Folksvagen stiže u Srbiju

Koliko bi „Folksvagen" koristio kapacitete domaće industrije? Koliko bi kooperanata dolazilo iz Srbije? Da li bi koristili „kineski lim" iz Smedereva i „slovenački aluminijum" iz Sevojna? Sve su to faktori koji bi određivali i konačan uticaj eventualne nemačke investicije na srpski BDP

Ako jedna ozbiljna fabrika „Folksvagena" uskoro dođe u Srbiju, s najavljenim investicionim gabaritom od 1,4 milijarde evra, sa 4.500 zaposlenih, a među kojima je čak 650 inženjera, to bi Srbiju s već poznatim kineskim poslovima definitivno postavilo na mapu velikih svetskih investicionih igrača. Ekonomski stručnjaci procenjuju da bi ta fabrika u kooperantskim poslovima mogla da uposli i dodatnih desetak i više hiljada radnika!
Gigant iz Volfsburga bi konačnu odluku o tome gde će u jugoistočnoj Evropi graditi fabriku (navodno, Srbija i Bugarska imaju najveće šanse) trebalo da saopšti najranije do kraja aprila. Neke informacije govore da je Srbija najozbiljniji kandidat, ali valja sačekati.

Ovaj, kako ga pojedini već u najavi zovu „posao veka" Srbiji bi nesumnjivo doneo velike koristi - od angažovanja građevinske industrije, koja bi gradila fabriku, preko zapošljavanja velikog broja ljudi, među kojima i više stotina visokoobrazovanih, pa do punjenja republičkog budžeta i pozitivnog uticaja na srpski izvoz. Samim tim dolazak „Folksvagena" odrazio bi se i na rast BDP-a. O procenama koliko bi on mogao da bude, međutim, eminentni ekonomski stručnjaci ne žele da spekulišu jer, kako kažu, to zavisi od mnogo faktora.
A jedan od tih faktora je upravo taj koliko bi „Folksvagen" uposlio domaće industrije za svoje potrebe, odnosno koliko bi se komponenti koje bi se ugrađivale u modele ove kompanije proizvodilo u Srbiji.

Da li bi, na primer, „Folksvagen" koristio limove koje proizvodi železara u Smederevu? Da li ti limovi zadovoljavaju kvalitetom? Da li je problem to što su železaru kupili Kinezi, s obzirom na uvedene kvote za izvoz kineskog čelika u zemlje EU?
Da li bi, isto tako, „Folksvagen" koristio i aluminijum iz Sevojna, gde su valjaonicu kupili Slovenci?
Primera radi, „Fijat" je 2014, u godini u kojoj je najbolje poslovala njegova fabrika u Kragujevcu, kada je proizvedeno oko 150.000 vozila, ostvario bruto izvoz od oko 1,7 milijardi evra. Neto izvoz je, međutim, bio tri puta manji. Razlog: više od 50 odsto komponenti ugrađivanih u „fijat 500l" bilo je poreklom iz uvoza. Njihov uvoz je, dakle, u dobroj meri pojeo korist od izvoza pa je i efekat po srpski BDP bio manji nego što je mogao da bude.
- „Fijat", nažalost, nije uspeo da obezbedi da polovina supstance dodate vrednosti potiče iz Srbije. Jednostavno, mnogo je komponenti bilo iz uvoza - podseća za „Ekspres" ekonomista Ivan Nikolić.
S tim se slaže i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, koji ocenjuje da „nije važno samo da 'Folksvagen' dođe u Srbiju, nego i u kakvom formatu dolazi".
- Da li će to biti samo sklapanje automobila, da li će to značiti da se neki delovi proizvode u Srbiji, ozbiljniji delovi, ne samo kablovi? Srpski rečeno, do kojeg nivoa će biti uključena srpska privreda? To su sve različiti modaliteti i brojna pitanja na koja u ovom trenutku niko nema odgovor. Najbolje bi bilo kad bi „Folksvagen" bio kao nekadašnja „Zastava". Da bude uključeno najviše srpskih preduzeća i da se najveći broj pozicija proizvede u Srbiji. Onda bi to zaista bio posao veka. To su neki političari govorili i za „Fijat", a ja sam tada jednom kolegi rekao da predviđam da će to biti fijasko veka - kaže za „Ekspres" profesor Savić.

U prevodu, trebalo bi da iskoristimo iskustvo Češke, koja se izborila pri prodaji „Škode" za dil da najmanje 60 odsto delova koji se ugrađuju u „Folksvagenove" automobile u Češkoj imaju domaće poreklo.

