INTERVJU ROBERT BLAGOJEVIĆ: Između SAD i Rusije, voleo bih da Srbi izaberu Ameriku

Američki predsednik Donald Tramp je najavio da razmišlja o izmeni kazne bivšem guverneru Ilinoisa i najpoznatijem Srbinu u Americi Rodu Blagojeviću, koji je osuđen na 14 godina zatvora zbog korupcije. Tim povodom ponovo objavljujemo intervju sa Robertom Blagojevićem, bratom Roda Blagojevića.

Robert Blagojević, bivši republikanac, u razgovoru za "Ekspres" priča o teškom suđenju kroz koje su prošli on i njegov brat. On tvrdi da je Tramp drugačiji od Obame i nada se da će aktuelni američki predsednik poništiti presudu protiv Roda.

Neposredan i otresit, pravi Amerikanac srpskog porekla, Robert Blagojević je posle skoro četrdeset godina došao sa sinom u Srbiju, zemlju u kojoj je rođen njegov otac.

Ovaj uspešan američki biznismen i bivši republikanac posetio je očev rodni kraj i pravo s puta se sjurio u hol hotela „Hilton“ na intervju. U razgovoru za „Ekspres“ otvoreno je pričao o sudskom procesu koje su Sjedinjene Države 2010. vodile protiv njega i njegovog rođenog brata Roda Blagojevića, bivšeg guvernera Ilinoisa osuđenog zbog korupcije na 14 godina zatvora. Priznao je da je razočaran u tamošnji pravosudni sistem, ali je istakao da veruje da će američki predsednik Donald Tramp pomilovati Roda, kako je i najavio. Blagojević je rekao da ne želi da se vrati u politiku jer je sada potpuno posvećen biznisu. Trenutno živi u Tenesiju i radi kao investitor u nekretninama, a kako kaže, radnoj etici ga je naučio otac, koji je u SAD došao još kao mladić.

"Odrastao sam kao Srbin u pravoslavnoj crkvi u Čikagu, gde sam rođen. Samo smo u kući pričali srpski jezik i moje srpsko ime je Boško, a bratovljevo Milorad. Moj otac je želeo da brat i ja budemo tako odgajani pa sam čak svirao tamburicu. Otac je rođen 1911. u Velikim Krčmarima, a došao je u Ameriku tokom Drugog svetskog rata. U SAD je bio stranac i gledao sam ga kako se bori za svoja dva sina. Tako je i nas učio da budemo uspešni. Svi oni koji su dolazili u Sjedinjene Države, i generacija mog oca i izbeglice iz poslednjeg rata, vredni su i zahvalni ljudi koji čuvaju srpski način života. U Nešvilu, u državi Tenesi, imamo Crkvu Svete Petke, gde se održavaju razne aktivnosti, kao i u drugim gradovima poput Čikaga. Svuda vidim zajedničku želju da se vredno radi, zaradi i obezbedi porodica, kao što je i moj otac radio. I evo me opet ovde nakon toliko godina sa sinom da zatvorim krug, na šta bi moj tata bio ponosan."

Da li ste učili sina srpskoj tradiciji i kulturi kao što je to činio Vaš otac?

"Trudio sam se. Nekoliko godina sam bio u vojsci i često smo se selili. Iako je moj sin kršten kao pravoslavac, nismo živeli blizu srpske zajednice dok nisam otkrio malu pravoslavnu crkvu u Nešvilu. Tada je moj sin zaista počeo sve to da ceni. To je bilo pre četiri godine, kada sam postao aktivan u zajednici. Ljudi dolaze s problemima koje je imao i moj otac kada je stigao u Ameriku, i osećam da mogu da im pomognem."

Kakav status imaju Srbi u Americi? Da li nas tretiraju kao građane drugog reda?

"Sve zavisi od toga kako se ponašate, kako komunicirate. U Nešvilu poznajem ljude koji možda ne znaju najbolje jezik, ali su sposobni da se adaptiraju i da uspeju. Razumem kakvo mišljenje vlada, ali ne smete dozvoliti da vas to poljulja. Bitno je, međutim, da ne izgubimo suštinu."

Poznajete li političare koji se bore za srpske interese u SAD?

