SASLUŠANJE DRAŽE MIHAILOVIĆA (III deo): Nedić vrbovao vođu četnika

SASLUŠANJE DRAŽE MIHAILOVIĆA (III deo): Nedić vrbovao vođu četnika

foto: Wikipedia


U nastavku saslušanja koje je trajalo 42 dana, islednici OZNE u Beogradu 1946. ispituju Dragoljuba Mihailovića o saradnji sa generalom Milanom Nedićem, predsednikom kolaboracionističke vlade tokom Drugog svetskog rata.
Mihailović u iskazu priznaje da je 1941. od Nedića dobio poziv, ali da je  umesto njega, na sastanak pošla tročlana delegacija. Tvrdi i da nikakav sporazum nije potpisan o borbi protiv komunista, ni da od Nedića, kao ni od Tita, nije dobio nikakvu novčanu pomoć. Draža ističe i da su ga Nemci zvali na sastanak i opisuje kako je izgledao taj noćni susret u selu Divci novembra 1941.
“Ekspres” ekskluzivno prenosi najzanimljivije delove zapisnika sa saslušanja. U prvom delu objavili smo kako je general sarađivao sa engleskim obaveštajcima, a u sledećem nastavku priču o tome kako je i zbog čega Tito prevario vođu četnika.

Islednik: Da li je bilo s vaše strane pokušaja da direktno uhvatite vezu 1941. sa srpskom upravom?
Dragoljub Mihailović: Ja sam prezirao i komesarsku upravu i kasnije Nedićevu vladu. Koncem avgusta ili početkom septembra, došao je kod mene Živojin Đurić, bivši potpukovnik jugoslovenske vojske, i doneo mi jedno pismo od Nedića. Pismo je bilo vrlo kratko, samo dva reda i njime me Nedić poziva da dođem u Beograd na sastanak. Uz pismo Đurić mi je predao i legitimaciju za put.
Islednik: U čijem vam je prisustvo Đurić dao pismo i legitimaciju?
DM: Ne znam da li je prilikom predaje pisma i legitimacije bio neko sa mnom. No, da li tog momenta ili kasnije, ja sam to pismo pokazivao Aci Mišiću, Dragoslavu Pavloviću i Radoslavu Đuriću, a možda i Dragiši Vasiću.
Islednik: Kako su oni reagovali?
DM: Mišić je prvi rekao: “Ti nećeš ići”, što sam ja već odlučio, a zatim je rekao: “Ja ću da idem”.
Islednik: Da li je Mišić išao za Beograd, s kim i kakve ste instrukcije dali?
DM: Kao delegacija u Beograd su pošli Mišić, Radoslav Đurić i Dragoslav Pavlović. Za Đurića nisam siguran, ali mislim da je išao. Nisam dao nikakve naročite instrukcije pošto sam hteo da vidim šta Nedić hoće. Kao što rekoh, pismo je bilo vrlo kratko i u njemu se Nedić nije izjašnjavao zbog čega me poziva.
Islednik: Da li ste ipak, s obzirom na to da ne znate zbog čega vas Nedić poziva, ostavili Mišiću odrešene ruke, dali mu ovlašćenje da može s Nedićem pregovarati u vaše ime?
DM: Ja ne bih ni išao kod Nedića, niti bih slao delegaciju kod njega da Mišić nije sam tražio da ode. Ja Mišiću nikakva naročita ovlašćenja nisam dao.
Suđenje Mihailoviću održano je u zgradi Letnje dvorane Vojnog pešadijskog učilišta na Topčideru. (FOTO: Wikipedia)

Suđenje Mihailoviću održano je u zgradi Letnje dvorane Vojnog pešadijskog učilišta na Topčideru.
(FOTO: Wikipedia)