Najavljena proizvodnja 300.000 automobila godišnje je vrlo ozbiljna i smela. Isti cilj postavio je sebi i „Fijat" pre desetak godina, kada je dolazio u Kragujevac. Pa ipak, u najboljim danima jedva su dostigli polovinu planirane proizvodnje, koja je od tada u stalnom padu.
- Trista hiljada automobila je ozbiljna proizvodnja. Analizirao sam slovačku automobilsku industriju. Oni sada imaju četiri svetska proizvođača i tek su se približili broju od milion proizvedenih automobila. A to rade desetak-petnaest godina. Mi se malo gađamo brojkama po sistemu: što je babi milo, to joj se i snilo. Moram da priznam da u ovom trenutku treba biti oprezan. Prvo, nemački radnici neće gledati blagonaklono na to da toliki poslovi odu u Srbiju ili neku zemlju oko Srbije. Tamo su sindikati dobro organizovani i, osim toga što vlasnik donosi odluku gde će ići, značajnu ulogu imaju i radnici. Sve je hipotetički, a svačega smo se naslušali. Ako bi to bilo zaista 300.000 automobila, ako bi bio toliki broj zaposlenih ljudi, ako bi to uključilo proizvodnju većeg broja komponenti u Srbiji, tek onda bismo mogli da kažemo da je u pitanju zaista dobar posao - kaže profesor Savić.

A kada je reč o komponentašima u Srbiji, Savić se slaže da bi to svakako uposlilo još više ljudi, ali opet ističe da je pitanje da li bi to bile strane ili domaće firme.
- Šta to nama vredi? Došli su i ovi Italijani, ali to su sve italijanske kompanije koje praktično skidaju kajmak u Srbiji. Nema onog multiplikativnog efekta koji je imala bivša „Zastava", kakva god da je bila. Za razliku od „Fijata", gde se 80-90 procenata dovozi iz sveta, tada je „Zastava" proizvodila 80-90 procenata u zemlji. E, to je onda angažovalo razne druge fabrike koje proizvode staklo, gumu, sedišta, akumulatore, motore, šasije, limove... Sada to sve dolazi iz sveta, a mi samo zagrebemo po površini i jedan mali deo ostane Srbiji - kaže Savić i nastavlja da je ključno pitanje do kojeg nivoa će „Folksvagen", ako dođe u Srbiju, moći da integriše srpsku privredu.

- Ako je to više od 50 procenata, onda je to sjajna vest. Ako je to na nivou „Fijata", nije loše, ali nije ni bogzna šta - dodaje on.
Prema onome što se do sada moglo čuti, nova fabrika u jugoistočnoj Evropi, a za koju će se, nadaju se u Beogradu, naći mesta negde u Šumadiji, proizvodila bi pet modela „Škode", „Seata" i „Folksvagena". Kao potencijalni modeli navode se „škoda karok" i „seat ateka".

To su automobili čija se cena kreće od 20.000 do 25.000 evra, što je dvostruko više od prosečne cene „Fijatovog" modela „500L". Poredeći potencijalnu prodaju ovih modela s gorenavedenom prodajom i izvozom „Fijata" iz 2014. godine, nije teško zaključiti da bi na nivou iste proizvodnje i efekat po srpski izvoz bio dvostruko veći. I to, naravno, u slučaju da i Nemci više ugrađuju uvozne komponente od onih proizvedenih u Srbiji.

Ipak, sve je to za sada, kako kaže Ivan Nikolić, „maglovito i daleko".
- U idealnoj varijanti, za realizaciju čitavog projekta biće potrebno najmanje četiri-pet godina. U samom „Folksvagenu" su rekli da se proizvodnja prvog modela očekuje tek 2023. godine. Ali kako god da bude, bilo da bude pet modela ili samo jedan, ako budu kod nas, bićemo zadovoljni - kaže Nikolić.

Ukoliko bi „Folksvagen" otvorio fabriku u Srbiji, to bi, takođe, poslalo jednu drugu vrstu poruke, da je Srbija stabilna zemlja u koju vredi ulagati, jer je rizik, nećemo reći minimalan, ali u svakom slučaju prihvatljiv. Jer investicije ovog tipa ne planiraju se tako da traju godinu-dve budući da se procene isplativosti u auto-industriji rade na period od pet godina.

Pet modela
U Srbiji bi, prema pisanju medija, trebalo da se proizvodi pet modela „Folksvagena", „Škode" i „Seata". Među njima bi se, navodno, našli i SUV vozila „škoda karok" i „seat ateka", čija bi proizvodnja bila preseljena iz češkog grada Kvasine, gde bi preuzeli proizvodnju „pasata". Fabrike iz Edena i Hanovera, gde se do sada sklapao „pasat", biće specijalizovane za elektromodele.

BDP, BNP...
Dolazak „Folksvagena" bio bi prva strana investicija koja bi mogla znatno da utiče na srpski BDP. Profesor Ljubodrag Savić to potvrđuje, ali opet uz ogradu, „pod uslovom da većim delom bude uključena domaća privreda, da to bude prateća delatnost".
- Onda bi to stvarno imalo veliki takozvani multiplikativni efekat, odnosno veliki uticaj na BDP. Kako sada stvari stoje u „Fijatu", tu nema mnogo uticaja. Postoji jedna druga kategorija, bruto nacionalni proizvod, koji, za razliku od BDP-a, računa ono što je proizvedeno u zemlji, minus ono što je u vlasništvu stranaca, plus ono što je proizvedeno u vlasništvu naših građana u inostranstvu. Kada to tako preračunamo, naš sadašnji BNP bi bio za najmanje dve-tri milijarde niži nego BDP - kaže Savić.

 

 

© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava.