Vesti
24.03.2022. 06:05
Vesti
20.06.2022. 11:23
Marko R. Petrović
Slobodan Petković
Osiromašeni uranijum: Da li će NATO odgovarati za ratni zločin?
Tokom 1999. godine general Slobodan Petković bio je načelnik Uprave ABHO u Generalštabu Vojske SR Jugoslavije.
Zato je i logično što je bio jedan od prvih koji se, već tokom rata, a i odmah posle agresije, bavio posledicama upotrebe oružja sa OU. Zato rezignirano reaguje na odgovor NATO-a na tužbu koja je protiv Alijanse podneta Višem sudu u Beogradu, a u kojem se pozivaju na imunitet koji im, kako tvrde, daje sporazum koji su NATO i Državna zajednica Srbija i Crna Gora potpisale 2005. godine, navodeći kako je to zločin za koji nema imuniteta.
"NATO snage su 1999. godine tokom agresije na SR Jugoslaviju dejstvovale po vojnim i civilnim ciljevima upotrebljavajući borbena sredstva kao što je municija sa OU, čitaj ‒ radioaktivnim otpadom, gađajući objekte infrastrukture hemijske industrije koje nije smela jer su na ’mapama hazarda’.
Time je stvorena dugotrajna radiološka i hemijska kontaminacija životne sredine, što ima za posledicu evidentno povećan broj kanceroznih i drugih oboljenja vojnika i civila. Trenutne posledice ovih akcija smo imali prilike da vidimo, o naknadnim dugo raspravljamo jer ih uveliko preživljavamo. A koliko će to još trajati, i zar je sve to bilo potrebno, pitanje je koje stalno postavljamo.
Municija sa projektilima od OU, po efektima dejstva je visokotoksično i radioaktivno oružje ’niskih’ aktivnosti. Termin ’niskih’ upotrebio sam da bih napravio razliku u odnosu na ’visoko’ razorne efekte nuklearne eksplozije. Ali i ove ’niske’ aktivnosti su štetne po živi svet jer izazivaju ozbiljne posledice.
Kao takvo, ovo oružje bi moralo biti zabranjeno, jer: ’... Svaka primena oružja koje ostvaruje štetne posledice van bojnog polja, koje nanosi povrede civilima, tj. onima koji ne učestvuju neposredno u ratnim sukobima, koje štetne efekte ostvaruje i posle sukoba, smatra se grubim kršenjem zakona i običaja rata’“, priča general u penziji Slobodan Petković za "Ekspres“ i nastavlja: "Dakle, sve ovo je u suprotnosti sa konvencijama kojima se regulišu postupci strana u ratnom sukobu. Pored ovoga, upotrebu ovog oružja nije dozvoljavao ni zdrav razum, s obzirom na moralnu neprihvatljivost zbog nesagledivih posledica koje sav taj rasuti i nekontrolisani radioaktivni materijal u nekim delovima Srbije dugoročno predstavlja za sadašnje i buduće stanovnike Srbije.
Vesti
20.12.2021. 01:26
Matijas Kincel: Bombardujući Beograd "ispravljali“ Aušvic
Neprihvatljivost upotrebe municije sa OU morali su da vide, ako ne u slovu, onda u duhu propisa kojim se reguliše zabrana upotrebe hemijskog, nuklearnog i drugog oružja za neselektivno uništavanje koje izaziva daleko veće posledice i patnje vojnika i civila nego što se to može pravdati ’razumnim’ potrebama rata.
Trebalo je da proradi toliko isticana ’demokratska savest društva’ članica NATO-a, da se u ratu, kao i u miru, ne čini veća šteta nego što je to apsolutno neophodno, a posebno da se ne ugrožavaju životi civila i njihovog potomstva u budućnosti na ratom zahvaćenim teritorijama. Ali, nažalost, nisu imali nikakvih obzira. To sve zaslužuje osudu, za koju nema imuniteta.“
Kada bude došlo do suđenja, očekujete li da i Vi budete jedan od svedoka u procesu?
"Ne znam, to zavisi od potreba strana u sporovima koji će se voditi. Ali sve nas koji poznajemo ovu problematiku, koji smo se svih ovih godina bavili njom, stručna odgovornost, lični i moralni stavovi obavezuju da na prihvatljiv način istu prezentujemo nadležnim državnim organima, pri tome mislim i na sudske organe i postupke. Moramo imati osećaj obaveze i odgovornosti prema svima onima koji su kao prave patriote branili ovu zemlju, pa su kao pripadnici oružanih snaga ili stanovnici-civili bili, ili su sada, neposredno izloženi delovanju OU i drugih pridruženih štetnosti, tokom i posle NATO agresije, te moguće posledice koje sav taj razbacani i nekontrolisani radioaktivni materijal i hemijska kontaminacija kod njih izaziva. Njima se mora dati pravilan i siguran odgovor na sva pitanja koja ih muče, pružiti moralna, materijalna satisfakcija i odgovarajuće lečenje.“
Vesti
26.08.2019. 11:50
URA(V)NILOVKA: Kome smeta istina o osiromašenom uranijumu?