"Znam za mnoge organizacije. Moj otac je bio član „Serbian National Defense“. Biskupi i sveštenici manastira Gračanica u Čikagu rade sa Srbima sve vreme i obraćaju se američkoj vladi i političkim krugovima. Naša zajednica je politički organizovana. Nisam aktivno u politici, ali sam fokusiran na jačanje srpske zajednice u Nešvilu. Kupili smo 100 godina staru baptističku crkvu i idemo ka tome da je pretvorimo u srpsku pravoslavnu crkvu. Naši sugrađani su veoma ponosni što smo se udružili da sve to organizujemo. U poslednjih godinu dana, međutim, ne znam da li je u Ameriku došlo mnogo ljudi iz Srbije. Imigracioni zakoni su veoma pooštreni, ali ako je neko rešen da dođe, u tome će i uspeti."

Ipak, Trampova imigraciona politika nam ne ide u prilog...

"Ljudi vole da pitaju: za koga ćeš glasati. Pa, za Trampa, naravno. On je navikao da sve radi brzo i efikasno. Kao svaki biznismen, poljuljao je politički sistem, a ljudi nisu navikli na to. Razumem takav način razmišljanja, kao i ljudi izvan Vašingtona. Oni znaju da je to dobro za zemlju. Trampov stav je „Amerika na prvom mestu“, kao što i srpskom predsedniku treba da bude Srbija na prvom mestu. I na tome se zasniva Trampova imigraciona politika. Imamo otvorene granice s Meksikom, gde se mnogo toga odigrava ilegalno. Migranti bez veština dolaze da uzimaju korist od našeg sistema. Tramp želi da spreči da u Ameriku ulaze droga, seksualni robovi i ostale loše stvari... Ne vidim zašto bi neko bio protiv toga. Ako me pitate šta Tramp poštuje, on poštuje ljude koji rade naporno i poštuju naše zakone."

Ali Tramp je vrlo nepredvidiv. Jedan dan govori jedno, sutradan nešto sasvim drugačije. Sve je prilično haotično. Mislite li možda da on to sve radi namerno?

"Sve radi namerno. Ima raspored prema kojem svaki dan tvituje jer zna da tako izaziva medije. Sviđa mu se taj konflikt. Nepredvidiv je, osim u slučaju NATO-a. Tu ima jasan stav, kojeg se čvrsto drži. Dakle, predvidiv je u slučaju nacionalne odbrane i nacionalne ekonomije, u obezbeđivanju posla za Amerikance i u nameri da izgradi zid na granici s Meksikom. Postoji veliki pritisak na njega, ali se on na to ne obazire. Pametan je čovek i zna šta radi. Suštinu čoveka možete prepoznati kada pogledate njegovu decu. A vidite Trampove sinove i ćerke. Oni vole svog oca i vredno rade iako su bogati. Tramp voli žene i jeste plejboj, ali je uspeo da vaspita decu da budu dobri građani i da se oduže zajednici i državi."

Znači li to da podržavate i Trampovu odluku da se povuče iz Pariskog klimatskog sporazuma?

"Da, a znate zašto? Zato što je Kina najveći zagađivač, a na nju se niko ne žali. I sada Vašington treba da nađe rešenje koje podrazumeva trošenje novca. Svi samo viču: želimo čistu vodu, čist vazduh. Ko ne želi? Ali zašto bi se naša država gurala da plaća nešto što ne mora. To mislim i kada je reč o Trampovoj politici prema NATO-u. Bio sam oficir Alijanse u Nemačkoj u periodu od 1979. do 1981. godine. Tamo sam otišao s jednim generalom i imali smo veoma dobru saradnju s nemačkom vojskom. Međutim, tada nisam znao da SAD plaćaju i za Nemce. Davali smo novac kako bi se odbranili od Sovjetskog Saveza. U međuvremenu SSSR se raspao i pretnja se promenila. Ipak, Rusija bi mogla u budućnosti da pravi problem i zato nam je potreban NATO. Ali ako hoćeš da se igraš, moraš i da platiš. Ukoliko hoćete da budete deo vojne organizacije, za to postoji cena, koliko god da pregovarate. Pogledajte Nemačku, koja plaća manje nego što je dogovoreno. To je kao da mi kažete: platiću vam neku sumu za uslugu, a date mi samo 50 odsto dogovorenog iznosa. Naravno da to nije fer."

Gde je Srbija u previranjima velikih sila?

"Srbija je blisko povezana s Rusijom, i to poštujem i razumem. Ali smatram da Srbija treba da ide tamo gde srbi žele da idu i gde leži njihov interes. A ja ne mogu da odgovorim na pitanje da li je to Rusija ili Amerika. Voleo bih da to budu Sjedinjene Države. To bi bilo dobro i za nas i za vas jer su SAD pošteni pregovarači. Ovde postoji veliki potencijal. Volim Srbiju i njene ljude."

Zastupali ste stavove republikanaca, a Vaš brat Rod Blagojević politiku demokrata...

"Moj otac je došao u SAD i bio je ponosan što će postati američki građanin. Ipak, prvo je želeo republikanca Ajzenhauera za predsednika jer ga je američka vojska oslobodila iz nemačkog logora za ratne zarobljenike, gde su ga držali četiri godine. S druge strane, u porodici moje majke bile su demokrate. Obe filozofije su mi bile dostupne, ali su republikanci uvek isticali individualnu odgovornost, dok su demokrate uvek želele da uzmu od jednog kako bi dale drugome. Kada su oni došli na vlast, moj brat je želeo da bude u Ilinoisu i radio je onako kako je radio. Nas dvojica smo povodom toga imali velike rasprave. Mnogo smo drugačiji, ali je on imao svoje razloge."

Šta se trenutno dešava s njegovim slučajem? Tramp je 1. juna na letu za Hjuston izjavio da razmatra da ga pomiluje ili mu smanji kaznu.

"Da, to su bile velike vesti. Dao sam intervju na CNN jer su me Trampove reči ohrabrile. Šta god ko mislio, Donald Tramp ume da bude veoma osećajan i pažljiv čovek i želi da poštuje zakon. Nadam se da će mi to pomoći da vratim brata kući, njegovoj porodici. Rod je osuđen na 14 godina, što je mnogo, bez obzira na to da li mislite da je on kriv ili nedužan. Rod je nepravedno optužen na 14 godina zatvora. On je jedinstvena ličnost i mnogo puta sam ga pitao šta to radiš. Kada su ga optužili, odjednom se pojavio na TV programima, u medijima, a to ga je ometalo da se pripremi za suđenje. Ja sam, jednostavno, bio drugačiji. Rod je osuđen jer nije poštovao sistem, ali je to i dalje bilo vrlo nepošteno suđenje. Kao dokaze su puštali delove snimljenih razgovora istrgnute iz konteksta. A meni su pretili zatvorskom kaznom od pet do sedam godina. Bukvalno su se igrali mojim životom. I zbog toga sam veoma razočaran u svoju vladu, kojoj više ne verujem. Poreski sam obveznik, bio sam u vojsci i uvek sam mislio da, ako neko ima problem s vlastima, to znači da je uradio nešto loše. Ali ne mislim to više jer se upravo i meni to dogodilo."

A kakvu ulogu je u svemu tome imao Obama, budući da je nedavno Rodova supruga Peti na „Foks njuzu“ izjavila da je u tom slučaju Obama kriv za sve i da je u pitanju bio lov na veštice?

"Nisam čuo tu izjavu, ali u transkriptima prisluškivanih razgovora možete da pročitate da su Obami rekli da se sve snima i da bi trebalo da se skloni kako ne bi i sam bio upleten u priču. Znam da su ga štitili, ali ne znam da li je bio direktno upleten. Ipak, trebalo je da preinači Rodovu presudu. Sram ga bilo što to nije uradio. Razgovarao sam s kongresmenkom u Čikagu koja je bila bliska sa Obamom i išla je s njim na sahranu u Izrael. Rekla mi je da će probati da ga nagovori da pomiluje mog brata. Kada se vratila, napisala mi je u poruci: „Predsednik Obama ne voli tvog brata. Ukoliko se odluka o pomilovanju bude našla na njegovom stolu, on će razmisliti, ali nemoj da polažeš mnogo nade u to. On ne voli tvog brata.“ Mogu da razumem da ga ne voli, ali šta onda?! On ima moć da uradi ispravnu stvar, ali to jednostavno nije učinio. On je kao predsednik morao da bude iznad svega. Tramp je potpuno druga priča i verujem da želi da učini pravu stvar i da pusti Roda."

Jeste li sada u kontaktu sa svojim bratom?

"Dobro pitanje. Bio sam u zatvoru da ga vidim, a to detaljno opisujem u svojoj knjizi „Fandrejzer A: Moja borba za slobodu i pravdu“. Čini mi se da je bila 2011. godina. Na ulazu sam rekao ko sam i kako se zovem i da želim da posetim svog brata. Nakon provere samo su mi rekli da me Rod nije stavio na listu posetilaca i nisu me pustili unutra. Javio sam se Rodovom advokatu i rekao sam mu da želim da vidim brata i da stupim u kontakt s njim, objasnio sam mu da smo u zategnutim odnosima..."

A zbog čega je došlo do toga?

"Imali smo potpuno različit pristup rešavanju najvećeg problema u životu, potencijalnog odlaska u zatvor. Ja sam na to gledao kao na poslovni problem, kao da je reč o biznisu. Samo sam razmišljao o tome šta treba da učinim da se dobro pripremim i predvidim na koje će sve načine pokušati da me sapletu. To sam detaljno objasnio u svojoj knjizi i zato stalno dobijam pozive od ljudi koji su u sličnoj situaciji i žele da ih posavetujem kako sam uspeo da rešim problem. Ali Rod je uradio upravo suprotno. Pojavljivao se svuda u javnosti, u emisijama, čak i kod Letermana. Ima mnogo tih primera, neki su opisani u knjizi, neki su jednostavno previše lični. Ali mi smo drugačiji i imali smo dijametralno suprotan pristup problemu. On je pogrešio i na taj način sebe učinio ranjivim. Nisam mu nikada naudio, naprotiv, trudio sam se na sve načine da mu pomognem. Svedočio sam i na sudu u njegovu korist. Pisao sam mu, uvek sam u intervjuima za nacionalne medije i medije u Čikagu govorio pozitivne stvari o njemu. Ali eto... Sve je to prilično frustrirajuće."

Mislite da je bio svestan situacije tokom priprema za suđenje?

"Apsolutno. I sam sam bio vrlo otvoren i direktan prema njemu. On mi je govorio da ja ne razumem, da ne znam o čemu pričam. Ja sam stariji brat, šesnaest meseci, i odrastao sam uz oca, koji mi je uvek govorio da sam odgovoran za mlađeg brata. Rod je stalno kao mali upadao u tuče i svađe, čak i sa starijom decom. I onda sam ja uvek morao da se umešam. Ne mogu da kažem zbog čega se moj brat ponašao tako kako se ponašao. Volim ga i jedva čekam da ga vidim ponovo. Mislim da ću ga prvo dobro udariti (smeh), a onda zagrliti. Valjda ćemo onda nastaviti normalno sa životom..."

Duboka država je veliki izazov

Tvrdite da je šef Bele kuće „politički ometač“. U kojoj meri on razvodnjava duboku državu ukorenjenu u američkom sistemu?

"Sa bratom sam proputovao Čikago i naučio sve o dubokoj državi. Ona je veliki izazov jer imate zaposlene u vladi koje ne možete otpustiti. Ti ljudi su beskompromisni, a zarađeni novac je samo njihov i koriste ga bolje nego bilo ko drugi. Duboka država ima mentalitet. Tako da, ukoliko postaneš predsednik i ostaneš pri zdravoj svesti, imaš osam godina da rekonstruišeš veliki deo sistema. U Americi postoje smešni zakoni. Tako, recimo, imate zemlju i poželite da na njoj sagradite kuću. Međutim, dođu činovnici i kažu vam da ne smete ništa da gradite jer je ta zemlja zaštićena zakonom."

Žele da zarade da bi se vratili u Srbiju

Koliko uspešni Srbi u SAD investiraju u Srbiji ili doniraju?

"Poznajem dvojicu ljudi iz Čikaga, a jedan od njih je Branko Tupanjac, koji je sagradio crkvu u Srbiji. Ljudi iz mog okruženja žele da zarade i prosperiraju u Americi kako bi se vratili u Srbiju. Jedan prijatelj mi je pričao da će se vratiti u Beograd. Pitao sam ga zašto, a on mi je rekao: „Tamo ću sa ovim parama živeti kao kralj. Kupiću taksi i voziću te kad dođeš.“ Pre puta u Srbiju sam pričao s ljudima koji je posećuju skoro svake godine i govore koliko je to predivna zemlja. Morao sam da dođem i da se uverim u te priče. Mogu slobodno da kažem da ne preteruju."