Islednik: Jeste li mu rekli da ne može sa Nedićem sklopiti nikakav sporazum?
DM: Nisam.
Islednik: Kakva je sadržina punomoćja koje ste izdali Mišiću, Pavloviću i Đuriću za pregovore sa Nemcima?
DM: Ne znam da li sam im uopšte dao punomoćje, a ukoliko sam to i učinio, to je moglo biti samo okruglo, pa na ćoše.
Islednik: Da li biste mogli da citirate sadržinu pisma koje vam je poslao Nedić?
DM: Ne. Ni u kom slučaju, ali koliko mi je u sećanju, sadržina pisma bila je približno ovakva: “Gospodine pukovniče, molim vas da dođete kod mene u Beograd, radi važnih stvari”.
Islednik: Na čije ime je glasila legitimacija koju vam je Nedić uputio?
DM: Na moje, sigurno.
Islednik: Koliko se delegacija zadržala u Beogradu?
DM: Koliko mi je u sećanju, delegacija je otišla 29. ili 30. avgusta, a vratila se tačno 6. septembra uveče 1941.
Islednik: Znači, otišla je baš onog dana kada je Nedić obrazovao srpsku vladu “narodnog spasa”, a vratila se na kraljev rođendan?
Mihailoviću i grupi od dvadeset trojice optuženika iz redova četnika, vlade u izgnanstvu i Nedićevog režima, sudili su za izdaju i ratne zločine. (FOTO: Wikipedia)

Mihailoviću i grupi od dvadeset trojice optuženika iz redova četnika, vlade u izgnanstvu i Nedićevog režima, sudili su za izdaju i ratne zločine.
(FOTO: Wikipedia)

DM: Tako je.
Islednik: Kako tumačite odlazak delegacije u momentu kada Nedić obrazuje srpsku vladu?
DM: Ja to nisam znao.
Islednik: Kakav vam je izveštaj delegacija podnela posle povratka od Nedića?
DM: Mišić kao šef delegacije rekao mi je posla povratka iz Beograda da je očitao Nediću dobru bukvicu i da je posle odlaska od Nedića tri dana lumpovao u Beogradu, u kafani “Sarajevo”.
Islednik: Je li vam Mišić rekao zbog čega vas je Nedić pozivao na sastanak i zbog čega mu je očitao “dobru bukvicu”?
DM: Ne znam, ne sećam se, ali smatram da je Mišić bio protiv Nedićevog angažovanja u upravi.
Islednik: Izlazi da je za vas tajna što vas je Nedić pozvao na sastanak?
DM: Ne, nije tajna. On me sigurno pozvao radi saradnje, ali je Mišić po svom temperamentu odmah odbio.
Islednik: Predočavam vam da raspolažemo dokazima koji jasno govore o tome da je delegacija napravila sporazum sa Nedićem o zajedničkoj saradnji i borbi protiv partizana, kao i to da je Nedić dodelio prvu novčanu pomoć koju je delegacija ponela sa sobom, pa vas pozivam da kažete istinu?
DM: Prema obaveštenju šefa delegacije, majora Mišića, sporazum sa Nedićem nije postignut, a što se tiče novčane pomoći, ja nisam ništa primio, no ne isključujem mogućnost da je Nedić tu pomoć poslao. Znam samo toliko da sam na hvale Nedićeve kako nam je uputio novčanu pomoć odgovorio da nam nije poslao, ali ja ću uzeti sve što mi pošalje, jer je to narodno.
Islednik: Objasnite nam ko je uputio u vaš štab Marka Olujića, koga su partizani uhvatili sa Pipanom kod Ljiga?
DM: Ne znam ko je uputio Olujića u moj štab, ali mi je Pipan rekao da je Olujić pošao kod mene na Ravnu goru, s tim da se više ne vraća u Beograd.
Islednik: Zar vam Mišić nije rekao da je po sporazumu između njega i Nedića, Marko Olujić određen za vezu između vas i Nedića?
DM: Nije to Mišić rekao.
Islednik: A isključujete li mogućnost da je Olujić bio određen kao veza vas i Nedića?
DM: Ne znam ništa.
Islednik: Da li ste poznavali pukovnika Branislava Pantića?
DM: Jesam. Branislava poznajem još iz Akademije, a 1941. radio je za mene u Beogradu kao moj obaveštajni organ.
Islednik: Je li Pantić ostao sve vreme u Beogradu kao vaš obaveštajni organ?
DM: U leto 1941, datuma se više ne sećam, izdao sam naređenje Pantiću da ide na Homolje i tamo primi komandu nad mojim jedinicama. Pantić je otišao na Homolje, no komandu nije primio, već se odmah posle toga vratio za Beograd.
Islednik: Šta je Pantić radio u Beogradu posle povratka sa Homolja?
DM: Uglavnom obaveštajnu službu.
Islednik: Da li je Pantić kao vaš obaveštajni organ imao kakve veze sa Nemcima?
DM: Nije. Mogu samo da napomenem to da se Pantić zajedno sa kapetanom Nenadom Mitrovićem, vraćajući se s Ravne gore, u vozu od Valjeva do Ravne gore upoznao sa profesorom slavistike na univerzitetu u Gracu, koji je radio u Gestapou. Izvesno vreme posle poznanstva s Matlom, posredstvom Pantića i Mitrovića, došlo je do sastanka između mene i Nemaca u Divcima.
Mihailović je bio optužen po 47 tačaka. Sudilo im se za predaju zarobljenih partizana Nemcima u Slovcu, napad na Užice i masakre u Vraniću i Drugovcu… (FOTO: Wikipedia)