Da li ste analizirali prethodnu upotrebu ove municije, s obzirom na to da su SAD i NATO ’90-ih godina bili prilično aktivni ‒ od Iraka i Avganistana, pa do Republike Srpske?
"Znali smo da pojedine članice NATO-a u sastavu nekih borbenih sistema imaju municiju sa OU, različitih vrsta i kalibara, sa težinom penetratora od nekoliko desetina grama pa do preko 10 kilograma. Proučavali smo informacije o primeni iste u zalivskim ratovima, posledicama koje ona može da izazove. Potvrdu naših saznanja dobili smo decembra 1995. godine, kada smo od zvaničnih organa RS dobili primerke ostataka municije sa OU. Izvršena je analiza u našim laboratorijama kroz potrebna merenja i upoređivanja sa kataloškim podacima. Nedvosmisleno je utvrđeno da je reč o radioaktivnoj municiji sa OU kalibra 30 mm, koja nosi oznaku API PGU-14/B, koja se ispaljuje iz sedmocevnog avionskog topa 30 mm GAU 8/A tipa ’Getling’ kojim su bili naoružani avioni A-10.“
Na Srbiju je 1999. godine bačeno, prema raznim podacima, između 15 i 22 tone osiromašenog uranijuma. Da li ste kao načelnik Uprave ABHO Generalštaba VSRJ očekivali tako masovnu upotrebu municije sa osiromašenim uranijumom?
"Očekivali smo i više, i bilo bi da je došlo do kopnene operacije. Odmah po otpočinjanju agresije, avioni A-10 su 28. i 30. marta 1999. godine gađali projektilima sa OU širi rejon Prizrena. Takva dejstva nastavljena su tokom cele operacije, a najintenzivnija su bila u poslednjih desetak dana agresije. To nedvosmisleno upućuje na zaključak o namerama i ciljevima upotrebe ove vrste municije ‒ da se oslobode svog radioaktivnog otpada i ostave ga nama na večno čuvanje, umesto da ga čuvaju u svojim skladištima kako im svi svetski propisi nalažu.
NATO je teritoriju SRJ trajno kontaminirao sa više od 15 tona radioaktivnog otpada. To je zastrašujuća količina, a vreme poluraspada OU je oko 4,5 milijardi godina, tako da će kontaminacija trajati duže no što je do sada trajala ljudska civilizacija. Zabeležen je sadržaj OU u uzorcima i do 235.000 Bq/kg (bekerela po kilogramu), dok je tolerantan prirodni sadržaj uranijuma u zemljištu 10‒50 Bq/kg.“
Društvo
21.06.2018. 14:18
GODINE KOJE JE POJEO URANIJUM
Koji su delovi zemlje bili najviše pogođeni upotrebom municije sa osiromašenim uranijumom?
"Evidentirano je oko 112 napada (98 KiM, 12 južna Srbija i dva Crna Gora) na 91 lokaciju. Više od 60 odsto bili su civilni ciljevi. Najintenzivnija dejstva bila su na pravcu Prizren‒Đakovica‒Peć, rejon Uroševca i pravac Preševo‒Bujanovac‒Vranje. Po završetku agresije, u saradnji sa lokalnim organima vlasti i nadležnim institucijama, svi kontaminirani i evidentirani rejoni u Srbiji ograđeni su žičanom ogradom i postavljeni su znaci opasnosti i upozorenja na srpskom i albanskom jeziku. Obavešteno je lokalno stanovništvo o zabrani kretanja, napasanja stoke na kontaminiranim lokalitetima.“
Koliko se uspelo u sanaciji gađanih područja?
"Od pomenutih 12 lokacija koje su kontaminirane na teritoriji južne Srbije, odlučeno je da se dekontaminacija izvrši kod onih gde je utvrđena aktivnost OU u analiziranim uzorcima preko 200 Bq/kg. To su objekti u rejonima: ’Pljačkovica’ kod Vranja (235.000 Bq/kg); ’Bratoselce’ (23.400 Bq/kg); ’Borovac’ ‒ dve lokacije (17.490 Bq/kg); ’Reljan’ (200 Bq/kg), na teritoriji Srbije, i objekat ’Rt Arza’ na poluostrvu Luštica (7.000 Bq/kg) u Crnoj Gori. Poslovi na dekontaminaciji završeni su 2007. godine. Sav prikupljeni radioaktivni materijal propisno je upakovan i uskladišten u skladište RAO tadašnjeg Instituta ’Vinča’. Bilo je potrebno nastaviti dalje, ali se na ovome stalo. Na KiM iz razumljivih razloga mi nismo mogli vršiti dekontaminaciju. Prema raspoloživim podacima, ni međunarodne snage nisu sprovodile aktivnosti u tom pravcu, iako su svesne činjenica koliku opasnost toliko razbacan i nekontrolisan radioaktivni materijal predstavlja za lokalno stanovništvo.“
U knjizi „Zločin u ratu – genocid u miru“ bombardovanje osiromašenim uranijumom okvalifikovali ste i kao ekološki genocid. Nije li samo to dovoljno za tužbu protiv NATO-a koju bi možda podnela i država?
"Da, ja sam jedan od autora ove knjige u kojoj smo nastojali da, na osnovu dostupnih saznanja, analiziramo nehuman i neprihvatljiv način i posledice upotrebe municije sa OU, jer su znali i bili svesni posledica koje ona izaziva kod vojnika i civila. Pripadnici multinacionalne brigade ’Zapad’ novembra 1999. godine dobili su nuklearno-hemijsko-biološki priručnik pod nazivom: ’KFOR, Internacionalne brigade, Zapad, Osiromašeni uranijum, informacije i instrukcije.’
Sadržaji delova priručnika upućuju na to sa kakvom će se vrstom opasnosti sretati na terenu pripadnici brigade i kako da postupaju. To nedvosmisleno govori i potvrđuje činjenicu da su planeri ratnih operacija NATO i SAD pre početka bombardovanja SRJ znali da je oružje sa OU opasno, kancerogeno i genotoksično. Svoje pripadnike su upozoravali na opasnost, a civile ‒ stanovništvo nikada nisu upozorili na opasnost koja im preti, već javnost u isto vreme, a i danas, na razne načine obmanjuju da nema opasnosti.
Profesor fizike dr Dag Rok, inače bivši major američke vojske, direktor programa za razvoj projektila sa OU i šef radiološke zaštite američke vojske, objavio je 1994. godine dokumenta kojima je potvrdio da je vlada SAD bila svesna genocidne prirode OU, još od 1943. godine. Na pitanje da li je upotreba municije sa OU ratni zločin on odgovara: ’Apsolutno! Zašto u SAD vi ni u čije dvorište ne biste mogli da bacite ni 500 grama OU, a da ne odete na dugo u zatvor? Zašto onda SAD i Velika Britanija mogu da bacaju na tone OU u nečija dvorišta, nikome ne odgovaraju, odbijaju da pruže medicinsku pomoć ili očiste životnu sredinu.’
I mi, bez dvoumljenja, treba jasno i nedvosmisleno da kažemo: upotreba municije sa OU, kao oružja za masovno uništavanje, na teritoriji SRJ, odnosno Srbije, predstavljala je povredu osnovnih principa međunarodnog humanitarnog prava i najteže krivično delo – zločin protiv čovečnosti zbog ’večne’ radiološke kontaminacije, ekološke katastrofe i njenog uticaja na civilno stanovništvo u toku i vekovima posle agresije.
To je ratni zločin jer su planski i bez dvoumljenja na teritoriju SRJ bacili 10‒15 tona svog radioaktivnog otpada, iako su znali za posledice koje će dugotrajno, vekovima imati pripadnici oružanih snaga ili njihovi potomci, stanovništvo ‒ civili koji ne učestvuju u ratnim sukobima, a sve svoje ratne zadatke su mogli izvršavati konvencionalnim sredstvima iz arsenala kojim su raspolagali.
Da, to je, po meni, dovoljno da država pokrene sudski postupak – tužbu pred nadležnim sudovima, samo je pitanje političke volje. To je i učinjeno posle agresije, ali je posle političkih promena tužba povučena.“
Vesti
29.04.2022. 19:10
Godišnjica rušenja simbola Beograda
Najveća opasnost je u tome što radioaktivni uranijum kontaminira teren, a potom i vode, na izuzetno dug vremenski period. Samim tim kontaminirana je i hrana koja se uzgaja, voda koja se pije... Šta sve možemo da očekujemo u budućnosti?
"Delovanje OU na ljude, biljni i životinjski svet je trajno i u nekim segmentima se ne može izbeći ili umanjiti pa efekti dejstva ove vrste municije na živu silu i stanovništvo mogu biti fatalni jer dolazi do trajne kontaminacije sa teškim posledicama. Osiromašeni uranijum je radioaktivan i izuzetno toksičan materijal, veoma sličan živi i arsenu. Opasnost povećava i činjenica da su analizom ostataka projektila pored OU pronađeni u tragovima americijum, neptunijum, plutonijum, tehnecijum, uranijum-236... Prisutnost plutonijuma povećava radiotoksičnost uzorka, što višestruko povećava rizik kod eksponiranih.“
Kako deluje municija sa osiromašenim uranijumom?
"Pri udaru uranijumskog jezgra u čvrstu prepreku stvara se vrlo visoka temperatura i oko 10–70 odsto od ukupne mase OU sagori i pređe u aerosole uranijum-oksida (čestice do pet mikrona). Sitne čestice OU primarno kontaminiraju okolinu pogođene mete. Naknadno vetar, vozila ili bilo kakva aktivnost na terenu raznose radioaktivnu prašinu i naknadno spolja ili iznutra kontaminiraju ljude, materijalna sredstava i životnu sredinu. Zavisno od meteoroloških uslova, mogu se raznositi na različite udaljenosti. Vremenom atmosferske padavine tom prašinom kontaminiraju dublje slojeve zemlje (zemlja‒biljke‒životinje‒čovek).
Ukoliko projektil ne pogodi metu, zariva se u zemlju gde dolazi do oksidacije i prenosa oksida OU u biosferu. OU je slabo rastvorljiv u vodi i telesnim tečnostima, dok su njegovi oksidi rastvorljiviji, tako da vremenom kontaminiraju podzemne vode i izvorišta pitke vode, a preko biljaka u vidu stočne hrane ili plodova kontaminiraju životinje i ljude.
Glavne doze kod OU potiču od alfa i beta zračenja koje je opasno za čovekovo tkivo čak i u malim dozama, pa ako se on inhalira ili ingestira, sigurno bi se proizvodile vrednosti preko dozvoljene doze za živi organizam. Alfa zračenjem OU nanosi primarne, direktne radijacione ozlede, mahom u tkivima sa kojima je element u neposrednom kontaktu, dok beta i gama zračenjem mogu biti oštećena i druga tkiva. Sakuplja se i u mnogim organima pa i u semenoj tečnosti, gde toksičnim i radijacionim delovanjem dovodi do promena genetskog materijala, što za posledicu može da ima brojne negativne promene i procese: hromozomske aberacije, genetske mutacije, genomsku nestabilnost, inaktivaciju ćelija ili ćelijsku smrt. Radioaktivnost i toksičnost OU i njegovih produkata izazivaće razna oboljenja kao što su: dermatitis, bubrežna oštećenja, akutne nekrotične arterijske lezije, različite poremećaje imunološkog sistema, pa i smrt. Posle veoma dugog perioda (7–25 godina) nastaju kasne posledice – maligne promene, najčešće karcinomi mekih i tvrdih tkiva. A vreme poluraspada mu je 4,5 milijardi godina, pa zaključujte i sami.“
Pratili ste zdravstveno stanje pripadnika VJ koji su bili u rejonima dejstva municijom sa osiromašenim uranijumom. Šta su pokazali rezultati tih analiza?
"Da, posle završetka agresije organizovane su i preduzete mere za pojačan medicinski nadzor pripadnika Vojske SRJ koji su boravili u rejonima dejstva municijom sa OU. Od oktobra 2000. godine sistematski je praćeno njihovo zdravstveno stanje. Organizovana je i vršena planska medicinska kontrola aktivnih vojnih lica, civilnih lica i vojnih obveznika koji su po bilo kom osnovu boravili u zonama upotrebe municije sa OU. Ali, kako je saopšteno, ovaj veoma važan proces praćenja zapao je u krizu, pa je zato i obustavljen, iako su kod pojedinaca i članova njihovih porodica uočene i evidentirane neke pojave koje su se mogle vezati za probleme koji su ispitivani, za čiju je potvrdu s obzirom na dug latentni period za nastanak radijacionih ozleda bilo potrebno dugogodišnje praćenje. Koji je onda pravi razlog obustavljanja, možemo samo da pretpostavljamo, ali je to učinjeno, kako je saopšteno, ’zbog problema materijalno-kadrovske prirode’ u šta ne možemo da verujemo. Da se nastavilo sa ispitivanjem, danas bismo imali vrlo pouzdane podatke za analize.“
Da li je moguće nastaviti ih danas?
