.