Mihailović je bio optužen po 47 tačaka. Sudilo im se za predaju zarobljenih partizana Nemcima u Slovcu, napad na Užice i masakre u Vraniću i Drugovcu… (FOTO: Wikipedia)

Islednik: Objasnite, kakva je bila uloga, odnosno posredništvo Pantića i Mitrovića u vašem sastanku sa Nemcima?
DM: Matl je odmah rekao Pantiću i Mitroviću da ja na svaki način treba da se sastanem sa predstavnicima nemačke komande u Srbiji i da je to vrlo važno. Posle ovoga, Mitrović i Pantić došli su kod mene odmah na Ravnu goru i obavestili me da Nemci žele sastanak sa mnom, ukazujući da između tog sastanka treba da dođe između mene i Nemaca, s obzirom na situaciju u zapadnoj Srbiji. Ja sam bio protivan tom sastanku, tako da su me oni morali ubeđivati, a naročito Vasić i Pantić. Tako sam najzad pristao na taj sastanak.
Islednik: Da li ste se u toku okupacije sastajali s Nedićem?
DM: Jesam.
Islednik: Kako je došlo do tog sastanka i gde?
DM: To je došlo iznenadno na posredstvo generala Damjanovića, koji je posle ubistva Masalovića došao na njegovo mesto i po mom odobrenju za šefa kabineta u vladi Nedićevoj. Do sastanka između mene i Nedića došlo je u avgustu1944. Sastanak je održan u jednoj usamljenoj kući pored puta, između Ražane i Kosjerića.
Islednik: Da li je do sastanka između vas i Nedića došlo na vaše traženje ili na traženje Nedića?
DM: Do sastanka je došlo na traženje Nedića. Ja mislim da me je Damjanović obavestio o tome da Nedić sa mnom želi sastanak, pa sam, da bih olakšao rad Damjanoviću, doneo brzu odluku i pristao.
Nedić: Dao sam pare Draži
Milan Nedić, deo iskaza iz istražnog zapisnika datog pred organima Ozne za Jugoslaviju, 23. januara 1946. godine.
Milan Nedić (foto: Wikipedija)

Milan Nedić (foto: Wikipedija)