"Već sam govorio o stručnim i moralnim obavezama svih nas koji poznajemo i pratimo ovu problematiku. I zato ćemo stalno, na stručan i prihvatljiv način, podsticati i podsećati nadležne organe o našim zajedničkim obavezama za rešavanje problema štetnog uticaja OU i drugih pridruženih štetnosti na zdravlje stanovništva Srbije tokom i posle NATO agresije. U medijima se, istini za volju, povremeno vodila i polemika o ekološkim i zdravstvenim posledicama bombardovanja između različitih interesnih grupa. Oni koji su nas bombardovali, razne interesne grupe i pojedinci, koji su pod njihovim patronatom krstarili ovim prostorima, nažalost i neki pojedinci sa ovih prostora, tvrdili su da štetnih posledica nema, a i tamo gde ih ima da su minimalne. A mi tvrdimo da podaci govore suprotno. Tom prilikom su se, zbog nepoznavanja situacije i nedostatka podataka o stanju životne sredine, građani opredeljivali za jednu od strana. Zato je bilo potrebno da polemika dobije epilog u nadležnim državnim institucijama, kroz naučna istraživanja koja će dati podatke za argumentovanu raspravu i druge mere. To je jedini i pravi put.
Kulminacija takvih aktivnosti dogodila se raspravom u Medija centru ’Odbrana’ u Domu Vojske Srbije, pod nazivom ’Čime su nas bombardovali 1999. godine’, koji smo organizovali sa Istraživačkim centrom za odbranu i bezbednost 2016. godine. Takođe smo 2017. organizovali raspravu na Hemijskom fakultetu, u organizaciji Društva fizikohemičara Srbije i Akademskog odbora SANU ’Čovek i životna sredina: Posledice NATO bombardovanja Srbije (zloupotreba znanja za ostvarivanje političkih ciljeva)’.“
Šta se desilo posle toga?
"S formulisanim zaključcima i procenama, obratili smo se nadležnim organima sa predlogom o potrebi usvajanja jedinstvene nacionalne strategije istraživanja zdravstvenih efekata zagađivanja životne sredine u Srbiji u toku NATO agresije, usmeravanjem dela materijalnih i ljudskih resursa državnih institucija za te potrebe. Sve je to podrazumevalo usvajanje i verifikaciju operativnih odluka od najviših organa – vlade i Skupštine Republike Srbije.
Prihvaćena je inicijativa. Iz Kabineta predsednika republike stigao je dopis o tome pa smo upućeni na prijem i razgovor kod ministra za zaštitu životne sredine. Pripremljen je i održan sastanak 5. 10. 2017. kojim je rukovodio ministar Goran Trivan. Bili su prisutni ministar zdravlja Zlatibor Lončar, ministar odbrane Aleksandar Vulin sa saradnicima. I naravno mi iz inicijativne grupe ‒ prof. dr Dragan Veselinović, prof. dr Danica Grujičić, dr Zorka Vukmirović, dr Jagoš Raičević, prof. dr Dejan Krčmar i ja. U toku dvočasovnog razgovora definisani su određeni zaključci i dati rokovi za obavljanje definisanih aktivnosti.
Posle dužeg čekanja zakazan je i održan ponovni sastanak 12. 6. 2018. godine na kome je između ministarstava za zaštitu životne sredine, zdravlja i odbrane, potpisan ugovor kojim je regulisano formiranje Međuresornog koordinacionog tela za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja po životnu sredinu i zdravlje stanovništva.
Ugovorom su regulisane obaveze učesnika u ovom projektu. Određeno je da projektom rukovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, koje je nadležno za dalju organizaciju i realizaciju zadataka. Napravljena je organizacija, imenovani su članovi Koordinacionog tela, napravljena je i predložena Metodologija modularnog istraživanja i procene sveukupnih posledica NATO bombardovanja 1999. godine. Ali na tome se stalo. Iz još uvek neutvrđenih razloga, ovaj državni projekat nije ušao u proceduru odlučivanja vlade i Skupštine Republike Srbije, te potpisani ugovor još nije pravosnažan. Čini mi se, bila je to samo predstava za javnost.
U toku je formiranje novih organa vlasti pa ćemo biti slobodni i kooperativni da i njih podsetimo na preuzete i nerealizovane obaveze od prethodnika. Ne možemo i ne smemo mirno spavati sa ovim problemima, jer ako to ne rešavamo, niko nas ne može opravdati pred generacijama koje dolaze, a one će nam suditi.“
Komentari