Islednik: Kada ste prvi put uhvatili vezu sa Dražom Mihailovićem?
Nedić: Početkom septembra 1941.
Islednik: Kako je došlo do veze i po čijem traženju?
Nedić: Odmah posle obrazovanja vojske, koliko se sećam 3. ili 4. septembra, kod mene je došla u Predsedništvo vlade jedna delegacija Draže Mihailovića na čelu sa potpukovnikom Đurićem i majorom Aleksandrom Mišićem i Radoslavom Đurićem.
Islednik: S kakvim je ciljem ova delegacija došla kod vas, kakve ste razgovore s njom vodili i koje ste zaključke doneli?
Nedić: Cilj posete ove delegacije bio je uspostavljanje veze između mene i Draže na bazi borbe protiv partizana. Pokazali su mi punomoćje potpisano lično od Mihailovića, sa ovlašćenjem da mogu sa mnom voditi razgovore i doneti potrebne odluke. Razgovori su počeli tako što su mi obrazložili kako je došlo do okupljanja četnika pod vođstvom Mihailovića, zatim da su se četnici koncentrisali na jednom prilično uskom prostoru i to na planinama južno od Valjeva, pa da zbog oskudice u hrani gladuju. Dalje su izložili da su komunisti počeli da napadaju vlasti, građane i pale žito, zbog čega Nemci vrše represalije nad stanovništvom.
Kao zaključak izlaganja delegacije bio je taj da se između moje vlade i Mihailovića stvori zajednička saradnja za borbu protiv komunista u cilju njihovog uništenja. Ja sam pristao na tu saradnju sa Mihailovićem i obećao mu pomoć.
Islednik: Da li ste vi tom prilikom sa delegacijom napravili pismeni ugovor o saradnji ili ste se samo usmeno sporazumeli?
Nedić: Pismeni ugovor između mene i delegacije nije napravljen, s obzirom na to da su sva trojica iz te delegacije bili moji oficiri meni dobro poznati, pa sam smatrao da nema potrebe za pismenim ugovorom, a oni to nisu tražili. Između nas je napravljen sporazum o sledećem:
1. O saradnji između mene, odnosno moje vlade i Draže Mihailovića za borbu protiv komunista, a u cilju njihovog uništenja.
2. Da mu izdam odmah novčanu pomoć da bi mogli izdati plate oficirima i podoficirima, kao i da bi mogli kupiti životne namirnice za ishranu vojske.
3. Da odredim jednog oficira za vezu koji će stalno biti u štabu Mihailovića.
4. Da preko Nemaca izdejstvujem legalizaciju Mihailovića i njegovih četnika o tome da ih Nemci ne gone i da se mogu slobodno kretati.
5. Da posle čišćenja, odnosno uništenja komunista u Srbiji moja vlada ukaže potrebnu pomoć Mihailoviću radi smirenja građanskog rata u Bosni i Crnoj Gori.
6. Da posle formiranja vladinih odreda, sa kojim se bilo započelo, donese jedan operativan plan između mene i Draže za čišćenje Srbije od komunista. Ovo su uglavnom odredbe sporazuma između mene i Draže Mihailovića.
Islednik: Da li je ostvaren i u kojoj meri je ovaj sporazum napravljen sa tom delegacijom između vas i Mihailovića?
Nedić: U tom sporazumu o saradnji odmah su ispunjene sledeće tačke: Izdao sam novčanu pomoć, ne sećam se koliko, i delegacija je tu novčanu pomoć odnela sa sobom. Onda sam otišao kod zapovednika Srbije, generala Dankelmana i izneo mu dolazak Mihailovića. Rekao sam mu da Mihailović traži legalizaciju svojih četnika. Odredio sam generalštabnog majora Marka Olujića za vezu između mene i Mihailovića, jer je uhvaćen negde na putu Suvobor.
Islednik: Kako se dalje razvija saradnja između vas i Mihailovića?
Nedić: Obavešten sam da je Draža prihvatio ceo sporazum napravljen između mene i njegove delegacije. Napomenuo sam malopre da sam poslao oficira za vezu Olujića, u štab Draže. Uskoro posle toga, ne znam da li koncem septembra ili početkom oktobra, pozvao me Dankelman i rekao kako je veoma ljut i pokazao mi je sporazum napravljen između Draže i Tita. Dankelman je rekao kako je Draža obmanuo i njega i mene i pitao me kako sam mogao garantovati da je Draža nacionalan da će se boriti protiv komunista, na osnovu čega je legalizovao Mihailovića i njegove četnike, dajući im punu slobodu kretanja. Posle saopštenja Dankelmana o tome da su Tito i Draža napravili sporazum, prekinuo sam svaku vezu sa Dražom. Tek negde 1944. veza između mene i Draže ponovo je postavljena.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar